Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ШОЛИ ЕТИШТИРИШДА ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ШОЛИ ЕТИШТИРИШДА ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

62
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тупроқ / сув / шоли / технология / томчилатиб / суғориш / меъѐр / режим / тежамкорлик / сизот сувлари / минерализация / баланс / шўрланиш. / Soil / water / rice / technology / drip irrigation / rate / mode / economy / leachate / mineralization / balance / salinity.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Сағит Ережепович Курбанбаев, Шавкат Аббосович Усманова, Ерлан Бекмаханович Батырбаев

Тадқиқот натижалари асосида шоли етиштиришда томчилатиб суғориш технологияларини қўлланилишини белгиловчи худуднинг тупроқ иқлим шароитларига мос мақбул суғориш режимлари асосланиб, тупроқнинг механик таркиби, шўрланганлик даражаси, коллектор-зовур сувларининг минерализацияси, тажриба вариантларида шолини сувни тежовчи технологиялар орқали етиштириш бўйича дала ва лаборатория тадқиқотлари олиб борилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Сағит Ережепович Курбанбаев, Шавкат Аббосович Усманова, Ерлан Бекмаханович Батырбаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Based on the results of the research, based on the optimal irrigation regimes for the soil and climatic conditions of the region, determining the use of drip irrigation technologies in rice cultivation, field and laboratory studies were carried out on the mechanical composition of the soil, the level of salinity, the mineralization of collector and reservoir waters, and the experimental options for the cultivation of rice using water-saving technologies. .

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОҚ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ШОЛИ ЕТИШТИРИШДА ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ»

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

КОРАКАЛПОГИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПРОК ЩЛИМ ШАРОИТИДА ШОЛИ ЕТИШТИРИШДА ТОМЧИЛАТИБ СУГОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧЩИШ

СаFит Ережепович Курбанбаев

Ирригация ва сув муаммолари илмий тадкикот институтининг ^оракалпогистонминтакавий маркази директори

Шавкат Аббосович Усманова

Ирригация ва сув муаммолари илмийтадкикот институти лаборатория мудири

Ерлан Бекмаханович Батырбаев

Ирригация ва сув муаммолари илмий тадкикрт институти таянч докторанти

Тадкикрт натижалари асосида шоли етиштиришда томчилатиб сугориш технологияларини кулланилишини белгиловчи худуднинг тупрок иклим шароитларига мос макбул сугориш режимлари асосланиб, тупрокнинг механик таркиби, шурланганлик даражаси, коллектор-зовур сувларининг минерализацияси, тажриба вариантларида шолини сувни тежовчи технологиялар оркали етиштириш буйича дала ва лаборатория тадкикотлари олиб борилди.

Калит сузлар: Тупрок, сув, шоли, технология, томчилатиб, сугориш, меъёр, режим, тежамкорлик, сизот сувлари, минерализация, баланс, шурланиш.

Based on the results of the research, based on the optimal irrigation regimes for the soil and climatic conditions of the region, determining the use of drip irrigation technologies in rice cultivation, field and laboratory studies were carried out on the mechanical composition of the soil, the level of salinity, the mineralization of collector and reservoir waters, and the experimental options for the cultivation of rice using water-saving technologies. .

Keywords: Soil, water, rice, technology, drip irrigation, rate, mode, economy, leachate, mineralization, balance, salinity.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

