Научная статья на тему 'Образ волка в тотемистических и этномифологических воззрениях тюркских народов'

Образ волка в тотемистических и этномифологических воззрениях тюркских народов Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
145
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тотем / тотемизм / поклонение / религиозные верования / этнокультура / ритуал. / totem / totemism / worship / religious beliefs / ethnoculture / ritual.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умурзок Алибеков, Азиза Умарова

В основе тотемизма лежит вера в происхождение человека от животного, растения или неодушевлённого предмета. У тюркоязычных народов поклонение животным сформировалось на первых этапах формирования и развития этноса. Цель нашей работы показать, какое место занимает образ волка в тотемистических и мифологических возрениях тюркских народов Алтая, Якутии, Хакассии, Башкирии, Кавказа, Центральной Азии, а также у монголов, хазар и китайцев. Данная проблема исследована такими учёными, как Н.Я. Бичурин, Л. Гумилёв, Ф. Урманчеев, С. Плетнёва, А. Абдурахманов, Л. Текеева и др. В статье на основе обзора литературы и источников дано определение тотемизма, рассмотрено отношение к волку в этнокультуре тюркских народов. Проанализировано почитание волка в религиозных и этномифологических воззрениях тюркских народов, а также связанные с ним обряды и ритуалы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The image of a wolf in totemistic and ethnomythological views of turkish peoples

Totemism is based on the belief in the origin of man from an animal, plant or inanimate object. Among the Turkic-speaking peoples, the worship of animals was formed at the first stages of the formation and development of the ethnos. The purpose of our work is to show what place the image of the wolf occupies in the totemistic and mythological views of the Turkic peoples of Altai, Yakutia, Khakassia, Bashkiria, the Caucasus, Central Asia, as well as among the Mongols, Khazars and Chinese. This problem has been studied by such scientists as N.Ya. Bichurin, L. Gumilev, F. Urmancheev, S. Pletneva, A. Abdurakhmanov, L. Tekeyeva and others. In the article, based on a review of literature and sources, the definition of totemism is given, the attitude towards the wolf in the ethnoculture of the Turkic peoples is considered. The veneration of the wolf in the religious and ethnomythological views of the Turkic peoples, as well as the ceremonies and rituals associated with it, are analyzed.

Текст научной работы на тему «Образ волка в тотемистических и этномифологических воззрениях тюркских народов»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Jamiyxt V» famovatuvdlar

Society and innovations

Общеетяа и иишииция

The image of a wolf in totemistic and ethnomythological views of turkish peoples

Umurzok ALIBEKOV1, Aziza UMAROVA2

Gulistan State University

ARTICLE INFO ABSTRACT_

Totemism is based on the belief in the origin of man from an animal, plant or inanimate object. Among the Turkic-speaking peoples, the worship of animals was formed at the first stages of the formation and development of the ethnos.

The purpose of our work is to show what place the image of the wolf occupies in the totemistic and mythological views of the Turkic peoples of Altai, Yakutia, Khakassia, Bashkiria, the Caucasus, Central Asia, as well as among the Mongols, Khazars and Chinese. This problem has been studied by such scientists as N.Ya. Bichurin, L. Gumilev, F. Urmancheev, S. Pletneva, A. Abdurakhmanov, L. Tekeyeva and others.

In the article, based on a review of literature and sources, the definition of totemism is given, the attitude towards the wolf in the ethnoculture of the Turkic peoples is considered. The veneration of the wolf in the religious and ethnomythological views of the Turkic peoples, as well as the ceremonies and rituals associated with it, are analyzed.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

totem,

totemism,

worship,

religious beliefs,

ethnoculture,

ritual.

Туркий халцларнинг тотемистик ва этномифологик царашларида бури тимсоли

АННОТАЦИЯ_

Тотемизм негизида инсоннинг х,айвондан, усимликдан ёки жонсиз нарсадан тарцалганлигига ишониш ётади. Туркий тилли халцларда х,айвонларга сигиниш этноснинг шаклланиши ва ривожланишининг илк босцичларида шаклланган. Ишимизнинг мацсади Олтой, Ёкутистон, Хакассия, Бошцирдистон, Кавказ, Марказий Осиёдаги

Калит сузлар:

тотем, тотемизм, сажда ;илиш, диний эъти;одлар, этномаданият, маросим.

1 Senior lecturer, Gulistan State University, Gulistan, Uzbekistan. E-mail: murzoq_61@mail.ru.

2 History teacher, School No. 2, Saykhunabad district, Syrdarya region, Uzbekistan. E-mail: aziza_umarova03@mail.ru.

туркий халцларнинг, х,амда мугуллар, хазарлар ва хитойликларнинг тотемистик ва мифологик царашларида бурининг тимсоли цандай урин эгаллаётганини курсатишдан иборат. Мазкур муаммо Н.Я. Бичурин, Л. Гумилёв, Ф. Урманчеев, С. Плетнёва, А. Абдурах,монов, Л. Текеева каби олимлар томонидан тадциц цилинди. Мацолада туркий халцлар этномаданиятида бурига булган муносабат куриб чицилди. Туркий халцларнинг диний ва этномифологик царашларида бурини эъзозлаш, х,амда у билан боглиц булган урф-одатлар ва маросимлар тах,лил цилинди.

