Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ПОМЕТ В ОБЩИХ ПЕРЕВОДНЫХ ТАДЖИКСКО-РУССКИХ СЛОВАРЯХ'

ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ПОМЕТ В ОБЩИХ ПЕРЕВОДНЫХ ТАДЖИКСКО-РУССКИХ СЛОВАРЯХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
91
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВАРЬ / ПОМЕТА / ЛЕКСИКОГРАФИЯ / СТИЛИСТИЧЕСКАЯ ПОМЕТА / РАЗГОВОРНАЯ ПОМЕТА / КНИЖНАЯ ПОМЕТА / СПЕЦИАЛЬНАЯ ПОМЕТА / СЛОВО / УСЛОВНЫЕ СОКРАЩЕНИЯ / ТАДЖИКСКО-РУССКАЯ ЛЕКСИКОГРАФИЯ / СЛОВАРНАЯ СТАТЬЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хусенова Гулпари Аджикуллоевна

В данной работе рассматривается характер использования стилистических помет в таджикско-русских словарях под редакцией Э. Н. Павловского (1946), М. Рахими и Л. В. Успенская (1954), Я. И. Калонтаров (1988) и Д. Саймиддинова (2006). В результате сравнения всех таджикско-русских словарей можно сделать вывод, что стилистические пометы используются чаще в словаре под ред. М. Рахими и Л. Успенской и в словаре под ред. Д.Саймиддинов, но их также можно встретит в других словарях. Только в ТРС под ред. М.Рахими и Л. В. Успенской и Я.И. Калонтарова пометы в разделе «Условные сокращения» даны на русском и таджикском языках, в двух других словарях они встречаются на русском языке. Слов со стилистическими пометами в словаре Я. И. Калонтарова намного меньше, чем в других словарях, например, в списке условных сокращений словаря есть помета кул. - кулинарный - кулинарӣ, но слова, которые относятся к этой помете, как: барракабоб; кичирӣ; зирбак; ордоб, ширинӣ, ширкаду и другие, - показаны без помет, в то время как в других словарях все эти слова представлены с пометой кул. Стилистические пометы, в основном, используются во всех ТРС для указания на особенности употребления лексической единицы. Функции стилистических помет не ограничиваются стилистическим описанием слова, но они дают ещё дополнительную информацию о возможностях словообразования, конструкции и еще глубже раскрывают его значение. На основании этого вывода можно сделать вывод, что стилистические пометы используются в таджикско-русской лексикографии как важный способ показать особенности данной единицы и перевода словаря без увеличения объема словаря. Благодаря стилистическим словарным пометам, словарная статья Таджикско-русских словарей представляет сжатое, компактное описание центральной единицы языковой системы - слова.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PARTICULARITIES OF THE USE OF STYLISTIC NOTES IN GENERAL TAJIK-RUSSIAN DICTIONARIES

As a result of comparing all Tajik-Russian dictionaries, we can conclude that stylistic notes are used more often in the dictionary, ed. M. Rakhimi and L.V. Uspenskaya and in the dictionary, ed. D. Saimiddinov, but they can also be found in other dictionaries. Only in the Tajik-Russian dictionary, ed. M. Rakhimi and L. V. Uspenskaya and Ya. Kalontarova's notes in the section «Abbreviations» are given in Russian and Tajik languages, in two other dictionaries they are found only in Russian. There are much fewer words with stylistic notes in Ya. Kalontarov's dictionary than in other dictionaries, for example, in the list of conditional abbreviations of the dictionary there is a note kul. - culinary, but the words that refer to this notes are like: барракабоб; кичирӣ; зирбак; ордоб, ширинӣ, ширкаду and others are shown without notes, while in other dictionaries all these words are presented with the note kul.Stylistic notes are mainly used in all Tajik-Russian dictionaries to indicate the peculiarities of the use of a lexical unit. The functions of stylistic notes are not limited to the stylistic description of the word, but they provide additional information about the possibilities of word formation, construction, and reveal its meaning even deeper.Based on this conclusion, we can conclude that stylistic notes are used in Tajik-Russian lexicography as an important way to show the features of a given unit and translation of a dictionary without increasing the volume of the dictionary. Thanks to stylistic vocabulary notes, the entry of the Tajik-Russian dictionaries presented as squeezed, compact description of the central unit of language system - the word.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ПОМЕТ В ОБЩИХ ПЕРЕВОДНЫХ ТАДЖИКСКО-РУССКИХ СЛОВАРЯХ»

УДК: 811.222.8.

ХУСУСИЯТ^ОИ ИСТИФОДАБАРИИ ИШОРАХОИ УСЛУБЙ ДАР ВОЖАНОМА^ОИ

ТОЧДКЙ-РУСЙ

Хусейнова Г.А.

