Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЎҚУВ ЖАРАЁНЛАРИНИ АХБОРОТЛАШТИРИШ: МАВЖУД ҲОЛАТ ТАҲЛИЛИ ВА ИСТИҚБОЛЛИ ТАВСИЯЛАР'

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЎҚУВ ЖАРАЁНЛАРИНИ АХБОРОТЛАШТИРИШ: МАВЖУД ҲОЛАТ ТАҲЛИЛИ ВА ИСТИҚБОЛЛИ ТАВСИЯЛАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

20
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқув жараѐни / медиасаводхонлик / SMART тизими / глобал тармоқ / анкета / Ресондент / Wi-Fi зона / аудио графика / компьютер телеконференциялар / IRC / MUD / MOO / ZOOM / learning process / media literacy / SMART system / global network / questionnaire / Resonant / Wi-Fi zone / audio graphics / computer teleconferencing / IRC / MUD / MOO / ZOOM

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Рахмоналим Турсунов

Мақолада олий таълим тизимида ахборотлаштиришнинг мавжуд ҳолати, соҳа ходимларининг медиасаводхонликлари юртимиздаги тўрт олийгоҳ мисолида таҳлил қилинган. Жаҳон тараққиѐтининг муҳим хусусиятларидан бири – мунтазам амалга ошириладиган таълим ислоҳотлари, инновацион жараѐнлардир. Ҳалқаро миқѐсда ижтимоий институтларнинг таълим тизими бошқарувидаги ўзаро ҳамкорлигини такомиллаштириш долзарблиги тобора аѐн бўлиб бормоқда. Олимларнинг яқин келажакда инсонлар кўпроқ моддий объектлар билан эмас, балки кўпроқ ахборотлар ва билимлар билан иш кўради деб ҳисоблашади. Шунинг учун ўқув жараѐнларини ахборотлаштириш масаласини ѐритишга ҳаракат қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the current state of informatization in the higher education system, media literacy of employees in the field on the example of four universities in the country. One of the important features of global development is the ongoing educational reforms, innovative processes. At the international level, the urgency of improving the interaction of social institutions in the management of the education system is becoming increasingly clear. Scientists believe that in the near future, people will work with more information and knowledge, rather than with more material objects. Therefore, an attempt was made to cover the issue of informatization of educational processes.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЎҚУВ ЖАРАЁНЛАРИНИ АХБОРОТЛАШТИРИШ: МАВЖУД ҲОЛАТ ТАҲЛИЛИ ВА ИСТИҚБОЛЛИ ТАВСИЯЛАР»

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА УКУВ ЖАРАЁНЛАРИНИ АХБОРОТЛАШТИРИШ: МАВЖУД ^ОЛАТ ТАХДИЛИ ВА ИСТЩБОЛЛИ ТАВСИЯЛАР

Рахмоналим Турсунов

Узбекистан Миллий университети эркин изланувчиси

Маколада олий таълим тизимида ахборотлаштиришнинг мавжуд холати, соха ходимларининг медиасаводхонликлари юртимиздаги турт олийгох мисолида тахлил килинган. Жахон тараккиётининг мухим хусусиятларидан бири - мунтазам амалга ошириладиган таълим ислохотлари, инновацион жараёнлардир. Х,алкаро микёсда ижтимоий институтларнинг таълим тизими бошкарувидаги узаро хамкорлигини такомиллаштириш долзарблиги тобора аён булиб бормокда. Олимларнинг якин келажакда инсонлар купрок моддий объектлар билан эмас, балки купрок ахборотлар ва билимлар билан иш куради деб хисоблашади. Шунинг учун укув жараёнларини ахборотлаштириш масаласини ёритишга харакат килинган.

Калит сузлар: укув жараёни, медиасаводхонлик, SMART тизими, глобал тармок, анкета, Ресондент, Wi-Fi зона, аудио графика, компьютер телеконференциялар, IRC, MUD, MOO, ZOOM.

