Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ-ИҚЛИМ ШАРОИТИ ШОЛИНИНГ МАҲАЛЛИЙ “ГУЛИСТОН” НАВИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВ ТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ НАТИЖАЛАРИ'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ-ИҚЛИМ ШАРОИТИ ШОЛИНИНГ МАҲАЛЛИЙ “ГУЛИСТОН” НАВИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВ ТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

42
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шоли / ѐмғирлатиб суғориш / томчилатиб суғориш / тупроқ / режим / шўрланиш даражаси / минерализация / сув тежовчи / гидрокимѐвий ҳолат / ҳосилдорлик. / Rice / sprinkler irrigation / drip irrigation / soil / irrigation regime / salinity level / mineralization / water saving / hydrochemical status / productivity.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Рахимджан Икрамов, Самандар Гаппаров, Зиядулла Джумаев, Абдухолик Утаев

Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 2 февралдаги “Шоли етиштиришни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-4973 сонли қарорида белгиланган вазифалардан келиб чиқиб Қорақалпоғистон Республикаси тупроқ-иқлим шароитида шоли етиштиришда ѐмғирлатиб ва томчилатиб суғориш технологияларини қўллаш бўйича олиб борилган дала тадқиқотлари натижалари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Рахимджан Икрамов, Самандар Гаппаров, Зиядулла Джумаев, Абдухолик Утаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of field studies on the application of sprinkling and drip irrigation technologies in the cultivation of rice in the soil and climatic conditions of the Republic of Karakalpakstan based on the tasks defined in the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 2, 2021 No. DP-4973 "On measures for the further development of rice growing".

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ-ИҚЛИМ ШАРОИТИ ШОЛИНИНГ МАҲАЛЛИЙ “ГУЛИСТОН” НАВИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВ ТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ НАТИЖАЛАРИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

КОРАЦАЛПОГИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОЦ-ЩЛИМ ШАРОИТИ ШОЛИНИНГ МАХДЛЛИЙ "ГУЛИСТОН" НАВИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВ ТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЦУЛЛАШ НАТИЖАЛАРИ

Рахимджан Икрамов

Етакчи илмий ходим, техника фанлари доктори, профессор, Ирригация ва сув муаммолари илмий-тадкикот институти.

Самандар Гаппаров

катта илмий ходим, техника фанлари фалсафа доктори, Ирригация ва сув муаммолари илмий-тадкикщ институти.

Зиядулла Джумаев

катта илмий ходим, техника фанлари фалсафа доктори, Ирригация ва сув муаммолари илмий-тадкикот институти,

Абдухолик Утаев

катта илмий ходим, техника фанлари фалсафа доктори, Ирригация ва сув муаммолари илмий-тадкикот институти.

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистан Республикаси Президентининг 2021 йил 2 февралдаги "Шоли етиштиришни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-4973 сонли карорида белгиланган вазифалардан келиб чикиб Коракалпогистон Республикаси тупрок-иклим шароитида шоли етиштиришда ёмгирлатиб ва томчилатиб сугориш технологияларини куллаш буйича олиб борилган дала тадкикотлари натижалари келтирилган.

Калит сузлар: Шоли, ёмгирлатиб сугориш, томчилатиб сугориш, тупрок, режим, шурланиш даражаси, минерализация, сув тежовчи, гидрокимёвий холат, хосилдорлик.

ABSTRACT

The article presents the results of field studies on the application of sprinkling and drip irrigation technologies in the cultivation of rice in the soil and climatic conditions of the Republic of Karakalpakstan

May 12-13

1027

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

based on the tasks defined in the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 2, 2021 No. DP-4973 "On measures for the further development of rice growing".

Keywords: Rice, sprinkler irrigation, drip irrigation, soil, irrigation regime, salinity level, mineralization, water saving, hydrochemical status, productivity.

Сунгги йилларда Республикамизда кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш, экспорт салохиятини ошириш, сохага замонавий инновацион технологияларни татбик этиш хамда сув ресурсларидан окилона фойдаланишга алохида эътибор каратилмокда.

Республикада шоли етиштириш, саклаш, кайта ишлашнинг узлуксиз ва самарали тизимини такомиллаштириш, ички истеъмол бозорини гуруч махсулотлари билан баркарор таъминлаш ва экспорт салохиятини ошириш, бу

борада илмий-тадкикот ишларини кучайтириш хамда шоли етиштиришда сувни

i

тежайдиган технологияларни кенг куллашни такозо этади .

Коракалпогистон Республикасининг тупрок-иклим шароитида кишлок хужалиги экинларини, асосан пахтачиликда сугориш техникаси ва технологияларини такомиллаштириш буйича куплаб илмий тадкикот ишлари амалга оширилган. Бирок сув танкислиги шароитида шоли етиштиришда сув тежовчи технологияларни ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб борилмаган.

