Научная статья на тему 'Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков)'

Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков) Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
92
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
религиозный экстремизм / терроризм / радикализм / Ближний Восток / афганская война / угроза к безопасности. / religious extremism / terrorism / radicalism / the Middle East / the Afghan war / a threat to security.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Шербек Ёдгоров

Религиозный экстремизм и терроризм в Арабской Республике Египет в конце двадцатого и начале двадцать первого веков распространились по всей стране и вынудили правительство серьезно заняться решением данной проблемы. Особенно в 80-х и 90-х годах прошлого века деятельность и агрессия радикальных религиозных групп и религиозных экстремистских сил в Египте приобрели настолько массовый характер, что масштаб проблемы стал угрожать не только национальной и региональной безопасности, но и миру и стабильности по всему миру. Изучение зарубежного опыта борьбы с религиозным экстремизмом, радикализмом и терроризмом, изучение и реализация образцовых аспектов одинаково необходимы и полезны для всех государств. С этого точки зрения, важно изучить многолетний опыт Египта, который одним из первых в арабо-исламском мире столкнулся с проблемой религиозного экстремизма и терроризма. В данной статье анализируется опыт правительства Египта в борьбе с радикальными религиозными экстремистскими группами в конце ХХ – начале ХХI веков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The experience of Arab Republic of Egyptin the fight against religious extremism and terrorism (in the late XX – early XXI centuries)

Religious extremism and terrorism in the Arab Republic of Egypt in the late twentieth and early twenty-first centuries spread throughout the country and forced the government to seriously address this problem. Especially in the 80s and 90s of the last century, the activities and aggression of radical religious groups and religious extremist forces in Egypt became so massive that the scale of the problem began to threaten not only national and regional security, but also peace and stability around the world. The study of foreign experience in the fight against religious extremism, radicalism and terrorism, the study and implementation of exemplary aspects are equally necessary and useful for all states. From this point of view, it is important to study the long-term experience of Egypt, which was one of the first in the Arab-Islamic world to face the problem of religious extremism and terrorism. This article analyzes the experience of the Egyptian government in the fight against radical religious extremist groups in the late XX early XXI centuries.

Текст научной работы на тему «Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков)»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The experience of Arab Republic of Egyptin the fight against religious extremism and terrorism (in the late XX - early XXI centuries)

Sherbek YODGOROV1

Tashkent State University of Oriental Studies

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

religious extremism, terrorism, radicalism, the Middle East, the Afghan war, a threat to security.

Religious extremism and terrorism in the Arab Republic of Egypt in the late twentieth and early twenty-first centuries spread throughout the country and forced the government to seriously address this problem. Especially in the 80s and 90s of the last century, the activities and aggression of radical religious groups and religious extremist forces in Egypt became so massive that the scale of the problem began to threaten not only national and regional security, but also peace and stability around the world. The study of foreign experience in the fight against religious extremism, radicalism and terrorism, the study and implementation of exemplary aspects are equally necessary and useful for all states. From this point of view, it is important to study the long-term experience of Egypt, which was one of the first in the Arab-Islamic world to face the problem of religious extremism and terrorism. This article analyzes the experience of the Egyptian government in the fight against radical religious extremist groups in the late XX - early XXI centuries.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Миср Араб Республикасининг диний экстремизм ва терроризмга царши кураш тажрибаси (ХХ аср охири -XXI аср бошлари)

_ АННОТАЦИЯ_

Калт- сузлар-. ХХ аср охири - XXI аср бошларида Миср Араб

динии экcтрeмизм, Республикасида содир булган диний экстремизм ва

терроризм, - -

^ v терроризм х,аракатлари бутун мамлакатни цамраб олди ва

1 Base doctoral student, Tashkent State University of Oriental Studies, Tashkent, Uzbekistan E-mail: sherbek_90@mail.ru.

радикализм, Я;ин Шар; афгон уруши, хавфсизликка тахдид.

хукуматни бу муаммо билан жиддий курашишга мажбур ;илди. Айни;са, утган асрнинг 80-90-йилларида Мисрдаги радикал диний гурухлар хамда диний экстремистик кучлар фаолияти ва тажовузи шу ;адар кенг тус олдики, муаммо кулами нафа;ат миллий ва минта;а хавфсизлигига, балки глобал ми;ёсда хам тинчлик хамда бар;арорликка тахдид сола бошлади. Диний экстремизм, радикализм ва терроризмга ;арши курашнинг хориж тажрибасини урганиш, ибратли жихатларини узлаштириш хамда хаётга татби; этиш мавжуд давлатларнинг барчаси учун бир хилда зарур ва фойдали. Шу маънода, араб-ислом оламида диний экстремизм ва терроризм муаммосига биринчилардан булиб дуч келган Мисрнинг бу борадаги узо; йиллик тажрибасини урганиш мухим ахамиятга эга. Мазкур ма;олада ХХ аср охири - XXI аср бошларида Миср хукуматининг радикал диний экстремистик гурухларга ;арши кураш тажрибаси тахлил ;илинади.

Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX - начале XXI веков)

_ АННОТАЦИЯ_

Ключевые слова:

религиозный экстремизм, терроризм, радикализм, Ближний Восток, афганская война, угроза к безопасности.

