Научная статья на тему 'О ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСНОВАХ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К УПРАВЛЕНИЮ РАЗВИТИЕМ МАТЕМАТИЧЕСКОГО ИНТЕРЕСА СТУДЕНТОВ'

О ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСНОВАХ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К УПРАВЛЕНИЮ РАЗВИТИЕМ МАТЕМАТИЧЕСКОГО ИНТЕРЕСА СТУДЕНТОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
34
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕДАГОГИКА / МЕТОДИКА / УЧИТЕЛЬ / СТУДЕНТ / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / ИНТЕРАКТИВ / МАТЕМАТИКА / ОБРАЗОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мусоева Бунафша Аламхоновна, Шодиён Мухаммад Султонзода

В данной статье классифицируется интеграция нескольких аспектов педагогических знаний: методов обучения математике, педагогических компетенций и психологических установок учителей в работе по управлению развитием интересов студентов. В ней основное внимание уделяется интерактивному методу обучения и обсуждается двусторонний обмен преподавателем-учеником и учеником-учеником. Статья рекомендована педагогам, методистам, а также исследователям в области психологии и педагогики. Она кратко и ясно описывает процесс разработки качественного перехода от простого к сложному и снизу вверх.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THEORETICAL BASIS OF PREPARING FUTURE TEACHERS FOR MANAGING THE DEVELOPMENT OF THE MATHEMATICAL INTEREST OF STUDENTS

This article classifies the integration of several aspects of pedagogical knowledge: methods of teaching mathematics, pedagogical competencies and psychological attitudes of teachers in managing the development of students' interests. It focuses on an interactive teaching method and discusses the two-way teacher-student and student-student exchange. The article is recommended for teachers, methodologists, as well as researchers in the field of psychology and pedagogy. She briefly and clearly describes the process of developing a quality transition from simple to complex and bottom-up.

Текст научной работы на тему «О ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСНОВАХ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К УПРАВЛЕНИЮ РАЗВИТИЕМ МАТЕМАТИЧЕСКОГО ИНТЕРЕСА СТУДЕНТОВ»

The use of information and computer technologies in the educationalprocess develops the cognitive motivation of students to study mathematics and creates conditions for studying the competence of this subject. The use of ICT is important and timely to improve the effectiveness of education, self-directed learning and the quality of education.

Key words: presentation, model, competence, learning, technology, computer, information, education, multimedia, knowledge, material, visibility, student, independence.

Сведения об авторах:

Саиджахфаров Ахлиддин Илёсович - ассистент кафедра информатика-программист Педагогический институт в Раштскому районе, Республика Таджикистан, рРашт улица ЭМухиддинов 63. Тел.: (+992)985929200, E-mail: ahlidin_5111@mail.ru Джалилов Хуршед Максудович - к.фм.н., доцент кафедры информатики Таджикский национальный университет 734025 Республика Таджикистан, гДуШанбе, пр. Рудаки 17,ТНУ, Тел.: (+992) 907965569, E-mail: Sharshara68@màl.ruL

About authors:

Saidzhakhfarov AkhUddin Ilyosovich - Assistant Department of Computer Science-Programmer Pedagogical Institute in Rasht District, Republic of Tajikistan, Rasht Street E Mukhddinov 63. Тел. : (+992)985929200, E-mail: ahlidin_5111@mail.ru

Jalilov Khurshed Maksudovich -c.p.m.s., docent of the Department of Informatics, Tajik Nardorad University 734025 Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki ave. 17, Tel: (+992) 907965569, E-mail: Sharshara68@mail.ru.

РОЧДЪ БА АСОС^ОИ НАЗАРИЯВИИ ОМОДАГИИ ОМУЗГОРОНИ ОЯНДА БА РАВАНДИ ИДОРАКУНИИ ИНКИШОФИ ЗАЩИ МАТЕМАТИКИИ ХОНАНДАГОН

Мусоева Б.А., Шодиён М. С

Донишгощ давлатии Бохтар ба номи Н. Хусрав

Азбаски раванди инкишоф гузариши сифатй аз сода ба мураккаб, аз пойин ба боло буда, ба ташаккули кадом як навсохтахои психологй боис мегардад, метавон гуфт, ки инкишофи защи математикии хонанда -ин раванди тагйироти сифатй дар сохаи аклонии шахсият мебошад, ки дар натичаи он дар хонандагон ташаккул ёфтани тасаввурот ва мафхумхои математикй пайдо мегардад.

