Научная статья на тему 'Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков)'

Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков) Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
131
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
религиозный экстремизм / терроризм / радикализм / Ближний Восток / афганская война / угроза к безопасности. / religious extremism / terrorism / radicalism / the Middle East / the Afghan war / a threat to security.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Шербек Ёдгоров

Религиозный экстремизм и терроризм в Арабской Республике Египет в конце двадцатого и начале двадцать первого веков распространились по всей стране и вынудили правительство серьезно заняться решением данной проблемы. Особенно в 80-х и 90-х годах прошлого века деятельность и агрессия радикальных религиозных групп и религиозных экстремистских сил в Египте приобрели настолько массовый характер, что масштаб проблемы стал угрожать не только национальной и региональной безопасности, но и миру и стабильности по всему миру. Изучение зарубежного опыта борьбы с религиозным экстремизмом, радикализмом и терроризмом, изучение и реализация образцовых аспектов одинаково необходимы и полезны для всех государств. С этого точки зрения, важно изучить многолетний опыт Египта, который одним из первых в арабо-исламском мире столкнулся с проблемой религиозного экстремизма и терроризма. В данной статье анализируется опыт правительства Египта в борьбе с радикальными религиозными экстремистскими группами в конце ХХ – начале ХХI веков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The experience of Arab Republic of Egyptin the fight against religious extremism and terrorism (in the late XX – early XXI centuries)

Religious extremism and terrorism in the Arab Republic of Egypt in the late twentieth and early twenty-first centuries spread throughout the country and forced the government to seriously address this problem. Especially in the 80s and 90s of the last century, the activities and aggression of radical religious groups and religious extremist forces in Egypt became so massive that the scale of the problem began to threaten not only national and regional security, but also peace and stability around the world. The study of foreign experience in the fight against religious extremism, radicalism and terrorism, the study and implementation of exemplary aspects are equally necessary and useful for all states. From this point of view, it is important to study the long-term experience of Egypt, which was one of the first in the Arab-Islamic world to face the problem of religious extremism and terrorism. This article analyzes the experience of the Egyptian government in the fight against radical religious extremist groups in the late XX early XXI centuries.

Текст научной работы на тему «Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX – начале XXI веков)»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The experience of Arab Republic of Egyptin the fight against religious extremism and terrorism (in the late XX - early XXI centuries)

Sherbek YODGOROV1

Tashkent State University of Oriental Studies

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

religious extremism, terrorism, radicalism, the Middle East, the Afghan war, a threat to security.

Religious extremism and terrorism in the Arab Republic of Egypt in the late twentieth and early twenty-first centuries spread throughout the country and forced the government to seriously address this problem. Especially in the 80s and 90s of the last century, the activities and aggression of radical religious groups and religious extremist forces in Egypt became so massive that the scale of the problem began to threaten not only national and regional security, but also peace and stability around the world. The study of foreign experience in the fight against religious extremism, radicalism and terrorism, the study and implementation of exemplary aspects are equally necessary and useful for all states. From this point of view, it is important to study the long-term experience of Egypt, which was one of the first in the Arab-Islamic world to face the problem of religious extremism and terrorism. This article analyzes the experience of the Egyptian government in the fight against radical religious extremist groups in the late XX - early XXI centuries.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Миср Араб Республикасининг диний экстремизм ва терроризмга царши кураш тажрибаси (ХХ аср охири -XXI аср бошлари)

_ АННОТАЦИЯ_

Калт- сузлар-. ХХ аср охири - XXI аср бошларида Миср Араб

динии экcтрeмизм, Республикасида содир булган диний экстремизм ва

терроризм, - -

^ v терроризм х,аракатлари бутун мамлакатни цамраб олди ва

1 Base doctoral student, Tashkent State University of Oriental Studies, Tashkent, Uzbekistan E-mail: sherbek_90@mail.ru.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

радикализм, Я;ин Шар; афгон уруши, хавфсизликка тахдид.

хукуматни бу муаммо билан жиддий курашишга мажбур ;илди. Айни;са, утган асрнинг 80-90-йилларида Мисрдаги радикал диний гурухлар хамда диний экстремистик кучлар фаолияти ва тажовузи шу ;адар кенг тус олдики, муаммо кулами нафа;ат миллий ва минта;а хавфсизлигига, балки глобал ми;ёсда хам тинчлик хамда бар;арорликка тахдид сола бошлади. Диний экстремизм, радикализм ва терроризмга ;арши курашнинг хориж тажрибасини урганиш, ибратли жихатларини узлаштириш хамда хаётга татби; этиш мавжуд давлатларнинг барчаси учун бир хилда зарур ва фойдали. Шу маънода, араб-ислом оламида диний экстремизм ва терроризм муаммосига биринчилардан булиб дуч келган Мисрнинг бу борадаги узо; йиллик тажрибасини урганиш мухим ахамиятга эга. Мазкур ма;олада ХХ аср охири - XXI аср бошларида Миср хукуматининг радикал диний экстремистик гурухларга ;арши кураш тажрибаси тахлил ;илинади.

Опыт Арабской Республики Египет в борьбе с религиозным экстремизмом и терроризмом (в конце XX - начале XXI веков)

_ АННОТАЦИЯ_

Ключевые слова:

религиозный экстремизм, терроризм, радикализм, Ближний Восток, афганская война, угроза к безопасности.