КИРИШ

Коракалпогистон Республикаси тупрок-иклим шароитларида кишлок хужалиги экинларини, асосан пахтачиликда сугориш техникаси ва технологияларини такомиллаштириш буйича куплаб илмий тадкикот ишлари амалга оширилган. Бирок сув танкислиги шароитида шоли етиштиришда сувни тежовчи технологияларни ишлаб чикиш буйича фундаментал, амалий ва инновацион лойихалар бажарилмаган. Сунгги йилларда кузатилаётган глабал иклим узгариши натижасида минтакамизда хусусан республикамизда тез-тез кузатилаётган сув такчиллиги шароитида шоли етиштириладиган майдонларнинг тобора кискаришига олиб келмокда. Шоли етиштиришда аксарият холларда сув тежамкор сугориш технологияларнинг амалиётда синаб курилмаганлиги ёки сугориш режими буйича илмий асосланган тавсияларнинг мавжуд эмаслиги амалиётда шоли етиштиришда сув тежамкор сугориш технологияларининг кенг майдонларда жорий килишга тусик булмокда. Бугунги кунда республикамиз кенг майдонларда экилаётган районлашган шоли навларининг аксарияти сувга ута талабчан хисобланиб, кургокчил шароитларда сув бостиришга нисбатан юкори махсулдорликка эга хисобланади. Шунинг учун кишлок хужалиги экинлари орасида нисбатан куп сув талаб киладиган шоли етиштиришда сувни иктисод килишни таъминловчи самарали сув тежамкор сугориш технологияларини синовдан утказиш ута мухим хисобланади.

МАТЕРИАЛЛАР ВА УСЛУБЛАР

Шоли етиштиришда сув тежовчи сугориш технологияларни жорий килиш буйича амалга оширилаётган дала тадкикот-тажриба ишлари учун шолининг "Гулистон" нави танлаб олиниб, Коракалпогистон Республикасида Нукус туманидаги Дон ва шоли Илмий ишлаб чикариш бирлашмаси тажриба майдони ташкил этилди. Дала тажрибаларида шолини вариантлар буйича усиб ривожланиш буйича фенологик кузатувлар ва биометрик улчовлар, фенологик, тупрок, усимлик намуналари тахлиллари "Узбекистонда шоли етиштириш буйича услубий курсатма"дан хамда ГОСТ 32-2001 талаблари буйича бажарилди. Шоли хосилдорлиги буйича маълумотларнинг статистик тахлили Б.А.Доспеховнинг "Методика полевого опыта" (1979; 1985) услубиятлари асосида аникланди.

December, 2022

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМАЛАР

Х,ар йили кузда ^оракалпоFистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги Мелиоратив экспедицияси томонидан тупрокнинг шурланиши намунасини текширган маълумотларига кура 2020 йилда 37,49 фоиз майдонлар шурланмаган, 25,85 фоиз майдон кам шурланган ерлар, 36,67 фоиз ни урта ва кучли шурланган майдонлар ташкил килган. 2021 йилда суFориладиган ерларнинг 37,56 фоизини шурланмаган майдонлар, 25,89 фоиздан ортетини кам шурланган ерлар, 36,55 фоиз майдон урта ва кучли шурлангандир. Бундан куринадики, тупрокнинг шурланиш даражаси йилдан-йилга кам микдорда камайиб борган (1-жадвал).

1-жадвал

Вегетация даври давомида суFориладиган ерларнинг шурланиш даражалари хакидаги

маълумотлар

Йиллар Жами сугориладиган майдон, минг.га шу жумладан

Шурланмаган кам шурланган уртача шурланган кучли шурланган

Майдон % майдон % Майдон % майдон %

2020 30,80 11,547 37,4 7,961 25,8 11,04 35,8 0,246 0,8

2021 30,74 11,547 37,5 7,961 25,8 10,99 35,7 0,246 0,8

Сизот сувлар сатх,и ва минерализацияси

Тадкикотлар олиб борилган худудлар кесимида суFориладиган ерларнинг умумий сув-туз баланслари тузиш учун асосан 2020-2021 йиллар давомида Мелиоратив экспедиция маълумотлари буйича Нукус туманнинг сизот сувлари жойлашиш чукурлиги тахлил килинганда 2020-2021 йиллар мобайнида сизот сувлари сатхи кузга бориб пасайган (2-жадвал)

