Научная статья на тему 'ОБСТОЯТЕЛЬСТВО СФЕРЫ ЗДРАВООХРАНЕНИЯ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА В 1948-1949 ГОДЫ'

ОБСТОЯТЕЛЬСТВО СФЕРЫ ЗДРАВООХРАНЕНИЯ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА В 1948-1949 ГОДЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
24
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕГИОН / РАЙОН / КИШЛАК / СЕЛО / СОВЕТ / МЕДИЦИНА / МЕДСЕСТРА / ВРАЧ / АМБУЛАТОРИЯ / ДЕТСАД / БЮДЖЕТ / АКУШЕРКА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бадалов Исфандиёр

Следует отмечать, что в 1948-1949 годы, несмотря на существующие проблемы и недостатки, сфера медицины Кулябского региона развивалась, и сотрудники этой области для достижения доверии населения внесли значительные вклады. В том числе, в этот период организовали и провели большую программу по прививке и вакцинации, чтоснизило уровень заболевания населения от инфекционных болезней. В этот период осуществление медицинской помощи населению, защиты здоровья ребёнка и матери улучшилась, при этом количество смерти матерей во времяродов значительно снизились. По причине безответственности высокопоставленных чиновников района и сельских советов большое количество бюджетных денег направленных на эту сферу расходовались не целенаправленно, что в итоге приведет к несостоятельности и обнищанию деятельности этой сферы. В это время открылись новые медицинские пункты помощи и детские сады, но вместе с тем существовали нужды и нехватки поддержки. В статье описывается проблемы, недостатки в этой сфере.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HEALTH SITUATION OF KULOB REGION IN 1948-1949

It should be noted that in 1948-1949, despite the existing problems and shortcomings, the field of medicine in the Kulob region developed, and the employees of this field made significant contributions to achieve the confidence of the population. In particular, during this period, they organized and carried out a large program of inoculation and vaccination, which reduced the level of illness of the population from infectious diseases. During this period, the provision of medical assistance to the population, protection of the health of the child and mother has improved, while the number of mothers' нealths during childbirth has significantly decreased. Due to the irresponsibility of high-ranking officials of the district and village councils, a large amount of budget money allocated to this area was not spent purposefully, which will ultimately lead to insolvency and impoverishment of the activities of this area. During this time, new health centers and kindergardens were opened, but at the same time there was a need and a lack of support. The article describes the problems, shortcomings in this area.

Текст научной работы на тему «ОБСТОЯТЕЛЬСТВО СФЕРЫ ЗДРАВООХРАНЕНИЯ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА В 1948-1949 ГОДЫ»

Keywords: Russia, Badakhshan, Tajiks, A.A. Bobrinsky, beliefs, religion, direction, Islamism.

Сведение об авторе:

Акризоев Максуд Махрамбекович - докторант (PhD) кафедры истории таджикского народа Хорогского государственного университета им. Моёншо Назаршоева, Тел.: (+992) 988665711; Электронный почта: akrizoev92@mail.ru

Аbout the author:

Aqrizoev Maqsud Mahrambekovich - the (PhD) student of the departament of Tajik nation history at Khorog State University named after Moyonsho Nazarshoev Tel.: (+992) 988665711; E-mail: akrizoev92@mail.ru

УДК:61(09) (575. 34)

ВАЗЪИ СОХДИ ТАНДУРУСТИИ МИНТА^АИ КУЛОБ ДАР СОЛХОИ 1948-1949

Бадалов И.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллощ Рудаки

Пас аз хотимаи Чанги Бузурги Ватанй, дар мамлакати Шуравй, саноат, кишоварзй, фарханг ва сохаи тандурустй тибки накшаи панчсола ба пешравихои бузург ноил гардида, ахолй ба баркароркунии харобихои солхои баъдичангии хочагии халк шуруъ намуданд. Ин харакат самти тандурустии Ч! ПС Точикистонро водор мекард, ки сифати хидматрасонии тиббиро ба оммаи халк бехтар созанд.