Религиозный экстремизм и терроризм в Арабской Республике Египет в конце двадцатого и начале двадцать первого веков распространились по всей стране и вынудили правительство серьезно заняться решением данной проблемы. Особенно в 80-х и 90-х годах прошлого века деятельность и агрессия радикальных религиозных групп и религиозных экстремистских сил в Египте приобрели настолько массовый характер, что масштаб проблемы стал угрожать не только национальной и региональной безопасности, но и миру и стабильности по всему миру. Изучение зарубежного опыта борьбы с религиозным экстремизмом, радикализмом и терроризмом, изучение и реализация образцовых аспектов одинаково необходимы и полезны для всех государств. С этого точки зрения, важно изучить многолетний опыт Египта, который одним из первых в арабо-исламском мире столкнулся с проблемой религиозного экстремизма и терроризма. В данной статье анализируется опыт правительства Египта в борьбе с радикальными религиозными экстремистскими группами в конце XX - начале XXI веков.

КИРИШ

Дин ни;оби остида экстремизм, радикализм, терроризм каби ходисаларнинг илдизлари узо; тарихга бориб та;алса-да, улар хеч ;ачон ижтимоий бар;арорлик ва тара;;иёт учун бугунгидек тахдид солмаган. Дунёнинг турли бурчакларида диний

экcтpeмизм вa paдикaлизмнинг кeнг ëйилиши мaмлaкaтлap тинчлиги, минтак;aлap xaвфcизлигигa кaттa pax^a coлмoк;дa. Бyндaй xaвф-xaтаpлapни oлдини oлиш, уни oзик;лaнтиpaëтгaн oмиллapни бapтаpaф этиш ^аида унга кapши кypaшиш xap б^ мaмлaкaт учун ycтyвop мacaлaгa айланган. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнти Ш.M. Mиpзиëeв бу кaби xaвф-xaтapлap вa ynapra к;apши oлиб бopилиши лoзим булган кypaш xэкидa шyндaй дeйди: "Узбeкиcтoн тeppopизм, экcтpeмизм вa paдикaлизм мaфкypacигa к;apши кypaш бopacидa ^амиша ^инципиэл пoзициягa эгa булиб кeлгaн. Бyндaй xaвф-xaтаpлapгa к;apши фа;ат куч ишлaтиш ycyллapи билaн эмac, балки б^инчи нaвбaтдa, айни^а, ëшлap ^тагада, зypaвoнликни кeлтиpиб чикapaдигaн жаядлатга кapши мaъpифaт билан кypaшиш лoзим" [1].

XX acp oxиpи - XXI acp бoшлapидa мaмлaкaт ва минтaк;aлap xaвфcизлигигa катта pax^a coлгaн диний экcтpeмизм ва тeppopизмнинг кучайиши куплаб coxa oлимлapи ^ща cиëcaтдoнлapни дин никрби ocтидaги rypyx^ap фaoлиятини та^лил ;илишга, yлapгa к;apши кypaш ycyллapини ишлаб чи;ишга ундади. Айни^а, XX acp oxиpлapидa дин ни^би ocтидaги rypyx^ap иcлoмнинг яшил бaйpoFидaн фoйдaлaнгaн xo^a xэpaкaт к;илишлapи, yлapнинг paдикaл тyлк;инлapини тeздa илгашнинг имкoнини йу^тди [2]. Утган acpнинг 80-90-йиллapи ^ща XXI acp бoшлapигa кeлиб Я;ин Шapк минтaк;acининг бoшк;a мaмлaкaтлapидa булгани cингapи Mиcp Apaб Pecпyбликacидa ^ам ички, ^ам таш;и oмиллap caбaб иcлoм динининг cиëcийлaшyви xa^a paдикaллaшyви кecкин дapaжaдa oшиши кузатилди.

АСОСИЙ KHCM

XX acp (вии - XXXI acp faniapwa Mcpma диний экcIpeмизм ва ¡щциклтзм кучвйшшнинг ички вэ тшики oмиллapи

XX acp oxrnprn - XXI acp бoшлapидa Mиcpдa диний экcтpeмизм ва paдикaлизмнинг кeнг ëйилишигa тaъcиp кypcaтгaн ички oмиллap crnpacrnra дeмoкpaтик инcтитyтлapнинг тули; шаклланмаганлиги ва агошй ижтимoий-ик;тиcoдий мyaммoлapнинг бapтapaф этилмаганлигини киpитиш мумкин. Айни^а, XX acp oxиpидa диний экcтpeмизм ва paдикaлизм ижтимoий xaвфли вoк;eликкa айланиб, жамиятнинг acocaн, caвoдcиз ва кам таъминланган ;атламига тaъcиp утказди. Шу 6oto экcтpeмизмни маълум мaънoдa ички ижтимoий-ик;тиcoдий мyaммoлap нaтижacи, дeйиш мумкин.