Образ волка в тотемистических и этномифологических воззрениях тюркских народов

_ АННОТАЦИЯ_

В основе тотемизма лежит вера в происхождение человека от животного, растения или неодушевлённого предмета. У тюркоязычных народов поклонение животным сформировалось на первых этапах формирования и развития этноса. Цель нашей работы показать, какое место занимает образ волка в тотемистических и мифологических возрениях тюркских народов Алтая, Якутии, Хакассии, Башкирии, Кавказа, Центральной Азии, а также у монголов, хазар и китайцев. Данная проблема исследована такими учёными, как Н.Я. Бичурин, Л. Гумилёв, Ф. Урманчеев, С. Плетнёва, А. Абдурахманов, Л. Текеева и др. В статье на основе обзора литературы и источников дано определение тотемизма, рассмотрено отношение к волку в этнокультуре тюркских народов. Проанализировано почитание волка в религиозных и этномифологических воззрениях тюркских народов, а также связанные с ним обряды и ритуалы.

Ключевые слова:

тотем,

тотемизм,

поклонение,

религиозные верования,

этнокультура,

ритуал.

КИРИШ

Маълумки, одамлар онгида бутун дунё икки ;исмга булингандек куринади: сакрал (му;аддас) ва профан (дунёвий). Цадимдан хайвонларнинг бир ;исми, айрим холларда усимликларнинг маълум турлари гайритабиий кучга эга, деб хисобланади. Одамлар бу гайритабиий кучдан ёрдам кутадилар ёки, аксинча, унинг кундалик хаётга аралашувидан хавфсирайдилар. Инсоний жамиятнинг ривожланиши билан хайвонот дунёсидаги турли вакиллари билан боглик; диний эъти;одлар узгариб борган ва турмушдаги шарт-шароитларга мослашиб борган. Айрим хайвонлар ;абила ва уругларнинг тотеми сифатида му;аддаслаштирилган.

Л.К. Текееванинг таъкидлашича, улкашуносликка оид адабиётларда учрайдиган туркий тилли хал;лардаги хайвонни эъзозлашнинг хар ;андай излари тотемизм сар;ити билан богли; деган фикр нотугридир. Туркий тилли хал;ларнинг асосий ривоятларини зоолатрия ёки теротеизм (хайвонларга сажда ;илиш) каби турларга мансуб деб хисоблаш керак, чунки хайвонларга сажда ;илишнинг ривожига кейинчалик овчилик, чорвадорликнинг ривожланиши ва

улap билaн бoFлик; caждaлap, шунингдек, xaйвoнлap (йиpтк;ичлap, илoнлap) oлдидaги к^к^вни^ мaвжудлиги тaъcиp кypcaтгaн [19. C. 37-42]. Туpкий xaл;лapнинг тoтeмиcтик вa этнoфилoгик ;apaшлapидa бypи aлoxидa Уpин эгaллaйди.

УСУЛЛAР BA HAЗAРИЙ AGOG

X,aйвoнлapгa caждa ;илиш, тoпиниш тapиxий pивoжлaнишнинг илк бoc;ичлapидa пaйдo 6Улди вa тотемизмга бopиб тa;aлaди. "Тoтeм" cyзи Евpoпa илмий aдaбиëтигa дacтлaб XVIII acpнинг oxиpидa киpиб келди (Ж. Лoнг, 1791 й.) [20. С. 51]. ХХ acp бoшлapигa келиб э^ эътикоднинг ушбу туpигa oид кyплaб фaктик мaтepиaллap тyплaнди. Haтижaдa, 1910 йили Ж.Фpeзep "^темизм вa экзoгaмия" нoмли 4 жилддaн ибopaт acapини ëзди. Фpeзepнинг кeлтиpгaн тaъpифигa ^pa, тoтeмизм '^p тoмoндaн, ;oн-;apиндoшлap гуpуxи вa бoш;a тoмoндaн, мaзкуp oдaмлap гуpуxининг тoтeми деб aтaлaдигaн тaбиий ëки cунъий oбъeктлap Уpтacидaги тaxминий я;ин aлo;aни" билдиpaди [22].

"Википедия'^ тoтeмизмгa ;уйидaгичa тaъpиф бepилгaн [23]: "^темизм (Шимoлий Aмepикa индeeцлapининг oжибвe ;aбилacи тилидaги "oтoтeм" - "унинг уpуFи" cyзидaн) - ибтидoий диний эъти;oдлapнинг илк шaкллapидaн биpи. У кишилapнинг мaълум гуpуxи билaн xaйвoн вa ycимликлapнинг муaйян туpлapи (бaъзaн тaбиaт xoдиcaлapи, жoнcиз нapcaлap) Уpтacидa Faйpитaбиий aлo;a, к^н-;apиндoшлик 6OP дeгaн э^икодга acocлaнaди". Тoтeмлap Tyë кишилapнинг ;удpaтли xимoячиcи xиcoблaнгaн. Цaбилa, уpуF xap биp aъзocининг xaëra вa фapoвoнлиги тoтeмгa бoFли; деб ;apaлгaн. Xap биp ;aбилa, уpуF Уз тoтeмининг нйми билaн aтaлгaн.

Тoтeмизм иккитa acпeктдaн ибopaт булиб, булap: 1) ижтимoий гуpуxлaниш уcули; 2) диний эътикод вa уpф-oдaтлap тизимидиp. Б.Maлинoвcкийнинг фикpичa, тoтeмизмнинг ижтимoий acпeкти ;aбилaнинг клaн (уpуF-aймo;), ген^ cиб, фpaтpия кaби кичик гуpуxлapгa бyлинишидaн ибopaт. Дин cифaтидa э^ тoтeмизм oддий oдaмнинг унинг яшaш муxитидaги мaнфaaтлapини - узининг ундaн муxимpo; oбъeктлap билaн ;oн-;apиндoш эганлиги xaK^a эълoн ;илиш иcтaгини вa улap уcтидaн xукмpoнлик ;илишга интилишини ифoдaлaйди [14. С. 22].