Дар раванди ба хонандагон омузондани математика такомули равандхои равонии маърифатй (идрок, тафаккур, хотира, нутк, диккат, тахайюл) ба вучуд омада, равишхои фаъолияти зехнй (тахлил, таркиб, хулосабарорй, тасниф ва гайра) ташаккул ёфта, боиси рушди кобилияти математикии хонандагон мегардад.

Ба акидаи В.А. Крутетский кобилияти математикй хамчун "вижагии инфиродй-психологии инсон" ба у дар полати баробар будани шароит нисбатан зудтар, бехтар ва амиктар фаро гирифтани донишхо, махоратхо ва малакахоро дар сохаи математика кумак мерасонад [54].

З.А. Грачева зухуроти фаъолияти зехнии хонандагонро тахлил намуда, баъзе чузъиётеро аз кабили гирой ва мустакилияти тафаккур, тасаввуроти фазоии рушдёфта, мантики амалиёт ва мулохдзахо, зиракй ва хушзехнй ошкор намудааст, ки онхоро метавон пурра ба сохтори кобилиятхои математикй мансуб донист [1].

Аммо, тавре ки М.А. Меченская таъкид намудааст «инкишофи зехнй на танхо ба таълим, балки ба фаъолнокии худи хонанда, хассосияти у нисбат ба таълим дар ин ё он мархдлаи онтогенез вобастагй дорад». Муаллиф инчунин ахамияти тафовутхои инфиродии хонандагонро, ки ба натичахои таълим таъсиррасон мебошанд, таъкид мекунад [3, с.73].

Аз гуфтахои боло метавон хулоса намуд, ки инкишофи завки математикии хонандагон ба хамкории заминахои табий (истеъдод кобилият), шароити мухити мавчудаи ичтимой (таълиму тарбия) ва фаъолнокии худи хонандагон дар раванди маърифат вобаста аст. Вале ба хар сурат накши мухим дар раванди инкишофи завки математикии хонандагон ба таълиму тарбия тааллук дорад, ки раванди мазкурро идорашаванда месозад.

Равишхои муосири таълим ба муносибат бо мухассил хамчун субъекти идоракунй асос ёфтааст. Самаранокии идоракунии таълим бошд, аз бисёр лихоз ба баркарор гардидани робитаи дутарафаи омузгор бо хонанда вобаста мебошад. Дар холати дуруст рохандозй гардидани робитаи дутарафа омузгор дар хар як мархдла имконият дорад, ки самаранокии таъсиррасонихои худро мукаррар намуда, бо хамин, эхтимоли гузариши бомуваффакияти хонандаро ба холати нав афзоиш дихад.

Аз ин чо чунин хулоса кардан мумкин аст, ки:

• раванди идоракунии инкишофи завки математикии хонандагон бояд дар асоси шинохти амик ва хамачонибаи хонанда, бо дарназардошти вижагихои синнусолй ва инфиродии у амалй карда шавад;

• хонанда бояд накши субъекти идоракунии раванди таълимй-маърифатиро ичро намояд;

• caмapaнoкии идopaкyнии инкишoфи завки мaтeмaтикй aз 6aprçapop гapдoнидa тaвoниcгaни poóm^ дyтapaфaи cyбъeктxoи paвaнди тaxcилoт вoбacгaгй дopaд вa дap acocи oн мeгaвoн тaнзим вa тacxexи paвaнди пeдaгoгиpo aмaлй намуд.