Сунгги йилларда кузатилаётган глобал иклим узгариши натижасида минтакамизда, хусусан республикамизда тез-тез кузатилаётган сув такчиллиги шароитида шоли етиштириладиган майдонларнинг тобора кискаришига олиб келмокда. Шоли етиштиришда аксарият холларда сув тежамкор сугориш технологияларнинг амалиётда синаб курилмаганлиги ёки сугориш тартиби буйича илмий асосланган тавсияларнинг мавжуд эмаслиги, амалиётда шоли етиштиришда сув тежамкор сугориш технологияларни кенг майдонларда жорий килишга тусик булмокда. Бугунги кунда республикамиз кенг майдонларида экилаётган районлашган шоли навларининг аксарияти сувга ута талабчан хисобланиб, кургокчил шароитларда сув бостиришга нисбатан юкори махсулдорликка эга хисобланади. Шунинг учун кишлок хужалиги экинлари орасида нисбатан куп сув талаб киладиган шоли етиштиришда сувни иктисод

КИРИШ

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 02.02.2021 йилдaги ПК-4973-coB Шоли eтиштиpишни янaдa pивoждaнтиpиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa"ги кapopи

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

килишни таъминловчи самарали сув тежамкор сугориш технологияларини синовдан утказиш ута мухим хисобланади.

Фойдаланилган материаллар ва усуллар. Дала тажрибаларида шолини вариантлар кесимида усиб ривожланиши буйича фенологик кузатувлар ва биометрик улчовлар, фенологик, тупрок, усимлик намуналари тахлиллари "Узбекистонда шоли етиштириш буйича услубий курсатма" лар асосида олиб борилди. Шоли хосилдорлиги буйича маълумотларнинг статистик тахлили Б.А.Доспеховнинг "Методика полевого опыта" (1979; 1985) услублари асосида аникланди [7].

Адабиётлар шар^и. Шоли доимо сувда усишига карамай унинг усиб ривожланиш даврларида сувга булган талаб турличадир. Хрзирги вактда Республикамизда шоли асосан инженер ва ярим инженер типида курилган тизимларда етиштирилади. Инженер ва ярим инженер типида курилган тизимларда шоли полларининг майдони уртача 1,5-3,5 гектарни ташкил этиб, уларнинг мукобил майдони 2,5-3,0 гектар эканлиги амалда тасдикланган [4].

Купгина олимлар шолини етиштиришда бошоклаш давридан мум пишиш давригача сув билан бостириш, вегетациянинг ундан ташкари даврларида эса тупрок намлигини энг юкори нам сигимининг учдан икки кисми даражасида ушлаб туриш лозим деб хисоблашади. И.В.Обод 1931; Н.С.Горюнов 1966, Г.Воропаев 1970. П.С.Ерыгин ва В.Б.Зайцев униб чикиш фазасидан бошлаб шоли учун энг яхши шароит сув бостирилган тупрокда таъминланади деб хисоблайди [6].

Шоли экинини унинг вегетацияси давомида сув бостириш давомати буйича дала тадкикотлари республикамизнинг барча шоличилик худудларида олиб борилган изланишлар асосида даврий сув бостиришни маълум чегараларда куллаш оркали кискартириш мумкин (К.И.Савич, 1928; Г.Г.Гущин, 1942; Б.С.Коньков, 1948; В.М.Легостаев, 1971; К.Сапаралиев, 1974). Айрим тадкикотчилар Узок Шарк ва Краснодар улкаси шароитларида чекларда даврий сув чикариш ва сув бериш доимий сув бостиришга нисбатан шоли хосилдорлигини камайтиради деб хисоблашади [8].

Ер шарида шолининг энг куп таркалган сугориш усули мум пишиш давригача сув катламини бир текис ушлаб туриш билан доимий сув бостиришдир (Л.В.Скрипчинская, 1962). Аммо бошка сугориш усули, масалан, шоли уругини машинада экиш ва тугрилаш усулида кулланиладиган кискартирилган сув бостириш хам

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

MatnyMgup (C.K.KoHgpamoB, 1948). EyHgafi cyropum "Kanu^opHua" cyropum ycynu geS HoMnaHagu [8].

fflonHHH KucKaprapHnraH cyB Socrupum ycynu SunaH npo$. Bmre (1930) paxSapnuruga ffluMonufi KaBKa3 Ta^puSa MafigoHnapuga TagKuKoTnap onuS SopunraH. ^O3Hprn KyHga M^X, gaBnarnapuga monu acocaH KaMafiTupunraH cyB Socrupum fiynu SunaH eTHmTHpnnagH (B.A.nonoB, 1991). MapKa3ufi Ocuë PecnySnuKanapu monu TrouMnapuga monuHu coHMa ycynga экнmga xo3uprana goHMHfi cyB Socrupum KeHr KynnaHunagu. EyHgafi cyropum BteraaM Ba OcaëHHHr ^aHyÖHH-fflapK gaBnarnapuga KeHr TapKanraH (Dinh Van Li, 1978) [5].