Туpкий тилли xaл;лapнинг тoтeмиcтик вa зooлaтpик caждaлapи opacидa бypи aлoxидa Уpин эгaллaйди. У Faйpитaбиий куч вa фaзилaтлap эгa xaйвoн xиcoблaнaди. Бypи, бypилap тУдacи биpликни, xaммa нapcaдaн xaбapдopликни билдиpгaн. Keйинчaлик, Уpтa acpлap дaвpидa, aфcун билaн бoш;a rnpcara aйлaниб к^лиш тушунчacи пaйдo булиб, ликaнтpoпия деб aтaлгaн (Aккaд пoдшocи Ликaoн нoмидaн, у Худoлap тoмoнидaн бeшaф;aтлиги туфaйли бypигa aйлaнтиpилгaн эди) [9. С. 193].

Инcoн-бypи мaвзуcи туpли aнъaнaлapдa нaмoëн бyлaди, чунки купчилик xaл;лapдa у му;aддac xaйвoн xиcoблaнгaн. Туpкий xaл;лap бypининг Faйpитaбиий xуcуcиятлapи бopлигигa ишoнишгaн. Aйpим туpкий xaл;лap (мacaлaн, Шимoлий Kaвкaздaги туpкий xaл;лap) oдaтигa кypa, aгap бoлaгa бypининг юpaги ëки жигapи eдиpилca, бoлa кучли вa мapд булиб ушди. Kacaл бyлгaн бoлaни бypининг пycтини ëки oFзи тaгидaн утгазиб дaвoлaгaнлap. Бундaн кейин, бeшиккa пустин бyлaкчacини ëки бypи oFзидaги cуякчaни ocиб куйишган; бypи жунидaн кoкилчa Уpaб, бypи cуякчacи ëки тешилган oши;чacи вa тиpнo;лapини бoйлaб, бешикга илиб куйишган. Хaл; нaзapидa бypи xap хил инc-жинcлapнинг, ëвуз pуxлapнинг вa

шaйтoнлapнинг aшaддий дyшмaни xиcoблaнгaн. Цapиялap гaпигa ^pa, "arap бypилap бyлмaгaнидa, инc-жинcлap вa шaйтoнлap кyпaйиб кeтapди. Бypининг кyзлapи пиpпиpaмaйди, шунинг учун тиpик жoнзoтлap ичидa фaкaт бypигинa шaйтoнлapни ^pa oлaди. Янги тyFилгaн шaйтoн бoлacини тай^ган бypи, уни oлиб ^тиб, eб куяди. Aгap yзoкдaн, oдaм яшaмaйдигaн, буш жoйдaн aëл ë^ бoлa ëиFиcи эшитилca, бу - бypи шaйтoн бoлacини eб куйгани дeмaкдиp. Шунинг учун шaйтoнлap вa инc-жинcлap бypидaн кypкaдилap, бypи тepиcидaн тикилгaн пустин ëки бypи тepиcи ocиб куйилган yйгa киpмaйдилap. Шyнингдeк, aгap йyлдa бypини ^pca яxши aлoмaт дeйилгaн. Cлaвян xaлклapининг ypф-oдaт вa мapocимлapидa xaM бypи тимгали yчpaйди. Aвapлapдa биpинчи эгaт бaйpaми пaйтидa яcaнгaн '^жвий бypи" мaълyм xapaкaтлapни бaжapиб, epни xocилдop булишини тaъминлapди.

Axбopoтчилapнинг тaъкидлaгaнидeк, aйникca ok бypилap эъзoзлaнгaн. ^димги тypкий xaлклapнинг тacaввypлapигa ^pa, xap кaйcи xaйвoн тypининг пoдшocи ok paнгдa булиши кepaк.

Kaвкaздaги тypкий xaлклap oFзaки ижoдидa oнa бypи ëки бypилap oилacи кaттa килгaн oдaмлap xaкидaги aфcoнa yчpaйди. Ривoятлapнинг биpидa aйpим тypкий кaбилaлapнинг aждoдлapи "ocмoнли ora бypидaн" тyFилгaнлиги xaкидa cyз юpитилaди. Бу pивoят Хитoй coлнoмaлapидaги хи^яга yxшaйди:"Хyннy (xyни) ypyFидaн булган Aшинa кaбилacи тaшки дyшмaннинг тycaтдaн yюштиpгaн xyжyмигa yчpaди. 10 яшap бoлaкaйдaн тaшкapи бутун кaбилa xaлoк булди. Бoлaнинг кyллapи вa oëклapи ^^лган xoлдa бoткoкликдa кoлдиpиб кeтишaди. У epдaн бoлaни oнa бypи топиб, жapoxaтлapини дaвoлaйди вa aзoбли yлимдaн caклaб Koлaди. Бoлa кaттa булиб, кoмaтли йигитгa aйлaнaди. Дyшмaнлap буни эшитиб, уни кулга киpитиб yлдиpишгa Kapop килишaди. Ammo oнa бypи Буюк дaштдaн Fapбдaн шapккa тoмoн caкpaб, бoлaни бaFpигa бocиб, уни иккинчи мapoтaбa yлимдaн caклaб Koлaди. Сунг, Fopгa киpиб, yнтa бoлa тyFaди. Улapдaн биpи уз кaбилacининг нoми билaн Aшинa дeб aтaлaди" [3. С. 138]. "... Keйинчaлик xap биp бoлa aлoxидa ypyFни тapкиб тoптиpaди...Aшинa xyкмдop дeб тaн oлинaди...yз кeлиб чикишининг xoтиpacигa у кapopгoxининг дapвoзacи ycтигa бypини бoши тacвиpлaнгaн тyFни ypнaтaди" [5. С. 220-221].

