Научная статья на тему 'ОРГАНИЗАЦИЯ МЕХАНИЗМОВ ОХРАНЫ ПРИРОДЫ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ В РЕГИОНЕ'

ОРГАНИЗАЦИЯ МЕХАНИЗМОВ ОХРАНЫ ПРИРОДЫ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ В РЕГИОНЕ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
16
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХОЗЯЙСТВЕННЫЙ МЕХАНИЗМ / ИСПОЛЬЗОВАНИЕ / ОКРУЖАЮЩАЯ СРЕДА / ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ВЫГОДЫ / ПРИРОДНЫЕ РЕСУРСЫ / РЕГИОНАЛЬНОЕ ЗАГРЯЗНЕНИЕ / РЕГИОНАЛЬНОЕ ХОЗЯЙСТВО / ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ / АТМОСФЕРА / ПОТРЕБЛЕНИЕ / ПРОИЗВОДСТВО

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Шарифзода Муъмин Машокир, Махмадали Бахтиёр Наби

Далее развитие общества в каждом отдельном государстве зависит от состояния окружающей среды, которую человечество может использовать для производства экономических благ. Важно оценить экономический результат и затраты на его получение. Цель статьи: этот затратам относятся потребляемые в процессе производства ресурсы - сырье, энергия, материалы, а также загрязнение окружающей среды - выброс загрязняющих веществ в атмосферу, сброс загрязненных вод, сброс отходов на свалки. По результатам исследования это относительная величина - это отношение двух абсолютных показателей. Относительное значение показывает, во сколько раз абсолютный текущий показатель выше или ниже базового уровня. При этом текущие и основные показатели могут описывать разные периоды времени одного и того же объекта или быть разными объектами в один и тот же период времени.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION OF MECHANISMS FOR THE PROTECTION OF NATURE AND THE USE OF NATURAL RESOURCES IN THE REGION

Urther, the development of society in each individual state depends on the state of the environment, which humanity can use to produce economic benefits. It is important to evaluate the economic result and the costs of obtaining it. The purpose of the article: this cost includes the resources consumed in the production process - raw materials, energy, materials, as well as environmental pollution - the emission of pollutants into the atmosphere, the discharge of polluted water, the discharge of waste to landfills. According to the results of the study, this is a relative value - this is the ratio of two absolute indicators. The relative value shows how many times the absolute current indicator is higher or lower than the baseline. At the same time, current and main indicators can describe different periods of time of the same object or be different objects in the same period of time.

Текст научной работы на тему «ОРГАНИЗАЦИЯ МЕХАНИЗМОВ ОХРАНЫ ПРИРОДЫ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ В РЕГИОНЕ»

ИЛМ\ОИ ГЕОГРАФЙ / ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ НАУКИ

МЕХАНИЗМ^ОИ ТАШКИЛИ ^ИФЗИ ТАБИАТ ВА ИСТИФОДАБАРИИ ЗАХИРА^ОИ ТАБИЙ ДАР МИНТАЦА

ШАРИФЗОДА МУЪМИН МАШОКИР,

Доктори илм^ои щтисодй, профессор ректори Донишго^и давлатии цуцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон Сурога: Цум^урии Тоцикистон вилояти Сугд ш. Хуцанд;17 мкр-н., хонаи 1 Email: Info@,tsulbp.ti, Email: tsulbp@rambler.ru Тел: +992(3422)2-38-11 МА^МАДАЛЙ БАХТИЁР НАБЙ, номзади илм^ои щтисодй, дотсенти кафедраи щтисодиёт ва идоракунй ректори Донишкадаи ку^ию металлургии Тоцикистон. Сурога: Цум^урии Тоцикистон 735730, ш. Бустон, к. А. Баротов, 6 Тел: (+992) 5028950175, E-mail: gmit tajikistan@mail.ru;

Тарацциёти цамъият минбаъд дар %ар як давлати алощда аз %олати му^ити зист вобаста аст, ки инсоният барои исте^соли неъмат^ои щтисодй истифода мебарад. Арзёбй кардани натицаи щтисодй ва хароцоте, ки барои исте^соли он бармеояд, му^им аст.

