Научная статья на тему 'ОИЛА БАРҚАРОРЛИГИДА ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ'

ОИЛА БАРҚАРОРЛИГИДА ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
132
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
урф-одат / анъана / қадрият / эр-хотин муносабатлари / фарзанд тарбияси / вазифа / бурч / сифат ва фазилат.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Кушакова Н.И., Йўлдашева С. С., Аминжонова М. К, Нажимова Ф. Н

Мақолада шарқ халқлари, хусусан ўзбек халқи оилавий турмуш тарзи, эр-хотин муносабатлари, уларнинг вазифалари, бурчлари, сифат ва фазилатларининг ижтимоий психологик омиллари ҳақида фикр юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОИЛА БАРҚАРОРЛИГИДА ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШИ»

ОИЛА БАР^АРОРЛИГИДА ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧЩИШИ

Кушакова Н.И.

Низомий номидаги ТДПУ "Амалий психология "кафедраси уцитувчиси

Йулдашева С. С.

Низомий номидаги ТДПУ талабаси Аминжонова М. К.

Низомий номидаги ТДПУ талабаси

Нажимова Ф. Н.

Низомий номидаги ТДПУ талабаси

Аннотацияси: Мацолада шарц халцлари, хусусан узбек халци оилавий турмуш тарзи, эр-хотин муносабатлари, уларнинг вазифалари, бурчлари, сифат ва фазилатларининг ижтимоий психологик омиллари уацида фикр юритилган

Калит суз. урф-одат, анъана, цадрият, эр-хотин муносабатлари,фарзанд тарбияси, вазифа,бурч, сифат ва фазилат.

Аннотация: В статье рассматриваются социально-психологические факторы изучаемых восточных народов, в частности узбекского народа, семейная жизнь, супружеские отношения, их обязанности и ответственность, качества и атрибуты.

Ключевое слово. обычаи, традиции, ценности, отношения в паре, воспитание детей, долг,качество и добродетель.

Abûract. The article discusses the social and psychological factors of the Ea&ern peoples tiudied, in particular, the Uzbek people, family life, marital relations, their duties and responsibilities, qualities and attributes.

Key word. cu&oms, traditions, values, couple relationships, child rearing, duty, duty, quality and virtue.

Ижтимоий-тарихий ва илмий манбаларнинг гувохлик беришича, узбек оиласининг хаёти, ундаги узаро муносабатлар, унинг урф-одатлари, анъаналари ва кадриятлари, турмуш тарзи, маданияти, тарбиявий мухити ва мехнат шарт-шароитлари жиддий илмий муаммолар сифатида XX асрнинг 60-70 йилларидан эътиборан урганила бошланди. Ана шу йиллардаги дастлабки тадкикотлар купрок фалсафий, тарихий, этнографик йуналишдаги ва оиланинг тарбиявий ва мехнат шарт-шароитларини урганишга каратилган булса, кейинги тадкикотлар уз характерига кура, оиланинг маданий, хукукий, тиббий, унинг турмуш тарзи, ундаги тарбия мухитининг ахамияти, узаро муносабатларнинг психологик конуниятларини урганишга каратилганлиги билан ажралиб туради. Оила мавзуси буйича биринчи ижтимоий психологик тадкикот юртимизда ХХ асрнинг 70-йиллари охири 80-йилларнинг бошида И.Ёкубов томонидан утказилган булиб, у оилавий муносабатларнинг баркарорлиги ва эр-хотин ижтимоий ролларининг