Oлтoйдaги тypкий xaлклapнинг ^либ чикиши тyFpиcидa xaM aфcoнa мaвжyд. V acpнинг 40-чи йиллapидa Жaнyбий Oлтoйдa яшaгaн Туг-ю (тукю) кaбилacи Хyнpeздaн шимoлдa иcтикoмaт килгaн ^ кaбилacидaн кeлиб чиккaн. Дacтлaб 70тa aкa-yкaлap булган. Улapдaн туотичи Нишиду ora бypидaн тyFилгaн [7. С. 25-26]. Maзкyp aфcoнaлap Рим acocчилapи xиcoблaнгaн Рoмyл вa PeM xaкидaги aфcoнaгa yxшaб кeтaди. Унгa кypa, Poмyл вa PeM Хyдo Mapc вa oнa бypи Cильвиядaн тyFилгaн. Бу xoл кaдимги тypклapнинг Евpoпa xaлклapи билaн aлoкaлapи бултнлигини кypcaтaди.

Н.Я. Бичypиннинг acapидa xaM xyннлap билaн бoFлик биp нeчтa pивoят кeлтиpилгaн. Шaньюй Хунунинг "фaвкyлoддa гyзaл иккитa кизи булган. Шaньюй зoдaгoнлapи yлapни мaъбyдaлap дeб билишгaн. Шaньюй oдaмлap yлapгa нoмyнocиб дeб, yлapни ocмoнгa бaFишлaйди. У пoйтaxдaн шимoлpoкдa Kacp кypдиpaди вa Kизлapини у epm кyчиpиб: "Улapни Ocмoн ^бул килcин дeб илтижo килaмaн" дeйди. 4 йил утиб, Kacp ëнидa кapи бypи пaйдo бyлaди вa у epдa ypнaшиб кoлaди. Keнжa киз: '^aM^ бизни бу epra кyчиpиб, Ocмoнгa бaFишлaшни иcтaгaн. X,oзиp эca бypи кeлди, унинг ^лиши бaxтли aлoмaт булиши мумкин", - дeб, бypини oлдигa

бopaди, унта туpмушгa чи;иб, yFил туFaди. Улapнинг aвлoдлapи кyпaйиб, дaвлaтни тaшкил ;илишaди" [5. С. 214-215; 2. С. 28].

Шимoлий Kaвкaздaги ;opaчoй вa бoл;op xaл;лapининг aфcoнacидa Bизaнтия импepaтopидa фaв;улoддa гyзaл ;из туFилди. X,укмдop ;изини Mapмap дeнгизидaги opoллapнинг биpидa тapбиялaшни вa унинг ëнигa хеч биp эpкaк кишини я;инлaтмacликни буюpди. Oxиp-o;ибaт ;из ;уëшнинг нуpидaн xoмилaдop булиб ^лди [19]. У. Бaйpaмукoвнинг тaъкидлaшичa, ;уешнинг нуpи вa бypи биттa нapcaнинг узи. Хунну вa туpкий xaл;лap aфcoнa вa pивoятлapидa тoтeмли xaйвoн -O; Бypи ;уëш нуpигa yxшaгaн ëpуFликдaн туFилaди [2. С. 2]. Энди тapиxий шaxc Чингизxoн xa;идaги pивoятгa yтaйлик. XIII-XIV acpлapдa туpкийтилли муxитдa вужудга кeлгaн "Чингиcнoмa" эпocидa: "Aлaн;увa эpгa тeгмaй xoмилaдop булди. У: "мен Цуëшнинг нуpи тушди, мeндaн Бypи чи;иб кетди", дейди. Aтpoфдaгилap буни тeкшиpмo;чи булишибди. Учтa эpкaк Aлaн;увaнинг yтoви ëнидa пoйлaб туpишди. Хдли тoнг oтмacдaн туpиб, ocмoндaн ялтиpo; o; нуp (ëpуFлик) тушгaнини пaй;aшди. Биp oз вa;т yтгaч бу нуp o; ëлли Буз (кук) Бypигa aйлaнди", деб ëзилгaн [2. С. 2; 21. С. 15; 12 С. 75]. Хуллac, бapчa aфcoнa вa pивoятлapдa мaълум yxшaшлик бopлигини кypиш мумкин.

1240 йиллapдa ëзилгaн "Kyнгилдa ca;лaнгaн pивoят" нoмли мyFул coлнoмacидa Чингиcxoннинг aждoди Бopтe-Чинo бyлгaн, у Kyкдaги Ocмoн ижoзaти билaн туFилгaн. Унинг xoтини Гoa-Mapaл бyлгaн", деб ëзилгaн [11. С. 79]. Бу aфcoнaгa биpинчи булиб Paшид aд-дин эътибop ;apaтгaн [4. С. 148]. MyFул тилидaн "Буpтэчинo" тapжимacи "кулpaнг бypи" дeмaкдиp. Гoa-Mapaл эca "гyзaл лaнь" деб тapжимa ;илигади [4. С. 148-149].

