Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОННИНГ ТАРИХИЙ ОБИДАЛАРИ АСОСИДА ТУРИСТИК МАРШРУТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚЎНҒИРОТ ВА МУЙНОҚ ТУМАНЛАРИ МИСОЛИДА)'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОННИНГ ТАРИХИЙ ОБИДАЛАРИ АСОСИДА ТУРИСТИК МАРШРУТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚЎНҒИРОТ ВА МУЙНОҚ ТУМАНЛАРИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
189
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қўнғирот / Муйноқ / маданий мерос объектлари / меъморий ёдгорликлар / янги бинолар ва меъморий ёдгорликлар ўртасидаги зиддиятлар / туристик маршрутларни аниқлаш / туризм. / Kungrad / Muynak / cultural heritage sites / architectural monuments / conflicts of new development with architectural monuments / identification of tourist routes / tourism.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Светлана Максетовна Зукурова

Қўнғирот ва Муйноқ туманлари маданий мероси объектлари туманлар таркибида жойлашиши нуқтаи назаридан таҳлил қилинади ва таснифланади. Меъморий ёдгорликлар экспозициясига ҳалақит берувчи зиддиятли объектлар ва вазиятлар аниқланган. Чегаралар кенгайтирилиб, Қўнғирот ва Муйноқ туманларининг барча тарихий объектларини қамраб олган туристик маршрутларни тизимли ташкил этиш ривожлантирилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHOD OF FORMING TOURIST ROUTES BASED ON HISTORICAL MONUMENTS OF KARAKALPAKSTAN (ON THE EXAMPLE OF KUNGRAD AND MUYNAK DISTRICTS)

The objects of cultural heritage of Kungrad and Muynak districts are analyzed and classified from the point of view of their location in the structure of districts. Conflict dissonant objects and situations that interfere with the exposition of architectural monuments are identified. Borders are being drawn, and a structural organization of tourist routes covering all historical sites of the Kungrad and Muynak districts is being developed.

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОННИНГ ТАРИХИЙ ОБИДАЛАРИ АСОСИДА ТУРИСТИК МАРШРУТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚЎНҒИРОТ ВА МУЙНОҚ ТУМАНЛАРИ МИСОЛИДА)»

ЦОРАКАЛПОГИСТОННИНГ ТАРИХИЙ ОБИДАЛАРИ АСОСИДА ТУРИСТИК МАРШРУТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ (КУНГИРОТ ВА МУЙНОК ТУМАНЛАРИ МИСОЛИДА)

Светлана Максетовна Зукурова

Тошкент архитектура-курилиш институти

АННОТАЦИЯ

Кунгирот ва Муйнок туманлари маданий мероси объектлари туманлар таркибида жойлашиши нуктаи назаридан тахлил килинади ва таснифланади. Меъморий ёдгорликлар экспозициясига халакит берувчи зиддиятли объектлар ва вазиятлар аникланган. Чегаралар кенгайтирилиб, Кунгирот ва Муйнок туманларининг барча тарихий объектларини камраб олган туристик маршрутларни тизимли ташкил этиш ривожлантирилмокда.

Калит сузлар: Кунгирот, Муйнок, маданий мерос объектлари, меъморий ёдгорликлар, янги бинолар ва меъморий ёдгорликлар уртасидаги зиддиятлар, туристик маршрутларни аниклаш, туризм.

METHOD OF FORMING TOURIST ROUTES BASED ON HISTORICAL MONUMENTS OF KARAKALPAKSTAN (ON THE EXAMPLE OF KUNGRAD

AND MUYNAK DISTRICTS)

Svetlana Maksetovna Zukhurova

Tashkent architecture and civil engineering

ABSTRACT

The objects of cultural heritage of Kungrad and Muynak districts are analyzed and classified from the point of view of their location in the structure of districts. Conflict dissonant objects and situations that interfere with the exposition of architectural monuments are identified. Borders are being drawn, and a structural organization of tourist routes covering all historical sites of the Kungrad and Muynak districts is being developed.