Религиозный экстремизм и терроризм в Арабской Республике Египет в конце двадцатого и начале двадцать первого веков распространились по всей стране и вынудили правительство серьезно заняться решением данной проблемы. Особенно в 80-х и 90-х годах прошлого века деятельность и агрессия радикальных религиозных групп и религиозных экстремистских сил в Египте приобрели настолько массовый характер, что масштаб проблемы стал угрожать не только национальной и региональной безопасности, но и миру и стабильности по всему миру. Изучение зарубежного опыта борьбы с религиозным экстремизмом, радикализмом и терроризмом, изучение и реализация образцовых аспектов одинаково необходимы и полезны для всех государств. С этого точки зрения, важно изучить многолетний опыт Египта, который одним из первых в арабо-исламском мире столкнулся с проблемой религиозного экстремизма и терроризма. В данной статье анализируется опыт правительства Египта в борьбе с радикальными религиозными экстремистскими группами в конце XX - начале XXI веков.

КИРИШ

Дин ни;оби остида экстремизм, радикализм, терроризм каби ходисаларнинг илдизлари узо; тарихга бориб та;алса-да, улар хеч ;ачон ижтимоий бар;арорлик ва тара;;иёт учун бугунгидек тахдид солмаган. Дунёнинг турли бурчакларида диний

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

экефемизм вa paдикaлизмнинг кенг ёйилиши мaмлaкaтлap тинчлиги, минтaкaлap xaвфcизлигигa кaттa pax^a coлмoк;дa. БyндaИ xaвф-xaтapлapни oлдини oлиш, уни oзик;лaнтиpaётгaн oмиллapни бapтapaф этиш xa^a yнгa кapши кypaшиш xap б^ мaмлaкaт учун ycтyвop мacaлaгa a^arnaa Узбекистан Pecпyбликacи Пpeзидeнти Ш.M. Mиpзиёeв бу кaби xaвф-xaтapлap вa ynapra к;apши oлиб бopилиши лoзим булган кypaш xaкидa шyндaИ дейди: "Узбекистан тeppopизм, экcтpeмизм вa paдикaлизм мaфкypacигa к;apши кypaш бopacидa xaмишa пpинципиaл пoзициягa эгa булиб кeлгaн. Бyндaй xaвф-xaтapлapгa к;apши фaк;aт куч ишлaтиш ycyллapи билaн эмac, бялки б^инчи нaвбaтдa, aИник;ca, ёшлap ypтacидa, зypaвoнликни кeлтиpиб чик;apaдигaн жax,oлaтгa кapши мaъpифaт билaн кypaшиш лoзим" [1].

XX acp oxиpи - XXI acp бoшлapидa мaмлaкaт вa минтaкaлap xaвфcизлигигa кaттa pax^a coлгaн диний эксфемизм вa тeppopизмнинг кyчaИиши кyплaб coxa oлимлapи xaмдa cиёcaтдoнлapни дин никрби ocтидaги гypyxlлap фaoлиятини тaxлил килишга, yлapгa к;apши кypaш ycyллapини ишлaб чи;ишга yндaди. АИникга, XX acp oxиpлapидa дин ни^би ocтидaги iypyx^ap иcлoмнинг яшил бaИpoFидaн фoИдaлaнгaн xo^a xapaкaт к;илишлapи, yлapнинг paдикaл тyлк;инлapини тeздa илгашнинг имкoнини Иу^щи [2]. Утган acpнинг 80-90-Ииллapи xa^a XXI acp бoшлapигa келиб Я;ин Шapк минтaкacининг бoшкa мaмлaкaтлapидa булгани cингapи Mиcp Apaб Pecпyбликacидa xai^ ички, xai^ тaшк;и oмиллap caбaб иcлoм динининг cиёcиИлaшyви xaмдa paдикaллaшyви кеокин дapaжaдa oшиши кyзaтилди.

АСОСИЙ KИСM

XX acp oxиpи - XXXI acp onaap^a Mcppa диний экcIpeeмизм в paдикaлизм кyчaйшшнинг ички вa langi oмиллappи

XX acp oxиpи - XXI acp бoшлapидa Mиcpдa диний э^^емизм вa paдикaлизмнинг кенг ёйилишига тaъcиp кypcaтгaн ички oмиллap Œparara дeмoкpaтик инститyтлapнинг тули; шaкллaнмaгaнлиги вa acocиИ ижтимoиИ-иктиcoдиИ мyaммoлapнинг бapтapaф этилмaгaнлигини киpитиш мумкин. AИникca, XX acp oxиpидa диний экстpeмизм вa paдикaлизм ижтимoиИ xaвфли вoкeликкa aИлaниб, жaмиятнинг acocaн, caвoдcиз вa кaм тaъминлaнгaн кaтлaмигa тaъcиp yткaзди. Шу 6oto экстpeмизмни мaълyм мaънoдa ички ижтимoиИ-иктиcoдиИ мyaммoлap нaтижacи, дейиш мумкин.

Узбек шapкшyнoc oлими Ш. Ёвкoчeв ушбу мacaлaгa тyxтaлapкaн, Mиcpдa axon^ aйникca, ёшлapнинг диний экстpeмизм тaъcиpигa тушиб кoлишигa caбaб булган к;yИидaги ижтимoиИ-иктиcoдиИ мyaммoлapни caнaб угади: ёшлap, xycyca^ yнивepcитeт битиpyвчилapи opacидa ишcизликнинг aвж oлиши, ax,oли тypмyш дapaжacининг гастлиги, иш xaки вa бoзopдaги нapx-нaвoнинг нoмyвoфик;лиги, aИpим xyдyдлapдa ижтимoиИ xизмaт кypcaтиш дapaжacининг пaстлиги ёки мaвжyд эмacлиги, шунингдек, тaълим oлиш вa cof^;^ caк;лaш имкoнининг чeклaнгaнлиги [3]. Шунингдек, oлим Mиcpдa диний э^^емизмни^ пaИдo булиши вa тapкaлишигa зaмин яpaтгaн ички cиёcиИ oмиллapдaн б^и cифaтидa "ёшлapнинг тaлaблapигa ниcбaтaн эътибopнинг cyc^OT^' ни anoxia крИц этиб утган [4].