мувофиклигини таъминловчи социал-психологик омилларни урганди. Тадкикот натижасида шу нарса аникландики, оила аъзоларининг роллар борасидаги мувофик узаро муносабатлари оилавий хамжихатликнинг мухим шартидир. Оилавий мажоролар эса, асосан хозирги замон узбек аёлининг ижтимоий мехнат билан бандлиги хамда оилавий муносабатларда эскилик саркитларининг сакланиб колганлигидадир. Кейинчалик шу каби оила ва оилавий муносабатларнинг ижтимоий психологик феноменларига баFишланган тадкикотлар узбекистонлик олимлар Г.Б.Шоумаров ва унинг издошлари, шогирдлари ишларида ривожлантирилди. Масалан, Г. Шоумаров ва Е.А.Моршиналарнинг (1986) тадкикотларида оилада болалар тарбиясига бевосита таъсир курсатадиган ижтимоий-психологик омиллар урганилди, чунончи, унда узига хос миллий ва анъанавий узаро муносабат хусусиятларининг урни белгиланди. Оилавий муносабатлар психологияси хусусида утказилган мухим тадкикотлардан бири Н. СоFиновнинг узбек оиласига хос булган никох ва оила муносабатлари-никохдан коникиш, никох мотивлари, оила куришнинг узбекларга хос булган ёш хусусиятлари, ёш узбек оилаларидаги психологик можаролар ва ажралишларнинг сабабларини систематик тарзда урганган илмий ишидир. Бу тадкикотда илгари хеч урганилмаган илмий маълумотлар тупландики, уларга кура, узбек оиласининг курилишига сабаб буладиган асосий мотив - бу "Фарзандли булиш", (биринчи уринда), иккинчи уринда "Жамоатчиликнинг гап-сузига колмаслик", учинчи уринда "Ота-она ва кавми-кариндошларнинг истакларини бажо этиш" ва хоказолар аникланди. Н. СоFиновнинг туплаган маълумотлари ёш оилалар, можароли оилалар ва ёшлар тарбияси билан машFул булганлар учун мухим илмий йул-йурикдир. Бу каби изланишлар кейинчалик М. Утепбергенев, М. Душанов ишларида давом эттирилди. Уларда оила ва никох муносабатлари коракалпоFистонликлар ва кирFиз оилалари мисолида урганилди. Мазкур тадкикотлар сирасига куйидагиларни келтириб утиш уринлидир. Жумладан, Х.Тоштемиров (1977, 1980), Л.С.Яхёев (1980), Г.М.Хдмидова (1984), Т.Т.Туйчиева (2000), М.Холматова (2000)лар томонидан оилавий турмушнинг фалсафий жихатлари, оила-никох муносабатларининг такомиллашиш анъаналари ва хозирги замон узбек оиласининг турмуш тарзи урганилган. Ш.А.Исроилов (1979), Ф.М.Отахужаев (1995) ва бошкалар уз тадкикотларида узбек аёлларининг хукукий масалалари, оила-никох муносабатларининг хукукий жихатларини урганганлар. М.Р.Буриева (1997) уз тадкикотларида узбек оиласининг демографик жихатларини тадкик этган. Б.З.Умаров (1986) эса уз ишларида узбек оиласининг социологик жихатларини тадкик этган. Айникса, Республикамиз педагог олимларининг мазкур сохада амалга оширган тадкикотлари эътиборга лойикдир. А. К. Мунавваров (1984, 1994), М. И. Сангилов (1986), О.Мусурмонова (1999), Х,.Узоков (1992,1994), О.Тураева (1990) ва бошкалар уз тадкикотларида узбек оиласининг узига хослиги, тарбиявий имкониятлари ва шартшароитлари, узаро муносабатлар шаклланишининг маънавий асосларини кенг урганганлар. Оилавий хаёт психологияси, оила-никох муносабатлари, оиладаги узаро муносабатлар, ундаги зиддиятлар, ажралишлар ва унинг окибатлари кейинги йилларда психология фанининг кенг тадкикот объектига айланиб бормокда. Бу