Keywords: Kungrad, Muynak, cultural heritage sites, architectural monuments, conflicts of new development with architectural monuments, identification of tourist routes, tourism.

КИРИШ

Хрзирги замон Коракалпогистон Республикаси худуди тарихий ёдгорликлар курикхонасининг бир тури хисобланади. Бугунги кунда бу худудда 300дан ортик

археологик жойлар мавжуд. Коракалпогистон чегараси Турон паст текислигида жойлашган. Кара-Кум чули жануби-гарбдан унга туташган, Устюрт платоси шимоли-гарбда, Кизил-Кум чули эса шимоли-шаркда жойлашган. Коракалпогистон худуди Орол денгизининг жанубий ярмини хам уз ичига олади, унинг куриган тубида хозир янги Орол-Кум туз-боткок чули хосил булиб, Амударьё дарёсининг куйи окими вужудга келади. Кунгирот ва Муйнок туманлари Коракалпогистоннинг йирик вилоят марказлари хисобланади. Замонавий Кунгирот ва Муйнок туманларида тарихий обидалар мавжуд булиб, улар бир канча вактдан сунг булажак Кунгирот ва Муйнок таркибига киради. Айни пайтда Кунгирот туманида 39 та, Муйнокда 2 та тарихий-маданий ёдгорликлар мавжуд.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бугунги кунда утмиш меъморчилигига катта эътибор берилмокда. Тарихий ёдгорликлар хам таълим туризми учун хамиша жозибадор булиб келган. Шундай килиб, улар Кунгирот ва Муйнок келажагининг ажралмас кисмига айланади. Шу нуктаи назардан маданий мерос объектларини асраб-авайлаш масаласи долзарб ахамият касб этади. Нафакат алохида ёдгорликлар, балки Кунгирот ва Муйнок туманларининг уюшган мухити хам бизда катта кизикиш уйготмокда. Маданий мероснинг анъаналари ва салохияти юкорида кайд этилган худудларда туристик маршрутларни ишлаб чикиш зарурати билан боглик.Бугунги кунда Кунгирот ва Муйнок туманлари модернизация килинган тараккиёт намунасига айланмокда. Бирок, бу худудларда туманларнинг айрим кисмларининг нуктавий ривожланиши туфайли меъморий мероснинг йуколиб кетиш хавфи ортиб бормокда. Бу жараёнда халклар учун мукаддас булган тарихий мухит ва нодир кабристонлар вайрон булади(масалан, Муйнок туманидаги кучирилган калмоклар кабристони). Уларнинг уринларида куплаб тарихий обидаларни камраб олган йирик куп каватли бинолар курилмокда. Уйлаймизки, бундай холларда "кизил чизиклар"дан огиш учун зарур меъёрий талабларга риоя килиш жуда мухимдир.

Х,озир Коракалпогистоннинг куплаб шахар ва туманларида куплаб курилиш компаниялари баланд-баланд бинолар кутариб, келажак архитектураси силуэтини кайта яратишга харакат килмокда. Кунгирот ва Муйнок нафакат Коракалпогистонда, балки Узбекистонда хам йирик туманлар сирасига киради. Лекин, улар жуда куп турли сайёхлик жойлари эмас. Кунгирот ва Муйнок туманларининг вазифалари, туристик функцияларнинг сифатига караб, туристик маршрутлар тизимини ишлаб чикиш, ноёб тарихий ёдгорликлар ва асл мухит булакларини саклаб колиш оркали таъминланиши лозим. Кунгирот ва Муйнок туманларининг кимматбахо меъморий-тарихий мухити, маъмуриятнинг тегишли биргаликдаги харакатларни олиб бориши шарти билан урганилаётган

худудларнинг келажакдаги киёфасини ривожлантириш учун иктисодий жихатдан тугри сармояга айланиши мумкин.