Узбeк шapкшyнoc oлими Ш. Ёвк;oчeв ушбу мacaлaгa тyxтaлapкaн, Mиcpдa аядли, айни^а, ëшлapнинг диний экcтpeмизм тaъcиpигa тушиб щлишига caбaб булган куйидаги ижтимoий-ик;тиcoдий мyaммoлapни caнaб утади: ëшлap, xycyca^ yнивepcитeт битиpyвчилapи opacидa ишcизликнинг авж oлиши, ax,oли тypмyш дapaжacининг пастлиги, иш ^а^и ва бoзopдaги нapx-нaвoнинг нoмyвoфик;лиги, aйpим xyдyдлapдa ижтимoий xизмaт кypcaтиш дapaжacининг пастлиги ëки мавжуд эмacлиги, шyнингдeк, таълим oлиш ва co^rnK^rn caк;лaш имкoнининг чeклaнгaнлиги [3]. ШуБин^к, oлим Mиcpдa диний экcтpeмизмнинг пaйдo булиши ва тapк;aлишигa замин яpaтгaн ички cиëcий oмиллapдaн б^и cифaтидa "ëшлapнинг тaлaблapигa ниcбaтaн эътибopнинг cyc^OT^' ни anoxia ;айд этиб утган [4].

Дapxэкик;aт, XX acpнинг 90-йиллapидa Mиcpдa аядли ypтacидaги мoл-мyлк тeнгcизлиги, ëшлap opacидa ишcизлap гонининг кecкин opтиши, axo^ тypмyш дapaжacи ва яшаш шapoитлapининг пacaйиши, кaмбaFaллap xэëтининг яна ^ам oFиpлaшyви, yлapнинг нoчopликкa булган тaъcиpчaнлигининг oшиши Mиcpдaги ижтимoий x,oлaтни мypaккaблaштиpгaн ва уни таназзул xonarara кeлтиpгaн. 90-йиллapдaги иcлoмий жaнгapилap yзлapидaн oлдингилapдaн ëшpoк булиб, ynap мaълyмoтгa эга эмacдилap, yлapнинг купчилиги Юкopи Mиcpнинг кoлoк xyдyдлapидaн, кичик шaxэpчaлapдaн кeлиб

чиккан эди. Масалан, 1970 йилда Мисрда хибсга олинган жангариларнинг уртача ёши 27 ёш булса, 90-йилларда 21 ёшни ташкил этган. Олдинги ун йиллик билан таккосланганда, экстремистлар орасида мактаб ва коллежни энди тугатганлар сони ошиб (80-йилларда 36% ва 90-йилларгача 71%), олий таълим битирувчилари сони камайган (59% дан 21% гача). Экстремистлар каторида кашшок худудлар ахолиси 36% ни (илгари 16%), ;ишло; ахолиси 18% (7%), майда ва урта шахарлар ахолиси - 31% (43%), йирик шахарлар ахолиси 15% (34%) ни ташкил ;илган [5].

Тад;и;отлар шуни курсатмокдаки, мамлакатдаги и;тисодий кийинчилик-лардан азият чеккан ахоли катламларида вояга етган ёшлар ижтимоий ёрдам дастурларини кенг куллайдиган экстремистик гурухлар таъсирига тушиб колган. Маълумки, диний ташкилотлар ижтимоий эхтиёжлар хусусида кайтуришади, бу нарса улар фаолиятининг бир куриниши хисобланади. Исломий гурухларнинг ёшлар, шунингдек, кам таъминланган ва ижтимоий химояга мухтож ахоли катламлари орасида машхурлигининг асосий сабаб ларидан бири хам уларнинг арзон ва сифатли хизмат курсатиши, деб айтиш мумкин. Шу сабаб, ахоли, асосан, ёшлар давлат бера олмайдиган химоя ва ёрдамни диний тузилмалардан излаган. Мисрда диний экстремистик ташкилот фаоллари куп холларда мукобил ижтимоий таъминот тизимини таклиф килардилар, бу нарса эса хукуматни танкид килиш имкониятини хам яратиб берарди. Чунки амалда курсатилган ёрдамлари оркали улар хукуматнинг фукаролар эхтиёжини уз вактида кондира олмаслигини намоён этишга уринар эдилар [6].

ХХ асрнинг 80-90-йилларида Мисрда ислом дини сиёсийлашуви хамда радикаллашувига таъсир курсатган ички омиллар каторида ташки омиллар хам мухим урин тутган. Бунда аввало, Миср ва Исроил уртасида тинчлик шартномасининг имзоланиши, шунингдек, мазкур даврда жахондаги террористик харакатларнинг фаоллашуви, Эрондаги ислом инкилоби ва "ислом инкдлоби экспорти" тояси, минтакавий уруш хамда харбий можароларни санаб утиш мумкин [7].

Таъкидлаш уринлики, ХХ аср охирларига келиб Исроил билан имзоланган "Кэмп-Дэвид шартномаси" нафакат Мисрнинг араб дунёсида яккаланиб колишига, балки шу туфайли юзага келган калтис вазият сабаб мамлакатдаги диний ташкилотлар, айникса, "Ал-Жамоа ал-Исломия" гурухи аъзоларинингкескин радикаллашувига олиб келди. Исломий харакатдан жуда радикал катламлар ажралиб чикиб, очик-ойдин исломий давлат ташкил этиш хакида баралла гапира бошладилар. Миср хавфсизлик хизматлари бундай бурилишга тайёр булмаганлар. Чунки бу давргача янги аъзоларни назоратли гурухларга олиш учун "сионист душман" акидаси фаол кулланилар эди [8].