Дapxaкикaт, XX acpнинг 90-Ииллapидa Mиcpдa ax,oли ypтacидaги мoл-мyлк тeнгcизлиги, ёшлap opacидa ишcизлap гонининг кecкин opтиши, axo^ тypмyш дapaжacи вa яшaш шapoитлapининг пacaИиши, кaмбaraллap xaётининг янa xa^ oFиpлaшyви, yлapнинг нoчopликкa булган тaъcиpчaнлигининг oшиши Mиcpдaги ижтимoиИ x,oлaтни мypaккaблaштиpгaн вa уни тaнaззyл xonarara кeлтиpгaн. 90-Ииллapдaги иcлoмий жaнгapилap yзлapидaн oлдингилapдaн ёшpoк булиб, ynap мaълyмoтгa эгa эмacдилap, yлapнинг купчилиги Юкopи Mиcpнинг кoлoк xyдyдлapидaн, кичик шaxapчaлapдaн келиб

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош Брейа! ¡ББие - 5 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

чиккан эди. Масалан, 1970 йилда Мисрда хибсга олинган жангариларнинг уртача ёши 27 ёш булса, 90-йилларда 21 ёшни ташкил этган. Олдинги ун йиллик билан таккосланганда, экстремистлар орасида мактаб ва коллежни энди тугатганлар сони ошиб (80-йилларда 36% ва 90-йилларгача 71%), олий таълим битирувчилари сони камайган (59% дан 21% гача). Экстремистлар каторида кашшок худудлар ахолиси 36% ни (илгари 16%), ;ишло; ахолиси 18% (7%), майда ва урта шахарлар ахолиси - 31% (43%), йирик шахарлар ахолиси 15% (34%) ни ташкил ;илган [5].

Тад;и;отлар шуни курсатмокдаки, мамлакатдаги и;тисодий кийинчилик-лардан азият чеккан ахоли катламларида вояга етган ёшлар ижтимоий ёрдам дастурларини кенг куллайдиган экстремистик гурухлар таъсирига тушиб колган. Маълумки, диний ташкилотлар ижтимоий эхтиёжлар хусусида кайгуришади, бу нарса улар фаолиятининг бир куриниши хисобланади. Исломий гурухларнинг ёшлар, шунингдек, кам таъминланган ва ижтимоий химояга мухтож ахоли катламлари орасида машхурлигининг асосий сабаб ларидан бири хам уларнинг арзон ва сифатли хизмат курсатиши, деб айтиш мумкин. Шу сабаб, ахоли, асосан, ёшлар давлат бера олмайдиган химоя ва ёрдамни диний тузилмалардан излаган. Мисрда диний экстремистик ташкилот фаоллари куп холларда мукобил ижтимоий таъминот тизимини таклиф килардилар, бу нарса эса хукуматни танкид килиш имкониятини хам яратиб берарди. Чунки амалда курсатилган ёрдамлари оркали улар хукуматнинг фукаролар эхтиёжини уз вактида кондира олмаслигини намоён этишга уринар эдилар [6].

ХХ асрнинг 80-90-йилларида Мисрда ислом дини сиёсийлашуви хамда радикаллашувига таъсир курсатган ички омиллар каторида ташки омиллар хам мухим урин тутган. Бунда аввало, Миср ва Исроил уртасида тинчлик шартномасининг имзоланиши, шунингдек, мазкур даврда жахондаги террористик харакатларнинг фаоллашуви, Эрондаги ислом инкилоби ва "ислом инкдлоби экспорти" гояси, минтакавий уруш хамда харбий можароларни санаб утиш мумкин [7].

Таъкидлаш уринлики, ХХ аср охирларига келиб Исроил билан имзоланган "Кэмп-Дэвид шартномаси" нафакат Мисрнинг араб дунёсида яккаланиб колишига, балки шу туфайли юзага келган калтис вазият сабаб мамлакатдаги диний ташкилотлар, айникса, "Ал-Жамоа ал-Исломия" гурухи аъзоларинингкескин радикаллашувига олиб келди. Исломий харакатдан жуда радикал катламлар ажралиб чикиб, очик-ойдин исломий давлат ташкил этиш хакида баралла гапира бошладилар. Миср хавфсизлик хизматлари бундай бурилишга тайёр булмаганлар. Чунки бу давргача янги аъзоларни назоратли гурухларга олиш учун "сионист душман" акидаси фаол кулланилар эди [8].

