Научная статья на тему 'Определение важности воздуха'

Определение важности воздуха Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
57
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
давление / атмосфера / температура / влажность / посадка / влажность / точка росы / абсолютная влажность / относительная влажность. / pressure / atmosphere / temperature / humidity / landing / humidity / dew point / absolute humidity / relative humidity.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Жахонгир Улашов, Юсуф Юлдашев

Объясните учащимся вред и важность влажности в хлопковой промышленности. Выполнение лабораторных работ по определению влажности семян с помощью инфракрасного излучения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Жахонгир Улашов, Юсуф Юлдашев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Determining the importance of air

Explain to students the harm and importance of humidity in the cotton industry. Performing laboratory work to determine the moisture content of seeds using infrared light.

Текст научной работы на тему «Определение важности воздуха»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Determining the importance of air Jakhongir ULASHOV1 Yusuf YULDASHEV2

Chirchik higher tank command engineering school

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

pressure, atmosphere, temperature, humidity, landing, humidity, dew point, absolute humidity, relative humidity.

Explain to students the harm and importance of humidity in the cotton industry. Performing laboratory work to determine the moisture content of seeds using infrared light.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Х,авонинг намлигини ани;лаш

_ АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

босим, атмосфера, температура, х,одиса, х,аво намлиги, шудринг ну;та, абсолют намлик, нисбий намлик.

Укувчиларга х,авонинг намлигини пахтачилик хужалигидаги зарари ва ах,амиятини тушунтириш. Чигитнинг намлигини инфра;изил нур ёрдамида анИ;лашга доир лаборатория ишини бажариш.

Определение важности воздуха

Ключевые слова:

давление, атмосфера, температура, влажность, посадка, влажность, точка росы, абсолютная влажность, относительная влажность.

АННОТАЦИЯ

Объясните учащимся вред и важность влажности в хлопковой промышленности. Выполнение лабораторных работ по определению влажности семян с помощью инфракрасного излучения.

1 Senior lecture, Chirchik higher tank command engineering school, Department of Natural Sciences, Chirchik, Uzbekistan

2 Lecture, Chirchik higher tank command engineering school, Department of Natural Sciences, Chirchik, Uzbekistan

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 2 (2021) / ISSN 2181-1415

INTRODUCTION

Намлик хаёт ва инсониятнинг иш фаолиятида катта ахамиятга эга булиб, айницса, хаво намлиги атмосферада содир буладиган физик ходисаларнинг вужудга келиши ва давом этишида асосий омиллардан булиб хисобланади. Шу боис хаво намлигини улчаб, унинг цандай узгаришини кузатиб бориш мухим илмий ва ицтисодий ахамиятга эга. Мактабда хаво намлиги хасида табиатшунослик, география дарсларида умумий холда бирмунча булсада, маълумотлар берилади.

MATERIALS AND METHODS

Физика курсида намлик хасида тушунча цисман мактаб дарсларида, жумладан пахтачиликда хаво намлигининг мухимлигини хисобга олиб, укувчиларга бу мавзуни дарсликдаги абсолют, нисбий ва солиштирма намлик, сув бугининг эластиклиги, шудринг нук;та хасида тушунча берилади.

Х,ажм бирлигидаги хавода мавжуд булган сув бугига унинг абсолют намлиги дейилиб, у, одатда, СИ да кг/м да улчанади.

Берилган температурада хаво таркибидаги сув буги массасининг шу температурадаги туйинтирувчи буг массасига нисбатига нисбий намлик дейилади. Купинча нисбий намлик сув буглари массаси билан эмас, балки унинг мм симоб устунида ифодаланган эластиклиги билан улчанишини назарда тутиб, нисбий намликни куйидагича таърифлаш мумкин. Берилган температурада хаво таркибидаги сув буги эластиклигининг шу температурадаги туйинтирувчи буг

эластиклигига нисбатига нисбий намлик дейилади ва

p

v = — • 100% (1) po

формула орк;али ифодаланади. (1) формуладаги р-берилган температурада хаво таркибидаги сув буги эластиклиги, p0 - берилган температурадаги туйинтирувчи сув бугининг эластиклиги, ^ - нисбий намлик.

Нисбий намлик хавонинг сув буги билан туйинишга як;ин ёки узоцлигини билдириб, агар абсолют намлиги узгармаган холда температура ортса ёки камайса нисбий намлик хам камайиши ёки ортиши мумкин.