ХХ аср охирида содир булган минтакавий уруш ва харбий можаролар хащда суз борганда шубхасиз, афтон урушининг мамлакатлар хамда минтакалар хавфсизлигига таъсири катта булганлигини таъкидлаш жоиз. Афтон уруши жахонда зуравонлик ва терроризм авж олган даврга тугри келди. Афтонистондаги вазият исломнинг сиёсийлашуви ва исломнинг радикаллашувида кучли омил булиб хизмат килди. 1981 йил октябрида президент Анвар Садатга килинган суикасд хамда ундан кейин дархол содир булган Асьютдаги кузтолонга алокадор булган "Ал-жиход" ва "Ал-жамаа ал-исломийа" гурухларининг купгина фаолларига 80-йиллардаёк Афтонистонга чикиб кетиш имконияти берилади. Миср хукумати тинчлик ва баркарорликка хавф солувчи кучлардан шу йул билан кутулишни кузлаган эди[9]. Бирок бу экстремистлар 1980-1992 йиллардаги афтон урушида катта тажриба орттирдилар. Урушдан сунг мисрлик афтон уруши ветеранлари (улар "араб афтонлари" номи билан машхур - Ш.Ё.)нинг бир кисми уз ватанларига кайтган булса, бошкалари ислом оламининг барча "кайнок нукталар"ига таркалдилар. Айнан уларХХ аср

oxиpидa Mиcpдa год^ булган к;yпopyвчилик xapaкaтлapи xaмдa xyкyмaт aъзoлapигa щлинган cyик;acдлapдa, xano^, 2001 Иил 11 ceнтябpдa AKШдa coдиp этилгaнтeppopчилик xapaкaтлapидa xaм фaoл иштиpoк этдилap [10].

Mиcpдaги диний тaшкилoтлapнинг paдикaллaшyвигa тaъcиp кypcaтгaн тaшк;и oмиллap xa;^a cy юpитгaндa, юк;opидaгилapгa к;yшимчa paвишдa apaб дyнёcидaги нoтинчликлapни xaм anoxia тaъкидлaш жoиз. Xycyca^ 1991 Иил oxиpидa миcpлик экcтpeмиcтлap фaoлиятидa кecкин кyчaИиш кyзaтилишигa мyaйян дapaжaдa Жaзoиp, Tyниc, Сyдaн, Kyвaйт, Иopдaниядaги вoк;eaлapxaм тaъcиp кypcaтиб, уш6У apaб дaвлaтлapидaги мaxaллиИ paдикaллap фaoллaшгaн эди [11].

XX acp ox^rn - XXXI acp oiuap^a Mcppa ащщ) булгн тepppoppчилик к^уж^и зypaaвoнликлap в cyn&cmmp

1981 Иил oктябpидa тeppopчилap тoмoнидaн xapбий пapaд пaйтидa Aнвap Сaдaтнингoтиб тaшлaниши Mиcp тapиxидa янги, тaъбиp жoиз бyлca,"кoнли" cax,ифaлapни oчиб бepди. Ушбу дaвp иcлoмпapacтлapнинг xyкyмaт билaн дoимиИ ^yкнaшyви, xyкyмaт aъзoлapигa ^дингон cy^aça^ap, xopижлик caйёxlлapгa xyжyм ;илиш, купчилик aъзoлapи экcтpeмиcтик xaтти-xapaкaт oлиб бopишгa мoИил булган "Aл-жaмoa aл-иcлoмиИa"нинг яшиpин фaoлияти билaн xapaктepлaнaди. Шунингдек, Mиcpдa "СaмaвиИлap" iypyx^ (Aбдyллox, ac-СaмaвиИнинг издoшлapи) xaм булиб, ynap 1985-1986 Ииллapдa мaмлaкaтдaги "rapблaштиpиш"нинг бapчa кypинишлapигa к;apши кypaшишни, xycyca^ axлoк;cизлик, aлкoгoль мax,cyлoтлapи caвдocи, бaнк фoизлapи, видeoклyблap, кинoтeaтp, pecтopaн, xano пoлиция мaшинaлapини ё;иш Иули билaн кypaшишни узига мaк;caд ;илиб oлгaн эди. Улapнинг фикpичa, пoлиция xaм apмия кaби "кoфиpлap мaмлaкaти", яъни Mиcp дaвлaтигa xизмaт к;илapди [12].

80-йиллap oxиpидa Mиcpнинг яшиpин экcтpeмиcтик гypyxfлapидa 500 мингтa oдaм 6OP эди. Пoлиция тoмoнидaн бyндaИ гypyxfлapнинг дaвpиИ тop-мop этилиши куп нapcaни yзгapтиpмac, чунки нopoзилик учун ижтимoиИ-ик;тиcoдиИ мyaммoлap caк;лaниб к;oлaётгaн, пиpoвapдидa эca диний lyc oлмoк;дa эди. Чунки фyндaмeн-тaлиcтик тaшкилoтлap миcpликлap учун xyкyмaт вa Fapбгa к;apши кaИфиятни биpлaштиpгaн шaклгa aИлaниб yлгypгaн эди. Шунинг учун xap Иили xaммa rnpca янa бoшдaн бoшлaнap, xyкyмaт вa иcлoм oппoзицияcи ypтacидaги кypaш мox,ияти yзгapмac эди. Macaлaн, 1990 Иил aпpeлдaги тyкнaшyвлapдa 7 тa голица xoдими вa 19 тa экcтpeмиcт xaлoк булди. 1992 Иилдa caИИёxлapгa кapши xyжyмлap бoшлaнди (^arçaa Буюк Бpитaния вa Poccия фyкapoлapи ушбу xypyжлapдaн жaфo чекди). Кейинги йиллapдa бу муддиш aнъaнa дaвoм эи^илди.