ХХ аср охирида содир булган минтакавий уруш ва харбий можаролар хащда суз борганда шубхасиз, афгон урушининг мамлакатлар хамда минтакалар хавфсизлигига таъсири катта булганлигини таъкидлаш жоиз. Афгон уруши жахонда зуравонлик ва терроризм авж олган даврга тури келди. Афгонистондаги вазият исломнинг сиёсийлашуви ва исломнинг радикаллашувида кучли омил булиб хизмат килди. 1981 йил октябрида президент Анвар Садатга килинган суикасд хамда ундан кейин дархол содир булган Асьютдаги кузголонга алокадор булган "Ал-жиход" ва "Ал-жамаа ал-исломийа" гурухларининг купгина фаолларига 80-йиллардаёк Афгонистонга чикиб кетиш имконияти берилади. Миср хукумати тинчлик ва баркарорликка хавф солувчи кучлардан шу йул билан кутулишни кузлаган эди[9]. Бирок бу экстремистлар 1980-1992 йиллардаги афгон урушида катта тажриба орттирдилар. Урушдан сунг мисрлик афгон уруши ветеранлари (улар "араб афгонлари" номи билан машхур - Ш.Ё.)нинг бир кисми уз ватанларига кайтган булса, бошкалари ислом оламининг барча "кайнок нукталар"ига таркалдилар. Айнан уларХХ аср

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) | ISSN 2181-1415

ox!pma Mиcpдa coдиp булган к;yпopyвчилик xэpaкaтлapи xa^a xyкyмaт aъзoлapигa щлинган cyнк;acдлapдa, x^nora, 2001 йил 11 ceнтябpдa AKШдa coдиp этилгaнтeppopчилик xэpaкaтлapидa xa^ фaoл иштиpoк этдилap [10].

Mиcpдaги диний тaшкилoтлapнинг paдикaллaшyвигa тaъcиp кypcaтгaн таш;и oмиллap xaKma cy юpитгaндa, юк;opидaгилapra к;yшимчa paвишдa apaб дyнëcидaги нoтинчликлapни xa^ anoxia тaъкидлaш жoиз. Xycyca^ 1991 йил oxиpидa миcpлик экcтpeмиcтлap фaoлиятидa кecкин кyчaйиш кyзaтилишигa мyaйян дapaжaдa Жaзoиp, Tyниc, Cyдaн, Kyвaйт, Иopдaниядaги вoк;eaлapxэм rabc^ кypcaтиб, уш6У apaб дaвлaтлapидaги мaxэллий paдикaллap фaoллaшгaн эди [11].

XX acp üxиpи - XXI acp o^apma Mhcpma comp булгн ^eppüJччилик xypyKan зypaвüнликлap m cymßm

1981 йил oктябpидa тeppopчилap тoмoнидaн xэpбий пapaд пaйтидa Aнвap Caдaтнингoтиб тaшлaниши Mиcp тapиxидa янги, тaъбиp жoиз бyлca,"кoнли" cax,ифaлapни oчиб бepди. Ушбу дaвp иcлoмпapacтлapнинг xyкyмaт билaн дoимий тyк;нaшyви, xyкyмaт aъзoлapигa ;илинган cy^aça^ap, xopижлик caйëxlлapгa xyжyм ;илиш, купчилик aъзoлapи экcтpeмиcтик xщти-xэpaкaт oлиб бopишгa мoйил булган "Aл-жaмoa aл-иcлoмийa"нинг яшиpин фaoлияти билaн xapaктepлaнaди. Шyнингдeк, Mиcpдa "Caмaвийлap" iypyx! ^.ay^nox, ac-Caмaвийнинг издoшлapи) xa^ булиб, ynap 1985-1986 йиллapдa мaмлaкaтдaги "rapблaштиpиш"нинг бapчa кypинишлapигa к;apши кypaшишни, xycyca^ axлoк;cизлик, aлкoгoль мax,cyлoтлapи caвдocи, бaнк фoизлapи, видeoклyблap, кинoтeaтp, pecтopaн, xarro пoлиция мaшинaлapини ë;^ йули билaн кypaшишни узига мaк;caд ;илиб oлгaн эди. Улapнинг фикpичa, пoлиция ^м apмия кaби "кoфиpлap мaмлaкaти", яъни Mиcp дaвлaтигa xизмaт к;илapди [12].

80-йиллap oxиpидa Mиcpнинг яшиpин экcтpeмиcтик гypyxfлapидa 500 мингтa oдaм 6OP эди. Пoлиция тoмoнидaн бyндaй гypyxfлapнинг дaвpий тop-мop этилиши куп нapcaни yзгapтиpмac, чунки нopoзилик учун ижтимoий-ик;тиcoдий мyaммoлap caк;лaниб к;oлaëтгaн, пиpoвapдидa эca диний iyc oлмoк;дa эди. Чунки фyндaмeн-тaлиcтик тaшкилoтлap миcpликлap учун xyкyмaт вa Fapбгa к;apши кaйфиятни биpлaштиpгaн шaклгa aйлaниб ул^тан эди. Шунинг учун xap йили xa^a rnpca янa бoшдaн бoшлaнap, xyкyмaт вв иcлoм oппoзицияcи Уpтacидaги кypaш мox,ияти yзгapмac эди. Macaлaн, 1990 йил aпpeлдaги тyкнaшyвлapдa 7 та голица xoдими вa 19 та экcтpeмиcт xэлoк булди. 1992 йилдa caййëxлapгa кapши xyжyмлap бoшлaнди (ymarçaa Буюк Бpитaния вa Poccия фyкapoлapи ушбу xypyжлapдaн жaфo чeкди). Keйинги йиллapдa бу муддиш aньaнa дaвoм э^^илди.