Масалан, сув буги эластиклиги р = 18,7 мм.сим.уст., температура 25 °С булса, у холда нисбий намлик куйидагига тенг булади:

18,7

V = — • 100% = 78,5 %

Агар шу хавонинг температураи 23°С га пасайса, нисбий намлик циймати

18,7

v = — • 100% = 94 %

га етади. Бундаги 23°С ва 25°С температураларга мос келадиган цийматлар физика китобидаги жадвалдан олинади.

Маълум температурада туйинтирувчи буг эластиклиги p0 дан 1 м3 хажмдаги хаво таркибида мавжуд булган сув буги эластиклиги р нинг айирмаси , яъни р1 = ро - р (2) га намлик етишмаслиги (дефицити) дейилади.

Массаси 1 г ёки 1 кг булган нам хаводаги сув бугининг г ларда ифодаланган мицдорига солиштирма намлик деб юритилади.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 2 (2021) / ISSN 2181-1415

Агар хаво босимини р1, ундаги сув буги эластиклигини р билан белгиласак, у халда курук; хавонинг парциал босими рп =ро - р булади. Кундалик турмушда фаслларга ;араб шудринг ва ;иров тушиш ходисаларини тушунтириш учун куйидаги маълумотларни баён этиш ма;садга мувофик.

Х,аводаги сув бугининг туйиниш холатига етган температура шудринг ну;таси дейилади. Бу температурада усимлик барглари сувнинг майда томчилари (шудринг) билан чопланади. Агар р аник; булса, шудринг ну;та туйинтирувчи буг эластиклигининг температурага богланиш жадвалидан фойдаланиб топилади. У;увчиларга хавонинг абсолют ва нисбий намлиги, шудринг ну;таси ха;ида тушунча берилгандан кейин, уларнинг узлари муста;ил холда хавонинг шудринг ну;тасини куйидагича ани;лашадилар. Бунинг учун хар икки нафар укувчига сирти ялтиро; идиш (консерва банками, агар шконият булса, электрометр шари олинса яна хам яхши), термометр, селитра ва сув берилади.[2]

RESULTS AND ITS DISCUSSION

Ишни бажариш тартиби. Сирти ялтиро; идишга 300 г сув куйиб, синфхонасидаги хавонинг температураи термометр ёрдамида 23°С эканлиги ани;ланиб, идишга сувнинг олтидан бир ;исми, яъни 50 г мочевина, калийли ёки натрийли селитра солинади (хавонинг температураи ю;ори булса, солинадиган селитра ми;дори оширилади ва аксинча). Селитранинг эриши натижасида температуранинг узгариши термометрнинг курсатиши ёрдамида кузатиб борилали. Идишдаги сувга солинган калийли ёки натрийли селитранинг ионларга ажралиши хисобига эритманинг температураси пасайиб бориши ани;ланади. Исси;лик алмашинуви хисобига уз навбатида сувли идиш ва унинг деворларига я;ин булган хаво ;атламининг хам температураи пасаяди. Температура пасайиши натижасида туйиниш ну;тасига етиб, дархол идиш деворлари шудринг билан ;опланади. Буни укувчилар ялтиро; банка сиртининг хиралашганидан сезишади. Амалда шудринг хосил булиш пайтидаги температурани ани;лаш ;ийин булиб, уни аник; шудринг нунтаси деб ;абул ;илиш бироз хатоликка олиб келади. Шунинг учун шудринг хосил булиши билан бирга, унинг йу;олиши пайтидаги температураини ани;лаб, улар йигиндисининг ярим шудринг нунтаси деб олинганда, улчов ани;ро; булади.

Энди чигит экиш даврларидаги тупро;нинг намлиги ва унинг атрофидаги хавонинг нисбий намлиги ха;ида ;ис;ача тухталиб утамиз. У;ув тажриба участкасида экилган чигитларнинг униб чи;иши ва ривожланиши учун намлик тушунчасидан фойдаланиб, тупро;нинг намлигини характерлашда унинг узига мос нисбий намлик хисобга олинади. 200-300 г массали нам тупро;ни шайинли тарозида тортиб олиб, сунгра тупро; термометрли термостатда куритилади. Ю;ори температурада ундаги сув массаси тамомила бугланиб, тупро; куру; холда ;олади. Ана шу икки холдаги тупро; массаларининг айирмаси тупро;да булган сув массасини беради. Тупро;нинг умумий массасини т0, ;уритилгандан кейинги массасини т деб олсак, у холда бугланган сув массаси Дт = m0 — m булади.