сохада психолог олимлардан Г.БШоумаров (1986, 1990, 1994, 2001), Е.А.Моршинина(1986), Э.Гозиев (1994, 2002). В.М.Кдримовд (1987, 1994, 1999), М.Г.Ддвлетшин (1993,1994), Н.А.Согинов (1990), С.А.Охунжоновд (1991), А. Шожалилов (1994), Т.М.Адизовд (1994), Э.Усмонов (1993), XXI - Аср психологияси: муаммолар ва истикболлар. 2022 йил 17-18 июнь 79 Х.Каримов (1994), Ш.Ш.Жураева (1994), Р.С.Самаров (1997), О.Шамиева (2000) Н.Салаева (2001), Ф.Р.Рузикулов (2002) ва бошкалар олиб бораётган илмий тадкикот ишлари диккатга сазовордир. Республикамизнинг етакчи психолог олимларидан Г.Б.Шоумаров (1990, 1994, 2000) уз тадкикотлари натижаларига таяниб, оиланинг мустахкам булиши, эр-хотиннинг бахтиёр хаёт кечиришлари ва тинч-тотув яшашларида уларнинг узаро ковушиши мухим роль уйнайди (165) деб курсатади. Олинган маълумотларнинг гувохлик беришича, узбек халкининг узок тарихга эга ижтимоий-маданий мухити, турмуш тарзи, маданияти, миллий онги ва узини узи англаши, миллий характери, хулк-атвор стереотиплари ва узига хослигини илмий урганиш оила баркарорлигига шахслараро муносабатлар таъсирининг ижтимоий-психологик хусусиятларини аниклашга имкон яратди. Мавзуга дахлдор сифатида урганилган шарк халклари, хусусан узбек халки оилавий турмуш, эр-хотин муносабатлари, уларнинг вазифа ва бурчлари, сифат ва фазилатлари акс этган мукаддас диний манбалар, узбек халк OFзаки ижоди, шаркнинг буюк мутафаккирлари ва маърифатпарвар зиёлилари асарларида кимматли маълумотлар жамланган. Улардан хозирги ёшларни оилавий турмушга тайёрлашда ва оилавий турмуш амалиётида самарали фойдаланиш мумкин. Тарихий манбаларнинг далиллашича, кадим-кадимдан оилага мукаддас маскан, инсон камолоти, жамият тараккиёти ва баркарорлигини таъминлайдиган ижтимоий институт сифатида каралган. Шу боис, оила ва никох масалаларига, оилавий турмуш тартиб-коидаларига, эр-хотиннинг вазифа ва бурчларига алохида эътибор берилган. Оила турмуши билан боFлик муаммолар унинг фаровонлиги, фарзандлар камолоти, эр-хотиннинг эзгу-истаклари ва манфаатларига мос хал этилган. узбек халкининг оилавий турмуш хос тарихий тараккиёт давомида орттирган тажрибаси унинг муаммоларини хал килиш ва турмуш тарзини максадга мувофик ташкил этишда мухим ахамият касб этади. Жамиятнинг ижтимоий тарихий тараккиёти ва унда кечган иктисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ва маърифий узгаришлар оила турмуш тарзига бевосита таъсир этган (акс этган). Оила тараккиёти тарихининг хамма боскичлари ва замонларида оилавий турмушга хос турли муаммолар шаклланган ва улар жамиятшунослик, инсоншунослик фанларининг мухим масалалари сифатида каралган. Оилавий турмуш масалаларини урганган узок ва якин чет эл психологияси айнан оила баркарорлигига шахслараро муносабатлар таъсирининг ижтимоий-психологик хусусиятларини урганмаган булса-да, унинг баркарорлигини сакловчи ёхуд бузилишларига олиб келувчи иктисодий, ижтимоий-биологик, ижтимоийпсихологик, маънавий-маданий, хиссий-эмоционал, тарбиявий-педагогик омиллар таъсирини урганганлар ва оилавий турмуш муаммоларини ечиш билан боFлик кимматли маълумотлар, илмий хулоса ва тавсияларни илгари сурганлар. Мазкур илмий натижалар биз танлаган муаммо учун хам ахамиятли