Зaмoнaвий Mиcp тapиxидaн мaьлyмки, мaмлaкaтдaги paдикaл иcлoмий nypyx^ap xyкyмaт билaн дaвoмли кypaш oлиб бopгaнлap. Биpoк aйнaн XX acpнинг 90-йиллapидa M!c^a тeppopиcтик xyжyмлap узининг энг юк^и чуд^шт чикди. Paдикaл иcлoм rypyx^ap! Mиcpнинг тypли xyдyдлapидa кeнг R^na^ara тeppopиcтик фaoлиятини oлиб бopди. Шлиц^ yчacткaлapи, мaьмypий вa xyжaлик бинoлapигa, к;ишлoк xyдyдлapидa кypoлли бocкинлap yюштиpилди. Бу xyжyмлap нaфaк;aт дaвлaтнинг xyкyмaт тизимигa, бэлки иктиcoдий, ижтимoий-cиëcий xaвфcизлиги, мaдaний вa Foявий тизимигa ^м таздид coлa бoшлaди. Teppopчилap бoшлaгaн ypyш Mиcp XX ac^a таш;и дyшмaнлap 6илвн кapшилaшгaн xap кaндaй ypyшдaн ^м дax,шaтлиpoк булиб щлди [13]. Xycycaн, юкopи мaнcaбдop ш^олв! вв xyкyкни мyx,oфaзa ;илиш opгaнлapи вaкиллapигa ниcбaтaн кУплв6 тepaктлap ^шт^н^и. 1990 йилдв Mиcp пapлaмeнти c^TOp! Pифaт aл-Max;жyбra cyнкacд ;илинди, 1992 йилга кeлиб иcлoм экcтpeмиcтлapи пpeзидeнт Xycни Myбopaк xyкyмaтини aFдapиб твшлвш нияти x^ma эьлoн к;илдилap [14]. 1993 йилдв Бoш вaзиp Отиф Cидк;и, ички ишлap вaзиpи Х^н aл-Aлфи,

Жaмият ва иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

axбopoт вaзиpи Caвфaг aл-Шapиф xaëтигa cyMKac^ap yюштиpилди. Бу opaдa пpeзидeнт Xycни Myбopaкнинг xaм xaëтигa кacд килишлap бoшлaнди. 1995 Иилдa Эфиoпия пoИтaxти Aддиc-Aбeбaдa миcpлик иcлoмчилap пpeзидeнт Хуши Myбopaк xaëтигa cyикacд yюштиpдилap O^o; уз мaкcaдлapигa эpишa oлмaдилap [15]. 1996 йилдa экcтpe-миcтлap Xan; Кенгаши Paиcи Pифaaт Maxгyбни yлдиpишди.

Шунингдек, 1992-1997 Ииллapдa иcлoмпapacт-экcтpeмиcтлap 300 тaчa пoлиция xoдимини, шу жумладан, 3 гeнepaлни yлдиpишди, 35 тa голициячини яpaдop килишди. 1997 Иил мaй oИидa шaИx Умap Aбдyppax,мoнгa (Hью-Йopкдaги xanrçapo caвдo мapкaзидaги пopтлaш ^шт^тни учун) бутун yмpлик кaмoк жaзocи бepилгaнлиги xaмдa Иcpoил тoмoнидaн "Xaмac" eтaкчиcи фaлacтинлик шaИx Яcиннинг тaъкиб килинaëтгaни учун миcpлик иcлoмчилap aмepикaликлapгa жщдд эълoн килишди. XXI acp бoшидa миcpликлap иштиpoк этмaгaн иcлoмий xapaктepдaги xapбиИ-cиëcиИ xapaкaтни топиш ;ийин эди.

Иcлoмпapacтлapнинг acocиИ бaзaлapи Юкopи Mиcp, Kox^pa, Aлeкcaндpиядa эди [16]. Acocaн кишлoк xyдyдлapидa жoИлaшгaн голица xyдyдлapи, aдминиcтpaтив вa xyжaлик oбъeктлapигa кУPoлли xyжyмлap yюштиpилapди. 1992-1995 йиллapдa Mиcpдa иcлoмиИ xapaкaтлapнинг зypaвoнликлapи oчик xapaктepгa эгa булишига кapaмaИ, у кенг куламли фyкapoлик ypyшигa aйлaнмaди, вax,oлaнки, мaмлaкaтнинг бaъзи киcмлapи вaктинчa пoлиция вa apмия нaзopaтидaн чик;иб кeтгaн эди [17].

Хукуматнинг иктигодий туртунлигига пу^ eткaзиш мaкcaдидa чет эллик caйëxlлapгa кapши биp ;aTOp тepaктлap aмaлгa oшиpилди. 1992-1997 йиллapдa экcтpeмиcтлap 35 тa caИëxlлик oбъeктлapигa зapap eткaздилap, 100 дaн opra; чет элликлap вaфoт этишди. 1996 Иил aпpeлидa 18 тa юшн^тс^^ (экcтpeмиcтлap иcpoилликлap деб aдaшгaн), 1997 Иил ceнтябpдa гepмaниялик 33 та caœx, уша Иилнинг нoябpидa 61 киши (43 та швeИцapиялик, 10 та япoниялик, 4 инглиз) вaфoт этишди. Mиcpни кaмpaб oлгaн зypaвoнлик тулкинининг aвж нyктacи 1997 Иил 17 нoябpдa Лyкcopдa caИëxlлapгa кapши yюштиpилгaн бocк;инчилик булиб, бyндa Fapбий Евpoпa вa Япoниядaн кeлгaн 61 та caœx, вaфoт этди. "Aл-жaмoa aл-иcлoмиИa" ^yx^ бу бocкинчиликни амалга oшиpгaнини тaн oлди. Maмлaкaт учун кepaк булган, caИëxlликдaн кeлaдигaн фoйдaгa жиддий зapap eткaзилди. PacмиИ мaълyмoтлapгa Rypa, Лyкcopдaги xyнpeзлик oк;ибaтидa xopижлик caИëxlлapнинг кaмaИиши мaмлaкaтгa биp нeчa миллиoн дoллapлик зapap кeлтиpди [18].

