Научная статья на тему 'ОМЎЗИШИ КУРСИ МАХСУСИ «ФИЗИКАИ ГАРМО» ДАР НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАЊСИЛОТ'

ОМЎЗИШИ КУРСИ МАХСУСИ «ФИЗИКАИ ГАРМО» ДАР НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАЊСИЛОТ Текст научной статьи по специальности «Математика»

CC BY
48
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
теплопроводность / температурной поле / температурный градиент / коэффициент теплопроводности / метод плоской бикалориметр / метод коаксиальных цилиндров / конвекция / метод нагретой нити / теплоемкость / метод регулярного теплового режима / температурапроводность / thermal conduction / warm-up field / warm-up gradient / factor of thermal conduction / method of flat bucalorimeter / method coaxial cylinder / convection / method to heated thread / thermal/heat capacity / method of the regular heat mode / temperature content

Аннотация научной статьи по математике, автор научной работы — Сияхаков С. М., Мачидов Х.

В данной статье рассматривается значение, цели, задачи и содержания спецкурса по Теплофизике на основе кредитной системе обучения. Цель данного спецкурса ознакомить студентов с основными проблемами современной теплофизики, с теплофизическими процессами и подготовить студентов к научному исследованию, расчету проектов и выполнению индивидуальных работ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The importance, purposes, and contents of special course named by “Thermal physics” on basis of credit system of the teaching is reviewed in this article. The Purpose of this special course is to acquaint the student with the main problem of modern thermal physics, with thermal physics process and train of students to scientific study, calculation project and performing the individual work as well.

Текст научной работы на тему «ОМЎЗИШИ КУРСИ МАХСУСИ «ФИЗИКАИ ГАРМО» ДАР НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАЊСИЛОТ»

ВЫВОД ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ФОРМУЛ ДЛЯ ПРОИЗВЕДЕНИЙ ДВУХ ЧИСЕЛ СОСТОЯЩИХ ИЗ M И N ОДИНАКОВЫХ ЦИФР

Ашуров Мирумар

В работе выводится формула с помощью которого можно вычислить произведение двух чисел, состоящих из т и п одинаковых цифр, т.е. аа ... а ■ ЬЬ ...Ь

Также рассматривается частные случаи этой формулы, когда т = п и а = Ь. Получена формула для вычисления квадрат чисел, которые состоят из п одинаковых цифр.

Ключевые слова', а и Ь, одинаковые цифры, произведение двух чисел, вычисление.

THE DRAWING OF CALCULATING FORMULAS FOR THE PRODUCTS OF TWO NUMBERS CONSISTING OF M AND N IDENTICAL FIGURES

Ashurov Mirumar

The work is dealt with the drawing of the formula that helps to calculate the product of two numbers consisting of m and n identical figures, i.e. on ...a ■ bb ...b

m та

Also the particular cases of this formula when m = n and a = b are considered. The

formula for calculation of square in number consisting of n identical figures is received.

Keywords: m and n identical figures, the product of two numbers, calculation.

Сведения об авторах: Ашуров Мирумар - доцент кафедры вычислительной математики Таджикского национального университета, (991) 918-85-80-80

Information about the author: Ashurov Mirumar - the associate professor of calculus mathematics of the Tajik national university, (991) 918-85-80-80

ОМУЗИШИ КУРСИ МАХСУСИ «ФИЗИКАИ ГАРМО» ДАР НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАХСИЛОТ

Сиях,аков С. М., Мачидов X,.

(ДДОТ ба номи Садриддин Айнй)

Мувофики накшахои таълимии амалкунандаи донишгоххои омузгорй омузиши фанни «Физикаи гармо ва молекулавй» хамчун компоненти интихобй дар даврахои сеюму чорум, соли дуюми тахсил ба микдори 32 соатй (2 кредитй) (мачмуан 64 соат, 4 кредит) пешбинй шудааст. Шакли таълими ин фан «лексия» ва «тачрибавй» буда, дар даврахои сеюму чорум, соли дуюми тахсил ба микдори 32 соатй (2 кредитй) (мачмуан 64 соат, 4 кредит)-ро ташкил медихад, ки 32 соат барои маштулиятхои лексионй ва 32 соат барои маштулиятхои тачрибавй пешбинй мешавад. Дар охири хар як кредит санчиши фосилавй ва дар охир имтихон пешбинй карда мешавад.