Донишгощ давлатии молия ва ицтисоди Тоцикистон

Ишора, ки дар лугатнигорй ва сарфу нахв истифода бурда мешавад, роху усули тавсифи кутохи грамматикй, услубии калима мебошад, ки дар ихтисори кабулгардидаи истилохй мувофик ифода шудааст. Системаи ишорахо сатхи инкишофи чихати таснифи сохахои мухталифи забоншиносиро инъикос менамояд.

Аз руйи тасдики О. С. Ахманова "Ишора усули лугатнигорисг, ки аз истифодаи системаи муайяни ифодахои кутохшуда иборат буда, имкон медихад, ки хачм ва гуногунхелии маълумот дар бораи калимахои воридшуда бе ягон зиёдкунии хачми нашр васеъ карда шавад"[1, с.339].

Дар тасвири вохидхои лугавй ишорахо накши чиддй мебозад. Ишораи лугатнигорй - воситаи лугатнигории шархию тавзехист ва бо ёрии он ба хонанда оиди, вохиди мувофик ба кадом мачмуи муайяни вохидхо ё ходисоти якхела мансуб аст ё таалук дорад, хабар дода мешавад

Ишорахои услубй мукаррароти забонй, истифодаи умуми вохиди забонро инъикос мекунанд. Дар илми забоншиносй таснифи ягонаи ишорахои услубй вучуд надорад. Аксарияти забоншиносон ишорахои услубиро ба гуруххо чудо намекунанд ва танхо ба маънохои онхо ишора медиханд. Дар аксар маврид ишорахои услубиро ба гуруххои зерин чудо мекунанд: а) ичтимой-услубй, б) функсионалй-услубй, в) функсионалй-таърихй, г) эхсосотй.

Дар маколаи мазкур мо мекушем, ки истифодаи ишорахои услубиро дар лугатх,ои умумии точикй-русй бо максади маълум кардани монандй ва тафовути онхо ошкор сохта, тахлил намоем.

Ишорахои услубй хусусиятхои услубии вохиди тарчумашудаи лугат ва доираи истифодабарии онхоро нишон медиханд, масалан, (махс. - махсус, книжн. - китобй , поэт. - шоирй ва г.). Инчунин хусусияти истифодабарй ва мавчуд будани вожа, мансуб будани он ба нутки шифохй ё хаттиро дарч месозад (разг. - разговорное, (гуфтугуй), прост. - просторечное (гуфтгуйй) ва гайрахо), мансубияти таърихии калимаро нишон медиханд (ист. - историческое (таърихй), арх. - архаическое (кухна) хамчунон ба маънои муассирию пуртаъсирии онхо ишора мекунад. (ирон - ироническое (тамасхур), пренебр. - пренебрежительное (беэътиной), бран. - бранное (дашном, кабех), шутл. - шутливое (шухиомез) ва гайрахо. Баъзан дар вожахои иктибосй ишорахое истифода бурда мешаванд, ки аз пайдоиши он хабар медиханд: (араб. - арабй, олм - олмонй, турк -туркй ва хоказо).

Дар фаркият аз ишорахои грамматикй, ки калимаро хамчун хиссаи нутк нишон дода ба шакли калима нигаронида шудаанд, яъне дар навбати аввал тагйирёбии калимаро тавсир менамоянд, ишорахои услубй бошанд, ба лексема (лугат), мазмуну маънои калима ва ба корбарии он дар забон ва нутк нигаронида шудаанд.

Ишорахои услубй хамчунин ба чойи аломатхои бахои эхсосотй хизмат менамоянд: неодобр. -недобрительно (маъкул надонистан), през.- презрительно (бонафрат), пренеб. - пренебрежительно (беэътиноёна), ласк. - ласкательно (бонавозиш), бранн. - бранно (бо дашном). Дар баъзе лугатх,о тибки вазифахо ва мукаррароти назарявии хар кадоми он мачмуи ишорахои услубии аз руйи микдору таркиб, гуногун истифода бурда мешаванд.

Дар лугати точикй-русй зери тахрири Е. Н. Павловский ишорахое истифода бурда мешаванд, ки тавсифи услубии вожаро нишон медиханд. Дар ин чо мо хамчунин ба ишорахои зерини услубй дучор мешавем. разг. - разговорное (гуфтугуй), стих. стихотворное (шеърй), уст. - устарелое (кухнашуда), ласк. - ласкательное (навозишкорона), бран. - бранное слова (калимаи дашном), книжн. - книжное (китобй) ва гайрахо.

Бояд кайд намуд, ки калимахои сарлавха дар хама лугатх,ои точикй-русй (минбаъд ЛТР) гайр аз лугати Я.И. Калонтаров бо харфхои хурд оварда мешавад. Аммо бо максади сарфакорй мо калимахои сарлавхаро бо шакли сатрй меорем.