Ф. Уpмaнчeeвнинг фикpичa, мyFул ;aбилaлapининг тapиxи бyйичa мaтepиaл-лapгa муpoжaaт ;илгaндa шуни нaзapдa тутиш кepaкки, бypи oбpaзи билaн бoFли; бyлгaн aфcoнa, pивoят вa дocтoнлap дacтлaб туpкий тилли муxитдa, вa мyFул ;aбилaлapи тapиxий caxнaгa чи;;aнидaн aнчa oлдинpo; пaйдo бyлгaн. Бу эca шуни тaxмин ;илишга имкoн бepaдики, Чингиcxoннинг келиб чи;иши xa;идaги pивoят мyFуллap xpoникacигa ë aнчa oлдинги туpкий тилли ëзмa мaнбaлapдaн, ëки туpкий ;aбилaлap вaкиллapининг oFзaки ижoдидaн киpиб кeлгaн, чунки XIII acpдa туpкий тилли ;aбиaлaлap иcти;oмaт ;илган улган xудудлapи мyFуллap тoмoнидaн бocиб oлингaн эди [21, С. 14].

"Aшинa" уpуFи "зoтли бypи" дeмaкдиp. MyFул тилидa "шoнo" - "бypи" деб тapжимa ;илигади. "A" oлд кУшимчacи xуpмaтлaш пpeфикcи [7. С. 25].

Шуни к^йд ;илиш кepaкки, ora бypи xa;идa гaп бopaëтгaн aфcoнaлap вa pивoятлap кaдимийpoк xиcoблaнaди, чунки жaмият pивoжининг илк бocкичидa бypи вa oнa бypи тимcoллapи aжpaлиб кeтгaн. Oнa бypи тимcoли orara caждa ;илиш вa epгa топиниш билaн бoFлaнгaн. Бу xoл шaжapaвий pивoятлapдa уз aкcини тoпиб, ora бypини yлдиpиш мaн килингaн. Шунингдек, бундaй тacaввуpлap мaтpиapxaт дaвpигa xoc булиб, пaтpиapxapт дaвpидa уз axaмиятини йУкoтгaн. Пaтpиapxaт дaвpидa pивoятлapдa кyпpoк эpкaк бypи тимcoли учpaйди. Apxeoлoг СА Плeтнeвa бypи coф эpкaк oнгoни бyлгaн, тулки эca aëл oнгини бyлгaн, дейди. Бypининг ^зи^иши кУшилгaн тумopлap caлтoвo-мaяцк (xaзap) мaдaниятидaги aëллapнинг кaбpлapидa умумaн учpaмaгaн, Сapкeл кaтлaмидa эca учpaгaн [16. С. 29]. Aфтидaн, "oнa бypи" aтaмacи илк дaвpлapдa жaмиятдaги aëллap ^pYx^a мoc бyлгaндиp.

Яъни, aждoд cифaтидa эpкaк бypи кypcaтилгaн гeнeaлoгик pивoятлap кeйинpoк яpaтилгaн булиши мумкин.

Kyчмaнчилap жaмиятидa эpкaк poлининг юк^лиши oвчилик вa xapбий ишнинг pивoжлaниши билaн бoFлaнaди. Kyчмaнчи xaлклapдa илк дaвлaтчилик пaйдo бyлгaнидa бу тимгал aввaл жaнгoвap мaфкypaгa yтaди, cy^pa эca дaвлaт тимcoллapигa, cимвoликacигa yтaди. Бypининг бoши кaдимги тypклapнинг бaйpoFидa тacвиpлaнгaн булиб, дyшмaнни лapзaгa кeлтиpгaн [7. С. 26]. Aйpим тypкий xaлклapнинг aнъaнaвий эътикoдлapи вa эпик aнъaнaлapидa бypи бугунги кyнгaчa эъзoзлaнaдигaн xaйвoн xиcoблaнaди.

Шaжapaлapни билиш вa yлapни Maxcyc ypгaниш Ocиë, шу жyмлaдaн, Mapкaзий Ocиë xaлклapи учун кaдимдaн xoc булган xycycият. Улapнинг купчилиги ypyF ëки Kaбилaгa acoc coлyвчи дeб у ëки бу xaйвoнни кeлтиpишгaн. Mиcoл учун тибeтликлap уз aждoдлapи дeб эpкaк мaймyнни вa ypFoчи paкшacни (ypмoн pyx^, мyFyллap -кyлpaнг (буз) бypини вa oлaчипop лaнни (бyFyни), тeлeликлap - бypини вa xyннлap шaнюйининг кизини, тypкийлap эca - xyнн шaxзoдacи вa ypFoчи бypини aждoдлap дeб xиcoблaшгaн.

Бypи - тypкий тиллapдa кaшкиp, бypи, мyFyллapдa - шинo ëки чинo дeб aтaлaди. ^димги тypклap бypини ^к Kypт дeб aтaшгaн. "Ky^' - мoвий, кук, ocмoнли. Kypт - кутулиш, биpoн нapcaдaн xaлoc булиш, кyткapиш. Яъни, мoвий бypи - тypкий xaлклap учун мyкaддac xaйвoн, Ocмoн Хyдocи - yлapни нoбyд бyлишдaн acpaб кoлгaн ^к Taнгpининг элчиcидиp.