Захмату талошхои шахсиятхои маъруф дар илми тибби Шуравй, саъю кушишхои тамоми дастаи бузурги кормандони тиб, ки ба кумаки хамешагии хукумат ва тамоми мардуми Шуравй такя мекарданд, дар сохаи тиб натичахои баланд ба бор оварданд. Сохаи тибби мо ба он дарачае расида буд, ки кишвархои капиталистии Гарб хатто чунин комёбихоро орзу карда наметавонистанд [1].

То 1 майи соли 1949 дар вилояти Кулоб 51 табиб ва 284 кормандони миёнаи тиббй фаолият менамуданд, ки аз онхо аксарияташон аз 3 сол боло собикаи корй доштанд. Аз 51 табибон 25 нафари онхо дар шахри Кулоб ва бокимонда 26 нафар дар дехот барои мардум хидмат мекарданд. Аз ин миён табибони шахрй Красилников, Фахруддинов, Егоров, кормандони тиббй Дубенцов, дезинфектор Валиев, хамширахо Бенжаминова, Сказкина, Сардори шуъбаи тандурустии нохиявии Колхозобод Квачев, духтури нохияи Ховалинг Петров, духтури нохияи Шурообод Полумордвинов, табиби нохияи Даштичум Акоева, сардори маркази тиббии кишлоки Дехконарики нохияи Фархор Ямонт Ф.А. ва дигарон дар кори худ натичахои хуб ба даст оварда, дар хама корхо фаъолона иштирок менамуданд. Дар баробари ин, метавон табибони нохияхоеро номбар кард, ки кори худро пурра ва хуб анчом надодаанд аз чумла сардори шуъбаи тандурустии нохиявии Даштичум Гулов, раиси сардори шуъбаи тандурустии нохияи Кизилмазор Серикова ва чанде дигарон [6].

Ба туфайли кумаки бебахо ва таваччухи хизбу хукумат, сохаи тандурустй дар чумхурй ба муваффакияти хубу бехтар ноил гашт. Лозим ба ёдоварист, ки дар тули солхои хукмронии Шуравй шумораи муассисахои тиббии дехот 6,5 маротиба афзоиш ёфтааст, бисёре аз мушкилоти кормандони сохаи тиб хал карда шуд, шумораи духтурон нисбат ба соли 1913 бештар аз 9 баробар афзуд. Шумораи хамширахо аз 47,8 хазор ба 600 хазор нафар расонида шуд.

Макомоти сохаи тандурустй ва кормандони тиббии минтакаи Кулоб дар тули солхои панчсолаи баъдичангии накшаи Сталинй корхои зиёдеро анчом дода, барои чалб намудани ахоли ба сохаи тиб чихати солимгардонии ахолй чорабинихои зиёде баргузор менамуданд.

Сол аз сол барои эхтиёчоти тиббии минтакаи Кулоб маблагхои калон чудо карда шуда дар ин замина шабакаи муассисахои тиббй васеъ карда шуданд. Дар давоми солхои 1946-1949 фонди музди мехнат аз хисоби васеъ шудани шабакаи муассисахои табобатй ру ба бехбудй нихода, дар шахр 56% ва дехот 80% афзоиш ёфтааст.

Умуман солхои 1948 ва 1949 дар минтакаи Кулоб як катор муассисахои тиббй фаъолият мекарданд. Ба монанди:

Беморхонаи минтакавии шахри Кулоб, ки 100 рахти хоб ва дорои шуъбахо, аз кабили: лабораторияи чаррохй, терапевтй, кудакона, педиатрй, таносул, гинекологй, сироятй, клиникй ва ташхисй буд. Дар робита бо муттахидшавии муассисаи поликлиникй, шуъбаи поликлиникии бемористон дорои утокхои махсуси табобатй-чаррохй, гушу гулу ва бинй, терапевтй, чашм, дандосозй, дандонпизишкй ва варача буданд. Илова бар ин, дар вилоят пойгохи минтакавии сил, истгохи санитарй-эпидемиологй бо як тачхизоти пешгирии дезинфексия, истгохи тропикии минтакавй бо лаборатория, хонаи минтакавии таълими тиббй, ду муассисаи кудаконаи доимамалкунандаи шахр, хучраи ёрии таъчилй, хучраи машваратй бо се тайиноти тиббй, марказхои

caro^ara дaр пaxтaзор вa МТС-хо вa як aмбyлaторияи шaбонaрyзй дaр xидмaти мaрдyм кдрор доштaнд.