Масалан, ишораи разг., яъне гуфтугуй, маънои онро дорад, ки вожа ба нутки гутугуйии харруза хос аст, ва аз меъёрхои вожаистифодабарй абадй берун намебарояд, масалан:

аник разг. точный; точно, чётко; аник нишон дода шуда буд чётко было указано (на) [4, с.21]. бадкиликразг. дурного поведения; проказник, рафтори бад; масхарабоз [4, 43]. Истифодабарии ишораи обл. мах., яъне махалй, вожахои махаллй, шевагй, ки дар нутк хангоми заруротй ифода намудани ин ё он ходиса бо воситахои забони адабй нею, гуфтугуй ё шеваи махаллй кор фармуда мешаванд:

арFушт обл. пляска, танец [4, с.25]; ароз обл. обида, ссора [4, с.25]. кандук мах. деревянный ларь, служащий для хранение муки, зерна [4, с.227].

Истифодаи ишораи книжн., яъне китобй маънои онро дорад, ки вожа барои баёни хатти китобй хос аст. Ин гуна вожахо дар бисёр маврид иктибосиянд, яъне аз дигар забон буда, хаммаънои калимахои нейтралиянд.

ашади книжн. злейщий, яростнейший [4, с.34]. аъён книжн. знать, аристократия, вельможи [4, 35].

Ишорахои ист. (таър.) ва уст (ку^н) ба таърих ва дурнамои калима мансубанд. Ишораи ист. яъне таърихй, таърихи пайдоиши вожаро нишон дада, ба забони кадимаи точикй мансуб буданро мефахмонад, ишораи уст. яъне кух,нашуда нишон медих,ад, ки вожа аз истифода баромадааст ё баромада истодааст, аммо дар забони муосири адабй хуб маъмул аст, хамчунин дар асархои адабии классикй ба таври васеъ пахн гардидааст, мисол:

дуохонй уст. чтение заклинаний; ~ к. читать заклинания [4, с. 178].

заллауст. еда, уносившаяся с собой из гостей (в виде подарка) в дни празднество [4, с. 190]. Х,амчунин дар фарханг ишорахои зерин оварда шудаанд: детск. - детское слова - сухани кудакона,: ачок детск. объятие, прижимание к груди - огушгирй, ба кафаси сина чафс кардан [4, с.34], бово детск. дед, дедушка; предок - бобо, падаркалон; авлод [4, 84], коко детск. сладости (изюм и т. п.) - ширинй (мавиз ва г) [4, 236], лоло детск. хороший, милый, дорогой - хуб, нагз, азиз [4, 258]; орн. -орнитология - орнитологй: духтари суфй орн. иволга [4, с. 182].

Дар ЛТР Е. Н. Павловский ишорахои услубй низ оварда шудаанд, ки мансуб будан ё таллук доштан ба доираи муайяни истифодаи касбй, илмй-техникиро мефахмонанд, ба монанди анат. -анатомия, астр. - нучум, геогр. - чугрофия, мат. - риёзй, мед. - тиббй, муз. - мусикй ва гайра. Аммо дар вожанома ишорахое, ки лугати публитистиро чудо мекунанд, чой надоранд, офиц, яъне расмй (официальное), маънои онро дорад, ки калима ё вожа хоси муносибатхои расмист, хамчунин ба нутки муносибатхои конселиярй-маъмурй; презр, тахкиромез презрительное, неодобр, манфй неодобрительное, шутл, хазломез шутливое, ирон., тамасхуромез ироническое, груб., дагалона грубое маънои онро доранд, ки дар калима барои мувофики пурэхсосу ифоданоки ходисаи ифодашуда чой дорад.

Дар вожаномаи дигари точикй-русии М. Рахимй ва Л. В. Успенская методикаи нави тартиб додани маколаи лугат ба кор бурда шудааст. Тибки сохтори нав калимахо ишорахое оварда шудаанд, ки сохаи истифодабарии вожахоро нишон медиханд. Дар натича микдори ишорахои услубй то 16 адад зиёд гардиданд. ИнЧунин дар вожаномаи мазкур ишорахои услубие, илова шудаанд, ки дар дар лугатхои каблй ба назар намерасиданд, масалан: детск. - детское выражение - ифодаи бачагона: куку 2. детск. птица, птичка [5, с. 196].

неодобр. - неодобрительно - ифодакунандаи муносибати манфй: безуриёт неодобр. не имеющий потомства, бездетный [5, с.58]. пренебр. - пренебрежительное - ифодакунандаи тахкир: машхур 2. ирон. пресловутый; дуруFгуи ~ известный лгун [5, с.356].