fflonHHH MyM numam gaBpurana HeKnapga cyB KarnaMu SunaH goHMHfi cyB Socrupum xaMga KaMafiTupunraH Metëpnapga cyB Socrupumga xaM MaKSyn ycumu Ba puBo^naHumu TatMuHnaHumu MyMKuH (n.C.EpbiruH, 1950; П.M.Цanкo, 1955; K.C.KupuneHKo, 1958; H.B.HaranbuH, 1965; A.n.^ynafi, 1968) [6].

fflonuHuHr yHuS HuKumugaH to MyM numum gaBpurana gouMufi cyBga ymnaS Typunumu monugaH энг WKopu xocun onumHu Ba SeroHa yraapHu fiyKoTumHu TatMuHnafigu (M.B.EopoguH, 1935; D.C.Tinfrokk, 1958; H.E.KpuBonanoB, 1971; E.n.ÂnëmuH, 1986) [17].

fflyHra yxmam Hara«:anap A.Kpy^unuH (1938, 1944) TOMoHugaH CaparoB Buno^ra Y3oK-fflapK fflonu Ta^puSa cтaнцнacн HaBnapuHu cuHaS Kypumga xaM onuHraH. Typnu monu HaBnapuHu gaBpufi cyB Socrupumga gouMufi cyB SocTupumgarura HucSaraH eTumTupunraH xocun MuKgopu 40-76 $ou3Hu TamKun этгaн [11].

Ee3eHHyK Ta^puSa cтaнцнacнga H.E.PaSob (1946) TOMoHugaH gaBpufi cyB Socrupum Syfiuna E.E.BenuHKo, ..^MmpueBa (1930), A.T.^agpuH (1930), K.n.myMaKoBa (1931), CA^anuHuKafirauc (1935), K.H.TapKoB (1935), H.H.XaryH^B (1938), S.A.Knapp (1910), P.K.Sen (1937), J.Lamis u A.Davis (1944) TagKuKornap onuS SopumraH [15, 16.].

TTTyrnuH (1938) KypcarumuHa, 600 Ta monu HaBnapuHu HaMnanrnpum (ocTugaH HaMuKrupum) Ba gouMufi cyB Socrupum mapournapuga conumTupuS ypraHunraHuga 10 Ta HaB HaMuKrupuS cyropumga MKppu xocun onumra эpнmнnгaн. Ey TaSuarga myHgafi monu HaBnapu SopnurugaH ganonar SepaguKu, SyHga ynap ganaga cyB KarnaMu SynMaraHga xaM axmu puBo^naragu Ba SyHgafi mapouTnapga gouMufi cyB SocTupumra KaparaHga KarrapoK xocun Sepumu MyMKuH

[19].

May 12-131 ©

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Е.В.Успенская (1937) томонидан Узбекистан шоличилик тажриба станцияси далаларида утказилган тадкикотларда тажриба даласидаги бегона

майдонда 100 ва ундан ошикни ташкил этган [9].

Узбекистан шоличилик тажриба станциясида А.В.Нестеров томонидан (1938) олиб борилган тадкикотларида далани куритиш сонининг купайтирилиши шолипояларнинг бегона утлар билан ифлосланишини купайтиради ва шоли хосилига салбий таъсир этиши таъкидланган. Буни куйидаги маълумотлардан куриш мумкин: Бунда 7 марта куритишда шоли хосили 37,1 ц/га; 4 марта куритишда 44,6 ц/га; 2 марта куритишда 47,5 ц/га; 1 марта куритишда 46,4 ц/га [20].

И.И.Чугриков 1948 йилда Тошкент вилояти шароитида уз тажрибалари асосида куйидаги хулосаларга келган: сув харорати 35 0С дан ошганда шоли далаларида унча катта булмаган окувчанликни таъминлаш зарур. Шундай хулосага В.Ф.Щупаковский (1958) хам келган, у фа;ат чекларда сув харорати 35-40 0С дан ошган кундуз кунларида окувчанликни таъминлаш зарурати юзага келади деб айтади. Бош;а маълумотлар хам мавжудки, уларда йирик чекли инженер шоличилик сугориш тизимларида сув окувчанлигининг унинг хароратига таъсири унчалик эмас (Е.Б.Величко, 1965; К.Сергильбаев, 1969; М.Т.Когай, 1972; Н.Я.Виноградная, 1977; В.Б.Зайцев, 1980) [13]. Купчилик муаллифлар ва шоликор-амалиётчилар таъкидлашадики, чекларда сувни окизиб куйиш уни кизиб кетишининг, чеклардаги сув минерализациясининг ошиб кетишининг олдини олиш учун ва шолипоялардаги ривожланиш фазаларига караб куп микдорда пайдо буладиган хар хил сув утларига карши курашиш учун зарур (М.Ф.Перескоков, Е.В.Успенская, 1928; И.В.Обод, 1931; П.С.Ерыгин, 1950; Грист, 1959; А.Д.Пак, 1970; Ф.А.Бараев, 1990) [10].