2-жадвал

Вегетация даврида тажриба майдонида суFориладиган майдонларда сизот сувлар чукурлиги, м

Ойлар Йиллар Сугорил адиган майдон, минг, га Майдондаги сизот сувлар сатх,и, м

0-1 м 1-1,5 м 1,5-2 м 2-3 м 3-5 м

минг , га % минг , га % минг , га % минг , га % минг , га %

Апрель 2020 30,80 0,81 2,63 2,64 8,57 18,31 59,45 7,33 23,80 1,71 5,55

2021 30,80 0,67 2,18 2,3 7,47 19,89 64,58 6,19 20,10 1,75 5,68

Июль 2020 30,80 7,55 24,51 6,8 22,08 15,13 49,12 0,8 2,60 0,52 1,69

2021 30,80 1,58 5,13 1,67 5,42 17,06 55,39 9,75 31,66 0,74 2,40

Октябрь 2020 30,80 0,55 1,79 5,57 18,08 20,72 67,27 3,05 9,90 0,91 2,95

2021 30,80 0,95 3,08 1,24 4,03 22,67 73,60 4,25 13,80 1,69 5,49

Шоли етиштиришда томчилатиб сугориш технологиясини жорий кцлиш буйича сугориш

December, 2022

614

Ta^puSanapuHu aManra omupum ynyH Sup MapTanuK cyB ucretMonu MetepnapuHu xucoSnam Ba ym6y Metepnapra acocaH gana TagKuKoTnapu TamKun этнngн.

^ana Ta^puSa TagKuKoTnapu ^apaeHuga monuHu cyB Te^OBHH cyropum TexHonoruanapu opKanu cyropunumu Ky3ga TyTHnraHnnrn caSaSnu xap Sup cyropumgaH onguH cyropum MetepnapuHu aHuKnaS onuHagu Ba cyropum umnapu aManra omupunagu.

fflonuHH SocrapuS cyropum MetepuHH Kyñugaru ^opMyna epgaMuga aHHKnaHagu:

m=aH(A-B)100 ; M3/ra (3.5.1)

6y epga: a-TynpoKHuHr x,a^M orupnuru, r/cM ; H-xucoSuñ KaTnaM KanuHnuru, cm; A-TynpoKHHHr Tyna HaM chfhmh, orupnuKKa HucSaraH % ga; B-cyropum ongu TynpoKHuHr HaMnuru, TynpoKHuHr Tyna HaM curuMura HucSaraH % ga.

fflonuHuHr cyBra SynraH TanaSuHu Kyñugaru ^opMyna epgaMuga aHuKnaHagu:

E=K 0,0018 (25+to)2 (100-a) (3.5.2)

Sy epga: K-monuHuHr экнн кoэ$$нцнeнтн (cyBnu MañgoH ynyH 1,0-1,2 cyBcro MangoHga эca 0,85); a-ypTana oñnuK xaBoHuHr HucSuñ HaMnuru, %; t -ypTana onnuK xaBoHuHr xapoparu, C.

TynpoKHuHr Tyna HaM cufumuhu aHuKnam ynyH Kyñugaru ^opMynagaH ^onganaHunagu:

w=h(a-ph) (3.5.3)

Sy epga: H-ungro KaTnaMuHuHr SupuHnu MapTa TynuHum nyKypnuru, monu ynyH 1,5 MeTp TaBcua этнnaцн (ypyr cyBu Sepumgaru SocrapuS cyropum ycynu

-5

ynyH), m; A-Sup MeTp KaTnaMgaru TynpoKHuHr roBaKnuru, m /ra; Pn-SupuHHu cyropumgaH onguHru TynpoKHuHr HaMnuru, monu ynyH 85% geS KaSyn KunuHraH.