сарсутун строит. балка, кладущаяся между колонной и главной потолочной балкой [5, с.347]. Дар вожаномаи сеюми точикй-русии Я. И. Калонтаров микдори ишорахо зиёд карда нашудаанд, зеро вожанома шумораи наонкадар зиёди калима ва иборахои лугатй дорад. Чун дар дигар вожаномахои пешин ишорахои услубй ба монанди: букв. (буквально) айнан, ист. (исторический) таърихй, книжн. (книжное слово) - калимаи китобй, уст. (устарелое слово) калимаи кухнашуда, разг. (разговорное слово) калимаи гуфтугуй ва г. истифода шудаанд, аммо ишорахои услубии дигаре хастанд, ки танхо дар ин лугат вучуд доранд ва дар вожаномахои пешин дида намешаванд, чунончй, гл. обр. (главным образом) хусусан, кул. (кулинарный) ошпазй, хурокворй, собир. (в собирательном значении) ба маънои исми кулл. ва г.

Дар ин вожанома калимахое дучор мешаванд, ки ишорахои услубй доранд, хол он ки дар вожаномахои пешин онхо бе ягон хел ишорахо истифода бурда шудаанд, масалан:

вожгун книжн. опрокинутый; свергнутый; вожгун кардан опрокидывать; свергать; вожгун шудан б^гть опрокинутым; б^гть свергнутым [2, с. 76].

вожгун 1) опрокинутый, перевёрнутый; свергнутый; 2) несчастный, злополучный [5, 93]. вожгун опрокинутый, перевёрнутый; ~ к. опрокидывать, свергать; ~ ш быть опрокинутым; быть свергнутым [4, с. 110].

Ва дар вожаномаи точикй-русии охирини Д. Саймиддинов ва дигарон микдори ишорахои услубй кариб тагйир наёфтааст. Дар ин чо мо чунин ишорахои услубиро мебинем: ирон. - в ироническом смысле: гарданкашони назм ирон. могучие поэты [3, 145]; кул. - кулинария: пиёба кул. жидкий суп, [3, 481]; прост. - просторечное слово: гирифтан прост. кусать: саг уро аз пояш гирифт его укусила собака за ногу [3, с. 151].

Муаллифони вожанома хамчунин ишорахо зеринро низ истифода намудаанд: геофиз. -геофизический: чозибасанч геофиз. гравиметр [3, с.753]; досл. - дословный перевод; истихора кн. ...

б) дар кори хайр хочати истихора нест посл. досл. доброе дело не нуждается в гадании [3, с.236], компьют. - компьютерный: байт компьют. байт (единица количества информации в компьютере) [3, с.64]; пчел. - пчеловодство, сокр. от - сокращённо, шутл. - шутливое и эпист. - эпистолярный стиль, ки дар вожаномахо истифода нашудаанд.

Дар боби "Сохти вожанома"кайд карда мешавад, ки бо максади тавсифи грамматикй, услубй, истилохи вожахои алохида бо ишорахо тибки руйхати овардашудаи калимахои кутохкардашуда таъмин карда шудаанд.

Дар вожанома исмхо бо пасвандхои навозиши - хурдй дар он сурат оварда мешаванд, ки агар онхо маънои нави лугавй пайдо карда бошанд, мисол: бузгола 1. козлёнок, астр. (нуч) Козерог (Ч,адй), (бурчи чаддй) [3, с. 121].

Вазифахои ишорахои услубй танхо бо тавсифи услубии калима махдуд намешаванд, онхо дар бораи имкониятхои вожаистифодабарй маълумоти иловагй дода сохти маънои онро боз хам амиктар мекушоянд.

Храмин тавр, дар вожаномахои тахкикшуда ва мукоисашудаи точикй-русй ишорахои услубй барои тавсифи он кисмати таркибй лугавии забони точикй хизмати мекунанд, ки бо ин ё он сабаб дар истифода махдуд шудааст. Ин махдудиятхо буд метавонанд:

1. Махдудиятхое бо сабаби таалук доштани калима ба он кишрхои лугате, ки берун аз худуди забони адабй чой доранд ё ин ки дар худуди он истодаанд.

2. Махдудиятхое, ки сабабашон чизе ё дигар калимае, ки танхо дар услуби муайяни нутки адабй истифода бурда мешавад, мебошад.

3. Махдудиятхое, ки сабабашон хусусияти ихтисоси махдуди истилохи илмй, касбу кор, техника ва саноат мебошад.

Тахлили мукоисавии истифодаи ишорахои услубй дар хама вожаномахои точикй-русй мавчуда аз он шаходат медихад, ки теъдоди ишорахои услубй дар лугатхои точикй-русии М. Рахимй ва Л. Успенская ва Д. Саймиддинов хело зиёд аст, аммо дар дигар вожаномахо кам истифода нашудаанд. Танхо дар вожаномаи М. Рахимй ва Л. Успенская, Я. И. Калонтаров ишорахо дар боби "Калимахои шартан кутохкардашуда" бо забони русй ва точикй оварда шудаанд, дар ду вожаномаи дигар онхо бо забони русиянд.