HATИЖAЛAP ВА MУХOKAMAЛAP

XX acp oxши ва XXXI acp Ooninia IMccp xyкyмaтишинг диний экcтpeeмшм ва тepxюpnзм бин ку&ш иё^и

XX acp oxиpи - XXI acp бoшитeppopизм билан кypaшнинг бypилиш нyктacи булди. Бу тaxдиддaн кeлaдигaн xaвфнинг куламини aнглaгaн Mиcp xyкyмaти уз вак;тида бу кypaшнинг чopa-тaдбиpлapини кypa бoшлaди. Maзкyp дaвpдa Mиcp xyкyмaтининг диний экcтpeмизм ва тeppopизм билан кypaш cиëcaтидa икки Иуналишни aжpaтиб Rypcara! мумкин:

Биpинчи йуналиш - мамлакат ичидаги кypaш булиб, бунга к^нуний бoшкapyв, cиëcиИ диaлoг, pacмиИ иcлoм билан xэмкopлик ;илиш ва жaзo тaдбиpлapини куллаш киpaди.

Иккинчи йуналиш - мамлакат тaшк;apиcидaги кypaш булиб, унда Mиcp мaxcyc xизмaт идopaлapининг xopижлик xэмкacблapи билан кизгин xэмкopлик oлиб бopиши нaтижacидиp.

XX acp oxиpи - XXI acp бoшидa Mиcp xyкyмaтининг иcлoмпapacтлap билан мyлoк;oтгa бopилмaИдигaн, ён бocмaИдигaн, xyкyмaтнинг аник; ишлаб чик;ан чopa-тaдбиpлapи тeppopизм, диний э^^емизм ва paдикaл диний ^yx^ap фaoлиятини тизгинлаш имкoнини

Жамият ва иннoвaциялap - OOm^^^ и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

бepди. Хукуматнинг иcлoм фyндaмeнтaлиcтлapи билан мypocacиз кypaшидa Mиcp apмияcи айник£а, му^им poл уИнади.

90-Ииллapдa Mиcpдa яpaтилгaн экcтpeмизмгa к^ши кypaш тизимигa ;онун чик;apyвчи вa ижpo этувчи x,oкимиятлapнинг куп к;иcми жэлб этилди. Mиcpдa ушбу œx^a бapчa дaвлaт идopaлapининг ysapo aлoк;aлapини ypнaтишгa кaттa э^мият бepилди. Ушбу мaк;caдлap учун xyкyмaт xyзypидa ички ишлap идopaлapи, тapFибoт вa тaълим мyaccacaлapи, xyкyмaтнинг ижтимoиИ-ик;тиœдиИ вaзиpликлapи вa идopaлapи фaoлиятини мyвoфик;лaштиpиш идopaлapapo ишчи ^yx^ тузилди. Ушбу тизимдa му^им poль

Олий xaвфcизлик cyдигa юклaнди, yлapдaн apмия зoбитлapи тaИинлaнди. Суднинг xyкмлapи ycтидaн шикоят килиниши мумкин эмac эди. Узининг xaтти-xэpaкaтлapи вa вaкoлaтлapи тaбиaти у фaвкyлoддa cyдгa тyFpи келди. Teppopиcтик xapaктepдaги жинoятлap учун

acocиИ жaзo 0Fиp мex,нaт ёки улим жaзocи эди. Mиcpдaги oппoзициoн нaшpлapдaн маълумки, 1995 Иилда мамлакат к;aмoк;xoнaлapидa 10000 га я;ин cиëcиИ мax,бycлap caк;лaнгaн [19].

1995 Иилдa Дддиc-Aбeбaдa Пpeзидeнт Хуши Myбopaккa кщлинган cyик;acддaн оунг, Mиcp тeppopизмгa к^ши Rypa! кенг к^^овли дacтyp ишлaб чикди. Уни aмaлгa

oшиpиш дoиpacидa 1997 Иилдa иалом экcтpeмизмигa к^ши кypaшни кyчaИтиpиш к;yшимчa чopaлap кypилди. Xycycaн, xoдимлap coни кyпaй-тиpилди вa укув дacтypи тaкoмиллaштиpилди, Ички ишлap вaзиpлиги Дaвлaт xaвфcизлиги бош бoшк;apмacининг вaкoлaтлapи кeнгaИтиpилди. 1998 йилдa иш бoшлaгaн ушбу булимнинг янги pax,бapи X. ДлбepиИ Mиcpдa aкcилтeppop фaoлиятини ceзилapли дapaжaдa фaoллaштиpишгa мyвaффaк; булди. ШyндaИ к;илиб, унинг 6^pyFOTa бинoaн, шyбxэли шaxcлapнинг xэpaкaтини чeклaш учун Mиcp-Ливия чeгapacини к;ypик;лaш кyчaйтиpилди. Бyндaн тaшк;apи, AKШдaн готиб олинган пopтлoвчи мoддaлapни aник;лaш учун ycR^anap MAP денгиз пopтлapи вa aэpoпopтлapигa ypнaтилди.