Pe=0,85-WWc (3.5.4)

-5

Sy epga: W^^ungro KaTnaMugaru nerapaBuñ HaM cufumu, m /ra. fflonu экнnгaн MañgoHnapga neKnapHuHr gouMuñ cyB SunaH TyngupunraH mapouTgaru SocrapuS cyropum ycynuga MaBcyMuñ cyB cap^u xucoSuñ 23000 M3/ra TeHr Synagu. EocrapuS cyropum ycynuga ungu3 KapnaMu TynporuHuHr MexaHuK TapKuSura SornuK xongaru ^нnbтpaцнaгa ñyKoramnapHu xucoSra onuHca monuHuHr MaBcyMuñ cyB cap^u 30 000 m /ra rana eramu MyMKuH.

OnuS SopunaeTraH gana Ta^puSanapuga monu eramrapumga cyB Te^oBnu cyropum TexHonoruanapuHu ^opuñ этнnгaн MañgoHnapga SupuHnu cyropum, atHu monuHuHr ypyr

December, 2022

615

cyBu SocTupuS cyropum ycynuga aManra omupungu. fflonuHuHr ypyr cyBuHu cyB Te^oBHu cyropoum TexHonoruanapu opKanu aManra omupum ynyH cyropurm MetepuHu xucoSnamga monuHuHr cyTKanuK cyropum MetepnapuHu aHuKnam ycynugaH ^onganaHungu. fflonu eramrapumga cyB Te^oBnu cyropum TexHonoruanapuHu ^opuñ этнnгaн MañgoHnapga monuHuHr ypyr cyBu, atHu SupuHHu cyropum MetepnapuHu Kyñugaru ^opMyna epgaMuga xucoSnaHgu:

m1= W +100h1+E1t1 (3.5.5)

Sy epga: W-SupuHnu MapTa SocrapuS cyropum ynyH xucoSnaHraH xucoSuñ

-5

KaTnaM TynporuHuHr Tyna HaM curuMugaH 85% onuHagu, m /ra; h1-cyB Te^oBHu cyropum TexHonoruacu opKanu cyropum mapouTu ynyH xucoSuñ KaTnaM KanuHnuru, cm; E1-monu экннн ganacugaH SynaguraH ypTana oñnuK SyrnaHum MuKgopu, m /ra; t1-cyropum gaBoMunnuru, coaT.

fflonu eramrapumga cyB Te^oBnu cyropum TexHonoruanap opKanu monuHuHr cyropum MetepnapuHu Kyñugaru ^opMyna epgaMuga xucoSnaHgu:

mn = (En + fn)-tn-10-Pn (3.5.6)

Sy epga: En-cyropum gaBpugaru monu ganacugaH SynaguraH cyTKanuK

-5

SyrnaHum MuKgopu (n-cyropum paKaMu), m /ra; fn-cyropum gaBpuga ganagaH

-5

SynaguraH cyTKanuK $нnbтpaцнa MuKgopu, m /ra; tn-cyropum opanuru Myggarn, cyTKa; Pn-cyropum gaBpugaru amoc^epa eruHnapu HuFuHgucu, MM/cyTKa.

YmSy u^ogagaH ^oñganaHunraH xpnga cyB Te^oBnu cyropum TexHonoruanapu opKanu cyropumga xucoSuñ Sup MapTanuK cyropum MetepnapHu aHuKnaS onum MyMKuH.