Калимахо бо ишорахои услубй дар вожаномаи Я. И. Калонтаров нисбат ба дигар вожаномахо хело каманд, масалан дар руйхати калимахои шартан кутохшудаи вожанома ишораи кул. кулинарный - кулинарй (хурокворй) пешниход шудааст, аммо калимахои ба ин соха тааллукдошта инхоянд: барракабоб - жаркое из молодого барашка, кичирй - каша приготовленная из молока, риса на воде, ширинй - сладости, сладкое, ширкаду - тыква, сваренная в молоке ва гайрахо бе ишора оварда мешаванд, дар холе, ки дар дигар вожаномахо ин калимахо бо ишораи кул. (хурока) оварда шудаанд.

Дар лугати точикй-русии М. Рахимй ва Л. Успенская хамчунин калимахо бо ишорахои гуногун оварда шудаанд, чунончй, навардча тип. валёк, валик [5, с.252], динозавр палеонт. динозавр [5, с. 132], тездуз канс. скрошиватель [5, с.95] ва гайрахо, ки дар руйхати ишорахо оварда нашудаанд.

Дар лугати точикй-русии Д. Саймиддинов ва дигарон низ чунин ишорахоро дидан мумкин аст, ки дар руйхати калимахои кутохкардашуда оварда нашудаанд, масалан: бевазнй 3. косм. невесомость [3, с.84], кадр кино, фото. кадр [3, с.272], баландисанч геод. высотометр [3, 65], триангулятор геод. триангулятор [3, с.631].

Аз руйи шакли фаъолияти нуткй дар хама вожаноахо хам лугати китобй ва хам лугати гуфтугуйи кайд карда мешавад: : бекорхучаразг. бездельник; лентяй; лодырь [3, 89], бемурур кн. непроходимый, непроезжий, закрытый (о пути) [3, с.92].

Аз руйи вазъу холати фаъолияти нуткй хама вожаномахо лугати расмй ва тантанавиро кайд мекунанд, аммо лугати гайрирасмй ва густохона ё беодобона дар ягон вожанома ба ишорахои махсус кайд карда нашудааст.

Аз руйи бахои эхсосотй, чунин ишорахо, ба монанди; презр, (нафратомез), неодобр., (манфй), шутл. (шухиомез) дар се вожанома дучор мешавад, гайр аз вожаномаи Е.Н. Павловский.

Аз руйи умумияти касбй чунин ишорахо, ба монанди астр. - астрономический - нучумй: бурч 3. астр. знак зодиака - аломати бурч [5, с.86], воен. - военный термин - истилохи харбй, акибнишинй воен. отступление; отход [3, 32], мат. - математический - риёзй: каср мат. дробь - каср, [3, с.282], филос. - философский - фалсафй, вокеият 2. филос. действительность - вокеият, юр. - юридический термин - истилохи хукукй - васй юр. 1. опекун; попечитель васояткунанда [3, с.132] ва дигарон дар хама лугатхо истифодабурда шудаанд.

Аз руйи замони истифодабарй мураттибони хама вожаномахо лугати кухнашуда ва кухнаро кайд мекунанд, масалан: камёгар уст. алхимик [2, с. 147]; мударрис уст. мударрис, преподаватель высшего духовного училища [2, с. 188].

Аз руйи тахлили мукоисавии истифодаи ишорахои услубй дар ЛТР баъзе хулосахоро баровардан мумкин аст. Тобишхои услубии калимахоро дар лугатхои точикй-русй чудо карда истода, муаллифон

хело сарфакорона истифода бурдани ишорахои услубиро авлотар медонанд. Дар он мавридхое, ки ба калимахо бахои услубй дода шудаанд, алокаю таносуби бо калимахои наздик на хама вакт ба хисоб гирифта мешаванд, на хамеша мавкеи калима дар доираи катори услубан монанд ё мутаносиби лугат муайян карда шудааст.

Маълумотхои хамаи вожаномахои муосири точикй-русиро, ки тайи солхои охир нашр шудаанд, мукоиса намуда ба осонй фахмидан мумкин аст, ки дар лугатхо хусусиятхои услубй, тобиш ва сохаи истифодабарии калимахо нишон дода шудаанд.

Баъзе ишорахо вокеан дар моддахои вожанома истифода шудаанд (геод., фото., пол., косм.), аммо дар руйхати калимахои шартан кутохшуда оварда намешаванд. Ба истифодабарандаи лугат лозим меояд, ки маънои ин ишораро худ пайдо намоя. Ва баръакс, дар руйхати калимахои кутохшуда ишора оварда мешавад, аммо дар вожанома онро пайдо намекунем.