Бугунги кунда шоли етиштиришда чеклар буйича сувнинг текис таксимланиши масаласи нисбатан кам урганилган. Бир катор адабиёт манбаларида айрим муаллифлар (Christiansen 1941; А.Н.Ляпин 1953; С.М.Кривовяз 1957; А.Н.Костяков 1960; D.T.Howell 1964; И.Вырлев 1981) ёмгирлатиб сугоришда хам эгатлаб сугоришда хам тупрокнинг равон намланиши курсаткичлари тугрисида айрим бахоларни беришади. Уларнинг купчилиги алохида булакчаларга берилган ёмгир ёки сугориш нормаси

утлар (асосан курмак-Echinochloa crus galli; Echinochloa coaxctata) микдори 1 м

2

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

нотекислигининг статистик тавсифини келтиришади. Факат D.T.Howell (1964) сувнинг нотекис таксимланиши уртасидаги сифат ва микдор богланишларини берган [2].

Шоли экинининг сувга булган физиологик талабини унинг хар хил фазаларида ёритувчи ишлардан бири тадкикотчи М.И.Уклонская (1929) ишларидир. У шолининг вегетация даврида, унинг хар хил ривожланиш фазаларида тупрок сув режими узгаришининг шолига таъсирини урганиш буйича тажрибалар олиб борган. Шолининг йиллик сугориш меъёри, тупрокнинг механик таркиби ва бажариладиган агротехник тадбирларнинг турларига караб хар гектарига уртача 25-35 минг.м3 ни ташкил килади. Шу микдорнинг 30-40 фоизини усимлик узлаштиради колган кисми бугланиш, тупрокка шимилиш ва ташламага сарфланади [12].

1-жадвал

Тажриба тизими

Bap № Шоли нави СуFориш усули Суткалик хисобий суFориш меъёри, (м3/га) СуFориш (оралик) муддати,(кун)

^оракалпогистон Республикасида Нукус туманидаги Дон ва шоли ИИЧБ

1. Гулистон Анъанавий бостириб сугориш усули (Назорат варианти)

2. Томчилатиб сугориш 175 1

3. Ёмгирлатиб сугориш 180 2

4. Томчилатиб сугориш 110 1

5. Ёмгирлатиб сугориш 125 2

Бугунги кунда Республикамизда шолини анъанавий усулда, яъни уруг ерга кадалган кундан бошлаб то пишиб етилгунга кадар 3-4 ой давомида шолипояларда сув сатхини 25 см. гача (ерларни нотекислиги хисобига баъзи жойларда 30-35 см) калинликда сугорган холда хосил етиштирилади.

Хрзирда 20 дан ортик районлаштирилган ва барча вилоятларда экилаётган шоли навларининг характеристикаси, патентида хар гектар ердан 60-70 центнердан хосил олиниши баён этилган, лекин 2019-2020 йилларда анъанавий усулда етиштирилган шоли хосилдорлиги уртача 30-35 ц/га ни ташкил этган ва мамлакатимизда гуручни импорт килиш даражаси усиб бормокда (Г. Рахимов, А.Уразкелдиев 2021-йил).

May 12-13

1032

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

O^HHraH HaTH^a^ap Ba y^apHHHr Tax.iH.iH. ^ana Ta^puôanapu 2022-fiunga Kopa^annoEHCTOH PecnyönuKacuHHHr HyKyc TyMaHuga ^ofinamraH ^oh Ba monu hhmhh umnaô HHKapum ôupnamMacu MafigoHnapuga onuö öopungu. EyHga x,ap ôup TagKUKOT oöteKTuga nofiuxanaHraH Ba KypunraH ëMFupnaruô Ba TOMHunaraö cyFopum TH3HMHHHHr MafigoHH 1,5 ra hh TamKun Kungu. Ta^puöa TH3HMH 2 Ta BapuaHTgaH, TynpoKnapu ypTana gapa^aga mypnaHraH öynuö, 3 TaKpopnaHumga ^ofinamTupungu (1-^agBan).

EyryHru KyHga Pecny6nuKaMH3ga monuHH aHtaHaBufi ycynga, atHu ypyF epra KaganraH KyHgaH öomnaö to numuô emnryHra Kagap 3-4 ofi gaBOMuga monunoanapga cyB carxuHH 25 cm. rana (epnapHH HOTeKucnuru xucoöura 6at3u ^ofinapga 30-35 cm) KanuHnuKga cyFopraH xpnga xpcun eTumTupunagu.