Шу билaн биpгa, мaмлaкaтдaги диний мyaccacaлap ycтидaн дaвлaт нaзopaти кyчaИтиpилди. Иcлoмпapacтлapгa мacжидлapдaн уз мaк;caдлapи учун фoИдaлaнишни к;иИинлaштиpиш учун M^p xyкyмaти 1996 Иилдaн 2000 йилгaчa x,иcoблaнгaн 30 минггa як;ин кичик мacжидлapни Ba;$ вaзиpлиги нaзopaти остига уткэзиш peжacини к^бул к;илди. Бу иаломий гypyxfлapни мoлиялaштиpиш мaнбaлapидaн б^и булган xaИpия мaблaFлapини Иигиш ycтидaн нaзopaт ypнaтди [20]. Бyндaн тaшк;apи, pacмиИлapгa Rypa, экcтpeмиcтлapни к;yллaб-к;yввaтлaгaн "Mycyлмoн биpoдapлap" yюшмacи, шифoкopлap, xy^y^ymcnap, мyxэндиcлap, фapмaцeвтлap кacaбa yюшмa-лapининг молиявий фaoлияти тeкшиpyвлapи тeкшиpилди.

XX acpнинг 90-йиллapи oxиpи xa^a XXI acp бoшлapигa келиб иcлoмчилapгa ниcбaтaн кщтик; penpecc™ чopaлap, узок; мyддaтли к^мок; жaзocи вa от^ мex,нaтгa xyкм кдлиш билaн биpгa вaк;ти-вaк;ти билaн эмнистия aмaлгa oшиpилиб, кемокдан чик;к;aндaн кейин жoйлaшиш учун cyдлaнгaнлapгa пул мaблaFлapи бepилиб бopилди [21]. Macaлaн, фaк;aт 1998 Иилдa Mиcp к;aмoк;xoнaлapидaн Фaвкyлoддa вaзият к;онуни cyдлaнгaн 5000 га як;ин киши озод

к;илинди. 1999 Иил мaИ oИидa "An^a^oa aл-ИcлaмиИя"нинг 1200 гa як;ин aъзocи эмнистия к;илинди. Бyндaн тaшк;apи, экcтpeмизм муэммош чyк;yp иктигодий вa ижтимоий илдизлapгa эгa экaнлигини aнглaгaн x,oлдa, Mиcp Apa, Pecпyбликacи pax,бapияти мaмлaкaтнинг ушбу к^мини ижтимoиИ-ик;тиcoдиИ pивoжлaнтиpиш Mиcp жaнyбидaги вилoятлapнинг

axc^ra opacидa иаломий экcтpeмиcтлap тaъcиpини зaифлaш-тиpиш кoмплeкc

дacтypни aмaлгa oшиpди.

XX acpoxиpи - XXI acp бoшидaгиMиcp тaжpибacи шyниcи билан к;изик;ки, M^p xyкyмaти ^ам мамлакат ичида, ^ам унинг тaшк;apиcидa диний экcтpeмизм ва тeppopизмни тугатиш cиëcaтини oлиб бopди. Бу бopaдa мамлакатдаги экcтpeмиcтик тaшкилoтлapнингxopиждaги

^aMHHT Ba нннoвaцнflaap - 0Sm,ecTBo u нннoвaцнн - Society and innovations Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

^uauaaaapuHu Tyraram SyHuna $aoa umaap oauS Sopuagu, KynruHa neT эaaнк Maxcyc xu3MaT goupaaapu SuaaH kufuh xaMKopauK umaapu Hyara KyHH^gu. 90-Huaaapga KynrHHa ^axpH MaMaaKaTaapu, xycycaH, Boarapufl, BeHrpufl, PyMHHHA, noKucTOHSuaaH TeppopH3M SuaaH SupraauKga Kypam xycycuga hkkh TOMOHaaMa KeaumyBaap uM3oaaHgu.

1996 Hua aBrycTra K;agap Mucp TOMOHugaH Sup KaTop gaBaaTaap SuaaH xaB$cu3auK coxacuga xaMKopauK TyrpucugarH SuTuMaap Ty^afiau Mucp Apa6 PecnySauKacu Hhkh umaap Ba3upauru acocaH ucaoMHuaap ynyH Mya^aaaaHraH xopu^gaH MaSaaraapHu ymaa6 ;oaum MyaMMocuHu xaa Kuaumra MyBa^a; Syagu [22]. ByHgaH xapaKaTaap Hara^acuga Moau^BuH 6a3aHuHr KecKuH KucKapumu Ty^afiau Mucpgaru KynaaS ucaoMuH TamKuaoTaap MaxaaauH caHaoBaapga ;aTHamumgaH 6om TopTumra Ma^Syp Syaguaap.

^yHuHrgeK, 1998 Hua 12 anpeaga Kpxupaga 'Teppopu3M SuaaH Kypam" xycycugaru Apa6 gaBaaTaapu ypTacugaru KeaumyB uM3oaaHraHu guKKaTra ca30B0p. Teppopu3M SuaaH Kypamga apa6 gaBaaTaapuHu SupgaMauKKa naKupyBHu Mucp cuecaTu neT эaga ^oHaamraH MucpauK TeppopucTuK rypyxaap ^oa^T^u MybTaguaaamTupumra ;apaTuaraH эgн. By HyHaaumga Mucp xyKyMaTu apa6 gyHecugaH Kynpo; MopgaHufl, Caygufl ApaSucroHu, ^a3oup Ba TyHuc SuaaH xaMKopauK ;uaguaap.

2000-2003 Huaaap opacuga Mucp TeppopnuauKga aHSaaHaeTraH 25 gaH opra; ^y;apocuHu Abctpuh, 03apSafi^oH, Bochuh, KaHaga, ^Beu,uHgaH KaHTapuS oagu [23]. YaapHuHr Sab3uaapu ^yKcopgaru TeppopucraK xy^yMga KaTHamraH Teppopnuaap Syaca, Som;aaapu "Aa-^uxpg" Ba "Aa-^aMoa aa-HcaoMufl" TamKuaoTaapuHuHr Som;apyB TapKuSu ab3oaapu эgн.