Ишорахои услубй, ки иктибосй буданро дар забони точикй нишон медиханд, умуман дар хамаи лугатхои точикй-русй хело кам кор фармуда мешаванд. Дар ЛТР Я. И. Калонтаров ва Д. Саймиддинов ишорахои дериватологй умуман истифода бурда нашудаанд. Дар ЛТР Е. Н. Павловский танхо ишорахои ар. ар. арабский - арабй варусск. русский -русй истифода мешаванд. Дар ЛТР М. Рахимй ва Л.В. Успенская бошад, танхо ишораи ар. арабский - арабй истифода шудааст.

Тавре, ки Юнусова дар афтореферати рисолаи худ кайд кардааст: "Бояд зикр намуд, ки дар забони точикй теъдоди зиёди калимахое чудо карда мешаванд, ки иктибосиянд, хусусан аврупой, ки аввалан ба забони русй ворид гашта, симои русй пайдо намуда, баъдан бо шакли русй ба забони точикй гузаштаанд" [15, с.22].

Ин иктибосхо дар ЛТР бо ягон сурат чудо карда нашудаанд. Масалан, дар фарханги забони точикй ишорахои услубие истифода шудаанд, ки ба иктибосхо аз забон зиёд нишон медихад.

Тахлили мукоисавии истифодаи ишорахои услубй аз он шаходат медихад, ки ишорахои услубй ба монанди ишорахои грамматикй бо роххои гуногун кутох карда шудаанд. Масалан, калимаи китобй

- книжн., кн., маънои бевосита -прямое значение - прям., макол-поговорка - погов., пог, ки коркард нашудан ё ба принсипхои ягонаи кутохкунй риоя нагардидаанд.

Аз ин бармеояд, ки коидахои ягонаи кутох кардани ишорахои услубиро тахия намудан зарур аст, то ин ки хама лугатшиносон тавонанд онхоро барои кутох кардани хачми вожанома ва хам барои нишон додани хусусиятхои гуногуни вохидхои лугат истифода баранд.

Дар натичаи тахлили мукоисавии истифодабарии ишорахои услубй дар ЛТР баъзе хулосахоро баровардан мумкин аст.

1. Ишорахои услубй, асосан дар хама ЛТР барои ишора ба хусусиятхои истифодабарии вохиди лексикй оварда мешаванд.

2. Баъзе аз ишорахо дар лугатхо истифода шудаанд (геод., фото., пол., косм), аммо дар руйхати ихтисорахои шартй нестанд, ва истифодабарандаи лугатро лозим меояд, ки маънои ин ишорахоро худ ёбад. Ва баръакс, баъзе ишорахои дигар дар руйхати ихтисорахои шартй хастанд, вале дар лугат онхоро пайдо натавон кард.

3. Ишорахои услубие, ки ба калимахои иктибосй дар забони точикй оварда шудаанд, дар ЛТР хеле кам истифода мешаванд. Дар ЛТР-и Я.И. Калонтаров ва ЛТР Д. Саймиддинов ишорахои иктибосй тамоман истифода нашудаанд. Дар ЛТР Е. Н. Павловский танхо ишорахои: ар. арабский (арабй) ва русск. русский (русй) истифода бурда шудаанд, дар ЛТР М. Рахимй ва Л.В. Успенская бошад, танхо ишораи ар. арабский (арабй) истифода шудааст. Бояд гуфт, ки дар забони точикй калимахои иктибосй аз забонхои туркй ва аврупой бисёранд, лекин дар ЛТР онхо аломтагузорй нашудаанд. Масалан, дар Лугати тафсири забони тоцикй ишорахое, истифода шудаанд, ки иктибос аз 24 забони чахон овардаанд.

4. Дар ЛТР ишорахои услубй мисли ишоратхои грамматикй, ба таври мухталиф ихтисор карда мешаванд. Масалан: - книжное слово (калимаи китобй) - книжн., кн., прямое значение (маънои аслй)

- прям., пр., просторечие (забони халкй) - простор, прост, поговорка (макол) - погов., пог. Ин хам далели номукаммалии тахияи принсипхои ягонаи ихтисори ишорахо дар ЛТР мебошад.

АДАБИЁТ

1. Ахманова О. С. Словарь лингвистических терминов Изд. 5-е. / О.С. Ахманова - М.: Книжной дом «Либроком», 2010. - 576 с.

2. Калонтаров Я.И. Лугати точикй-русии мухтасар. /Я.И. Калонтаров.-Душанбе,1988. - 494 с.

3. Лугати точикй-русй. / зери тахрири С.Д. Саймиддинов, С.Д. Холматова ва С. Каримов. -Душанбе, - 2006. - 813с.

4. Лугати точикй-русй/ зери тахрири Е.Н. Павловский. Сталинабод- Тошкент, 1946. - 399 с.