Хамин тaвp, тахти мaфxyми идopaкyнии инкишoфи завкии мaтeмaтикии xoнaндaгoн мo дapaчaи мyкaммaлтapи фaъoлияти кacбй-пeдaгoгии «^rappo мeфaxмeм, ки мeгaвoнaд 6o тaкя бa вижатах^ cиннyüoлии xoнaндaгoн низoми кopи aз ли^ази пeдaгoгй мaкcaднoкpo oид 6a инкишсфи завкки мaтeмaтикй накшабандй, тaшкил вa нaзopaт нaмoяд, paвишx,oи ^wrapm cyбъeкт-cyбъeктии oj^rap 6o xoнaндapo, ки 6a инкишoфëбй вa xyдинкишoфëбии xoнaндaгoн нигapoнидa шyдaacт, тахлил вa nemiyií нaмoяд, чapaëн вa нaтичaxoи paвaнди тax,cилагиpo 6o дapнaзapдoшти poóm^ дyтapaфa тaнзим вa тacx,ex, нaмoяд.

Бoяд гуфг, ки бapoи 6a xocnn кapдaни тacaввypаги кoмил oид 6a coxrop ва мyxтaвoи oмoдaгии oмyзгopoни oяндa бapoи идopaкyнии инкишoфи завкки мaтeмaтикии xoнaндaгoн 6a aмcилaüазй py oвapдaн муюфщи мавдд xo^aA буд. Иcгифoдaи aмcилa (мoдeя) якe aз мeтадxoи нaзapиявии тахкикоти илмй 6a myinop мepaвaд, ки дap paвaнди тaълими №nxox фaн ахамияти xocepo мoлик аст

Бoяд гуфт, ки тахти мафхуми aмcилa чунин низoми фикpaн тacaввypшaвaндa ë aз чихати мoддй aмaлишaвaндae идpoк мeгapдaд, ки o^beR-ra тaxк;щoтpo инъикoc ë тачдид намудя ^o^kn™™ чунин ивязкунии onpo дopaд, ки oi^y^a™ oн дap бopaи oбъeкти мaзкyp иттилoаги няв фapoxaм мeнaмoяд [5].

Хамаи ^y^ëra 6a идopaкyнии инкишoфи завкки мaтeмaтикии xoнaндaгoн вoбacгaбyдa poбитaи дyтapaфaи няздик 6a шyмo мepaвaд вя 6a истиюх татбики фугасях^ тяълимотии интepaктивй мaxcyб мeгapдaд. Чуданчи, xaдaфгyзopй ва caмтгиpии apзишй, ки шoмили чузъи aнгeзaвй-шaxcиятй мeбoшaнд, бapoи бoмyвaффaкият aзxyдкyнии дoнишxoи нaзapиявй (чузъи мyx;гaвoй) ва фapoгиpии мaxopaтxo (чузъи фaъoлиятй) замина эчoд мeнaмoяд.

Дap paвaнди фаюлияти таълимй ва тaчpибaoмyзии пeдaгoгй дap дoнишчyëн ба тaвpи мaкcaднoк дао^ бapoи фapoгиpии идopaкyнии инкишoфи завки математикии xoнaндaгoн, ташаккули низoми дoнишx,o ва мачмуаи мax,opaтx,oи пeдaгoгй дap аатх,и мyx;гaвoй ва фaъoлиятй ба вукуъ мeаянд. Xap ду чузъ - мухтаюй ва фaъoлиятиpo дap ягoнaгй ва poбитaи мyтaкoбилa 6appaœ намудан муюфщи мавдд xoxaд буд, зepo paвишxoи фaъoлиятии дoнишчyëн, аз 6œëp чихат, аз pyrn шфат ва хачми дoнишx,oи aзxyдкapдaшyдaи orno муайян кapдa мeшaвaд. Дapaчaи фapo гиpифтa шудани дoнишxo аз тapaфи xoнaндa дap oмoдaгии пcиxoлoгии y чихати чустучуи халлу фacли ма^алах^ кaCбй ифoдa мeгapдaд.

Л.Г.Сeмyшкинa дypycг кайд мeкyнaд, ки мaxopaт rnapra acаcии бaдacтовapии дoнишx,o мeбoшaд ва дoнишx,oи бaдacтомaдa ба ташаккули дacтypи фapoгиpии минбаъдаи paвaнди идopaкyнии инкишoфи завкки мaтeмaтикии xoнaндaгoн мycаидaт мeкyнaд [4].