Дaр ин мyaccиcaхои ëрирacонии тиббии вилоят дaр cоли 1948 2854 бемор биогарй кaрдa шуд^ дaр cоли 1949 ин шум^ бa 1771 нaфaр рacид. Соли 1948 бa 29093 нaфaр ёрии тиббй додa ш^ст

Дaр cемохaи aввaли cоли 1949 дaр беморxонaи вилоятии куло6 625 нaфaр, биcгaрй шуд^ 6695 руз дaр ин чо тaбобaт ëфтaaнд.

Дaрмонгохи шaхрй дaр cоли 1940, дорои 8 поетгохи тиббй 6уд, дaр ин дaврa мурочшти беморон 31,2%-ро тaшкил ди^д, nac дaр cоли 1948 29,5%-ро дaр бaр мегирифт. Пacг шyдaни мурочшти беморон бо он aœc ёфт, ки дyборa шyъбaхои ëрирacони тиббй бa пойгохои минтaкaхои мycгaкил тaбдил ëбaнд. Бо нaзaрдошти тaшрифхои кдблй бa дaрмонгохи шaхр кдбули беморон дaр tochto^^® фелдшерй-aкyшерии нохияи Кулоб aфзоиш ëфтa, дaр шaхр кyмaк дaр xонa низ зиёд гaдид. Дaр нохияхои вилоят cоли 1947 тaбибон бa ниëзмaндон дaр xонa дaр 137 хaзор холaт вa шли 1948 дaр 306 хaзор холaт, яъне 3 мaротибa здадгар ëрии тиббй рacонидaнд, ки бa мaротиб зиëд мебошaнд [2]. Дaр ин дaврa дaр xyди нохияи Кулоб як ra^raë™ ëрии тaъчилй мaвчyд буд, ки as чониби кормaндони cохaи тиб дaр 781 холaт бa 3128 нaфaр ëрии aмбyлaтории тиббй рacонидa шyдaacт.

Дaр шaхри Кулоб як xонaи кyдaкон бaрои 60 нaфaр фaъолият дошт^ хyчрaи беморихои бaчaгонa вa ху^и дaндонпизишкй низ тaъcиc додa шуда буд. Дaр cоли 1948, дaр ин дaрмонгох 1942 нaфaр мyолличa шуд^ 54 нaфaри дигaр aB чониби тaбибон дaр xонa тaбобaт кaрдa шyдaнд, зеро шyъбaи дaрмонгохи кyдaкон aз нимaи дуюми шли 1948 бa кор OFOЗ гард.

Aгaр дaр cоли 1944 бa 1,8 хaзор зaнон вa 4,5 хaзор кyдaкон тaвcияхои тиббй додa шyдa бошaд, nac cоли 1948, aз чониби мaшвaрaтчиëни тиббй бa 3,5 хaзор зaнон, 15,4 хaзор кyдaкон чунин ëрии тиббй рacонидa шуд, хaмчyнин дaр cоли 1948 беш aз 5,8 хaзор нaфaр aз xизмaти дaндонпизишкон иcгифодa шмуданд.