CyB Te^oBHu cyropum TexHonoruanapu ^opuñ KunuHraH Ta^puSa MañgoHuga monuHuHr "rynucToH" HaBu экнnгaн SynuS, monuHu cyropum TagKuKoTnapuHuHr 1-BapuaHTuga, atHu aHtaHaBuñ SocrapuS cyropunraH Ha3opaT BapuaHTnapuga monuHuHr MaBcyMuñ cyB ucTetMonu Metepu 20465 m /ra hu. TagKuKoTHuHr 2-BapuaHTu Hara^anapu SyHuna TOMHunarnS cyropunraH monuHuHr MaBcyMuñ cyB ucTetMonu Metepnapu 12766 m /ra hu TamKun KunuS, Sup MapTanuK TOMHunarnS cyropum Metepu 120-244 m /ra, TOMHunarnS cyropum TexHonoruacu opKanu cyropumnap cohu 47 MapTa, SocrapuS cyropum Ha3opaT BapuaHTura HucSaTaH MaBcyMga 37,6 $ou3 cyropum cyBu Te^angu. TagKuKoTHuHr 3-BapuaHTu Hara^anapu SyHuna aMangaru TOMHunaraS cyropunraH monuHuHr MaBcyMuñ cyB ucTetMonu Metepu 15062 m /ra hu TamKun KunuS, Sup MapTanuK aMangaru TOMnunaraS cyropum Metepu 110-152 m /ra, TOMHunarnS cyropumnap cohu 92 MapTa, SocrapuS cyropunraH Ha3opaT Bapuarnura HucSaTaH MaBcyMga 26,4 ^ou3 cyropum cyBu Te^angu.

December, 2022

616

4-жадвал

Нукус туманидаги тажриба даласида экилган "Гулистон" шоли навининг вариантлари

буйича мавсумий сув истеъмоли меъёрлари

Вариантлар,№ Шоли навлари Шоли навларининг вегетация даври, кун СуFориш усуллари Экиш олдидан бостириб суFориш меъёри, м3/га Бир марталик суFориш меъёри, м3/га Бир марталик суFориш меъёри, уртача (м3/га) Мавсумий суFориш меъёри, м3/га а г/ п и с о к н « г л и р и т шт и т и н у, ч и, а а шир сар тир ву т с ц Э я 3 ти агн 3м е нг ла ил у ар к а ц с

1 2 3 4 7 8 9 10 11 12

Анъанавий

1 бостириб сугориш усули (Назорат 15002000 1300 20465 47,9 427

Гулистон 90-95 варианти) 2265

2 Томчилатиб сугориш 120244 224 12776 35,0 365

3 Томчилатиб сугориш 110152 139 15062 43,0 351

Тажрибалар давомида олинган натижаларга асосан шоли етиштиришда сув тежовчи сугориш технологиялари жорий килинганида сувдан фойдаланиш самарадорлиги ортиши кузатилди. Тажриба майдонида экилган шолининг "Гулистон" навини томчилатиб сугориш технологияси оркали сугорилган 2-вариантда 1 ц шоли хосили етиштириш учун сарфланган сув микдори эса 365 м /ц ни, 3-вариантда 1 ц шоли хосили етиштириш учун сарфланган сув микдори

-5

мавсумда 351 м /ц ташкил этди.

ХУЛОСАЛАР

Шоли етиштиришда сув тежовчи сугориш технологиялари жорий килиш буйича Коракалпогистон Республикасида Нукус туманидаги Дон ва шоли ИИЧБ тажриба станциясидаги биринчи тажриба майдонида шолининг "Гулистон" навини томчилатиб сугориш технологияси асосида дала тадкикотлари олиб борилди. Тажриба тизими 3 та вариантда олиб борилган булиб, 1-вариант назорат варианти, яъни анъанавий усулда бостириб сугориш, 2-вариант томчилатиб сугориш (кун оралатиб сугориш), 3-вариант томчилатиб сугориш (хдр куни сугориш).

December, 2022

617

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тадкикотлар давомида шолини анъанавий бостириб сугориш усули кулланилган назорат варианти, яъни 1-вариантларда вегетация даври давомида бир марталик бостириб сугориш меъёри уртача 1300 м /га ни, мавсумий

-5

сугориш меъёри 20465 м /га ни ташкил килди.

Шолини кун оралатиб томчилатиб сугорилган 2-вариантларида бир марталик томчилатиб сугориш меъёри 120-244 м /га ни, мавсумий сугориш меъёри 12776 м3/га ни, 3-вариантда шоли хар куни томчилатиб сугорилган вариантларда бир марталик томчилатиб сугориш меъёри 110-152 м/га ни, мавсумий сугориш меъёри 15062 м /га ни ташкил килди.