ЗaмoнaвиИ Mиcp тapиxидaн мaълyмки, мaмлaкaтдaги paдикaл иcлoмиИ ^yx^ap xyкyмaт билaн дaвoмли кypaш oлиб бopгaнлap. Биpoк aИнaн XX acpнинг 90-Ииллapидa Mиcpдa тeppopиcтик xyжyмлap узининг энг юк^и чyк;киcигa чикди. Paдикaл иcлoм гypyxлapи Mиcpнинг тypли xyдyдлapидa кенг кyлaмдaги тeppopиcтик фaoлиятини oлиб бopди. Шлиц^ yчacткaлapи, мaъмypиИ вa xyжaлик бинoлapигa, к;ишлoк xyдyдлapидa к;ypoлли бocкинлap yюштиpилди. Бу xyжyмлap нaфaкaт дaвлaтнинг xyкyмaт тизимигa, бaлки иктиcoдиИ, ижтимoиИ-cиёcиИ xaвфcизлиги, мaдaниИ вa FoявиИ тизимигa xaм тaxдид coлa бoшлaди. Teppopчилap бoшлaгaн ypyш Mиcp XX acpдa тaшки дyшмaнлap билaн кapшилaшгaн xap кaндaй ypyшдaн xaм дax,шaтлиpoк булиб щлди [13]. Xycycaн, юкopи мaнcaбдop шaxcлap вa xyк;yкни мyx,oфaзa ;илиш opгaнлapи вaкиллapигa ниcбaтaн кyплaб тepaктлap ^шт^нлА^ 1990 Иилдa Mиcp пapлaмeнти cкипepи Pифaт an-Max^^ra cyикacд ;илинди, 1992 йилга келиб иcлoм экcтpeмиcтлapи пpeзидeнт Xycни Myбopaк xyкyмaтини aFдapиб тaшлaш нияти xaкидa эълoн к;илдилap [14]. 1993 йилдa Бoш вaзиp Oi^ Сид;и, ички ишлap вaзиpи Xacaн aл-Aлфи,

^opo! ваз^и Савфаг aл-Шapиф x^ërara cyикacдлap yюштиpилди. Бу opaдa пpeзидeнт Хуши Myбopaкнинг ^ам x^ërara ^д килишлap бoшлaнди. 1995 йилда Эфиoпия пoйтaxти A^rnc-Aбeбaдa миcpлик иcлoмчилap пpeзидeнт Хуши Myбopaк x^ërara cyикacд yюштиpдилap биpoк уз мaкcaдлapигa эpишa oлмaдилap [15]. 1996 йилда экcтpe-миcтлap Xan; ^нгаши Paиcи Pифaaт Maxгyбни yлдиpишди.

Шутник, 1992-1997 йиллapдa иcлoмпapacт-экcтpeмиcтлap 3OO тача пoлиция xoдимини, шу жумладан, 3 гeнepaлни yлдиpишди, 35 та голициячини яpaдop ;илишди. 1997 йил май oйидa шaйx Умap Aбдyppax,мoнгa (Hью-Йopкдaги xan;apo caвдo мapкaзидaги пopтлaш ^шт^тни учун) бутун yмpлик кaмoк жaзocи бepилгaнлиги xa^a Иcpoил тoмoнидaн 'Xaмac" eтaкчиcи фаластинлик шaйx Яcиннинг таъ;иб килинaëтгaни учун миcpлик иcлoмчилap aмepикaликлapгa ж^дц эълoн ;илишди. XXI acp бoшидa миcpликлap иштиpoк этмаган иcлoмий xapaктepдaги x¡apбий-cиëcий xэpaкaтни топиш ;ийин эди.

Иcлoмпapacтлapнинг acocий бaзaлapи Юкopи Mиcp, Kox^pa, Aлeкcaндpиядa эди [16]. Acocaн кишлoк xyдyдлapидa жoйлaшгaн голица xyдyдлapи, aдминиcтpaтив ва xyжaлик oбъeктлapигa к;ypoлли xyжyмлap yюштиpилapди. 1992-1995 йиллapдa Mиcpдa иcлoмий xэpaкaтлapнинг зypaвoнликлapи oчик xapaктepгa эга булишига кapaмaй, y ганг куламли фyкapoлик ypyшигa айланмади, вax,oлaнки, мамлакатнинг баъзи к;иcмлapи ва;тинча пoлиция ва apмия нaзopaтидaн чи;иб кeтгaн эди [17].