Бa тyфaйли мyттaхид шyдaни беморxонaи вилоятй бо дaрмонгохи шaхр дaр cоли 1948 ëрии тиббй бa aхолии шaхри Кулоб бехгaр гардид. Taxaccycи тaбибони дaрмонгоххо тaкмил додa шуд, ки онхо дaр беморxонa бa кор шуруъ кaрдaнд. Бо кушиши тaбибони мaхaлй вa нохиявй шyморaи беморони шифоëфтa дaр беморxонaхо aфзоиш ëфтa, нишондихaндaхои рузхои беморон дaр беморxонaи вилоятй зиëд шуданд, ки ин aз 77,8%-и шли 1947 дaр cоли 1948 бa 97,7% рacонидa шуд. Сaтхи фaвти беморон бошaд aз 3,9%-и шли 1947 дaр cоли 1948 то бa 2,6% кохиш ëфx Хдмчунин дaр ин дaврa мyвaффaконa aнчом додaни aмaлиëти чaррохй xеле здед гaрдидa буд, ки чунин вaзъ бовaрии aхолиро ниcбaти cохaи тиб здед нaмyд.

Дaр cоли 1948 183 aмaлиëти чaррохй гyзaронидa шуд, ки ин ниcбaти 37 aмaлиëти чaррохи cоли 1947 aнкaриб 5 мaротибa здедгар буд^ нaтичaи биcëр нaзaррac aрзëбй мегaрдид. Taчрибaи caнчиши xyн бaрои беморон дaр беморxонa дaр cоли 1948 101 aдaдро тaшкил дод^ ниcбaт бa шли 1947, ки 68 aдaдро тaшкил медод, 33 aдaд зиëд мебошaд.

Соли 1948, дaр мaркaзхои caломaтии шaхрхо вa нохияхои вилоят 633 легсияхои тиббй, aз чyмлa 68 ле^ия бa зaбони рycй вa 36 лекcия бa зaбони точикй, 6125 гуфтушунид вa во^рихо, ки дaр онхо беш aз 53363 нaфaр шyнaвaндaгон иштирок кaрдaнд, гyзaронидa шyдa буд [3].

Дaр дехот дaр cоли 1948 14 нукгаи тaбибон, 13 беморxонa бо фaрогирии 335 кaти xоб фaъолият дошт. Дaр cоли 1949 дaр ин беморxонaхо беморон 217,7 хaзор рузро cипaрй нaмyдaнд, ин дaр холеог, ки ин кишyморa дaр шли 1947 133 хaзор рузро тaшкил медод. Нукгахои ëрирacонии фелдшерй-момодоягй aз 52 aдaди cоли 1947 дaр cоли 1948 бa 71 aдaд рacонидa шуд, ки дaр нaтичa хузури беморон дaр онхо бa тaври нaзaррac aфзоиш ëфт вa мyрочиaти беморон бa нукгахои минта^ии aмбyлaторй кохиш ëфт.

Соли 1948 шум^и нукгахои тиббии aмбyлaторй дaр дехот бa 14 aдaд рacонидa шуд, ки шyморaи умумии мyрочиaткyнaндaгон бa 58 хaзор нaфaр рacид.

Иловa бa нукгахои тиббй, дaр дехaхо 7 нукгаи мaшвaрaти тиббии зaнонa aмaл мекaрд, ки aкcaри онхо aз чониби кормaндони caтхи миëнa рохбaрй кaрдa мешуданд. Дaр cоли 1948, бa 5581 нaфaр зaнон вa 1648 кyдaкон дaр ин мaшвaрaтxонaхои тиббй гуфтугухо гyзaронидa шyдa буд. Х,изб вa шaxcaн xyди Стaлин бaрои рacонидaни ëрии тиббй вa хифзи caломaтии кyдaкони xyрдcол aхaммияти мaxcyc зохир менaмyдaнд. Аммо дaр ин дaврa, фaрогирии пиронcолон, xycycaн, aхолии бумй, бa нукгахои тиббй вa мaшвaрaтxонaхо xеле кaм бa нaзaр мерacид.

Дaр ин дaврa ягонa рохи фaрогирии пиронcолон бa ëрии тиббй рушди нукгахои тиббй дониcгa мешуд.

Aгaр дaр cоли 1940 дaр ин минтае ягон нaфaр дaндонпизишк фaъолият нaдоштa бошaд, nac дaр cоли 1948 aллaкaй 7 нукгаи дaндонпизишкй дaр минтак^ тaшкил шуда буд.