Максади таълими фанни мазкур аз шинос кардани донишчуён бо проблемахои асосии гармофизикаи муосир, бо равандхои гармофизикии истехсолоти махсус ва омода кардани шогирдон ба омузиши курсхои махсус ва навиштани корхои курсиву озмуниву хатмкунй иборат мебошад.

Ба вазифаи фанни «Физикаи гармо ва молекулавй» инхо дохил мешаванд: ба донишчуён омузонидани методхои тахлилии халли масъалахои гармигузаронй барои шартхои худудии гуногун, назарияи монандй ва истифодаи он барои шархи раванди

конвексионии интиколи гармй, методхои нисбатан мураккаби хисобкунии мубодилаи гармй, аз чумла мубодилаи гармй хангоми тагйирёбии холатхои агрегатии мода; шинос намудани донишчуён бо тачхизот ва равандхои дар дастгоххои абаргармигузарони гармй - лулахои гармй руйдиханда, бо дастгоххои мубодилаи гармй ва хисобкунии онхо ва г.; инкишофи тафаккури физикии донишчуён, дар онхо ташаккул додани махорату малакахои мустакилона ба даст овардан ва татбики дониш, мушохида ва шарх додани ходисахои физикй, ташаккули чахонбинии илмй, дуруст фахмидани сохти олам, инкишофи кобилияти эчодию касбй ва г. иборат мебошад.

Дар машгулиятхои лексиониву лабораторй ба чанбахои физикии назарияи мубодилаи гармо диккати чиддй дода, масъалахои амалии мухим ва шавковари физикаи гармо хал карда мешаванд.

Фанни «Физикаи гармо ва молекулавй» пеш аз хама бо математика, анализи математикй, усулхои математикии физика, физикаи омор, термодинамика ва механикаи квантй робитаи зич дорад.

Омузиши маводи фан дар атрофи конунхо ва назарияхои фундаменталии илми физика: назарияи молекулавй-кинетикй, назарияи электронй, назарияи майдони электромагнитй, назарияи квантй ва г. муттахид карда шудааст.

Барномаи фанни мазкур дар баробари азхуд кардан ва ташаккул додани мафхумхо, конунхо, назарияхо, инчунин нишон додани татбики амалии онхоро низ дар назар дорад.

Вобаста ба талаботи имруза донишчуён бояд шаклхои донишандузй ва усули фаъолиятро азхуд карда, тавассути он дониши нав гиранд ва махорату малакаи худро сайкал диханд.

Мазмуну мундаричаи фанни мазкур ба тарики зайл пешниход мегардад:

Мукаддима. Максад ва вазифахои фанни «Физикаи гармо ва молекулавй». Гармогузаронй.

Майдони хароратй. Градиенти харорат. ^онуни гармогузаронии Фурйе. Коэффитсиенти гармогузаронй. Гармогузаронии девори хамвори якчинса. Муодилаи дифференсиалии гармогузаронй.

Муодилаи конвективии гармо. Нурафкании хдроратй. Мафхумхои асосии нурафкании хароратй. ^онунхои нурбарории хароратй. Мубодилаи гармо дар байни чисмхои бо мухити шаффоф чудо кардашуда бо нурафканй. Муодилаи интегро -дифференсиалии мубодилаи энергия бо нурафканй ва гармогузаронй. Гармогузаронии эффективй дар мавриди нурафканй.

Методхои тачрибавии чен кардани бузургихои гармофизикй. Хосиятхои гармофизикии моддахо. Методхои ченкунии гармогузаронии моддахо. Методи силиндрхои коаксиалй. Методи бикалориметри хамвор. Дастгохи тачрибавй барои ченкунии гармогузаронии газхо. Татбики бикалориметри силиндрй барои чен кардани гармогузаронй дар хати сершавй. Дастгохи тачрибавй барои ченкунии коэффитсиенти гармогузарнии моддахои донагй ва хонагй дар вакуум ва мухитхои газй. Татбики бикалориметри силиндрй барои ченкунии гармогузарнии металлхои донагй ва хонагй бо методи гармкунии металлхои донагй ва хонагй бо методи гармкунии монотонй.