EyHga TOMHunarnö cyFopum mnaHraapuHUHr d=17 mm, TOMH3FUHnap x,ap 0,30 m, cyB cap^u coaTura 1,6 nmp ôepaguraH TypKua gaBnaruga umnaö HHKapunraH TOMHunaraö cyFopum mnaHraapugaH ^ofiganaHungu. fflyHHHrgeK, ëMFupnaTuô cyFopum th3hmhhh nofiuxanamga cnpuHKnep ëMFupnaruô cyFopum th3hmh Ky-maHHnuö, ôyHga x,ap 6up cnpuHKnep ycKyHacu 12x12 m opanuKga ^ofinamTupunraH.

Tag^HKOT oöteKTHga ^OHHxa^aHraH, KypH^raH tomhh^THS Ba ëMFup^aTHÔ cyFopHm Ta^pHÖa TH3HM^apH. TagKHKOT oöteKTH TynpoFHHUHr

MexaHHK TapKuôu ypTa KyMOK, cu3OT cyBnapu 2-3 MeTp, Humaônuru i=0,001-0,003 cyB Te^OBHH cyFopum th3hmh KypunraH MafigoH 1,5 ra hh, myHgaH TOMHunarnö cyFopum MafigoHH 0,75 ra, ëMFupnaraô cyFopum MafigoHH 0,75 ra hh TamKun Kungu.

CyB Te^OBHH cyFopum TexHonoruanapu ^opufi KunuHraH ^oh Ba monu HH^E Ta^puöa cтaнцнacнgaгн Ta^puöa MafigoHuga monuHHHr 'TynucTOH" HaBH экнпгaн öynuö, monuHH cyFopum TagKHKOTnapHHHHr 1-BapuaHTuga, atHu aHtaHaBHÖ ôocTupuô cyFopunraH Ha3opaT Bapuaffraapuga monuHHHr MaBcyMufi cyB ucretMonu Metëpu 20465 m /ra hh, TagKUKOTHHHr 2-BapuaHTH Hara^anapu ôyfiuna TOMHunaTuö cyFopunraH monuHHHr MaBcyMufi cyB ucretMonu Metëpnapu 12766 m /ra hh TamKun khhhô, 6up MapTanuK TOMHunarnö cyFopum Metëpu 120244 m /ra, TOMHunaTuö cyFopum TexHonoruacu opKanu cyFopumnap cohh 47 MapTa, ôocTupuô cyFopum Ha3opaT BapuaHTura HucôaraH MaBcyMga 37,6 $OH3 cyFopum cyBH Te^angu. TagKUKOTHHHr 4-BapuaHTH Hara^anapu ôyfiuna aMangaru TOMHunaTuö cyFopunraH monuHHHr MaBcyMufi cyB ucretMonu Metëpu 15062 m /ra hh TamKun kuhhö, ôup MapTanuK aMangaru

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducingsmart^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

томчилатиб сугориш меъёри 110-152 м/га, томчилатиб сугоришлар сони 92 марта, бостириб сугорилган назорат вариантига нисбатан мавсумда 26,4 фоиз сугориш суви тежалди.

Шунингдек, сув тежовчи сугориш технологиялари жорий килинган тажриба майдонда шолини ёмгирлатиб сугориш тадкикотларининг 3-варианти натижалари буйича ёмгирлатиб сугорилган шолининг мавсумий сув истеъмоли меъёри 13111 м /га ни ташкил килиб, бир марталик ёмгирлатиб сугориш меъёри 125-255 м /га, ёмгирлатиб сугоришлар сони эса 47 марта, бостириб сугорилган назорат вариантига нисбатан 35,9 фоиз сугориш суви тежалган. Тадкикотнинг 5-варианти натижалари буйича шолининг мавсумий сув истеъмоли меъёри 16204 м /га ни ташкил килиб, бир марталик ёмгирлатиб сугориш меъёри 130164 м /га, ёмгирлатиб сугоришлар сони 92 марта, бостириб сугорилган назорат вариантига нисбатан мавсумда 20,8 фоиз сугориш суви тежалган ва ушбу вариантда шоли хосилдорлиги дастлабки кузатувлар буйича 43 центнердан ошик булган (2-жадвал).

Дала тажриба тадкикотлари жараёнида шолини сув тежовчи сугориш технологиялари оркали сугорилиши кузда тутилганлиги сабабли хар бир сугоришдан олдин сугориш меъёрларини аниклаб олинади ва сугориш ишлари амалга оширилади2.

Шолини бостириб сугориш меъёрини куйидаги формула ёрдамида аникланади [3]:

m = а- H ■ (A - B)-100; м/га

(1)

бу ерда: а-тупрокнинг хажм огирлиги, г/см ; H-хисобий катлам калинлиги, см; A-тупрокнинг тула нам сигими, огирликка нисбатан % да; ^-сугориш олди тупрокнинг намлиги, тупрокнинг тула нам сигимига нисбатан % да.