Хрзирда урганилаётган худудларини саклаб колишга кумаклашувчи меъморий ва ландшафт маконлари тизими сифатида автомобил ва пиёдалар туристик маршрутлари лойихаларини ишлаб чикиш ва амалга ошириш мухим ахамият касб этмокда. Янги йуналишлар ташкил этиш буйича таклифлар Кунгирот ва Муйнокда сакланиб колган тарихий-маданий меъморий объектлар ва ландшафтларнинг бетакрорлиги туфайли Коракалпогистон буйлаб, якин ва узок хориждаги ахоли масканларидан сайёхларни кизиктирадиган фавкулодда мавзулар билан мавжуд ва прогноз тизимини бойитади. Бу холатлар Кунгирот ва Муйнок туманларида туристик маршрутларни меъморий-ландшафт ташкил этишнинг бундай тизимлари ва услубларини стратегик режалаштиришнинг асосий тамойилларини илмий ишлаб чикиш зарурлигини белгилайди. Туризм салохиятининг ривожланиши нафакат юкори даромадли саноат, балки бутун туманлар учун хам, унда яшовчи хар бир инсон учун хам катта ижтимоий ва халкаро ахамиятга эга. Туризмнинг даромад, бандлик манбаи сифатида ахамияти ва узаро алокаларни кенгайтириш тобора ортиб бормокда.

Бугунги кунда туманларда туристик маршрутларнинг мавжудлиги, уларнинг сифати куп жихатдан хаёт сифатини белгилайди, махаллий анъана ва маданиятнинг жонланишига кумаклашади, муайян шахар ёки туман рейтингини, унинг туристик жозибадорлигини оширади. Айни пайтда Кунгирот ва Муйнок ахолиси ва сайёхларини юкори сифатли саёхат учун мулжалланган кулай ва хавфсиз жамоат майдони билан тулик таъминлай олмаяпти. Фаолият максадларига буйсунади (саноат ва кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш, кундалик хаётни ташкил этиш, савдо, хизмат курсатиш ва бошкалар), антропоген ландшафтлар уз максади ва самарадорлиги жихатидан уз эхтиёжларига мослашиб бормокда. Шу билан бирга, улар хаёт учун кам ва кам мос булиб бормокда (атроф-мухит ифлосланиши, ландшафтларнинг технизацияси, атроф-мухит холати окибатида ахолининг касалликлари, тарихий, маданий ва меъморий ёдгорликларнинг йуколиши). Бундай парадокс бизни сабаблар, хусусан, фаолиятнинг максадга мувофиклиги хакида уйлашга мажбур килади1. Кунгирот ва Муйнок туманларининг шахар манзарасидан фойдаланиш эхтиёжларини тахлил киладиган булсак, худудий фаолиятни ривожлантиришни рагбатлантирувчи ижтимоий такрор ишлаб чикаришнинг айрим мотивларини аниклашимиз мумкин: саломатлик, жамоа, бойлик, гузаллик, индивидуаллаштириш, ахборот, маънавият. Уларнинг хар бири шахар майдонининг узгаришига уз таъсирини курсатади. "Саломатлик" мотиви экологик

1 Большаков А.Г. Градостроительная организация ландшафта как фактор устойчивого развития территории: автореф. дис. ...д-ра архитектуры: 18.00.01. Иркутск, 2003. 46 с.