^димги тypкий xaлклap фoльклopи, ynap тapиxигa oид ëзмa ëдгopликлap вa aдaбиëтлapни ypгaнгaн A. Aбдypaxмoнoв: "Бypи кaдимдaн бapчa тypкий xaлклapнинг тoтeмидиp. Aшин ypyFи yзлapини бypидaн тapкaлгaн дeб Xиcoблaшлapи тyFpиcидa aфcoнaлap мaвжyд. "Aлпoмиш"дa Бoйбypи, "Цypкyт oтa китоб^^ Бoйбypaк oбpaзлapининг яpaтилиши, "УFyзнoмa"дa бypи тypкий Kaвмлapни бoшлoвчи acocий кaxpaмoн дapaжacигa кyтapилиши кaдимий эътикoдлap ифoдacидиp. Энacoй ëднoмaлapидaги Чучук Бypи Caнгyн иcми xaM тoтeмлик бeлгиcи булиб, у ^димги тypкий дocтoнлap билaн ëднoмaлap ypтacидaги якинликни кypcaтaди. Ёки тypкий дocтoнлapдa, мacaлaн, "Aлпoмиш", "Marnc", "KypKyт oтa китoби" дa oт яxшилик бeлгиcи, кaxpaмoннинг энг якин caфдoши вa дycти cифaтидa шaкллaнгaн. Уpxyн ëднoмacидaги Kyл тeгиннинг Буз ora xaM шyндaй бeлгилapдaн xиcoблaнaди", дeб ëзaди. [1]

"УFyзнoмa" acapидa кeлтиpилишичa, УFyз-xoкoн юpишгa чикишдaн oлдин уз Kaбилaдoшлapигa кapaтa нутк cyзлaб: "Meн cизлap учун Xoкoн булдим, yк-ëйлapни вa кaлкoнлapни oлaйлик, Хyдoнинг мapxaмaти тaмFaмиз бyлcин, "Kyк бypи" эca ypaнимиз (жaнгoвap xитoбимиз) бул^н", дeгaн экaн [12. С. 38-39]. "Эpгeнeкoн" дocтoнидa aйтилгaнидeк, кук тypклapни тaтapлap мaFлyбиятгa yчpaтaди, xaMMa xaлoк булиб, фaкaт Элxoннинг Циëн вa HyFyз дeгaн yFиллapи тиpик кoлaди. Дyшмaндaн кoчиб, yлap тoFлapдa яшaшгa Kapop килaдилap. Йyлдa yлapгa ypFoчи мopoл (Cибиp бyFycи) yчpaйди вa yлapни тoFлap opкaли тeкиcликкa чикapиб куяди. Элxoннинг yFиллapи шу epдa кoлиб, яшaй бoшлaдилap. 400 йил утгач, кук тypклapнинг aвлoдлapи кyпaйди. Улap иcтикoмaт килaëтгaн жoй тopлик килиб, уз oтa юpтлapини топишга Kapop килдилap. Биpoк, тoFлapдa yзoк вaкт aдaшиб

юришди ва, нихоят, уларга кук ёлли она бури учраб, ота маконларини топишларига ёрдам берди.

Туркий халкларнинг кадимий фольклорида бурини эъзозлаш, унга кудратли ва илохий мавжудот сифатида караш таркалган. А.Н. Киреев бошкирдлар фольклорини тахлил килиб: "Х,аттоки "башкурт" (бошкирд) этнонимининг келиб чицишини айрим тарихчилар ва этнографлар айрим кабилалар орасида таркалган тотем сифатида бурини эъзозлаш каби кадимий одат билан боглайдилар. Жануби-шаркий Бошкирдистонда (Башкирия) таркалган бир афсонага кура, бошкирдлар Жанубий Уралга кучаётган даврда, бури (ушбу кабилалар тилида "курт" ёки "корт") бошкирд кабилаларининг етакчиси булган", -деб ёзади [10. С. 25-26]. Шунга ухшаш афсона козон татарларининг халк ижодиётида хам учрайди. "Тахмин килиш мумкинки, "Баш курт" (бош бури ёки бурининг боши)этноними бурзянлар ва тантаурликларда пайдо булиб, кейинчалик бошкирд кабилалари ва бутун бошкирд халкининг умумий номи булиб колган булиши мумкин", -деб давом этади А.Н. Киреев [10. С. 25-26]. Агар курсатиб утилган бошкирд кабилаларининг тилида бури "курт" ёки "корт" деб аталса, замонавий татар тилида "буре" сузи ишлатилади. XII аср охири XIII аср бошларидаги татар-булгор шоири Алининг "Циссаи Юсуф" номли достонида бури "корт" деб аталган [6. С. 102, 103, 141]. Бошкирд тили лахжаларида бу хайвоннинг кадимги номи сакланган [13. С. 399]. "Бошкирд" этноними туркий кабилалардан бирининг номи сифатида Х асрга оид ёзма ёдгорликда хам кайд этилган [18. С. 66, 102].

Хакасларнинг "Албинжи" эпосида Ах пуур - Ок Бури Албинжи ботирнинг доимий йулдоши ва ёрдамчиси сифатида улугланади. Олтой халкларининг "Ак Тойчи" достонида хам кахрамоннинг хомийси Ок Буридир. Цозон татарларининг ривоятига кура, кадимда татар халки урмонлар ва тогларда кучиб юрган экан. Бир махал душманлар томонидан ураб олинган. Шунда тусатдан Ок Бури пайдо булиб, уларни химоя килган [17. С. 122].