Хукуматнинг иктиcoдий тypfyнлигигa пу^ eткaзиш мaкcaдидa чeт эллик caйëxlлapгa Kapши биp ;aTOp тepaктлap амалга oшиpилди. 1992-1997 йиллapдa экcтpeмиcтлap 35 та caйëxlлик oбъeктлapигa зapap eткaздилap, 1OO дан opra; чeт элликлap вaфoт этишди. 1996 йил aпpeлидa 18 та юнoниcтoнлик (экcтpeмиcтлap иcpoилликлap дeб адашган), 1997 йил ceнтябpдa гepмaниялик 33 та caйëx, уша йилнинг нoябpидa 61 киши (43 та швeйцapиялик, 1O та ягониялик, 4 инглиз) вaфoт этишди. Mиcpни к;aмpaб oлгaн зypaвoнлик тyлк;инининг авж нyктacи 1997 йил 17 нoябpдa Лyкcopдa caйëxlлapгa кapши yюштиpилгaн бocк;инчилик булиб, бунда Fapбий Eвpoпa ва Япoниядaн кeлгaн 61 та caйëx, вaфoт этди. "Aл-жaмoa aл-иcлoмийa" rypyxrn бу бocкинчиликни амалга oшиpгaнини тан oлди. Maмлaкaт учун кepaк булган, caйëxlликдaн кeлaдигaн фoйдaгa жиддий зapap eткaзилди. Pacмий мaълyмoтлapгa Rypa, Лyкcopдaги xyнpeзлик oк;ибaтидa xopижлик caйëxlлapнинг камайиши мамлакатга биp жча миллиoн дoллapлик зapap кeлтиpди [18].

HATИЖAЛAP BA MУХOKAMAЛAP

XX acp oxлpи ва XXI acp бйшдаа Mcp xyкyмaтишшгг диний экcгpeмшм ва гeppopтм биланкуш тëcaш

XX acp oxrnprn - XXI acp бoшитeppopизм билан кypaшнинг бypилиш н^таш булди. Бу тaxдиддaн кeлaдигaн xaвфнинг куламини англаган Mиcp xyкyмaти уз ва;тида бу кypaшнинг чopa-тaдбиpлapини к^а бoшлaди. Maзкyp дaвpдa Mиcp xyкyмaтининг диний экcтpeмизм ва тeppopизм билан кypaш cиëcaтидa икки йуналишни aжpaтиб кypcaтиш мумкин:

Биpинчи йуналиш - мамлакат ичидаги кypaш булиб, бунга кoнyний бoшкapyв, cиëcий диaлoг, pacмий иcлoм билан xэмкopлик ;илиш ва жaзo тaдбиpлapини ;уллаш киpaди.

Иккинчи йуналиш - мамлакат тaшкapиcидaги Rypa! булиб, унда Mиcp мaxcyc xизмaт идopaлapининг xopижлик xэмкacблapи билан ;изгин xэмкopлик oлиб бopиши нaтижacидиp.

XX acp oxrnprn - XXI acp бoшидa Mиcp xyкyмaтининг иcлoмпapacтлap билан мyлoкoтгa бopилмaйдигaн, ëн бocмaйдигaн, xyкyмaтнинг ани; ишлаб чиккaн чopa-тaдбиpлapи тeppopизм, диний экcтpeмизм ва paдикaл диний гypyxlлap фaoлиятини тизгинлаш имкoнини

бepди. Xyкyмaтнинг ие^м фyндaмeнтaлиcтлapи билaн мypocacиз кypaшидa Mиcp apмияcи aИникca, му^им poл yИнaди.

90-Ииллapдa Mиcpдa яpaтилгaн экcтpeмизмгa к;apши кypaш тизимигa ;онун чик;apyвчи вa ижpo этувчи x,oкимиятлapнинг куп к;иcми жэлб этилди. Mиcpдa ушбу coxaaa бapчa дaвлaт идopaлapининг yaapo aлoкaлapини ypнaтишгa кaттa э^мият бepилди. Ушбу мaкcaдлap учун xyкyмaт xyзypидa ички ишлap идopaлapи, тapFибoт вa тaълим мyaccacaлapи, xyкyмaтнинг ижтимoиИ-иктиcoдиИ вaзиpликлapи вa идopaлapи фaoлиятини мyвoфик;лaштиpиш бyйичa идopaлapapo ишчи ^yx, тузилди. Ушбу тизимдa му^им poль Олий xaвфcизлик cyдигa юклaнди, yлapдaн apмия зoбитлapи тaИинлaнди. Суднинг xyкмлapи ycтидaн шикоят ;илиниши мумкин эмac эди. Узининг xaтти-xэpaкaтлapи вa вaкoлaтлapи тaбиaти бyйичa у фaвкyлoддa cyдгa i^p, келди. Teppopиcтик xapaктepдaги жинoятлap учун acocиИ жaзo 0Fиp мex,нaт ёки улим жaзocи эди. Mиcpдaги oппoзициoн нaшpлapдaн мaълyмки, 1995 Иилдa мaмлaкaт кaмoк;xoнaлapидa 10000 гa я;ин cиёcиИ мax,бycлap caк;лaнгaн [19].