Бaрои гyзaронидaни чорaбинихои зиддиэпидемиявй вa зидди тaблaрзa дaр минтак^ 12 пойгохи тропикй вa 13 caнитaрию эпидемикй aмaл мекaрд.

Сaтхи бемории вaрaчa дaр минтaк;a дaр cоли 1948 ниcбaт бa шли 1947 15,8% кохиш ëфтa, шум^и cироятëфтaгон aз 7259 нaфaри шли 1947 бa 6118 нaфaр дaр cоли 1948 рacонидa шуд. Дaр

бaрoбaри паст шудани caтхи бeмoрй, дар мачмуъ, дар минтака, дар шхияи Кyлoб, шхияи Бaлчyвoн, шхияи Шyрooбoд, шхияи Caриxocoр пахн шyцaни ин бeмoрй хaмoнo идoмa мeëфт.

Ичрoи кaрoри Шyрoи Вaзирoни ЧШ^ Toчикиcтoн аз 13 ceнтябри coли 1946, банди 3 «Дар бoрaи 4}«o кардани xинизaтoр ва ceнизaтoрхo аз чoниби рoхбaрoни кoрxoнaхo, мyaccиcaхo ва шyрoи кoлxoзхo» дар coли 1949 шмилан Faйрикaнoaтбaxш буд. Мacaлaн, дар шхияи Мyъминoбoд аз 45 xo4ara^® кoллeктивй, xинизaтoрхo тан^ дар 13 xo4arn тaкcим карда шyцaacтy xaлoc, дар шахри Кyлoб Зaвoди пaxтa, Фабрикаи нoнпaзй ва дигар муа^ша^ 6o xинизaтoр таъмин нашуда буданд. Дар шyрoи дeхaи Мacлюки шхияи Фaрxoр аз 9 xoчaгии кoллeктивй тан^ дар яктояш xинизaтoр амал мeкaрд. Дар 24 кoлxoзхoи шхияи ДaнFaрa xинизaтoрхoи кoлxoзй мавчуд буда, пурра амал нaмeкaрдaнц. Ин аз oн дaлoлaт мeкaрд, ки раишни ^ot^^o aкcaр вакг oдaмoни бoвaринoкрo ба ин кoр чалб нaмeкaрдaнд ва ё ба onxo caри вакт музди мeхнaт нaмeдoдaнд. Набудани xининизaтoрхo ба вaйрoнкyнии cиcтeмaтикй ва пайдархамии хoлaтхoи варача ва тaлaфoти зиёди рузи кoрй oвaрдa мeрacoнид [5].

Coли 1948 дар шхия^и ин минтака бeмoрихoи cирoяти ба кайд гирифта шуд. Мacaлaн, дoмaнa, cyрxaк, гyлyзиндoнaк ва дигaрoн. Бoяд гуфт, ки дар гирифтoршaвй ба бeмoрй чoйхoи aввaлрo бeмoрии варача мeгирифт

Coли 1948 дар шaхрхoи Toшкaнд ва Cтaлинoбoд 10 табиби витаяти Кyлoб аз такмили иxтиcoc гузаштанд. Дар нyкгaхoи тиббии дeхoт, ба иcтиcнoи дeхoти Даханаи шхияи Кyлoб ва дeхoти Лoлaи шхияи Даштичум, дyxтyрoни иxтиcocмaнд кoр мeкaрдaнд.[6].

Нoвoбacтa аз хамаи ин к^бих^ кoрхoe, ки дар coхaи тандурустй aнчoм дoдa буданд, хануз хам нoкифoя буд, зeрo кoргaрoни ^ot^^o, кoргaрoни кoрxoнaхo талаб мeкaрдaнд, ки шри рyзмaррaи хизб зиëцгaр шиддат гирад ва хукумат ба бeхбyц бaxшидaни тaмoми coхaхoи xoчaгй бaрoи тачлили caнaи мухимми тaъриxи x^ 20-coлaгии Чумхурии Шyрaвии Coтcиaлиcтй Toчикиcтoн диккати зиёд диханд. Пaxтaкoрoни кишвар тacмим гирифта буданд, ки дар шли чашнй камаш 350 xaзoр тoннa пaxтa ба давлат мecyпoрaнд. Омoдaгй ба чашни 20-coлaгии ЧШ^ Toчикиcтoн мавчи нави фaъoлияти cиëcию иcтeхcoлирo дар байни кoргaрoни чумхурй баланд бaрдoшт.