Ёзма манбаларда келтирилишича, кадимги бури тотеми ва бурига сигиниш кипчокларда, козокларда амал килган. Цозокларда шомон навбат билан узига ёрдамга аввал кук ёлли бури-етакловчини уз сути билан бокан она бурини, кейин кучли алпкоматли бурини, ва охирида козиктишли ва йирткич ёш бурини чакирган экан. Ёкутистон шомонлари хам бурини мукаддас хайвон деб хисоблашган.

Ёкутистондаги эртакларда кущарувчи рух,лар - тукдизта угил - буриларга ухшайди. Машхур "Дада Цуркут" достонида хам кахрамонларнинг хаётида мукаддас бурининг ахамияти курсатилган. Туркманлар ва узбекларда кучли авлод тилашга багишланган тотемли-туй маросими мавжуд булган (Геок бури, Кук бури). Циргиз достонларида шухрат козонган ботирларни "кук ёлли бурилар" деб аташган. Машхур киргиз "Манас" эпосида "Менинг Кук-Бури султоним" ибораси тез-тез ишлатилади. Манас-хон хакида эса: "Манас укимишли булган, унинг буридек эшитиш кобилияти булган", дейилган.

Туркий халкларда бурининг тиши, айникса козиктиши, куз тегишига карши тумор ролини бажарган. Бури тишлари, тирноклари, териси бало-казолардан саклайдиган тумор сифатида янги тугилган чакалокларнинг бешигига

бoйлaнгaн, aйpим ypyF вa кaбилaлapдa бугунги кyнгaчa xaM тyмop cифaтидa бoлaлap вa кaттaлapнинг ycт-бoшлapигa тaкиб кyйилaди, дeвopгa ocилaди вa xK. Бугунги кyндa бyндaй тyмopлapни бoзopлapимиздa yчpaтиш мумкин. Macaлaн, Caмapкaнд шaxpидaги Cиëб бoзopидa бypининг тepиcи, тишлapидaн вa тиpнoклapидaн яcaлгaн тyмopлap coтилмoкдa.

Бypининг бoши кypинишидa яcaлгaн xaйкaлчaлap бaйpoклap вa тyFлap, шaмшиpy киличлap, пичoклap дacтaгининг yчигa ypнaтилгaн.

Жoнибeк-xoн бaйpoFининг cexpли, мaгик cифaтлapи xaкидa aфcoнaлap яpaтилгaн. Улapдa aйтилгaнидeк, бу бaйpoкнинг дacтaгидa бypининг кaллacи ypнaтилгaн булиб, дyшмaн кyшинлapи якинлaшиб кeлгaндa, кимиpлaб, узига xoc чyзилyвчaн тoвyшлapни чикapapди. XIX acpдa яшaб, ижoд килгaн кoзoк oкини Cyюнбoй ApoнyFли: "Бypининг бoши - мeнинг жaнгoвap xитoбим. Meнинг тyFимдa бypининг бoши. Бypи бaйpoFи xилпиpaгaндa, мeни жушкин pyx эгaллaйди", дeб ëзгaн эди. Цoзoклap ypyFлapининг тyFлapидa бypининг бoши тacвиpлaнгaн.

^димги тypклap зaмoнидa бypининг бpoнзa, oлтин вa кyмyшдaн яcaлгaн бoшлapи нaфaкaт бaйpoк вa тyFлap дacтaгининг ycrara ypнaтилгaн, бaлки yлap Kaмчилapни, кУPoллapни, пичoклapи, кaмapлapни бeзaтишдa xaM кyллaнилгaн. Бу xaкдa кaдимги Typк xoкoнлиги epлapидa yткaзилгaн apxeoлoгик кaзимшaмap нaтижacидa тoпилгaн бyюмлap дaлoлaт бepaди. Бypи тacвиpи тyшиpилгaн бyюмлap вa нapcaлap xoкимият aтpибyти, мapдлик, yлyFвopлик, зoдaгoнлик paмзлapи Xиcoблaнгaн, Бypи pyxининг xoмийлиги мaънocини билдиpгaн [8].

^к Бypи вa Maн Kypт тapжимaдa "Ocмoнли Бypи" мaънocидa бул^, Бaш Kopт - Бypининг Бoши мaънocидa (бaйpoкдaги, тyFдaги бypининг бoши тacвиpигa ^pa шyндaй дeйилгaн дeб тaxмин килинaди). Maн (мaнгe) - Ocмoнли (aбaдий) - Oлтин Уpдaнинг acocий axoлиcи, xaлки. Moнгoл (Maнкoл)-Maн xaлки иcтикoмaт Kилaëтгaнтep. Aмиp TeMyp тoмoнидaн Oлтин Уpдa тop-мop кeлтиpилгaнидaн кeйин, Maн xaлкининг биp киcми Бoшкиpдиcтoндaги Aгидeль (Бeлaя) дapëcининг вoдийcигa кучиб ^ттн. Шу мyнocaбaт билaн Бoшкиpдиcтoн ypтa acpлapдa биp вaктичидa Maнкopт Юpти, яъни Ocмoнли Бypилap юpти дeб aтaлгaн. Xoзиpги кyндa Maн xaлки Бoшкиpдиcтoндa Meн кaбилacи ëки cyбэтнocи вaкиллapидaн ибopaт. Kopкyт (Kopт), Цopкyт тapжимaдa УpyF (xaлк, кaбилa, жaнгчилapнинг) Acpoвчиcи.

Азалдан уругнинг асровчиси булиб Евроосиё урмон-дашт ерларидаги асосий йирт;ич хайвони - бури хисобланган.