эканлигини эътироф этган холда тадкикотларимизда миллий худудий хусусиятлар чукур мужассамлашган узбек оилалари турмушига, эр-хотиннинг узаро муносабатларига, унинг баркарорлигига шахслараро муносабатлар таъсирининг миллий-психологик хусусиятларига алохида эътибор билан ёндошдик. Мамлакатимиз психологлари (бошка ижтимоий-гуманитар фан сохалари вакиллари хам) томонидан оила ва никох муносабатлари, оилавий турмушнинг турли жабхаларига хос муаммолар муайян даражада урганилаётган булса-да, лекин оилавий турмушга хос баъзи муаммолар хали хам долзарблигича колмокда. Чунончи, оиланикох муносабатларининг бекарорлиги, ажралишлар сонининг ошиб бориши, унда эр-хотин уртасидаги муносабатларда турли омиллар билан боFлик. Зиддиятларнинг юзага келиши ва уларнинг кескинлашуви, оилавий муаммо ва зиддиятларнинг миллий-худудий узига хослиги сакланиб колмокда. Мазкур муаммолар узбек миллий маданий мухити шарт-шароитлари таъсирида оила баркарорлигига шахслараро муносабатлар таъсирининг ижтимоий-психологик хусусиятларини урганишни такозо этди. Оиладаги шахслараро муносабатлар миллий-худудий хусусиятларга узвий боFлик мураккаб тизимга эга булиб, унинг асосий буFини эр билан хотин уртасидаги муносабат хисобланади. Ундаги шахслараромуносабатларбаркарорлигини оилавий кадриятларнингшаклланганлик даражаси белгилайди. Эр-хотинлар муносабатларига оид (жинсий муносабат, шахс сифатидаги идентификациялашганлик, маиший-хужалик, ота-она-тарбиячилик, ижтимоий фаоллик, эмоционал психотерапевтик, ташки жозибадорлик) кадриятлар этнопсихологик ва миллий-маданий мухит таъсири остида булиб, синалувчилар букадриятларзарурлигинитаъкидласалар-да,лекинхалихамэтникстереотиплашган характерга эга. Эр-хотинларнинг шахслараро муносабати билан оилавий кадриятлари узаро узвий хусусиятга эга булиб, уларни шаклланмаганлиги муносабатларнинг бекарорлашувига олиб келади. Эр-хотиннинг шахс сифатида идентификациялашуви оила куриш жараёни билан адаптация боскичида таъминланиши зарурат эканлиги кузатилади. Ота-онанинг маслахати билан шахсий максадни мувофиклаштириш, «гардиш самараси» таъсиридан кочишни таъминлайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Майерс Д. Социальная психология. Интенсивный курс / Д. Майерс. - 4-е междунар. изд.. - СПб.: Прайм-Еврозанок, 2016

2. Андреева Г.М. Социальная психология: Учебник для высших учебных заведений / Г.М. Андреева. -М., 2017. - 363 с.

3. Исмоилова Н., Абдуллаева Д. Ижтимоий психология. -Т.: Узбекистон файласуфлар жамияти, 2013 (56- 85 б)

4. Социал психология. В.М. Каримова, О.Э. Хдйитов, Н.Ш. Умарова. Дарслик, -Т.: 2021. - 260 б. (23-37)

5. Васила Каримова. Ижтимоий психология. - Т.: «Фан ва технология». 2012. (18-31 б)

IMPROVING STUDENTS' PROFESSIONAL COMMUNICATIVE COMPETENCE BASED ON CORPUS BASED APPROACH

Pulatova D. R.

Associate professor, PhD Oriental University Egamberdieva F. O.

Associate professor, PhD Oriental University

Annotation: This article highlight improving indents 'professional communicative competence in higher education based on corpus-based approach.

Concordance lines which are taken from written or oral text database help indents to analyses some specific terminologies in their profession.

Keywords: corpus based learning technology, communication, communicative competence in different professions.

Аннотация: В данной статье освещается совершенствование профессиональной коммуникативной компетентности студентов в высшей школе на основе корпусного подхода. Строки согласования, взятые из базы данных письменных или устных текстов, помогают студентам анализировать некоторые специфические термины в своей профессии.

Ключевые слова: технология корпусного обучения, общение, коммуникативная компетентность вразличных профессиях.

Currently, world experience shows that the organization of the educational process using lingui^ic corpora in higher education in^itutions around the world is very effective. The essence of corpus-based learning technology (DDL-data-driven learning) is that ^udents use the corpus directly to find information about "unknown" professional terms. [i;p 31.].

Corpus-based learning technologies are making a huge contribution in increasing ^udents' aptitude for their future profession. In this case, the corpus-based educational technology serves to make future professionals more competitive in the global labor market. Nowadays, no one doubts the etymological and semantic similarity of the terms "communication" and "dialogue", as well as the close connection between professional culture and knowledge of a foreign language.(O.D. Pritok,YE.V. Rudenskiy, I.A. Fedyakin, T.N. A^afurova, N.M. Greydina, V.I. Tuzlukova and etc.). Since communication can be embodied both as a process of human interaction and as an information process aimed at a numerically larger, dispersed audience, during communication in a foreign language, ^udents learn not only interpersonal communication, but also indirectly mediated communication, which is especially important in the context of the ^lengthening of the communication infra^ructure.

Researchers identify three approaches to examining the phenomenon of communication in the evolution of communicative knowledge (O.M. Matyash) [2].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.