Шолининг сувга булган талабини куйидаги формула ёрдамида аникланади:

E = K■ 0,0018■ (25 +1°)2 ■ (100-а)

(2)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

бу ерда: К-шолининг экин коэффициенти (сувли майдон учун 1,0-1,2 сувсиз майдонда эса 0,85); а-уртача ойлик хавонинг нисбий намлиги, %; ^°-уртача ойлик хавонинг харорати, оС.

Тупрокнинг тула нам сигимини аниклаш учун куйидаги формуладан фойдаланилади [3]:

W = H ■ (A-ßH) (3)

бу ерда: H-илдиз катламининг биринчи марта туйиниш

А.Рамазанов. Рис на засоленных землях низовьев Амударьи. Ташкент-1983. Б. 27-64.

May 12-13

1034

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

HyKyp^HrH, mo^H ynyH 1,5 MeTp Taßcua 3TH.nagu (ypyF cyBH ôepumgaru ôocTupuô cyFopum ycy^u ynyH), m; A-ôup MeTp KaraaMgaru TynpoKHHHr FoßaK^uru, m /ra; ^„-ôupuHHH cyFopumgaH o^guHru TynpoKHHHr HaM^uru, mo^u ynyH 85% geô Kaôyn KunuHraH.

ßH = 0,85 • WHffHC (4)

ôy epga: W^ffHC-ungu3 KaraaMugaru Herapaßufi HaM chfhmh, m /ra. fflonu 3KHnraH MafigoHnapga neKnapHUHr gouMufi cyB ôunaH TyngupunraH mapouTgaru ôocTupuô cyFopum ycynuga MaBcyMufi cyB cap^u xucoôufi 23000

3 3

m /ra TeHr ôynagu . EocTupuô cyFopum ycynuga ungu3 KaraaMH TynpoFHHUHr MexaHHK TapKuôura ôofhhk xpngaru $нпbтpaцнara fiyKoramnap xucoôra onuHca monuHHHr MaBcyMufi cyB cap^u 30000 m /ra rana eTumu MyMKHH.

fflonu eTumTupumga cyB Te^oBHu cyFopum TexHonoruanapu ^opufi 3TunraH MafigoHnapga monuHHHr ypyF cyBH, atHH ôupuHHH cyFopum MetëpnapuHH Kyfiugaru ^opMyna ëpgaMuga xucoônaHgu:

m=w+ioo • h+E • h (5)

ôy epga: W-ôupuHHH MapTa ôocTupuô cyFopum ynyH x,ucoô.naHraH x,hcoôhh KaraaM

^ 3

TynpoFHHUHr Ty^a HaM cuFHMugaH 85% o^uHagu, m /ra; hj-cyß Te^oBHH cyFopum TexHo^oruacu opKa^u cyFopum mapouTH ynyH x,hcoôhh KaraaM Ka^HH^uru, cm; Ey-mo^u 3khhh ga^acugaH ôy^aguraH ypTana ofi^uK ôyF^aHum MHKgopu, m /ra; ^-cyFopum gaBoMufi^uru, coaT.

2-^agBan

I^opaKa.inoFiiCTOH Pecnyö.HKacH HyKyc TyMaHHgarH ^OH Ba mo^H HHHB TaKpHÔa ga^acHga экн.гaн "ry.HCTOH" mo.ni hîibhhhhp BapnaHT.apn öyHHna MaBcyMHH cyB

HcretMojiH m etëpji apH

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

ÂHtaHaBufi

1 ôocTupuô cyFopum ycy^u (Ha3opaT BapuaHTu) 15002000 1300 20465 47,9 427

2 Ty^HcTOH 90-95 ToMHH^aTuô cyFopum 2265 120244 224 12776 35,0 365

3 ËMFupnaTuô cyFopum 125255 231 13111 36,1 363

4 ToMHH^aTuô cyFopum 110152 139 15062 43,0 351

5 ËMFupnaTuô cyFopum 130164 152 16204 43,4 373

fflonu eTumTupumga cyB Te^oBHu cyFopum TexHonoruanap opKanu monuHHHr cyFopum MetëpnapuHH Kyfiugaru ^opMyna ëpgaMuga

B.T.HeB. OpomeHua puca b y3ôeKucTaHe. TomKeHT-1984. E. 39-65.

May 12-13

1035

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

xucoônaHgn:

m = (E + fn ) • tn-10 • p (6)

6y epga: En-cyropum gaBpugaru mo^H ga.nacugaH öy^aguraH cyTKa^uK Gyr^aHum MH^flopu (n-cyropum paKaMu), m /ra; fn-cyropum gaBpuga ga.nagaH Gy^aguraH cyraa^HK ^нпbтpaцнa Mu^gopu, m /ra; in-cyropum opa^uru MyggaTu, cyTKa; Pn-cyropum gaBpugaru aTMoc^epa eruH^apu HuruHgucu, MM/cyTKa.