Мацсади мацола: хароцоти захира^ои дар цараёни исте^солот сарфшаванда - ашёи хом, энергия, масолеинчунин ифлосшавии му^ити зист - ба атмосфера партофтани модда^ои ифлоскунанда, партофтани об^ои ифлосшуда, дар партовго^^о партофтани партов^о дохил мешавад.

Натицаи тадцицот: ин арзиши нисбй таносуби ду нишондщандаи мутлац аст. Арзиши нисбй нишон медщад, ки нишондщандаи мутлаци цорй чанд маротиба аз сат^и асосй зиёд ё камтар аст. Дар ин маврид нишондщандауои цорй ва асосй метавонанд даврауои гуногуни вацти як объектро тавсиф кунанд ё дар як давраи замон объект^ои гуногун бошанд.

Калидвожа^о: механизми ицтисодй, истифодабарй, му^ити зист, неъмат^ои ицтисодй, захира^ои табий, ифлосшавии минтаца, ицтисодиёти минтаца, истифодабарии захира^ои табий, атмосфера, истеъмол, исте^сол.

ОРГАНИЗАЦИЯ МЕХАНИЗМОВ ОХРАНЫ ПРИРОДЫ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ В РЕГИОНЕ

ШАРИФЗОДА МУЪМИН МАШОКИР,

доктор экономических наук, профессор ректор Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики, Адрес: РТ Согдийская область г. Худжанд;17мкр-р., дом 1 Email: Info@tsulbp.tj. Тел: +992(3422)23811; МА^МАДАЛИ БАХТИЁР НАБИ, кандидат экономических наук, доцент, кафедры экономика и управления ректор

Горно-металлургического института Таджикистана, Республика Таджикистан. Адрес: Республика Таджкистан 73530 г. Бустон у. Баротов А 6 Тел: (+99 23451) 5028950175, E-mail: gmit_tajikistan@mail.ru;

Далее развитие общества в каждом отдельном государстве зависит от состояния окружающей среды, которую человечество может использовать для производства экономических благ. Важно оценить экономический результат и затраты на его получение.

Цель статьи: этот затратам относятся потребляемые в процессе производства ресурсы - сырье, энергия, материалы, а также загрязнение окружающей среды - выброс загрязняющих веществ в атмосферу, сброс загрязненных вод, сброс отходов на свалки.

По результатам исследования это относительная величина - это отношение двух абсолютных показателей. Относительное значение показывает, во сколько раз абсолютный текущий показатель выше или ниже базового уровня. При этом текущие и

основные показатели могут описывать разные периоды времени одного и того же объекта или быть разными объектами в один и тот же период времени.

Ключевые слова: хозяйственный механизм, использование, окружающая среда, экономические выгоды, природные ресурсы, региональное загрязнение, региональное хозяйство, использование природных ресурсов, атмосфера, потребление, производство.

ORGANIZATION OF MECHANISMS FOR THE PROTECTION OF NATURE AND THE USE OF NATURAL RESOURCES IN THE REGION

SHARIFZODA MUMIN MASHOKIR,

Rector of Tajik State University of Law, Business and Politics, Doctor of Economics, Professor Address: RT Sogd region c. Khujand;17microdistrict., home 1, Email: Info@tsulbp.tj. Phone: +992(3422)23811;

MAHMADALIBAKHTIYOR NABI, Candidate of Economic Sciences, Associate Professor, of the Department of Economics and Management Rector of the Mining and Metallurgical Institute of Tajikistan, Republic of Tajikistan. Address: Republic of Tajikistan 73530 Buston st. Barotov A6 Phone: (+992) 5028950175, E-mail: gmit_tajikistan@mail.ru;

Further, the development of society in each individual state depends on the state of the environment, which humanity can use to produce economic benefits. It is important to evaluate the economic result and the costs of obtaining it.

The purpose of the article: this cost includes the resources consumed in the production process - raw materials, energy, materials, as well as environmental pollution - the emission of pollutants into the atmosphere, the discharge of polluted water, the discharge of waste to landfills.

According to the results of the study, this is a relative value - this is the ratio of two absolute indicators. The relative value shows how many times the absolute current indicator is higher or lower than the baseline. At the same time, current and main indicators can describe different periods of time of the same object or be different objects in the same period of time.