Тупро;нинг намлигини тавсифлашда Д^ катталик "тупро;нинг намлиги" деб

юритилади.[3]

Цишло; хужалик ходимлари тупро; ва хаво намлигини илмий асосда билган холда ерни кузги шудгор ;илишади. Нима учун ер бахорда шудгор ;илинмасдан, фа;ат кузда шудгор ;илинади деган савол тугилиши табиий.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 2 (2021) / ISSN 2181-1415

Даркакикат, бу борада узбек халкининг "Ер хайдасанг куз хайда, куз хайдамасанг юз хайда" - деган маколи булиб, ернинг кузда шудгорланишининг мухим ахамияти куйидагилардан иборат:

1. Кузда шудгорланган тупрокнинг ;ишда музлаши хисобига унинг капиллярлиги яхшиланади.

2. Тупрокнинг хаво утказувчанлиги (аэрацияси) яхшиланиб, микробиологик жараёнлар фаоллашади ва чиринди органик моддаларнинг минерал угитга айланиши тезлашади.

3. Ер кузда шудгорланганда экинни экиш оптимал ва ;ис;а муддатда булиб, бахорги шудгорга экилганига ;араганда пахта хосили 15-20 % га ошиб, хосилнинг 8085 % биринчи навга кабул килиниб, махсулотнинг таннархи арзонлашади.

Маълумки, пахтакор туманларнинг тупро;и узининг тузилиш структураси, хоссаси жихатдан бир хил эмас, шунинг учун хам ер ;андай чукурликда хайдалганда у яхши натижа беради деган савол тугилиши бежис эмас.

Бу борада тажриба станцияларида бир неча йиллар давомида турли тупрок шароитида ерни 20 см дан то 40 см чукурликда хайдаб текширишлар утказилиб, олинган натижалар 25-30 см чукурликда хайдаш фойдали эканлигини курсатди. 25 см дан то 30 см гача, яъни 5 см оширилганда хосилдорлик гектарига 2-3 ц га ошган. Кейинчалик хайдаш чукурлиги 35-40 см га етказилганда хосилдорлик 25-30 см: чукурликда хайдалгандагидан анча кам булган. Бунга сабаб шуки, ер 40 ва ундан орти; чукурликда хайдалганда усимлик тупрокдаги ози; моддаларнинг асосий кисмини узлаштира олмайдиган холатда булади. Натижада, гуза дастлабки усув даврида усиш ва ривожланшдан оркада колиб, кеч кусаклайди. Бу эса уз навбатида хосилдорликнинг камайишига ва нав сифатининг ёмон булишига олиб келади.

Биламизки, чигит бир текис ва тез униб чикиши учун тупрок ва хаво намлигини хисобга олган холда экишдан аввал намланади. Чигитни намлаш даврида тупрокнинг намлиги ва температураига караб уни кумиш чукурлиги узгаради. Агар тупрок зичлиги 1,3- 1,4 г/см3, температура 10-12 °С, экиш чукурлиги 3-5 см булганда бу чукурликдаги намлик 12-20 % ёки тупрок зичлиги 1,06-1,1 г/см3 температура 1520 °С, экиш чукурлиги 6-10 см булганда, бу чукурликдаги намлик 15-20 % дан ортмаслиги керак. Акс холда экиш жараёни бузилади.

CONCLUSIONS

Умуман олганда, чигитларни экишда тупрок ва хавонинг температураини, намлигини хисобга олган холда хар бир уяга ташланадиган чигитлар сони танланади. Агар тупрокнинг намлиги 12-15 % булса, экиш чукурлиги 3-4 см булиши ва хар бир уяга 3-5 дона чигит ташланиши етарли. Агар чигит экилганда тупрокнинг намлиги кам булиб, уя чукурлиги 3-4 см килаб олинса, чигитлар вояга етмасдан туриб нобуд булади. Айрим пайтларда тупрок намлигининг камлигини хисобга олган холда, экиш чукурлиги 10 см килиб олиниб, хар бир уяга ташланадиган чигитлар сони 12 донага етказилади.[1]

Айтиш жоизки, мамлакатимиз баъзи хужаликларида тупрок ва чигитнинг намлигини, экиш чукурлигини яхши билмаганликлари сабабли бир га ерга экиш учун 120-140 кг, хатто Хоразм, Цораколпогистон Республикасининг баъзи туманларида 210 кг гача чигит сарфланмокда. Вахоланки, оптимал калинликда нихол ундириш учун хар га ерга 16-25 кг чигит сарфлаш кифоя. Агар мамлакатимиз

Жaмият ba иннoвaциялap - Общecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 2 (2021) | ISSN 2181-1415

бyйичa xap биp хyжaлик хoдими тyпpoк; тамлигини, тeмпepaтypaини, экиш чу^лигини, чигит cифaтини oнгли вa илмий, яьни физига к;oнyнлapи acocидa билгaн xoлдa чигитни экиш^, xap йили энг кaмидa 180-200 минг т ёки к^ийб 20-22 млpд cyмлик ypyFлик чигит тeжaб к^литади.