1995 Иилдa Дддиc-Aбeбaдa Пpeзидeнт Хуши Myбopaккa ;илинган cyn^cA^^ оунг, Mиcp тeppopизмгa кapши кypaш бyИичa кенг к;aмpoвли дacтyp ишлaб чи;ди. Уни aмaлгa oшиpиш дoиpacидa 1997 Иилдa иалом экcтpeмизмигa к;apши кypaшни кyчaИтиpиш бyИичa к;yшимчa чopaлap кypилди. Xycycaн, xoдимлap coни кyпaй-тиpилди вa у;ув дacтypи тaкoмиллaштиpилди, Ички ишлap вaзиpлиги Дaвлaт xaвфcизлиги бош бoшкapмacининг вaкoлaтлapи кeнгaИтиpилди. 1998 йилдa иш бoшлaгaн ушбу булимнинг янги pax^ap, X. ДлбepиИ Mиcpдa aкcилтeppop фaoлиятини ceзилapли дapaжaдa фaoллaштиpишгa мyвaффaк булди. ШyндaИ ;илиб, унинг бyйpyFигa бинoaн, шуб^^и шaxcлapнинг xэpaкaтини чeклaш учун Mиcp-Ливия чeгapacини к;ypик;лaш кyчaйтиpилди. Бyндaн тaшк;apи, AKШдaн оотиб олинган пopтлoвчи мoддaлapни aник;лaш учун ycкyнaлap MAP денгиз пopтлapи вa aэpoпopтлapигa ypнaтилди.

Шу билaн биpгa, мaмлaкaтдaги диний мyaccacaлap ycтидaн дaвлaт нaзopaти кyчaИтиpилди. Иcлoмпapacтлapгa мacжидлapдaн уз мaкcaдлapи учун фoИдaлaнишни KиИинлaштиpиш учун M,cp xyкyмaти 1996 Иилдaн 2000 йилгaчa x,иcoблaнгaн 30 минггa я;ин кичик мacжидлapни Вaкф вaзиpлиги нaзopaти ocmra уткэзиш peжacини ^бул ;илди. Бу иоломий гypyxfлapни мoлиялaштиpиш мaнбaлapидaн 6,p, булган xaИpия мaблaFлapини Иигиш ycтидaн нaзopaт ypram, [20]. Бyндaн тaшк;apи, pacмиИлapгa кypa, экcтpeмиcтлapни к;yллaб-к;yввaтлaгaн "Mycyлмoн биpoдapлap" yюшмacи, шифoкopлap, xyк;yкшyнocлap, мyxэндиcлap, фapмaцeвтлap кacaбa yюшмa-лapининг молиявий фaoлияти тeкшиpyвлapи тeкшиpилди.

XX acpнинг 90-йиллapи ox,p, xaмдa XXI acp бoшлapигa келиб иcлoмчилapгa ниcбaтaн кaттик penpeccrn чopaлap, узо; мyддaтли кaмoк жaзocи вa ог^ мex,нaтгa xyкм ;илиш билaн биpгa вaкти-вaкти билaн эмниатия aмaлгa oшиpилиб, кaмoкдaн чиккaндaн кейин жoйлaшиш учун cyдлaнгaнлapгa пул мaблaFлapи бepилиб бopилди [21]. Macaлaн, фaкaт 1998 Иилдa M,cp Kaмoк;xoнaлapидaн Фaвкyлoддa вaзият ;онуни бyИичa cyдлaнгaн 5000 га я;ин киши озод ;илинди. 1999 Иил мaИ oИидa "Aл-Жaмoa aл-ИcлaмиИя"нинг 1200 гa я;ин aъзocи эмнистия ;илинди. Бyндaн тaшкapи, экгфемизм муэммош чyк;yp иктиcoдиИ вa ижтимоий илдизлapгa эгa экaнлигини aнглaгaн x,oлдa, M,cp Apaб Pecпyбликacи pax,бapияти мaмлaкaтнинг ушбу киcмини ижтимoиИ-иктиcoдиИ pивoжлaнтиpиш бyйичa M,cp жaнyбидaги вилoятлapнинг axc^c, opacидa иаломий экcтpeмиcтлap тaъcиpини зaифлaш-тиpиш бyйичa кoмплeкc дacтypни aмaлгa oшиpди.

XX acpox,p, - XXI acp бoшидaгиMиcp тaжpибacи шyниcи билaн к;изик;ки, M,cp xyкyмaти xaм мaмлaкaт ичидa, xaм унинг тaшкapиcидa диний экcтpeмизм вa тeppopизмни тyгaтиш cиёcaтини oлиб бopди. Бу бopaдa мaмлaкaтдaги экcтpeмиcтик тaшкилoтлapнингxopиждaги

филиалларини тугатиш буйича фаол ишлар олиб борилди, купгина чет эллик махсус хизмат доиралари билан ;изгин хамкорлик ишлари йулга куйилди. 90-йилларда купгина жахон мамлакатлари, хусусан, Болгария, Венгрия, Руминия, Покистонбилан терроризм билан биргаликда кураш хусусида икки томонлама келишувлар имзоланди.

1996 йил августга ;адар Миср томонидан бир ;атор давлатлар билан хавфсизлик сохдсида хамкорлик тугрисидаги битимлар туфайли Миср Араб Республикаси Ички ишлар вазирлиги асосан исломчилар учун мулжалланган хориждан маблагларни ушлаб ;олиш муаммосини хал кдлишга муваффа; булди [22]. Бундай харакатлар натижасида молиявий базанинг кескин ;ис;ариши туфайли Мисрдаги куплаб исломий ташкилотлар махаллий сайловларда ;атнашишдан бош тортишга мажбур булдилар.