Keywords: economic mechanism, use, environment, economic benefits, natural resources, regional pollution, regional economy, use of natural resources, atmosphere, consumption, production.

Мукаддима. Дар холати аввал, арзиши нисбй динамикаро нишон медихад ва дар дуюм - мукоиса. Бо истифода аз арзишхои нисбй динамикаи ифлосшавй, истеъмол, харочоти самаранокии экологии минтакаро арзёбй кардан мумкин аст.

Барои хисоб кардани андозаи нисбии ифлосшавии минтака мо хисоби миёнаи геометриро истифода мебарем. Барои истифодаи миёнаи арифметикй, маълумот бояд такрибан ба таври мукаррарй таксим карда шавад, вагарна он ба арзишхои шадид хеле хассос хохад буд. Дар ин чо мо нишондихандахои сифатан гетерогениро чамъ меорем, ки ба «партовхо» майл доранд, масалан, партови обхои ифлосшуда дар чанд сол метавонад якчанд маротиба зиёд мешавад, ки ин боиси сахт вайрон шудани миёнаи арифметикии он мегардад.

^исмати асоси. миёнаи геометрй устувортар аст ва он барои муайян кардани арзиши баробар аз арзишхои максималй ва минималии хусусият натичаи дакиктарин медихдд. Бинобар ин, агар ягон параметр бо динамикаи нисбатан хурди бокимонда якбора зиёд ё кам шавад, арзиши миёнаи геометрй дар мачмуъ динамикаи объективй бештар нишон медихад. Х,амин тарик, микдори нисбии ифлосшавй бо формулаи зерин хисоб карда мешавад:

Ифлосшавй = VA1/A0 * В1/В0* 01/00

ки дар он А1 ва АО арзишхои чорй ва ибтидоии партовхои моддахои ифлоскунанда ба атмосфера мебошанд, VI ва дар 0 - арзишхои чорй ва ибтидоии партовхои ифлосшуда, О1 ва дар бораи 0 - арзишхои чорй ва ибтидоии партовхои истифоданашудаи истехсолй ва истеъмолй.

Ч,адвали 1.

Ба х,авои атмосфера пах,н намудани моддах,ои зарарноки тозанашуда __аз манбаъхои доимй_(хаз. тонна/сол)___

1991 2016 2017 2018 2019 2020

Чумхурии Точикистон хаз. тонна/сол 79,1 25,4 35,7 35,9 61,3 52,3

бо % 100 100 100 100 100 100

ш. Душанбе хаз. тонна/сол 15,3 7 14,5 16,2 17,2 18,8

% ба умум 19,3 27,6 40,6 45,1 28,1 35,9

вилояти Сугд хаз. тонна/сол 18,6 9,1 9,1 10,1 10,1 13,9

% ба умум 23,5 35,8 25,5 28,1 16,5 26,6

ш. Хучанд хаз. тонна/сол 7,8 0,6 0,6 0,8 1,2 1,0

вилояти Хатлон хаз. тонна/сол 11,3 1,7 6,5 5,6 18,6 8

% ба умум 14,3 6,7 18,2 15,6 30,3 15,3

ш. Бохтар хаз. тонна/сол 8,6 1,6 6,4 5,5 18,3 0,5

ш. Кулоб хаз. тонна/сол 0,8 0,1 0,1 0,1 0,6 0,03

ВМКБ хаз. тонна/сол 0,2 0 0 0 0 0

% ба умум 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

ш. Хоруг хаз. тонна/сол 0,2 0 0 0 0 0

нтч хаз. тонна/сол 33,7 7,6 5,7 4 15,4 11,6

% ба умум 42,6 29,9 16,0 11,1 25,1 22,2

ш. Вахдат хаз. тонна/сол 1,1 0,01 0,02 0,01 0,1 0,1

ш. Турсунзода хаз. тонна/сол 27,0 7,2 4,9 3,9 15,7 10,1

Сарчашма: Х,ифзи мухити зист дар Чумхурии Точикистон (мачмуаи оморй). -Душанбе; Агентии омори назди Президенти Чумхурии Точикистон, 2021. - С. 23.