The article analyzes the current state of informatization in the higher education system, media literacy of employees in the field on the example of four universities in the country. One of the important features of global development is the ongoing educational reforms, innovative processes. At the international level, the urgency of improving the interaction of social institutions in the management of the education system is becoming increasingly clear. Scientists believe that in the near future, people will work with more information and knowledge, rather than with more material objects. Therefore, an attempt was made to cover the issue of informatization of educational processes.

Keywords: learning process, media literacy, SMART system, global network, questionnaire, Resonant, Wi-Fi zone, audio graphics, computer teleconferencing, IRC, MUD, MOO, ZOOM.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

September, 2022

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 9 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

КИРИШ

Дунёнинг хозирги ривожланиш боскичи илмий ахборотлар хажмининг муттасил усиб бориши билан тавсифланади. Олимларнинг якин келажакда инсонлар купрок моддий объектлар билан эмас, балки купрок ахборотлар ва билимлар билан иш куради деб хисоблашади. Айни дамда, ривожланган мамлакатлар ахолисининг ярмидан купи ахборотлар билан иш кура бошлади. Жумладан, куплаб сохаларда масофавий бошкариш етакчи омилга айланиб бормокда. Хрзирги кунда жисмоний мехнат салмогининг камайиб, интеллектуал ижодий мехнат хиссаси ошмокда. Бундай холда жамиятга билимларни фаол ижодий эгаллашга кодир, тезкор узгариб бораётган шарт-шариотларга мослаша оладиган ва вокеа-ходисаларнинг боришини ташхислай оладиган кадрлар етиштириш заруратга айланмокда.

Узбекистон Республикасини ривожлантириш буйича Тараккиёт стратегиясида[1] белгиланган "илмий ва инновация ютукларини амалиётга жорий этишнинг самарали механизмларини яратиш хамда Инновацион ривожланиш вазирлигининг асосий фаолият йуналишларидан таълим тизимида инновацияларни ишлаб чикишни таъминлаш"[2] каби устувор вазифалари олий таълим муассасаларида укув жараёнларини ахборотлаштириш ва уни ривожлантириш зарурлигини курсатмокда. Буни мазкур муаммоларга багишланган илмий-амалий тадкикотлар сони хам курсатиб турибди. Бу хол табиий ва айни дамда долзарб булиб, ижтимоий институтларнинг инсоният хаёт тарзи, таълим ва мехнат жараёнлари, оилавий муносабатлари хамда давлатнинг фукаролик жамияти билан узаро алокасида фаоллиги билан изохланади. Узбекистонда амалга оширилаётган иктисодий ва ижтимоий узгаришлар, иктисодиётнинг инновацион йуналишда шакллантирилиши, жахон иктисодиётига интеграллашув, жамиятда сифатли таълим ва ракобатбардош кадрларга эхтиёжни янада оширмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сонли Фармони, 2017 йил 20 апрелдаги "Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-2909-сонли, 2017 йил 29 ноябрдаги ПФ-5264-сонли Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлигини ташкил этиш тугрисида Фармонлари[3], 2018 йил 5 июндаги "Олий таълим муассасаларида таълим сифатини ошириш ва

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

112

ynapHHHr MaMnaKarga aManra omupunaeTraH KeHr KaMpoBnu ucnoxoraapga $aon HmTHpoKHHH TatMHHnam Syfiuna KymuMna nopa-Tagöupnap Typpucuga'^u n^-3775-cohhh ^apopnapu, 2019 fiun 8 oKTaöpgaru "Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacu onufi TatnuM t^umuhu 2030 fiunrana puBomnaHTupum кoнцeпцнacннн TacguK^am Tyrpucuga^ru nO-5847-coH ^apMOHu, 2022 fiun 28 aHBapgaru "2022-2026 fiunnapra MynmannaHraH aHru yз6екнcтoннннг TapaKKueT CTpaTeruacu^ru n0-60-coH ^apMOHu xaMga Ma3Kyp ^aonuaTra Terumnu öomKa Metepufi-xy^Kufi xymmaraapga öenrunaHraH Ba3u$anapHu ho3um gapamaga aManra omupunumu Kagpnap cu^araHu KecKuH omupumra xu3Mar Kunumu öunaH öupranuKga, Kynnaö ^muMou^ MyaMMonapHu öapTapa^ этagн.