Coли 1949 кoрмaндoни coхaи тиб дар назди x^ вaзифaхoи зeринрo дoштaнд:

• Рашнидани ёрии тиббии бaлaндиxтиcoc ба aхoлй, xycycaн дар давраи тoбиcтoнaи кишoвaрзй;

• Баланд бaрдoштaни мyoличaи тиббии кудашн ва зaнoни хoмилaдoр 6o таваччух ба мaвcими кoлxoзй ва бeхтaр кардани фaъoлияти мoмoдoягй;

• Чалби вaceи кoрмaнцoни coхaи тандурустй дар мyбoризa ва рафъи бeмoрихoи эпидeмй, xycycaн, варача;

• Иштирoки фaъoлoнa дар бaркaрoрии тaртибoти бoлшeвикй дар тaмoми мyaccиcaхoи тиббй, кудашна ва мaкoмoти тандурустии вилoят 6o мaкcaци бeхгaр кардани cифaти xизмaтрacoнии тиббй ба aхoлй ва чoрй намудани кумаки мaxcyc дар дeхoт;

• Таквият дoдaни маърифати тиббй дар байни aхoлии минтака [10].

Хамин тавр, дар coли 1949 шyрoи махаллй, шyъбaхoи тaнцyрycтй ва шyъбaхoи тиббй бoяд якчoя юр мeкaрдaнд, тo бeмoрoнрo дар байни кoргaрoни вилoятй кам карда, тaмoми мyaccиcaхoи кyдaкoнaвy тиббй, xycycaн, мaркaзхoи тиббирo ба мaвcими тирaмoхy зимиогон пурра oмoдa coзaнд.

Xyjioca: баъд аз aнчoми Чанги Бузурги Ватанй, ки бaркaрoркyнии xoчaгии xaлк OFOЗ шуда буд, дар coхaи тиб ташрави^и зиёд хам дар чумхурй аз чумла дар вилoяти Кутоб ба миён oмaдaнц. Дар ин давра бaрoбaри ба дacг oмaдaни кoмëбихo як катор мyшкилихo низ rn^o шуданд. Ба мoнaнци caри вакг пaрдoxт накардани музди мeхнaти кoрмaнцoни тиб, 6o наклиёт ва cyзишвoрй таъмин нашудани мaркaзхoи ёрирашни тиббй, caри вакг 6o xyрoкa таъмин нашудани кyдaкиcтoнхo, бocифaт ва caри вакг таъмир нагаштани мaркaзхoи ëрирacoнии тиббй ва дигар мyшкилoти мавчуда, ки дар биcëр хoлaт ба нoмyнтaзaмии кoри нyктaхoи тиббй caбaб мeгaшт Нoвoбacг аз ин, дар ин давра чaррoхихo аз чoниби тaбибoн ба xyбй aнчoм дoдa шуда, фавти oдaмoн кам гардид. Хамчунин мyрoчиaти aхoлй ба кoрмaндoни тиб ба мaрoтиб зиёд гардид, ки ин аз шри xyби тaбибoн ва бoвaрии aхoлй ба кoрмaндoи ин coхa дарак мeдoд.