5. Лугати точикй-русй / зери тахрири М. Рахимй ва Л.В. Успенская. - Москва, - 1954. - 779 с.

6. Мамадназаров А. Становление и развитие таджикской переводной лексикографии ХХ-го и начало ХХ1. Монография./ АМамадназаров. - Душанбе, 2013, - 250 с.

7. Мамадназаров, А Сравнительный анализ основных типов словарей в таджикской лексикографии: монография / А Мамадназаров. - Душанбе, 2013, - 260 с.

8. Мачидов, Д. Забони адабии муосири точик. Ч. 1. Лутатшиносй / Д. Мачидов. - Душанбе: Деваштич, 2007. - 243 с.

9. Морковкин, В.В. О базовом лексикографическом знании / В. В. Морковин // Учебники и словари в системе средств обучения русскому языку как иностранному. -М., 1986. - С. 102-117.

10. Назарзода, С. Ташаккули истлохоти ичтимой-сиёсии забони точикй дар садаи XX / С. Назарзода. - Душанбе: Дониш, 2004. - 303 с.

11. Несова Н. М. Грамматические и стилистические пометы в толковых словарях русского и английского языках. автореф. дис.... кан. фил. наук /Н. М. Несова. - Москва, 2007. -16 с.

12. Русский язык. Энциклопедия. Главный редактор Ю.Н. Караулов. - М.:Большая Российская энциклопедия, 2008. -

704 с.

13. Фарханги забони точикй (ФЗТ): иборат аз 2 ч. / дар зери тахрири М.Ш. Шукуров, В.А Капранов, Р. Дошим, Н.А Маъсумй. - М.: Советская Энциклопедия, 1969. - Ч. 1. - 952 с.- Ч. 2. - 948 с.

14. Фарханги имлои забони точикй /мухаррири масъул: Саймиддинов Д. - Душанбе, "Шарки озод", 2013. - 320 с.

15. Юнусова Г.С. «Толковый словарь таджикского языка» (2008;2010) и толкование русско-интернациональной лексики: автореф. дис. ... канд. филол наук. 10.02.22 / Гульчехра С.Ю. - Душанбе, 2016. - 28 с.

ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ПОМЕТ В ОБЩИХ ПЕРЕВОДНЫХ ТАДЖИКСКО-РУССКИХ СЛОВАРЯХ

В данной работе рассматривается характер использования стилистических помет в таджикско-русских словарях под редакцией Э. Н. Павловского (1946), М. Рахими и Л. В. Успенская (1954), Я. И. Калонтаров (1988) и Д. Саймиддинова (2006).

В результате сравнения всех таджикско-русских словарей можно сделать вывод, что стилистические пометы используются чаще в словаре под ред. М. Рахими и Л. Успенской и в словаре под ред. Д.Саймиддинов, но их также можно встретит в других словарях. Только в ТРС под ред. М.Рахими и Л. В. Успенской и Я.И. Калонтарова пометы в разделе «Условные сокращения» даны на русском и таджикском языках, в двух других словарях они встречаются на русском языке. Слов со стилистическими пометами в словаре Я. И. Калонтарова намного меньше, чем в других словарях, например, в списке условных сокращений словаря есть помета кул. - кулинарный - кулинары, но слова, которые относятся к этой помете, как: барракабоб; кичирй; зирбак; ордоб, ширинй, ширкаду и другие, - показаны без помет, в то время как в других словарях все эти слова представлены с пометой кул.

Стилистические пометы, в основном, используются во всех ТРС для указания на особенности употребления лексической единицы. Функции стилистических помет не ограничиваются стилистическим описанием слова, но они дают ещё дополнительную информацию о возможностях словообразования, конструкции и еще глубже раскрывают его значение.

На основании этого вывода можно сделать вывод, что стилистические пометы используются в таджикско-русской лексикографии как важный способ показать особенности данной единицы и перевода словаря без увеличения объема словаря.

Благодаря стилистическим словарным пометам, словарная статья Таджикско-русских словарей представляет сжатое, компактное описание центральной единицы языковой системы - слова.

Ключевые слова: словарь, помета, лексикография, стилистическая помета, разговорная помета, книжная помета, специальная помета, словарь, слово, условные сокращения, таджикско-русская лексикография, словарная статья.

PARTICULARITIES OF THE USE OF STYLISTIC NOTES IN GENERAL TAJIK-RUSSIAN DICTIONARIES

As a result of comparing all Tajik-Russian dictionaries, we can conclude that stylistic notes are used more often in the dictionary, ed M. Rakhimi and L. V. Uspenskaya and in the dictionary, ed. D. Saimiddinov, but they can also be found in other dictionaries. Only in the Tajik-Russian dictionary, ed M. Rakhimi and L. V. Uspenskaya and Ya. Kalontarova's notes in the section «Abbreviations» are given in Russian and Tajik languages, in two other dictionaries they are found only in Russian. There are much fewer words with stylistic notes in Ya. Kalontarov's dictionary than in other dictionaries, for example, in the list of conditional abbreviations of the dictionary there is a note kul. - culinary, but the words that refer to this notes are like: барракабоб; кичирй; зирбак; ордоб, ширинй, ширкаду and others are shown without notes, while in other dictionaries all these words are presented with the note kul.