Ичрошавии шартхои канории назарияи речаи гармои мунтазам хангоми гузаронидани тачрибахо. Санчидани мавчудияти конвексия дар ченкунихои гармогузаронии моеъ ва газхо. Методхои ченкунии хароратгузаронй ва гармогунчоиши моддахо.

Гармогунчоиш. Дастгохи тачрибавй барои ченкунии гармогунчоиши моддахои донагй ва хонагй бо методи режими гармои мунтазам. Дастгохи тачрибавй барои ченкунии гармогунчоиши моддахои донагй ва хонагй дар хароратхои баланд.

Калидвожахо: гармигузаронй, майдони хароратй, градиенти харорат, коэффитсиенти гармигузаронй, методи бикалориметри хамвор, методи силиндрхои коаксиалй, конвексия, методи гармкунии монотонй, гармигунчоиш, методи речаи гармо, хароратгузаронй.

Адабиёт

1. Исаченко В. П., Осипова В.А., Сукомел А.С. Теплопередача. -М.: 1975.

2. Михеев М.А., Михеева И.М. Основы теплопередачи. -М.: 1977.

3. Лыков А.В. Теория теплопроводности. -М.: 1977.

4. Лыков А.В. Тепломасообмен. -М.: 1972.

5. Теория тепломассообмена. / Под ред. Леонтьева А.И. -М.: 1979.

6. Галин Н.М., Кириллов П.Л. Тепломассообмен. -М.: 1987.

7. Теплотехнический справочник. Том.2. / Под. ред. Юренева и Лебедева П.Д. -М.: 1976.

8. Теоретическое основы теплотехники. Теплотехнический эксперимент. Справочник. /Под ред. Григорьева и Зорина В.М. -М.: 1988.

9. Голубев И.Ф., Гнездилов Н.Е. Вязкость газовых смесей. -М.: изд. Стандартов: 1971.

10. Маджидов Х., Сафаров М.М. Экспериментальное исследование коэффициента теплопроводности дигептилового эфира в зависимости от температуры и давления. Сб. «Физика жидкостей и растворов», -Душанбе: 1982, - С. 4 - 11.

11. Мачидов Х,.Техникаи гармй, -Душанбе: Эр-граф, 2012,

ИЗУЧЕНИЯ СПЕЦКУРСА «ТЕПЛОФИЗИКА» В КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЕ ОБУЧЕНИЯ

Сияхаков С. М., Маджидов Х.

В данной статье рассматривается значение, цели, задачи и содержания спецкурса по Теплофизике на основе кредитной системе обучения. Цель данного спецкурса ознакомить студентов с основными проблемами современной теплофизики, с теплофизическими процессами и подготовить студентов к научному исследованию, расчету проектов и выполнению индивидуальных работ.

Ключевые слова: теплопроводность, температурной поле, температурный градиент, коэффициент теплопроводности, метод плоской бикалориметр, метод коаксиальных цилиндров, конвекция, метод нагретой нити, теплоемкость, метод регулярного теплового режима, температурапроводность.

STUDY OF THE SPECIAL COURSE NAMED BY THERMAL PHYSICS" IN CREDIT SYSTEM OF TEACHING

Siyahakov S. M.

The importance, purposes, and contents of special course named by "Thermal physics" on basis of credit system of the teaching is reviewed in this article. The Purpose of this special course is to acquaint the student with the main problem of modern thermal physics, with thermal physics process and train of students to scientific study, calculation project and performing the individual work as well.

Key words: thermal conduction, warm-up field, warm-up gradient, factor of thermal conduction, method of flat bucalorimeter, method coaxial cylinder, convection, method to heated thread, thermal/heat capacity, method of the regular heat mode, temperature content.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.