TatnuMHuHr aroHa ax6opoт-кoммyннкaцнa MyxuTugaH ^ofiganaHum Macananapu T.r.Be3upoB, B.M.MoHaxoB, A.B.neTpoB, E.C.nonaraap ToMoHugaH TagKuK этнпraн öynuö, Terumnu TaBcuanap umnaö nuKunraH. By TaBcuanapga TatnuMga uHTepHeT Tu3uMugaH ^ofiganaHumHuHr yMyMufi MyaMMonapu, MaKcagu, MyaMMo enuMura KaparanraH MeTognap Ba TaMofiunnap, KoMntroTep-тeпeкoммyннкaцнa TexHonoruanapuHu mopufi этнm Macananapu öaeH KunuHraH.

MycTaKun gaBnaraap xaMgycrauru onuMnapu A.A.AHgpeeB, O.E.BenoBa, O.H..Ham, ^.A.necKoBa, C.A.CymKoB, B.A.BptmeBa, H.AXoHnapoBa, ro.n.rocnogapuK, B.B.rypa, A.B.^aHunbKeBuH, 3.H.HcMaunoBa, B.A.KyKneB, 3.C.MaTocoB, A.^.Ha3apeHKo, O.A.TapaöpuH, A.ro.YBapoB, A.B.XyTopcKofi, 3.n.^epHaeBa, A.^up^B, E.B.^KymuHa ro.K.BaöaHcKufi, B.n.BecnantKo, m.ohuhob, M.H.CKaTKuH, O.K.TuxoMupoB Kaöu onuMnapHuHr unMufi umnapuga negaroruK TexHonoruanap Ba ynapHuHr unMufi acocnapura anoxuga эtтн6op KaparnnraH öynuö, negaroruK TexHonoruanap acocuga em aBnogHu Tapöuanamga KyHuKMa Ba ManaKanapHu TapKuö TonTupum, yKyB mapaeHuHu nofiuxanamTupum, gacTypnamTupunraH TatnuM Ba нннoвaцнoн negaroruKa MyaMMonapu Ma3Kyp umnapga unMufi acocnap öunaH epurnnraH^].

Y36eKucToH PecnyönuKacu MycTaKunnuKKa эpнmraн, TatnuM Tu3uMura anoxuga эtтн6op Kaparangu. XycycaH, onufi TatnuM Myaccacanapuga KoMntWTep-тeпeкoммyннкaцнa TrouMnapu Ba TapMoK TexHonoruacugaH yKyB-Tapöua mapaeHuga ^ofiganaHumHuHr gugaKTuK uMKoHuaTnapu Syfiuna ronaHum onuö öopum KeHr fiynra KyfiunraH öynuö, 6y fiyHanumga Y.ffl.BeruMKynoB, H.H.TafinoKoB, M.P.Oafi3ueBa, A.A.AögyKogupoB, M.X.ArnaMÖepreHoBa, M.M.ApunoB, A.^.AcKapoB, P.X,.^ypaeB, O.H.3aKupoBa, M^-Hyr^unnaeB, H.A.MycnuMoB, H.H.TafinaKoB, r.C.3prameBa, 3.X.MngameB, P.^.X,aMgaMoB Kaöu TagKuKoTnunap caMapanu ^aonuaT onuö

öopumraH[5].