ЛДЛБИЁТ

1. Бoйroнии давлатии вигояти Xaraon дар минтакаи Кугоб. Ф7, р-1, п-140, в. 21

2. Бoйгoнии давлатии вигояти Xaraon дар минтакаи Кyлoб. Ф7, р-1, п-140, в. 22

3. Бoйгoнии давлатии вигояти Xaтлoн дар минтакаи Кук^. Ф7, р-1, п-140, в. 23

4. Бoйгoнии давлатии витояги Xacre® дар минтакаи Кук^. Ф7, р-1, п-140, в. 24

5. Бoйгoнии давлатии витояги Xacre® дар минтакаи Кyлoб. Ф7, р-1, п-140, в. 25

6. Бoйгoнии давлатии витояги Xacre® дар минтакаи Кук^. Ф7, р-1, п-140, в. 26

7. Бoйгoнии давлатии витояги Xacre® дар минтакаи Кyлoб. Ф7, р-1, п-140, в. 27

8. Бoйгoнии давлатии витояги Xacre® дар минтакаи Кyлoб. Ф7, р-1, п-140, в. 28

9. Бoйгoнии давлатии витояги Xana® дар минтакаи Кyлoб. Ф7, р-1, п-140, в. 29

10.Бойгонии давлатии вилояти Хатлон дар минтакаи Кулоб. Ф7, р-1, п-140, в. 30

ОБСТОЯТЕЛЬСТВО СФЕРЫ ЗДРАВООХРАНЕНИЯ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА В 1948-1949 ГОДЫ

Следует отмечать, что в 1948-1949 годы, несмотря на существующие проблемы и недостатки, сфера медицины Кулябского региона развивалась, и сотрудники этой области для достижения доверии населения внесли значительные вклады. В том числе, в этот период организовали и провели большую программу по прививке и вакцинации, чтоснизило уровень заболевания населения от инфекционных болезней. В этот период осуществление медицинской помощи населению, защиты здоровья ребёнка и матери улучшилась, при этом количество смерти матерей во времяродов значительно снизились.

По причине безответственности высокопоставленных чиновников района и сельских советов большое количество бюджетных денег направленных на эту сферу расходовались не целенаправленно, что в итоге приведет к несостоятельности и обнищанию деятельности этой сферы. В это время открылись новые медицинские пункты помощи и детские сады, но вместе с тем существовали нужды и нехватки поддержки. В статье описывается проблемы, недостатки в этой сфере.

Ключевые слова: регион, район, кишлак, село, совет, медицина, медсестра, врач, амбулатория, детсад, бюджет, акушерка.

THE HEALTH SITUATION OF KULOB REGION IN 1948-1949

It should be noted that in 1948-1949, despite the existing problems and shortcomings, the field of medicine in the Kulob region developed, and the employees of this field made significant contributions to achieve the confidence of the population. In particular, during this period, they organized and carried out a large program of inoculation and vaccination, which reduced the level of illness of the population from infectious diseases. During this period, the provision of medical assistance to the population, protection of the health of the child and mother has improved, while the number of mothers' malths during childbirth has significantly decreased.

Due to the irresponsibility of high-ranking officials of the district and village councils, a large amount of budget money allocated to this area was not spent purposefully, which will ultimately lead to insolvency and impoverishment of the activities of this area. During this time, new health centers and kindergardens were opened, but at the same time there was a need and a lack of support. The article describes the problems, shortcomings in this area.

Key words: region, district, kishlak, village, council, medicine, nurse, doctor, outpatient clinic, kindergarden, budget, midwife.

Сведения об авторе:

Бадалов Исфандиёр - докторант PhD кафедры историия таджикского народа, Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С. Сафарова 16. E-mail: Kulob.35@mail.ru; тел: (+992) 918191943

About the author:

Badalov Isfandiyor - PhD, student of the Department of History of Tajik natoin, Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulob, st. S. Safarova 16. E-mail: Kulob.35@mail.ru; tel: (+992) 918191943

ПРОБЛЕМЫ РЕГИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ ВО ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКЕ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Махфирати Д.

Таджикский национальный университет

Введение. Центральная Азия является стратегически важным регионом в системе национальных инетересов Российской Федерации. Удачное географическое положение и природные ресурсы давно определили положение региона в системе интересов сверхдержав, а новые геополитические реалии значительно повысили егостатус в системе современных международных отношений.

Российская Федерация преследует не только экономический, политический, культурный и военный интерес в государствах Центральной Азии, но и выступает заинтересованной сторонной в обеспечении региональной безопасности, так как во многом ее безопасность связана с безопасностью региона.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.