Ym6y u^ogagaH ^ofiganaHunraH xpnga cyB Te^oBnu cyropum TexHonoruanapu op^anu cyropumga xucoGufi 6up MapTanuK cyropum MetëpnapHu aHu^naö onum MyMKuH.

Ma3Kyp TOMHunarnö Ba ëMEup^aTuG cyropum тнзнмннн noöuxanamga Megarnu 6up Gupura ynoBnu KypunMara эra GynraH MarucTpan KyBypnapgaH ^ofiganaHungu. MarucTpan KyBypnap ep ycTugaH MoHTa^ Kunumra Myn^annaHraH. Ep ycTuga ^oönamraH cyB eTKa3u6 GepyBnu MarucTpan nonroraneH KyByp guaMeTpu 110 mm, Ta^cuMnoBnu KyBypnapHuHr guaMeTpu эca 75 mm hu, TOMroruHnu cyropum mnaHraapu guaMeTpu 17 mm Ba x,ap 30 cm Maco^aga ^ofinamraH ToMrorunnapHuHr cyB cap^u 1,6 n/coarnu Tammn Kunagu. Cyropum mnaHrnapu x,ap 0,4 m opanara6 MoHTa^ KunuHraH.

ЁмFнpпaтн6 cyropum TrouMuga Ky3ranMac cnpuHKnep TrouMugaH $oHganaHu6, x,ap 12 MeTp opanuKga nofiuxa KunuHgu (1-pacM).

TaHnaHraH TagKuKoT o6teKraapuga monuHu ToMHunaTu6 Ba ëмFнpпaтн6 cyropum тнзнмннн noöuxanamga Ba Kypumga ToMHunaTu6 cyropum тнзнмннннr 6yraoBnu KucMnapu, эпeмeнтпapн x,aMga ^ofiganaHunraH MaTepuannap, cohu, ynnaMu xaMga pyfixarn umna6 nuKungu. Cyropum ceKTopnapu 6yHuHa cyropum umnapuHu 6omKapumga, Ta^pu6a тнзнмнga Hasapga TyranraH cyropum TapTu6napura acocaH onu6 6opungu.

XY.TOCA.tfAP

Ta^pu6a тнзнмн 5 Ta BapuaHTga onu6 6opunraH 6ynu6, 1 -BapuaHT HasopaT BapuaHTu, atHu aHtaHaBufi ycynga 6ocTupu6 cyropum, 2-BapuaHT ToMHunaTu6 cyropum (KyH opanara6 cyropum), 3-BapuaHT ëмFнpпaтн6 cyropum (KyH opanam6 cyropum), 4-BapuaHT ToMHunaTu6 cyropum (x,ap KyHu cyropum), 5-BapuaHT ëмFнpпaтн6 cyropum (x,ap KyHu cyropum).

TagKuKoTnap gaBoMuga monuHu aHtaHaBufi 6ocTupu6 cyropum ycynu KynnaHunraH HaBopar BapuaHTu, atHu 1-BapuaHTnapga BereTanua gaBpu gaBoMuga 6up MapTanuK 6ocтнpн6 cyropum

May 12-13

1036

Samarkand branch of Tashkent State

Agrarian University

Theoretical and practical foundations of

Volume 4 | SamTSAU Conference | 2023 O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy

3 3

Metepu ypTana 1300 m /ra hh, MaBcyMHH cyropum Metepu 20465 m /ra hh TamKHn

Kungu.

fflonHHH KyH opanarnö TOMHHnaraö cyropunraH 2-BapuaffraapHga 6up MapTanuK tomhhnaraö cyropum Metepu 120-244 m /ra hh, MaBcyMHH cyropum Metepu 12776 M3/ra hh, 3-BapuaHTga monHHH KyH opanarnö eMrupnarnö cyropum Bapuaffraapuga öup MapTanHK eMrupnarnö cyropum Metepu 125-255 m /ra hh,

-5

MaBcyMHH cyropum Metepu 13111 m/ra hh, 4-BapuaHTga monu x,ap KyHH ToMHunaTHÖ cyropunraH Bapuaffraapga öup MapTanHK TOMHHnaraö cyropum

3 3

Metepu 110-152 m /ra hh, MaBcyMHH cyropum Metepu 15062 m /ra hh, x,ap KyHH eMFupnaTHÖ cyropunraH 5-BapuaHTga öup MapTanHK eMrupnarnö cyropum Metepu

3 3

130-164 m /ra hh, MaBcyMHH cyropum Metepu 16204 m /ra hh TamKHn Kungu.