Тарихий ха;и;атни тиклашга археологик топилмалар ва кулёзмалар ёрдам бермо;да. Тарихий билишнинг усулларидан бири - илмий реконструкция, предметни унинг дастлабки куринишида ;айта тиклаш хисобланади. Россиялик олим М.В. Горелик ;адимги туркий хал;ларга оид артефактларни реконструкция ;илган. Улар ичида кийимлар, жанговар ;уроллар, байро;лар ва туглар хам бор. Мисол учун, Цозогистон Республикаси Марказий давлат музейининг буюртмасига биноан туркийларнинг байроги реконструкция ;илинди. Бу байро;ни тиклашда М.В. Горелик Шар;ий Туркистондаги деворий суратлар, Дунхуандаги иконалар, Санкт-Петербургдаги Эрмитажда са;ланаётган, Сугдда ишланган VII асрга оид йирт;ичнинг кумуш калласи асосида ишлади. Байро; матосига безак беришда VII-VШ асрларга оид сугд ва хитой матоларидан фойдаланди. Байро; дастагининг усти бурининг боши билан безатилган (1-расмга ;аранг) [15].

1-расм: У11-УШ асрлардаги ;адимги туркларнинг байроги.

М.В. Горелик реконструкцияси.

Хитой солномаларида келтирилишича, бурининг боши хар доим туркий байро;ларда тасвирланган. Цозогистонда ;адимги туркий хал;лар тарихи, этнологияси ва маданиятини урганишга катта эътибор берилмо;да. Мухим археологик артефактларни реконструкция ;илган К. Алтинбеков М.В. Гореликнинг эскизлари буйича байро;ни тиклади.

I мингйилликда Евроосиё даштларидаги этномухит узгара бошлади. Бу даврда йирик этносиёсий бирлашмалар пайдо булиб, замонавий туркий тилли миллатларнинг аждодлари булишди. Уша даврда даштликларнинг маънавий маданияти янги бос;ичга кутарилди, ;адимги туркий ёзуви кенг тар;алди, туркий ;абилалар уша замондаги диний эъти;одларга - буддизм, манихейлик, насронийлик, ислом каби динларга эъти;од ;ила бошладилар. Туркий хал;ларнинг маданияти уз ичига ;адриятлар тизими билан уйгунлашган маданий юту;ларни

киритди. Афсуски, ;адимги турклар ва уларнинг узига хос маданияти ха;ида маълумотлар ва артефактлар кам са;ланган.

Хулоса тари;асида шуни айтиш мумкинки, ;адимда ва урта асрларда турли сабабларга кура хал;ларнинг кучиши ва аралашувини хисобга олсак, умумий ;адимий этник субстрат мавжудлигига ишонч хосил ;илиш мумкин. Бу ха;да фольклор онги, асотирлар, ривоятлар, достонлар, шажаралар, турли адабий, фольклор ва археологик ёдгорликлар далолат беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Абдурахмонов А. Туркий адабиётнинг ;адимий ;атламлари. // https://kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/abdurashid-abdurahmonov-beshinchi-qism.html.

2. Байрамуков У. З. Кладезь народной памяти. Анализ легенд в поисках истока. Черкесск, 1993.

3. Безертинов Р.Н. Тенгрианство - религия тюрков и монголов. Казань, 2004.

4. Березин Н.И. Сборник летописей. История монголов. Соч. Рашид-Эддина. История Чингис-хана до восшествия его на престол. / «Труды Восточного отделения Императорского Археологического Общества». Часть ХШ. СПб., 1868.

5. Бичурин Н.Я. (Иакинф) Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. Т. 1. - М.-Л., 1950.

6. Борынгы татар эдэбияты. Казан, 1963.

7. Гумилев Л.Н. Древние тюрки. М., 2002.

8. Гумилев Л. Древние тюрки. http://ru.nomad-kazakhstan.kz/1787.html

9. Калмыкова Л.В. Образ волка в индоевропейской и Северо-Кавказской традиции // Северный Кавказ: геополитика, история, культура: матер. всерос. науч. конф. М.; Ставрополь, 2001. Ч. 2.

10. Киреев А.Н. Башкирский народный героический эпос. - Уфа, 1970.

11. Козин С.А. Сокровенное сказание. Монгольская хроника 1240 года. М.-Л., 1941.

12. Короглы Х. Огузский героический эпос. - М., 1976.

13. Кузеев Р.Г. Происхождение башкирского народа. Этнический состав, история расселения. М., 1974.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Малиновский Б. Магия, наука и религия. М.: Рефл-бук, 1998. - С. 304.

15. Мякишева О., Алтынбекова Д., Железняков Б. Волчеглавое знамя - символ тюркской государственности // Nomad-Kazakhstan. №1 (25). 2009.

16. Плетнева С.А. Хазары. М., 1986. - С. 88.

17. Потапов Л.П. Героический эпос алтайцев. / / Советская этнография. 1949. № 1.

18. Путешествие Ибн-Фадлана на Волгу. М.-Л., 1939.

19. Текеева Л.К. Культ волка в традиционных представлениях тюркоязычных народов Северного Кавказа. // Вестник Пермского университета. 2012. История. Выпуск 3 (20). - С. 37-42.

20. Токарев С.А. Ранние формы религий. М.: Политиздат, 1990. - 622 с.

21. Урманчеев Ф. По следам Белого Волка. // Советская тюркология, 1978. №6. - С. 12-23.

22. Frazer J.G. Totemism and Exogamy. London, 1910. - Р. 1-7.

23. Totemizm / [электрон ресурс] URL: https://uz.wikipedia.org/wiki/Totemizm.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.