Mycтaxкaмлaш

Синф yк;yвчилapигa к;yйидaги caвoллap бepилиб, K^c;a вa aник; жaвoблap oлиниши acocидa утилган дapc мycтaxкaмлaнaди.

Caвoллap:

1. Н^бий нaмлик дeб ;aндaй нaмликкa aйтилaди?

2. Цaндaй бocимгa cyв бугининг элacтиклиги дeйилaди?

3. Сую;лик бугининг coлиштиpмa нaмлиги дeб ;aндaй кaттaликкa aйтилaди?

4. Нaмликнинг ;ишлo; хyжaлигидaги axaмияти вa зapapини ;aндaй тyшyнтиpиб бepacиз?

Жaвoблap:

1. Бepилгaн тeмпepaтypaдa xaвo тapкибидaги cyв буги элacтиклигининг шу тeмпepaтypaдaги тyйинтиpyвчи буг элacтиклигигa ниcбaтигa ниcбий нaмлик

дeйилaди вa ;yйидaги фopмyлa билaн ифoдaлaнaди:

p

rç = i- • 100%

po

Бу epдa: p-бepилгaн тeмпepaтypaдa xaвo тapкибидaги cyв буги элacтиклиги; po -шу тeмпepaтypaдaги тyйинтиpyвчи буг элacтиклиги; rç - ниcбий тамлик.

2. Сув буги бepиши мумкин булган бocим cyв бугининг элacтиклиги дeйилaди.

3. Maccacи 1 г ёки 1 кг булган там xaвoдaги cyв бугининг г лapдa xиcoблaнгaн ми;дopи coлиштиpмa нaмлик дeйилaди.

4. Нaмлик ;ишлo; хyжaликдa, жyмлaдaн, пaхтaчилик хyжaлигидa мухим axaмиятгa эта. Macaлaн, epни xaйдaшдa, чигит экишдa, экиш учун ;aндaй чy;ypлик oлиш кepaклиги, ;oлaвepca, xaвo нaмлигини xaм xиcoбгa oлиш мухим axaмиятгa эта. Aгap биз тyпpo; вa xaвo нaмлигини билмaгaн xoлдa чигитни э^диган булгак, у вa;тдa мaмлaкaтимиз ми;ёcидa жyдa кaттa мщдopдaги мaблaFни кукга coвypгaн бyлaмиз. Бу уз нaвбaтидa пaхтaкopлapнинг, ;oлaвepca, oнa-Вaтaнимизнинг миллий дapoмaдигa caлбий тaъcиp этaди. Дapcни мycтaxкaмлaш мa;caдидa ;yйидaги мacaлaни eчиб кypcaтиш мa;caдгa мyвoфи;.

Macaлa. Чигит экиш вa;тидa тyпpo; тapкибидaги cyв бугининг элacтиклиги 9,8 мм cимoб устунига, тeмпepaтypa 15°С бyлгaндaги cyв бугининг элacтиклигини вa ниcбий нaмлигини aни;лaнг._

Бepилгaнлapи:

Ечилиши.

Pэлac =9,8 мм cим.ycт. = 15°С_

pt.

° элac

=? Ц =?

=?

(3) фopмyлaгa бинoaн ptoc элac = 12,8 мм cим. ycт. rç = • 100%

pt

° элac

Жaдвaлдaн фoйдaлaниб ptoc элac нинг ;иймaти тoпилaди.

.. Рэлac „ъъъ, 9,8 мм cим.ycт. „П.П.П1 г, г,

Xиcoблaш: rç = • 100% = —----100% = 7,7 %

элac 12,8 мм ОТм^СТ.

Жaвoби: rç = 7,7 %

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дeмaк, cyв бугунинг элacтлиги ptoc элac = 12,8 мм cим. ycт. га тeнг булиб, унинг ниcбий нaмлиги эган.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 2 (2021) / ISSN 2181-1415

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Маркович М.М. Уваров П.Я. Физика дарсларида техника элементлари. -Тошкент: Уцитувчи, 1968й.

2. Махмудов Ю.Г. Физикадан пахтачилик технологиясига доир синфдан ташцари ишлар. -Тошкент: Уцитувчи, 1984й.

3. Хамидов А. Чигит экиш сеялкалари. -Тошкент: Уцитувчи, 1978й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.