Ta^puöa HaTH^anapura acocaH 1 ц monu xpcunu eTHmTupum ynyH cap^naHraH cyB MHKgopu Bapuaffraap Syfiuna KaTTa $apK Ky3arangH. EyHga aHtaHaBHH ycynga öocrapHÖ cyropunraH BapuaHTnapga 1 ц monu xpchhh eTumTupum ynyH 427 m3 cyB cap^naHraH öynca, tomhhnaraö cyropum BapuaHTnapuga 351-365 m3, eMrupnamö cyropum Bapuaffraapuga 6y KypcaTKHH 363-373 m3 hh TamKun Kungu.

ETumTupunraH monu xpcungopnurH Syfiuna onuö öopunraH Ky3aTyB Hara^anapHra Kypa aHtaHaBHH ycynga

May 12-13

1037

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

г

бостириб сугорилган назорат варианларида 47,9 ц/га, томчилатиб сугориш вариантларида 35,0-43,0 ц/га, ёмгирлатиб сугориш вариантларида эса 36,1-43,4 ц/га шоли хосили етиштирилди.

Анъанавий бостириб сугориш вариантларига нисбатан томчилатиб сугориш вариантларида 26,4-37,6 фоиз, ёмгирлатиб сугориш вариантларида 20,8-35,9 фоиз сув иктисод килишга эришилди.

Олиб борилган тадкикотларнинг дастлабки йилидаги олинган натижаларига асосан шолини анъанавий бостириб сугориш усулига нисбатан томчилатиб ва ёмгирлатиб сугориш технологиялари жорий килинган вариантларда сувни иктисод килиш курсаткичи юкори булганлиги билан бирга хосилдорлик курсаткичи камайганлиги кузатилди. REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 02.02.2021 йилдаги П^-4973-сон "Шоли етиштиришни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори.

2. А.Н. Костяков. Основы мелиораций. Изд. 6. М., 1960.

3. А.Рамазанов. Рис на засоленных землях низовьев Амударьи. Ташкент-1983. С. 27-64.

4. Андрюшин М.А. Орошение риса. М.: Колос, 1997, С. 128.

5. Ахмедов Х.А. Рисосеяние в Социалистической Республике Вьетнам. С.х. Узбекистана, 1982, №8.

6. Ахмедов Х.А., Нгуен Тхе Куанг, Бараев Ф.А. Водный баланс рисовых чеков - "Гидротехника и мелиорация в условиях Узбекистана" - Труды ТИИИМСХ, вып., Ташкент, 1985.

7. Б.А.Доспехов "Методика полевого опыта" (1979; 1985).

8. Баженов М.Г., Сарсенбаев М.Х. Регулирование водносолевого режима земель рисовых систем. Алма- Ата, Кайнар, 1979, С. 150.

9. Бакиров Ш., Банаев Б. Экономическая эффективность мелиорации в производстве риса. Алма-Ата, "Кайнар" 1976, С. 120.

10. Бараев Ф.А., Ахмедов Х.А., Ерназаров А.Ю. Рекомендации по внедрению прогрессивных конструкций рисовых карт в Узбекской ССР. Ташкент, МСХ УзССР, 1985, С. 12.

11. Беркалиев З.Т., Буруменский В.С., Шкаликов Ф.В. К вопросу организации и

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

г

проведения водобалансовых исследований на рисовых оросительных системах. Труды КазНИИВХ, том IV, вып. 3: орошение, М., 1971, С. 16-19.

12. Бут В.И. Термические условия возделывания риса в Астраханской области. Л.: Гидрометеоиздат, 1980, С. 64.

13. Быков Г.Я. Оросительная норма для рисовой культуры. Труды ТИИИМСХ, вып. 121, Ташкент, 1981, С. 13-21.

14. В.Т.Лев. Орошения риса в Узбекистане. Тошкент-1984. С. 39-65.

15. Величко Е.Б. Рациональное использование воды при возделывании риса. Краснодар, кн. Из-до, 1965, С. 196.

16. Величко Е.Б., Шумаков Б.Б. Технология получения высоких урожаев риса. М.: Колос, 1984, С. 84.

17. Возделывание риса на орошаемых землях. Сборник статей. Под ред. К.С. Кириченко и Е.П.Алешина. М.: Изд-во М-ва сел. хозяйства РСФСР, 1963. С.

18. Е.Б.Величко, Ю.Н.Поляков, В.П.Амелин. "Экономия воды при взделывании риса" Краснодарское книжное издательство 1985. С. 20-163.

19. М.А. Эргашев, Р.Ш. Телляев, М.А. Саттаров., Б.Г. Кодиров., б.И. Каландаров., H.F. Отамирзаев. Шоли етиштириш. "Агробанк" АТБ - 2021, Нашриёт уйи "Тасвир" - 2021, "Colorpack" МЧЖ - 2021, 72-Б.

20. Худайкулов С.М. Источник распределения сорной растительности рисовых полей Узбекистана и меры борьбы с ними.Ташкент "Фан"1972, С. 56.

103.

May 12-13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.