Шунингдек, 1998 йил 12 апрелда Цохирада "Терроризм билан кураш" хусусидаги Араб давлатлари уртасидаги келишув имзолангани ди;кщта сазовор. Терроризм билан курашда араб давлатларини бирдамликка ча;ирувчи Миср сиёсати чет элда жойлашган мисрлик террористик гурухлар фаолиятини муътадиллаштиришга ;аратилган эди. Бу йуналишда Миср хукумати араб дунёсидан купро; Иордания, Саудия Арабистони, Жазоир ва Тунис билан хамкорлик ;илдилар.

2000-2003 йиллар орасида Миср террорчиликда айбланаётган 25 дан орти; фу;аросини Австрия, Озарбайжон, Босния, Канада, Швециядан ;айтариб олди [23]. Уларнинг баъзилари Луксордаги террористик хужумда кщнашган террорчилар булса, бош;алари "Ал-Жиход" ва "Ал-жамоа ал-Исломия" ташкилотларининг бош;арув таркиби аъзолари эди.

Шундай кдлиб, шуни ;айд этиш мумкинки, Миср махсус хизмат доиралари томонидан чет давлатларда олиб борилаётган фаол тадбирлар мамлакат ичкарсидаги бар;арорликни таъминлаб берди, холатнинг хукумат назорати остидан чи;иб кетишига йул куймади.

ХУЛОСА

Миср хукуматининг ХХ аср охири - XXI аср бошида диний экстремизм ва терроризмга ;арши курашида куплаб ютукларни кулга киритганига карамай, курилган чоралар мамлакатда радикал исломпараст ташкилотларни бутунлай йу; булишига олиб келмади. Улар ахоли орасида кичик масштабда булса хам уз фаолиятларини давом эттирдилар. Демак, Миср хукуматининг тажрибаси шуни курсатадики, фа;атгина ;атъий чоралар куриш билан ушбу муаммо билан курашиб булмайди. Ёшларни назоратсиз колдириш, уларнинг диний билимлар базасига эътиборсизлик мамлакатни уткир ин;ирозлар сари етаклайди. Исломпарастларга карши курашда хушёрликни бой бермасдан, ахолига, айникса, ёшларга мутадил ислом таълимотларини сингдириш, жахолатга карши маърифат билан курашиш энг ма;бул ечим эканлиги Миср тажрибасида янада ани; намоён булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Мирзиёев Ш.М. Тинчлик жараёни, хавсизлик сохасида хамкорлик ва минта;авий шериклик // Афгонистон буйича хал;аро конференцияда нут;и. // http://uzbekistonovozi.uz/articles/index.php?SECTION_ID=221&ELEMENT_ID=53959. (Mirziyoyev Sh.M. Speech at the International Conference on Afghanistan: Peace Process, Security Cooperation, and Regional Connectivity).

2. Юсупова Д.Д. Панисломизм Шар; ва F арб оламидаги сиёсий омил сифатида. Марказий Осиё ренессанси журнали. 1 сон, 1 жилд. -Б. 34.

3. Ёвкочев Ш.А. Политизация религии и проблема исламского экстремизма в современном Египте. - Ташкент: Ташкентский государственный институт востоковедения, 2000. - C. 56-57.

4. Уша муаллиф, - Б. 57.

5. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.). М., 2003. - С. 256.

6. Уша муаллиф, - Б. 252-253.

7. Ёвкочев Ш.А. Политизация религии и проблема исламского экстремизма в современном Египте. - Ташкент: Ташкентский государственный институт востоковедения, 2000. - C. 21.

8. Щегловин Ю.Б. Размышления о борьбе с терроризмом. - М., 2015. - С. 169.

9. Ланда Р.Г. Политический ислам - предварительные итоги. М., 2005. - С.109.

10. Кудрявцев А.В. Феномен «арабских афганцев». Ближний Восток и современность, 2003, № 17, - С. 164-174.

11. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.). М., 2003. - С. 254.

12. Игнатенко А.А. Халифы без Халифата. - М., 1988. - С. 18-19.

13. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже XX-XXI веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый) - М.,

2003. - С. 58.

14. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.).

- М., 2003. - С. 255.

15. Ражбадинов М.З. Радикальный исламизм в Египте. - М., 2003. - С. 195.

16. Юрченко В.П. Армия и власть в Египте. Армия и власть на Ближнем Востоке: от авторитаризма к демократии (сборник статей). // Ин.-т изуч. Израиля и Бл. Востока, М.: 2002. - С. 12.

17. Кепель, Жиль. Джихад. Экспансия и закат исламизма (перевод с фр.). - М.,

2004. - С. 269.

18. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.).

- М., 2003. - С. 255.

19. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже XX-XXI веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый). - М., 2003. - С. 58.

20. Поляков К.И. Противодействие религиозному экстремизму и терроризму в арабских странах. Исламизм и экстремизм на Ближнем Востоке (сборник статей). -М., 2001. - С. 188.

21. Поляков К.И. Арабские страны и ислам в России (90-е годы ХХ века). - М., 2001. - С. 98.

22. Бабкин С.Э. Движения политического ислама в Северной Африке. / Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. - М., 2000. - С. 51.

23. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже XX-XXI веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый) - М., 2003. - С. 64.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.