Бapoи aмaлиcoзии идopaкyнии paвaнди инкишoфи завки мaтeмaтикии xoнaндa инчунин, cифaтxoи шaxcиe аз ахаммият бapxypдopaнд, ки oj^rap бapoи aмaлиcoзии бoмyвaффaкияти фaъoлияти xyд бoяд omopo дoштa бoшaд. Омoдaгии шaxcиятии arrapo™ oяндa ба фaъoлият чихати идopaкyнии инкишoфи завкки мaтeмaтикии xoнaндa ибopaт аз caмггиpии инcангapoëнaи шaxcияти a^rap ба инкишoфи тaфaккypи xoнaндa ва pyшди xaмaчoнибaи y, ба ташаккули peinero™ ва эмпатия ^ai^ap^^ пeдaгoгй, ба маст-улияти баланд, фaъoлнoкии эчoдй, xазиp будан ба xyдoмyзй ва xyдгакмилдиx,й, ба кoбилияти мyoшиpaт дoштaн 6o xoнaндaгoн аз pyrn ycyли xaмкopй ва xaмэчoдй вoбacгaгй дopaд.

,3ap пaжyxишxoи wyocHp oмoдaгй ба мyoшиpaт хамчун ягoнaгии ce чyзъиëт -интepaктивй ва пepceптивй ^porn) бappacй мeгapдaд. Чихати мyвocилагй (кoммyникaтивй) ибopaт аз ингищш hhwoot, интepaктивй - ташкили xaмкopии a^rap 6o xoнaндaгoн ва пepceптивй - дapк намудани якдигap ва дap ин замина wy^appap намудани x,aмдигapфax,мй ва тaмocи хиа;й мeбашaд. Дap poôma 6o ин, мacьaлaи ^o^kn™™ кaCбй, аз чумла, кoбилиятxoи кacбaн мухими пepceптивй, кoммyникaтивй ва эмпатй, ки заминаи идopaкyнии бOcaмapи инкишoфи завки мaтeмaтикии xoнaндaгoн мeбoшaнд, 6aco мyбpaм apзëбй гapдидa, дap айни зaмoн, дap чapaëни paвaнди мaзкyp инкишoф ва такмил мeëбaнд.

Aмcилaи ташкили фазе хaмкopиpo дap таълими фанни мaтeмaтикa дap шакли cаддaтapин чунин ифoдa кapдaн мумкин аст (ниг. pacми 1), ки 6o мавдди хaмкopии oмyзгopy xoнaндaгoн, xoнaндaю xoнaндaгoн ва xoнaндaю xoнaндa 6apc чустучуйи poххoи campara™ ба мавдд шил шудан амалй кapдa мeшaвaд.

Бoяд гуфт, ки acoc ин roяpo «мaшвapaт» (мacлихaт, гyфтyгyзopи caлoхaндeшoнa дap aтpoфи ягoн мacьaлa) ташкил мeдихaд. Чй тaвpe, ки ниëгoни мo мeгyянд: Дap yarn Kop Mamecpam 6o^d, Kopu бeмaшвapam ноку н-юяд. («ÄHeopu Cyamü») Maшвapam udpovy yyrnpü duyad, ÄH^yppo aKflxp ëpû duyad. (Чaлoлuддuнu Румй)

Bœex аст, ки дap ин мaвpид, raop дap ^yx^o якe аз фaъoлияти cai^arara таълими интepaктивй ба Xиcoб мфавад.

Мухимтарин сарчашмаи инкишофи завки математикии хонандагон идоракунии раванди ташаккули тасаввуроти математикй ва амалиёги мантикии марбуг бо он мебошад. Ташаккули оддитарин тасаввуроги математикй хамчун раванди хадафманд ва муташаккили интикол ва азхудкунии донишхои математикй, тарзу равишхои фаъолияти зехнй арзёбй мегардад. Аз нигохи равиши системавй раванди ташаккули оддитарин тасаввуроти математикй дар зехни хонандаро метавон хамчун низоми томе, ки шомили чузъиёш зерин: хадаф, субъект, объект ё субъекти дувум, мухтаво, равишхои фаъолият, натичаи фаъолият мебошанд, тасаввур намуд

Хдмин тавр, двр натичаи тахлили консепсияхои муосири инкишофи завки математикии хонандагон ва тавсифномаи чузъиёти асосии он хамчун системаи идорашаванда оид ба вижагии омодасозии омузгорони оянда барои идоракунии инкишофи завки математикии хонандагон чунин хулосабарорй намудан мумкин аст:

Омузгори оянда бояд вазифаи идоракунии худро дар инкишофи завки математикии хонандагон дарк намояд. Инкишофи завки математикии хонанда раванди идорашаванда аст. Талаботи назария ва амалия таълиму тарбияи хонандаро вазифаи махсусан мубрами алокаманд бо технологии муайяни педагогии раванди идоракунй ва дар ин замина асосноккунии амсилаи тайёрии мутахассис ба идоракунии инкишофи завки математикии хонандагонро матрах кардан мувофики максад хохад буд.

Инкишофи завки математикии хонанда хамчун раванди идоракунй бо се вазифаи номбаргардида тавъам мебошад. Омузгор хомили вазифахои асосии идоракунй, ташкилкунандаи раванди ташаккули тасаввуроти математикй буда, бояд вазифаи гузаронидани хонандаро аз объекти раванди таълимй-маърифатй ба субъекти фаъолияти маърифатй идора намояд.

АДАБИЁТ

1. Грачева ЗА Умственное развитие детей 6-7 лет в процессе решения математических занимательных задач. Авгореф. дисс. на соиск уч. степени канд пед наук. - Л., 1970.

2. Крутецкий В.А Психология математических способностей школьников. - М.: Проев, 1968. - 431 с.

3. Менчинская НА Проблемы учения и умственного развития школьника. - М.: Педагогика, 1989. - 218 с.

4. Семушина ЛГ. Подготовка специалистов среднего звена в профессиональных колледжах системы высшего образования // Специалист, 1993, №> 10. - С. 36-38.

5. Шевченко ЛЛ Практическая педагогическая этика. - М.: Из-во Сбор, 1997. - 506 с.

О ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСНОВАХ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К УПРАВЛЕНИЮ РАЗВИТИЕМ МАТЕМАТИЧЕСКОГО ИНТЕРЕСА СТУДЕНТОВ

В данной статье классифицируется интеграция нескольких аспектов педагогических знаний: методов обучения математике, педагогических компетенций и психологических установок учителей в работе по управлению развитием интересов студентов. В ней основное внимание уделяется интерактивному методу обучения и обсуждается двусторонний обмен преподавателем-учеником и учеником-учеником.

Статья рекомендована педагогам, методистам, а также исследователям в области психологии и педагогики. Она кратко и ясно описывает процесс разработки качественного перехода от простого к сложному и снизу вверх.

Ключевые слова: педагогика, методика, учитель, студент, компетентность, интерактив, математика, образование

ON THEORETICAL BASIS OF PREPARING FUTURE TEACHERS FOR MANAGING THE DEVELOPMENT OF THE MATHEMATICAL INTEREST OF STUDENTS

This article classifies the integration of several aspects of pedagogical knowledge: methods of teaching mathematics, pedagogical competencies and psychological attitudes of teachers in managing the development of students' interests. It focuses on an interactive teaching method and discusses the two-way teacher-student and student-student exchange.

The article is recommendedfor teachers, methodologists, as well as researchers in the field ofpsychology and pedagogy. She briefly and clearly describes the process of developing a quality transition from simple to complex and bottom-up.

Key words: pedagogy, methodology, teacher, student, competence, interactive, mathematics, education.

Сведение об авторах:

Мусоева Бунафша Аламхоновна — соискатель Бохтарский государственный Университет именниНосириХусрав Тел.: (+992) 988019942;E-mail: musoeva1981@mail.ru Шодиён Мухаммад Султонзода - доктор педагогических наук, профессор кафедры методы обучения математике Бохтарский государственный Университет именни Носири Хусрав Тел.: (+992) 985172601;E-mail: m.shodiev65@gmail.com

About the autors:

Musoeva Bunafsha Alamkhonovna - applicant of Bokhtar State University named after Nosiri Khusrav Tel.: (+992) 988 0199 42; Эnекmрoннbmmomma: musoeva1981@mail.ru Shodiyon Muhammad Sultonzoda - Doctor of Pedagogical Sciences, Professor of the Department of Mathematics Teaching Methods, Bokhtar State University named after Nosiri Husrav Tel.: (+992) 985172601; Email: m.shodiev65@gmail.com.