Аз чадвали додашуда маълум аст, ки ба хавои атмосфера пахн намудани моддахои зарарноки тозанашуда аз манбаъхои доимй дар кишвари мо ва минтакахои он дар солхои 1991-2020 гуногун ва тагйирёбанда мебошад. Мисол, дар хамин давра дар кишвари мо моддахои тозанашуда дар соли 1991 дар умум 79,1 хазор тонна бошад ин нишондод дар соли 2020 дар хачми 52,3 хдзор тоннаро ташкил намуд. Аз чумла хиссаи ш. Душанбе аз руи критерияи ба хавои атмосфера пахн намудани моддахои зарарноки тозанашуда аз манбаъхои доимй, нисбат ба нишондоди умумии чумхуриявй дар давраи тахкикот аз 19,3 % (минимум нишондод дар соли 1991) то 45,1% (максимум нишондод дар соли 2018) ташкил намуда бошад, дар соли 2020 ин нишондод ба хачми 36,9 %-ро ташкил кард. Дар вилояти Сугд бошад хиссаи он нисбат ба нишондоди умумии чумхуриявй тибки меъёри ба хавои атмосфера пахн намудани моддахои зарарноки тозанашуда аз манбаъхои доимй, дар давраи тахкикот нишондоди минимум ба соли 2019 рост омад, ки хаммаги 16,5 %-ро ташкил мекард, нишондоди максимум бошад дар соли 2016 бо хиссаи 35,8 % дар хачми умумии чумхуриявй буд, дар дар соли охирони тахкикотй, яъне дар соли 2020 ин нишондод ба хачми 26,6 %-ро ташкил кард, ки хиссаи баланд гуфтан мумкин аст.

Х,амчун арзишхои асосй, метавонем нишондихандахои экологии минтакаро барои як соли муайян интихоб кунем - дар ин холат, формула динамикаи миёнаи ифлосшавй ё нишондихандахои экологии минтакаи дигарро барои хамон сол мукоиса намоем.

Нишондихандахои истеъмоли мобайнй ва истеъмолии захирахои табий бо вохидхои пулй ифода кардан мумкин аст, ки он имконияти чамъбасти онхоро медихад. Ба максад мувофик аст, ки нишондихандахои хосилшударо «истеъмол» номидан. Таносуби арзиши чорй ва асосии истеъмол динамикаи истеъмоли сармояи табий ва истехсолиро (агар арзиши асосй истеъмол дар минтака дар давраи гузашта бошад) ё сатхи истеъмоли сармояи табий ва истехсолиро дар минтака нишон медихад.

Арзиши харочоти экологй, ба андешаи мо, бояд хамчун махсули арзишхои нисбии ифлосшавй ва истеъмол хисоб карда шавад. Тавре ки дар омор маъмул аст, дар сурати омузиши динамика чунин афзоиш динамикаи умумии харочоти экологй фаъолияти

иктисодии минтакаро нишон медихад. Дар мавриди мукоиса бо минтакаи пешрафта амалиёти зарбкунй истифода мешавад, зеро истеъмол ва ифлосшавй чанбахои гуногуни низомии минтакавиро тавсиф мекунанд. Ба хамин тарик, барои характеристикаи муомилот дар омор вазни борро ба масофаи кашондашуда тонна км зарб мекунанд. Дар амалияи хоричй ин равиш ба чамъоварй васеъ истифода мешавад, аз чумла, меъёри асосии кабули карор муносибати мухити зист, шароити хуби зиндагй барои худамон ва насли ояндаи худамон мебошад.

Таносуби арзиши чорй ва асосии махсулоти умумии минтакавй арзиши нисбии МММ-ро медихдд ва вобаста ба заминаи мукоисавии интихобшуда динамикаи ММД-ро бо нарххои чорй ё хачми ММД-и минтакаро дар мукоиса нишон медихад.

Таносуби арзишхои нисбии мачмуи махсулоти минтакавй, харочоти экологй фаъолияти иктисодй имкон медихад, ки самаранокии экологй дар минтака бахо додан имкон медихад.

Сл- 1 I ь 1 >" =

Г" О * А О

арзишхои чорй ва асосии мачмуи махсулоти минтакавй бо нарххои чорй, Р1 ва Р0 -арзишхои чорй ва асосии истеъмоли мобайнй ва истеъмоли сармояи табий, А1 ва АО -арзишхои чорй ва асосии партовхои ифлоскунанда ба атмосфера, В1 ва дар 0 -арзишхои чорй ва ибтидоии партовхои ифлосшуда, О1 ва дар бораи 0 - арзишхои чорй ва ибтидоии партовхои ва истифоданашудаи истехсолй ва истеъмолй.