мувозанат ва био хилма-хилликни сакдаб колишга хизмат килади. "Жамоаларни шакллантириш" мотиви худуд хужайраларини муайян маком ва марказга булган муносабат билан ижтимоий-худудий гурухларга бирлаштириш оркали амалга ошади. Жойнинг узига хослиги, унсурларнинг хилма-хиллиги, ифодали шахвоний тасвир мезонларига жавоб берадиган композициянинг уринли ташкил этилиши "гузаллик" мотивига мос келади. "Ахборот" мотиви ахборотни саклаш зарурати асосида амалга ошади, шунинг учун худудий тузилмада оддий, таниб олувчи элементлар ва буюртма килинган богланишлар устунлик килади. "Хотира "мотиви тарихий, маданий ва меъморий ёдгорликларни, шунингдек, тарихий ландшафтларни замонавий бинолар томонидан хонавайрон килиш ва бузилишдан сакдашда амалга оширилади2.

МУ^ОКАМА

Шундай килиб, Кунгирот ва Муйнок ландшафтларининг худудий тузилиши билан ижтимоий такрор ишлаб чикариш мотивлари уртасидаги муносабатлар куйидаги схема билан моделлаштирилади. Биринчидан, "мотивация" номи билан умумлаштирилган ва гурухланган махсус ижтимоий эхтиёжлар блоки. Иккинчидан, ташкилотнинг объекти унинг элементлари булган худуд бу маданий мерос объектлари хисобланади. Шахарсозликда мавжуд булган турли мотивларнинг бир вактда булиши натижасида зиддиятлар пайдо булади. Худуднинг баркарор ривожланиши муаммосига сабаб булувчи асосий зиддият цивилизация ва маданият тукнашувидир. Цивилизация-техника тараккиёти туфайли бойлик ва истеъмолнинг чексиз усишига каратилган ижтимоий ривожланиш шаклидир. Моддий ва маънавий мухит уртасида юзага келган зиддият маданий меросга тескари муносабатда булади. Капитал фойда конунлари маблагларнинг жадал айланишини талаб килади-бинолар, иншоотлар, технология тараккиёти, шу жумладан транспорт ва трафикни интенсивлаштириш, бу тарихий худудларнинг морфотиплари микёсига зиддир. Купгина ишлаб чикувчилар ёдгорликнинг химоя зоналари ва мухофаза этиладиган ландшафтини кузатмасдан, замонавий биноларни тарихий мухитга мослаштиришга рухсат олишади. Шундай килиб, худуднинг баркарор ривожланиши худудни ижтимоий такрор ишлаб чикариш, биохилма-хиллик ва экологик мувозанатни тиклаш ва тарихий ва маданий меросни саклаб колиш, якин келажакда ва чексиз муддатга хал килиш учун шароит яратадиган морфотиплар ва коидаларга олиб келиши тушунилади . Ички ва халкаро тажриба шуни курсатадики, мерос худуднинг ижтимоий ва иктисодий ривожланиши учун асос булиб хизмат килади. Шунинг учун,

2 Большаков А.Г. Градостроительная организация ландшафта как фактор устойчивого развития территории: автореф. дис. ... д-ра архитектуры: 18.00.01. Иркутск, 2003. 46 с.

3 Большаков А.Г. Градостроительная организация ландшафта как фактор устойчивого развития территории: автореф. дис. ... д-ра архитектуры: 18.00.01. Иркутск, 2003. 46 с.

MepocHuHr xygygHu puBo^namupumgaru pynu Ba Basu^anapuHu, Mepoc acocuga xygygHu ^yH^HOHan TamKun этнm xycycuaTnapuHu, Mepoc oSteKTnapuHu $a3oBufi TaxcuMnamHu Ba acocufi тeнgeнцнanapнн ypraHumHu TymyHum, Mepoc oSteKTnapuHuHr xonaraHu y3rapTupumra onuS KenaguraH ^apaëHgup, ynapHHHr caKnaHurnu Ba ^ofiganaHum gapa^acuHu omupagu4.