September, 2022

Тахлил (кузатиш) натижалари шуни курсатмокдаки, олиб борилган тадкикотлар, асосан, олий таълим муассасаларида ахборот-комуникация технологияларидан фойдаланишни такомиллаштириш, талабалар инновацион салохиятини ривожлантиришга каратилган. Шу билан бирга олий таълим муассасалари талабалари учун укув фаолиятини ривожлантиришга йуналтирилган дидактик таъминотини такомиллаштиришда замонавий инновацион ва ахборот-коммуникация технологияларини жорий этишни атрофлича тадкик этиш долзарблик касб этмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Олий таълим тизимида ахборотлаштиришнинг мавжуд холати, тизим субъектларининг медиасаводхонлик даражаси, масофавий таълимга булган муносабат ва таклифлари, пандемиянинг олий таълим тизимига таъсири ва умуман олий таълим муассасаларида укув жараёнларини ахборотлаштириш технологияларини такомиллаштиришда профессор-укитувчи ва талабалар бахосини аниклаш юзасидан жорий йилнинг февраль-июнь ойларида Республика худудида жойлашган 4 та олий таълим муассаси профессор-укитувчилари ва талабаларини яъни Узбекистон Миллий Университети, Фаргона давлат университети, Чирчик давлат педагогика университети хамда Термиз давлат университети камраб олган холда ижтимоий-социологик суровнома утказилди.

Социологик тадкикот янада самарали булиши учун максадли танлаш йули билан ОТМларда фаолият юритаётган барча илмий даражага эга булган мутахассисларни камраб олишга харакат килинди. Социологик тадкикотда энг куп катнашганлар 28.3% билан катта укитувчи илмий унвонига эга булган мутахассисларни ташкил этмокда. Доцент илмий унвонига эга булганлар 25,8% ни укитувчлар 23.2% ни, профессорлар эса умумий респондентларнинг 21,2% кисмини ташкил этмокда. Утказилган суровноманинг хар бир саволига респондентларнинг жавобларини тахлил килиб курамиз:

Респондентларга сиз фаолият олиб борадиган ОТМда Wi-Fi зоналар, глобал тармокка урнатилган компьютерлар мавжудми? деган савол берилди ва умумий хисобга назар солинса, суровнома катнашчиларининг 55,9% кисми ОТМларида wifi-зоналар глобал тармокка уланганлик даражаси паст дея бахолашмокда. Бу курсатгич буйича юкори деган фикрни берганлар сони карийиб 7% ни ташкил этмокда. Респондентларнинг 37.2% кисми урта даражада деган фикрни билдириб утишмокда.

Респондентларга куйидаги АКТга оид компетенцияси буйича узингиздаги куникма ва малакани бахоласангиз?

кабилидаги савол берилди ва савол натижаларидан келиб чикиб шуни таъкидлаш керакки, ФарДУда фаолият юритаётган профессор-укитувчиларнинг 50% кисми яъни умумий респондентларнинг тенг ярми узларини урта даражада деб бахолашади. Умуман олиб Караганда тадкикот давомида респондентларнинг фикр мулохозаларини тахлил этиш жараёнида шунга амин булиндики, уларнинг деярли 60% кисми АКТ воситаларидан тугри фойдаланишади. Умумий респондентларнинг 9% и эса аъло даражада деб бахолашмокда. Демак колган респондентларнинг 32% кисми узларини паст даражада деб бахолашади. Умуман олганда деярли 1/3 кисми узларидан коникмаслик холатларини куриш мумкин.

ТерДУда фаолият юритаётган профессор-укитувчиларнинг 54% кисми яъни умумий респондентларнинг тенг ярми узларини урта даражада деб бахолашади. Умуман олиб караганда тадкикот давомида респондентларнинг фикр мулохозаларини тахлил этиш жараёнида шунга амин булиндики, уларнинг деярли 67% кисми АКТ воситаларидан тугри фойдаланишади. Умумий респондентларнинг 13% и эса аъло даражада деб бахолашмокда. Демак колган респондентларнинг 33% кисми узларини паст даражада деб бахолашади.