Ин нишондиханда арзиши нисбии МММ-ро бо арзиши нисбии харочоти экологии фаъолияти иктисодй мукоиса мекунад. Самаранокии экологй, инчунин нишондихандаи баръакс, ки арзиши харочоти экологй фаъолияти иктисодиро ба як вохиди МММ (бо истилохи нисбй) тавсиф мекунад, хусусияти сифатии рушди иктисодй мебошад.

Агар дар формулаи нишондихандахои минтакаи муайян ба сифати арзишхои асосй истифода шаванд, он гох самараи экологию иктисодии хочагии субъектро нисбат ба ин минтака хисоб кардан мумкин аст. Минтакае, ки бо он мукоиса гузаронида шуд, вилояти Сугд интихоб карда шуд. Интихоб ба нишондихандахои баланди иктисодии ин фан (арзиши мачмуи махсулоти минтакавй ба хар сари ахолй, истехсоли махсулоти саноат ба хар сари ахолй), инчунин сатхи нисбатан пасти партови моддахои ифлоскунанда аз манбаъхои статсионарй - хамагй 13 хазор тонна (барои мукоиса) вобаста буд.

Ч,адвали 2.

Ба хавои атмосфера пахн намудани моддахои зарарнок аз манбаъхои доимй ва

манбаи партовхо

2019 2020

Доими харакаткунанда хамагй Доимй харакатку нанда хамагй

Чумхурии Точикистон Х,аз. тонн 64,8 253,4 318,2 61,5 449,1 510,6

фоиз 100 100 100 100 100 100

ш.Душанбе Х,аз. тонн 17,2 43,6 60,8 18,8 75,4 94,2

фоиз 26,5 17,2 19,1 30,6 16,8 18,4

ВМКБ Х,аз. тонн - 7,1 7,1 - 12,6 12,6

фоиз - 2,8 2,2 - 2,8 2,5

вил. Сугд Х,аз. тонн 11,6 93,0 104,6 15,1 164,8 179,9

фоиз 17,6 36,7 32,9 24,5 36,7 35,2

вил. Хатлон Х,аз. тонн 18,6 54,0 72,6 8,5 97,9 106,4

фоиз 28,7 21,3 22,8 13,8 21,8 20,8

нтч Х,аз. тонн 17,4 55,7 73,1 19,1 98,4 117,5

фоиз 26,9 22,0 23,0 31,1 21,9 23,1

Сарчашма: Х,ифзи мухити зист дар Чумхурии Точикистон (мачмуаи оморй). -Душанбе; Агентии омори назди Президенти Чумхурии Точикистон, 2021. - С. 27.

Дар чадвали мазкур нишондоди ба хавои атмосфера пахн намудани моддахои зарарнок аз манбаъхои доимй ва харакаткунанда дар минтакахои кишвар дар соли 2019-2020 инъекос ёфта, дар он давра манбаи партовхои доимй ва характкунанда дар

чумхур 318,2 хазор тоннаро ташкил намояд, он гох дар соли 2020 бошад 510,6 хазор тоннаро ташкил намуд, яъне, дар ин давра 1,6 маротиба зиёд шуд. Дар вилояти Сугд бошад ин нишондод аз 104,6 хдзор т. то ба 179,9 хазор тон расид, яъне, 1,7 маротиба зиёд шуд.

Хулоса Бо назардошти нишондихандахои вилояти Сугд дар соли 2020, нишондихандахои самаранокии экологй иктисодиёти минтакавии субъектхои сохторй хисоб карда шуданд. Ин равиш нисбат ба пештара маълумоти бештар медихад. Он имкон медихад, ки на танхо ба самти тараккиёти экологию минтака бахо дода шавад, балки самараи иктисодиёти минтакаро бо хамдигар мукоиса карда шавад. Истифодаи нишондихандаи самаранокии экологии минтака дар сиёсати иктисодии субъектхои сохторй ба макомоти вилоятй имкон медихад, ки карорхои мутавозинтар кабул намоянд, самаранокии фаъолияти онхоро хамачониба арзёбй намоянд. Тафсири васеътари самараи иктисодиёти вилоят ба хисоб гирифтани харочоти фаъолияти хочагй, муайян кардани «нархи» некуахволии иктисодии минтакахо нигаронида шудааст.