HATH^A

Ohhk maxapnapga nuëganap ^ofinapuHu TamKun maxap MapKa3u экonoгнк Ba TpaHcnopT MyaMMonapHH xan этнmгa ëpgaM Sepumu MyMKuH 3aMoHaBufi maxap pe^anamrapum Ba maxap peKoHcTpy^ua, ycTyBop Ba3u$anapugaH Supu xucoSnaHagu, maxap peгeнepaцнacн Ba кoмпoзнцнoн axnuTnurura xucca Kymagu, 3aMoHaBufi Ba3u$anapra MaB^yg Ty3unManapHu MocnamTupum Ba Tu^opar Ba umuMoufi Ba3u^anapHu 6нpnamтнpнmgнp. Mpum MapmpyraapuHu TamKun Kunumga nefi3a^nu Ba ac^anraaHraH W3anap, MetMopufi Ba nefi3a^nu ^aSxanap ypTacuga omuMan MyBo3aHarau caKnam, TaSuufi KoMnoHeHTnapHu KupuTum SunaH BepTuKan Typnu MaKoH aparam Ba эcтeтнк TacBupHu maKnnamupum KepaK. fflyHuHrgeK, MagaHufi TatnuM, yfiuH-Kynru, umuMoufi anoKanap, TaSuufi MyxuT SunaH anoKa Kunum SunaH TypucTuK MapmpyTHuHr ^yH^uoHan Ba $a3oBufi MogenuHu xaM xucoSra onum 3apyp.

XY.TOCA

yfinafiMu3Ku, 3aMoHaBufi SuHonap ëpgaMuga xaM Ha^aKaT Tapuxufi MyxuTHu acpam, SanKu maxapHuHr MatnyM kucmuhu axmunam MyMKuH. fflaxapHuHr Tapuxufi yTMumura yxmam MetMopufi эneмeнтnapнн aparnmuHrro MyMKuH. By caHtaT acapura moc KenaguraH Hapca Synumu MyMKuH. AnSarra, SynapHuHr Sapnacu unMufi KafiTa TuKnamHuHr aHru ycynnapuHu, aHru Kypunum TexHonoruanapuHu Ba aHa Kyn HapcanapHu TanaS Kunagu. BuHonapHu aManra omupumga ^acagnapHu ynap ^ofinamraH aTpo^-MyxuTra moc Kenum ynyH энг kuhuk geTannapra umnoB Sepum KepaK. EHgu Su3 KyHFupoT Ba MyfiHoKga Suho KaBaTnapHuHr ycuS Sopumu Ba SuHonapHuHr KaTTanamumu ycTyHnuK Kuna SomnaraHura KyHuKaMu3. ynap amun MafigoHnapHu Kypumagu, nacT-SanaHg эcкн yfinapHu Sy3uS Tamnamagu Ba yfinap opacuga aHru SuHonapHu cukuS nuKapumagu.

X,o3up KppaKannorucToH maxapnapuHuHr KynnaS Tapuxufi oSuganapu ohuk ocmoh ocTuga KonMoKga. fflyHuHr ynyH Sy Tapuxufi oSteKTnapHu KoHyHufinamTupum Ba ynapHu aBnog ynyH caKnaS Konumra xapaKaT Kunum ^yga 3apyp.

4 EBgoKMMoBa E.B. npupogHoe u нcтоpнкo-кynbтypнoe Hacnegue b peruoHanbHoM paзвнтнн (Ha npuMepe CMoneHcKofi oönacTu): amope^. guc. ... KaHg. reorpa$. HayK: 25.00.24. M., 2002. 24 c.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

REFERENCES

1. Большаков А.Г. Градостроительная организация ландшафта как фактор устойчивого развития территории: автореф. дис. ...д-ра архитектуры: 18.00.01. Иркутск, 2003.

2. Евдокимова Е.В. Природное и историко-культурное наследие в региональном развитии (на примере Смоленской области): автореф. дис. ... канд. географ. наук: 25.00.24. М., 2002.

3. Закирова Ю.А. Градостроительная реконструкция системы пешеходных прогулочных пространств в центральной исторической части города: автореф. дис. ... канд. архитектуры: 18.00.04. М., 2009.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.