Stylistic notes are mainly used in all Tajik-Russian dictionaries to indicate the peculiarities of the use of a lexical unit. The functions of stylistic notes are not limited to the stylistic description of the word, but they provide additional information about the possibilities of word formation, construction, and reveal its meaning even deeper.

Based on this conclusion, we can conclude that stylistic notes are used in Tajik-Russian lexicography as an important way to show the features of a given unit and translation of a dictionary without increasing the volume of the dictionary.

Thanks to stylistic vocabulary notes, the entry of the Tajik-Russian dictionaries presented as squeezed, compact description of the central unit of language system - the word.

Keywords: dictionary, note, lexicography, stylistic note, colloquial note, book note, special note, dictionary, word, abbreviations, Tajik-Russian lexicography, dictionary entry.

Сведение об авторе:

Хусенова Гулпари Аджикуллоевна - кандидат филологических наук, ассистент кафедры иностронных языков Таджикского государственного финансово и экономического университета, Тел: (+992) 918730958, E-mail: gulpari786@mail.ru

About the autor:

Husenova Gulpari Ajikulloevna - Candidate of Philology, Assistant of the Department of Foreign Languages of the Tajik State Financial and Economic University, Phone: (+992) 918730958, E-mail: gulpari786@mail.ru

УДК 808.2-1+81.37

СУЩНОСТЬ ПЕРЕВОДА РЕАЛИЙ ТАДЖИКСКОЙ БЕЗЭКВИВАЛЕНТНОЙ ЛЕКСИКИ НА РУССКИЙ ЯЗЫК В ПРОИЗВЕДЕНИИ С. АЙНИ (МАКТАБИ КУХДА)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Самадова З. С., Сохибова А.Н.

Институт туризма, предпринимательства и сервиса

Реалии в художественном произведении играют значительную роль и часто выполняют функцию художественной характеристики социальной, исторической действительности, отраженной в подлиннике.

Лексические единицы языка оригинала, не имеющие в языке перевода соответствующего лексического эквивалента, называются безэквивалентной лексикой. Под безэквивалентностью лексической единицы языка оригинала понимается то обстоятельство, что она не имеет аналога в лексической системе языка перевода, то есть такого «готового слова» или устойчивого словосочетания, которое можно взять и подставить вместо неё в переводе (Л.К. Латышев).

Вопросами приёма передачи таджикской безэквивалентной лексики на русский язык в Таджикистане занимались такие учёные: З.А. Муллоджанова, М.Б. Нагзибекова, Т.Н. Нагзибекова и др.

В своей монографии «Стиль оригинала и перевод» З.А. Муллоджонова в основном рассматривала проблемы, возникающие при переводе произведений Садриддина Айни.

В диссертационной работе Т.Н. Нагзибековой объектом исследования являются виды приёмов передачи безэквивалентной лексики таджикского языка на русский язык на материалах произведений С. Айни, таких, как «Воспоминания», «Одина», «Рабы», «Смерть ростовщика» и «Ятим».

Объектом исследования выбрано произведение С. Айни «Мактаби кухна». Выявлены следующие виды приёмов передачи безэквивалентной лексики с таджикского на русский язык: транскрипция, приблизительный приём, замена видового понятия родовым, описательный перевод, добавление и опущение, калька, полукалька и неправильный перевод. Рассмотрим виды приёмов передачи безэквивалентной лексики с таджикского на русский язык, встречающиеся в произведении С. Айни в переводе С. Бородина.

♦♦♦ Транскрипция (фонетический способ заимствования) - это такое заимствование словарной единицы, при которой сохраняется её звуковая форма (иногда несколько видоизменённая в соответствии с фонетическими особенностями языка, в которой слово заимствуется). Например: фалок, каллакубак, халифа (старший ученик, помощник учителя), бибихалифа, аршин (оршин -длина всей руки от плеча) и др. Замини ин хонаро, ки хамаи вусаъти он тахминан чор оршини дар чор оршин, яъне шонздах оршини мураббаъ буд, чор синчи аз болои якдигар гузаранда кашида, дарунашро ба 9 кисм чудо карда буданд, ки гуё дар даруни мактаб 9 охурча ба вучуд омада буд [1, с 5].

Школа, вся площадь которой была всего шестнадцать квадратных аршин - четыре на четыре, -разделялась на девять частей брёвнами, положенными одно за другим, так что школа представляла

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.