АДАБИЁТ

1. Абалкин Л. И. Современный кризис и перспективы развития советской экономики//Вопросы экономики, 1991. - № 10. - с. 3-7.

2. Абдуллаев, А. А. Экономико-экологическое развитие и ее влияние на охрану окружающей среды (на примере Республики Таджикистан)/А. А. Абдуллаев. - Душанбе, 2006.-266 с.

3. Акимова, Т. А., Батоян, В. В., Моисеенков, О. В., Хаскин, В. В. Основные критерии экоразвития/Т. А. Акимова, В. В. Батоян, О. В. Моисеенков, В. В. Хаскин. - М.: Российская экономическая академия, 1999.

4. Барномаи давлатии сармоягузорихо барои солхои 2016-2020. / Бо карори Хукумати Ч,умхурии Точикистон аз «30»декабри соли 2015, № 772 тасдик шудааст. 2015. - С. 12

5. Белл, Д. Грядущее постиндустриальное общество/Д.Белл - М.: Academia, 1999.

6. Блинов, А. О роли предпринимательской деятельности в улучшении экологической обстановки/А.Блинов //Российский экономический журнал. - № 7. - 2010. - С. 24-28.

7. Борисов Е. Ф. Экономическая теория. Учебник. - М.: ЮРИСТЬ, 1997. - 567 с.

8. Ганиев Т. Б. Пути формирования устойчивого эколого- экономического развития сельского хозяйства Таджикистана. Автореф. дисс. докт. экон. Наук. - М., 1996.

9. Ганиев Т.Б. Проблемы устойчивого развития сельского хозяйства.-М: «Диалог» МГУ, 1996.-108 с.

10. Гофман К. Г., Лемешев М. Я., Реймерс И. Ф. Социально- экономические проблемы природопользования. Экономика и математические методы, 1973, Т. XI. вып. 5. - С.811-822.

11. Гутман Г.В. Управление региональной экономикой / Г.В. Гутман, А.А. Мироедов, С.В. Федин. — М.: Финансы и статистика, 2001. — 176 с.

12. Глушков В.Е. Теоретико-системный анализ предмета эконологии и перспектив ее развития /В.Е. Глушков, И.Н. Сараева, А.И. Уемов. // Эконология: истоки, проблемы и перспективы. -Одесса:ИПРЭЭИ НАН Украины. - 1993. - №1. - С. 16-24.

ТДУ 911.3 (575.3) ОЯНДАБИНИИ РУШДИ ВАЗЪИ ДЕМОГРАФИИ ДЕ^ОТИ МИНТАЦАИ КУЛОБИ Ч,УМХ,УРИИ ТОЧИКИСТОН

МЩАББАТОВ ХОЛНАЗАР МЩАББАТОВИЧ,

доктори илм%ои география, профессори кафедраи методикаи таълими география ва туризми Донишго%и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айнй Сурога 734003 ш. Душанбе хиёбони Рудакй 121;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

МИРЗОЕВ АЗИЗЩМАТОВИЧ, саромузгори кафедраи география ва сайё%ии Донишго%и давлатии Кулоб ба номи Абуабдулло% Рудакй,

Сурога 735360 ш. Кулоб кучаи С. Сафаров 16, Тел: (+992)918515680, Email: aziz.mirzoev.1988@mail.ru

Дар замони Истщлол дар минтацауои Кулоб дар баробари инкишофи со%а%ои му%ими щтисодиёт ба масъалаи рушди де%от диццати циддй дода мешавад. Мувофици %исоб%ои мо цойгиршавии а%олии де%от дар оянда ба самти ицтимой ва ицтисодии минтацаи Кулоб таъсири назаррас хо%ад намуд.

Мацсади мацола: барои дуруст цойгиронии а%олии де%от ва дигар мауащои ку%истони минтацаи Кулоб тартиб додани барнома ва нацшаи мукамали рушди де%от зарур аст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.