Респондентларга куйидаги АКТга оид компетенцияси буйича узингиздаги куникма ва малакани бахоласангиз? кабилидаги савол берилди ва савол натижаларидан келиб чикиб шуни таъкидлаш керакки, Чирчик давлат педогогика университетида фаолият юритаётган профессор-укитувчиларнинг 51,5% кисми яъни умумий респондентларнинг тенг ярми узларини урта даражада деб бахолашади. Умуман олиб караганда тадкикот давомида респондентларнинг фикр мулохозаларини тахлил этиш жараёнида шунга амин булиндики, уларнинг деярли 60% кисми АКТ воситаларидан тугри фойдаланишади. Умумий респондентларнинг 11 % и эса аъло даражада деб бахолашмокда. Демак колган респондентларнинг 28% кисми узларини паст даражада деб бахолашади. Умуман олиб караганда ишончсизлик даражаси юкоридаги санаб утилган олийгохлардан жуда хам кичик устунлик фарки билан ажралиб турибди.

Миллий университетда фаолият юритаётган профессор-укитувчиларнинг 43% кисми яъни умумий респондентларнинг тенг ярми узларини урта даражада деб бахолашади. Умуман олиб караганда тадкикот давомида респондентларнинг фикр мулохазаларини тахлил этиш жараёнида шунга амин булиндики, уларнинг деярли 63% кисми АКТ воситаларидан тугри фойдаланишади. Ассос тарикасида айтиб утиш мумкин. Умумий респондентларнинг 20% и эса аъло

даражада деб бахолашмокда. Демак колган респондентларнинг 27% кисми узларини паст даражада деб бахолашади. Социологик суровнома иштирокчиларига куйидаги АКТга оид компетенциясини шаклланишида педагогик хамкорликнинг кайси усулини мухим хисоблайсиз? Мазмунидаги савол берилганида, турли фикрларга гувох булинди. Масалан, энг куп яъни 34,5% респондент Профессор-укитувчи ва талабаларда АКТга оид компетенциянинг шаклланишида онлайн курсларни жорий килиш ва бу курсларни узлаштириш курсаткичини белгилаш максадида балл асосида тестлардан утишни зарурий килиб белгилаш лозим деган фикрни илгари суришмокда. 30,5% респондент эса профессор-укитувчилар АКТга оид компетенциянинг шаклланишида ихтиёрий курсларни ташкил килиб, ушбу курсларни узлаштирилишини имтихон асосида сетификатлаштирилса, бу жараён ихтиёрий килиб белгиланса (ушбу хужжати бор профессор-укитувчилар учун маошда фоиз кушимчаларини жорий этилса) максадга мувофик деган фикрни илгари суришмокда. 22% кисми эса профессор-укитувчи ва талабаларнинг курслари алохида булиши кераклиги ва курслар мана шу асос буйича шакллантирилишини жуда мухим деб хисоблашмокда. Респондентларнинг карийб 10% кисми АКТ дан фойдаланиш менимча ихтиёрий, бунинг учун курслар шарт эмас, керак булган ходим узи учун урганади деган фикрни билдириб утишди. Куриниб турибдики таълим тизимида янгидан-янги билимлар турли компютер ва тил крсларини урганмокчи булганлар сони бугунги кунда жамиятда анча жадаллашган. Мазкур саволда хам умумийлаштирилган холда хисобланса, деярли 90% респондентлар турли курсларда билим олишни афзал куришмокда.