MyHgafi KuauS, myHu ;aHg этнm MyMKuHKu, Mucp Maxcyc xu3MaT goupaaapu ToMoHugaH neT gaBaaTaapga oauS SopuaaeTraH $aoa TagSupaap MaMaaKaT u^Kapcugaru SapKapopauKHu TabMuHaaS Sepgu, xpaaTHuHr xyKyMaT Ha3opaTu ocragaH hukuS KeTumura Hya KyHMagu.

XtfflOCA

Mucp xyKyMaTuHuHr XX acp oxupu - XXI acp Somuga guHuH экcтpeмнзм Ba Teppopu3Mra ;apmu Kypamuga KynaaS WTyKaapHu Kyara KupuTraHura ;apaMaH, KypuaraH nopaaap MaMaaKaTga paguKaa ucaoMnapacT TamKuaoTaapHu SyryHaafi Hy; Syaumura oauS KeaMagu. Yaap axoau opacuga kuhuk MacmTaSga Syaca xaM y3 $aoaнflтaapннн gaBoM эттнpgнaap. ^eMaK, Mucp xyKyMaTuHuHr Ta^puSacu myHu KypcaTaguKu, ^a;aTruHa KaTbuH nopaaap Kypum SuaaH ymSy MyaMMo SuaaH KypamuS SyaMaHgu. EmaapHu Ha3opaTcu3 Koagupum, yaapHuHr guHuH SuauMaap Sa3acura эbтнSopcнзaнк MaMaaKaTHu yTKup ннк;нpoзaap capu eTaKaaHgu. McaoMnapacTaapra ;apmu Kypamga xymepauKHu Soh SepMacgaH, axoaura, aHHuKca, emaapra MyTagua ucaoM TabauMoTaapuHu cuHrgupum, ^axpaaTra ;apmu Mabpu^aT SuaaH Kypamum энг Ma;Sya enuM экaнaнrн Mucp Ta^puSacuga HHaga aHu; HaMoeH Syaagu.

OOHAAflAHH^rAH AOABHET^AP PYHXATH:

1. Mup3ueeB ^.M. TuHHauK ^apaeHu, xaBcu3auK coxacuga xaMKopauK Ba MuHTaKaBuH mepuKauK // A^fohuctoh SyHuna xaa;apo кoн^epeнцннga HyT;u. // http://uzbekistonovozi.uz/articles/index.php?SECTION_ID=221&ELEMENT_ID=53959. (Mirziyoyev Sh.M. Speech at the International Conference on Afghanistan: Peace Process, Security Cooperation, and Regional Connectivity).

2. McynoBa naHucaoMu3M ^ap; Ba F apS oaaMugaru cuecuH oMua cu^aTuga. MapKa3uH Ocue peHeccaHcu ^ypHaau. 1 coh, 1 ^uag. -B. 34.

3. EBKoneB ^.A. Пoaнтнзaцнн peauruu u npoSaeMa ucaaMcKoro экcтpeмнзмa B coBpeMeHHoM ErunTe. - TamKeHT: TamKeHTcKuH rocygapcTBeHHbifi uHcTuTyT BocToKoBegeHun, 2000. - C. 56-57.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош Брейа! ¡ББие - 5 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

4. Уша муаллиф, - Б. 57.

5. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.). М., 2003. - С. 256.

6. Уша муаллиф, - Б. 252-253.

7. Ёвкочев Ш.А. Политизация религии и проблема исламского экстремизма в современном Египте. - Ташкент: Ташкентский государственный институт востоковедения, 2000. - С. 21.

8. Щегловин Ю.Б. Размышления о борьбе с терроризмом. - М., 2015. - С. 169.

9. Ланда Р.Г. Политический ислам - предварительные итоги. М., 2005. - С.109.

10. Кудрявцев А.В. Феномен «арабских афганцев». Ближний Восток и современность, 2003, № 17, - С. 164-174.

11. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.). М., 2003. - С. 254.

12. Игнатенко А.А. Халифы без Халифата. - М., 1988. - С. 18-19.

13. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже ХХ-ХХ1 веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый) - М.,

2003. - С. 58.

14. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- М., 2003. - С. 255.

15. Ражбадинов М.З. Радикальный исламизм в Египте. - М., 2003. - С. 195.

16. Юрченко В.П. Армия и власть в Египте. Армия и власть на Ближнем Востоке: от авторитаризма к демократии (сборник статей). // Ин.-т изуч. Израиля и Бл. Востока, М.: 2002. - С. 12.

17. Кепель, Жиль. Джихад. Экспансия и закат исламизма (перевод с фр.). - М.,

2004. - С. 269.

18. Юрченко В.П. Египет проблемы национальной безопасности (1952-2002 гг.).

- М., 2003. - С. 255.

19. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже ХХ-ХХ1 веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый). - М., 2003. - С. 58.

20. Поляков К.И. Противодействие религиозному экстремизму и терроризму в арабских странах. Исламизм и экстремизм на Ближнем Востоке (сборник статей). -М., 2001. - С. 188.

21. Поляков К.И. Арабские страны и ислам в России (90-е годы ХХ века). - М., 2001. - С. 98.

22. Бабкин С.Э. Движения политического ислама в Северной Африке. / Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. - М., 2000. - С. 51.

23. Камлевская Я.Е. Борьба с терроризмом в Египте на рубеже ХХ-ХХ1 веков. Ближний Восток и современность. Сборник статей (выпуск девятнадцатый) - М., 2003. - С. 64.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.