Тажриба натижаларига асосан 1 ц шоли хосили етиштириш учун сарфланган сув микдори вариантлар буйича катта фарк кузатилди. Бунда анъанавий усулда бостириб сугорилган вариантларда 1 ц шоли хосили етиштириш учун 427 м3 сув сарфланган булса, томчилатиб сугориш вариантларида 351-365 м3 ни ташкил килди.

Етиштирилган шоли хосилдорлиги буйича олиб борилган кузатув натижаларига кура анъанавий усулда бостириб сугорилган назорат варианларида 47,9 ц/га, томчилатиб сугориш вариантларида 35,0-43,0 ц/га, шоли хосили етиштирилди.

Анъанавий бостириб сугориш вариантларига нисбатан томчилатиб сугориш вариантларида 26,4-37,6 фоиз сув иктисод килишга эришилди.

Олиб борилган тадкикотларнинг дастлабки йилидаги олинган натижаларига асосан шолини анъанавий бостириб сугориш усулига нисбатан томчилатиб сугориш технологиялари жорий килинган вариантларда сувни иктисод килиш курсаткичи юкори булганлиги билан бирга хосилдорлик курсаткичи камайганлиги кузатилди.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 02.02.2021 йилдаги П^-4973-сон "Шоли етиштиришни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори.

2. А.Рамазанов. Рис на засоленных землях низовьев Амударьи. Ташкент-1983. Б. 27-64.

3. В.Т.Лев. Орошения риса в Узбекистане. Тошкент-1984. Б. 39-65.

4. Б.А.Доспехов "Методика полевого опыта" (1979; 1985)

5. Е.В.Величко, Ю.Н.Поляков, В.П.Амелин. "Экономия воды при взделывании риса" Краснодарское книжное издательство 1985. Б. 20-163.

December, 2022

618

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

6. Андрюшин М.А. Орошение риса. М.: Колос, 1997, Б. 128.

7. Худайкулов С.М. Источник распределения сорной растительности рисовых полей Узбекистана и меры борьбы с ними.Ташкент "Фан"1972, Б. 56.

8. Ахмедов Х.А., Нгуен Тхе Куанг, Бараев Ф.А. Водный баланс рисовых чеков -"Гидротехника и мелиорация в условиях Узбекистана" - Труды ТИИИМСХ, вып., Ташкент, 1985.

9. Баженов М.Г., Сарсенбаев М.Х. Регулирование водносолевого режима земель рисовых систем. Алма- Ата, Кайнар, 1979, Б. 150.

10. Бараев Ф.А., Ахмедов Х.А., Ерназаров А.Ю. Рекомендации по внедрению прогрессивных конструкций рисовых карт в Узбекской ССР. Ташкент, МСХ УзССР, 1985, Б. 12.

11. Бакиров Ш., Банаев Б. Экономическая эффективность мелиорации в производстве риса. Алма-Ата, "Кайнар" 1976, Б. 120.

12. Беркалиев З.Т., Буруменский В.С., Шкаликов Ф.В. К вопросу организации и проведения водобалансовых исследований на рисовых оросительных системах. Труды КазНИИВХ, том IV, вып. 3: орошение, М., 1971, Б. 16-19.

13. 23. Возделывание риса на орошаемых землях. Сборник статей. Под ред. К.С. Кириченко и Е.П.Алешина. М.: Изд-во М-ва сел. хозяйства РСФСР, 1963.

14. ИСМИТИ, "^оракалпогистон Республикаси ва Хоразим вилоятининг тупрок-иклим шароитларида шоли етиштиришда сувни тежовчи технологияларни ишлаб чикиш" мавзудаги лойихд хдсоботи, 2022 йил.

Б. 103.

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.