Суровнома мобайнида респондентларга Олий таълим тизимида масофавий укитиш буйича кандай таклифларингиз бор? Мазмунидаги савол берилди ва улар томонидан турли фикрлар берилганига гувох булинди. Масалан катнашчиларнинг энг кам фоиз улушини ташкил этаётган яъни 3% кисми хозирча масофавий таълимга каршилигини кейинчалик эса бу каршиликни узидан олиб ташлаши мукинлигини таъкидлашмокда. Таккослаш учун энди энг куп билдирилган фикр яъни 28,5% респондентлар масофавий таълимга каршиман деган фикрни илгари суришмокда. 19,5% суровнома иштирокчилар факат ёш болали оналар учун кулай жараён эканини билдириб утишди. Яна 11% иштирокчи дунё тажрибасига назар солиб иш тутиш жоиз кабилидаги фикрни, 10% иштирокчи масофавий таълимни факат сиртки таълим шаклига кулланса максадга мувофик деган фикрни, яна 7% респондентлар масофавий таълимга утишдан олдин

онлайн укув материалларини шакллантириб олиш жоиз деган фикрни илгари суришмокда. Хулса килиб айтганда, юкоридаги саволларда хам мазкур саволлардаги каби фикрлар ухшашлигига гувох булиш мумкин. Бу ерда кузатилаётган курилиши керак булган асосий масала электрон укув кулланмалар, турли материалларнинг мавжуд булиши ва таълим тизимини ахборотлаштириш оркали мазкур сохада катта ютукларга эришиш мумкинлигини таъкидлашмокда.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Олий таълим тизимини тез суръатларда такомиллаштириш учун энг аввало тизим субектларининг медиасаводхонлигини ошириш, бунинг учун барча зарур ташкилий асосларни таъминланиши лозим. Суровнома натижасида куйидаги тавсиялар илгари сурилмокда:

- укув жараёнларини бошкаришни автоматлаштириш - вакт ва мехнатни тежашни таъминлайди;

- таълим субъектларининг Ахборот коммуникация воситаларидан фойдаланииш куникмаларини - медиасаводхонлигини мунтазам ошириб боришни таъминлаш;

- замонавий инновацион технологияларни, самарали методларни укув жараёнига татбик этиш;

- АРМ базаларига онлайн кириш имконини яратиш.

- информацион маданиятни шакллантириш ва юксалтириш;

- олий таълим муассасаларида укув жараёнларини ахборотлаштириш технологиялари асосида такомиллаштириш муаммолари ва авзалликларини тахлил килиш.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасини ривожлантириш буйича Тараккиёт стратегияси тугрисида"ги Фармони.//Узбекистон Республикаси ^онун хужжатлари туплами. - Т., 2021. -Б.39.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг Узбекистон Инновацион ривожланиш вазирлигини ташкил этиш Фармони//ВДММБ: 06/17/5264/0339-сон 01.12.2017 й.

3. https://lex.uz/docs/3431985

4. Бегимкулов У.Ш. Педагогик таълим жараёнларини ахборотлаштиришни ташкил этиш ва бошкариш назарияси ва

Республикаси тугрисидаги

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

117

aManneTH MaB3ycHgarH negarorHKa ^aHnapu goKTopu hhmhh gapa^acuHH onum ynyH e3HnraH gнссepтaцнa. - TomKern\ 2007.

5. P. HmMyxaMegoB, A. A6gyKogupoB, A. napgaeB. "TatnuMga нннoвaцнoн TexHonoruanap: TatnuM Myaccanapu negaror-yKHTyBHunapu ynyH aManun TaBCuanap". - T., 2007. - E.43.

6. Farhodjon Anvarjon Ogli Ibrohimov. Ta'lim muassasalarida huquqiy ta'lim-tarbiyaning zarurati. Academic Research in Educational Sciences. 2020. № 1/ 362-367-betlar

7. S.I.Doniyev, FA Ibrohimov, IS Joldasov. Boshlang'ich ta'lim rivojlanish tendensiyalari (Finlandiya ta'lim tizimi misolida). Pedagogika va psixologiyada innovatsiyalar. (2-maxsus son). Toshket-2020.

8. F.A.Ibrohimov, ZM Kabirova. Inklyuziv ta'lim va yangicha pedagogik yondashuvlar. Academic research in educational sciences 2 (CSPI conference 1),

567-571.

September, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.