HCTHOOflAH TEXHO^OrHHH KOMMyHHKATCHOHH BA HTTHNOOTH flAP ^APAEHH TOAPOHHflAHH KOP^OH AMAtfH - TA^PHEABH A3 ^AHHH XHMHfl

Mup3oee C C., HcMowrna M., flocaee C

floHUMeoyu daenamuu Kyno6 6a homu A. Pydam

Acocry3opu cynxy Baxgaru MunnH - nemBOu Mannar, npe3ugeHTH HyMxypuu Tohhkhctoh MyxrapaM Эмомaпн PaxMOH gap cyxaHpoHH Ba BoxypuxoamoH 6o ycrogoHy 0My3i0p0H Ba goHumHyeHy HaBOHOH Ba yMyMaH, 6a HaBpacoHy TaxcHnrupaHgaroHu Myaccucaxou TaxcunoTu o.h Ba Kac6H TatKug HaMygaHg, kh acpu XXI acpu nempai^iy TapaKKueTH unMy rexHHKa 6yga, 6a 0My3i0p0H n03HM acr, kh cu^ara TatnuMy Tap6uapo 6exrap 6a pox MOHga 6apou K0Me6uxo Ba pymgu HyMxypuu c0xu6HciHKn0naM0H Haxg HaMoaHg Ba BopucoHu ca30B0pu HOMeau HaBHHpo 6a KaMon pacoHaHg.

flap Kapopu XyKyMarH HyMxypuu Tohhkhctoh «BapHOMau gaBnaTuu pymg Ba HopuKyHuu TexHonoruaxou uTTHnooTuro KOMMyHHKarcHOHH gap HyMxypuu Tohhkhctoh» (2004) OMagaacr, kh 0My3i0p0H gap HapaeHu TatnuMy Tagpucu xap aK gapc a3 TexHonoruau HaBu uH^opMaTcuoHH - KOMMyHHKarcHOHH ucm^oga 6ypga, 6apou HOun mygaH 6a cu^ara 6anaHgu TatnuM mapouTu Mycoug ^apoxaM OBapga, 3aMHHaxou acocuu 6anaHg 6apgomraHH cu^ara TatnuM Ba xaMaH0Hu6a ucTu^ogau K0Me6uxou HaBHHH TexHonoruaxou HTmnoTupo caMapaHOK 6a pox MOHaHg. flap coxaxou Maopu^y unM gap 3aM0HH x03Hpa 6e TexHHKa Ba TexHonoruaxou HTTHnooTH HOMea nempa^r Ba 6a MyBa$$aKH»ix0H hiimh K0Me6 HaMemaBag. TaBaccyru TaxaBBynoru unMH -TexHHKH xaMau goHumxoe, kh goHumHyeH Ba TatnuMrupaHgaroH gap paBaHgu ucTu^ogau TexHHKa Ba TexHonoruxoH HTTHnooTH, MaxcycaH, a3 ma6aKau uHTepHer Ba a3 khto6xoh эneкгpоннro KHTo6xoHaxo MerupaHg, 6apou nempa^ru unM, Hax0H6uHuu ohxo Mycougar MeKyHag.[2, c.32-38]

Bo Tama6yccu Ba30paTH Maopu^ Ba unMH HyMxypuu Tohhkhctoh a3 conu 2010 6a BocuTau ma6aKau HHTepHer 03MyHxou ^ocunaBuu TatnuMrupaHgaroH a3 ^aHxou ryHoryHH TatnuMH ry3ap0HHga mygacr, kh hh HKgoMxoH HaBOBapH po6uTau TatnuMrupaHgaroHpo 60 TexHonoruaxou HTTHnooTH MycraxKaM HaMyga, xaBacMaHgHH HaBOHOHy HaBpacoHpo 60 TexHUKaro TexHonoruaxou HaBHH, HHHyHHH, 6axpu 6anaHg 6apgomraHH caBuau HnMy goHumxoH ohxo a3 ^aHxou TatnuMH, a3 HyMna, Ta6uaTmuH0cH, gaKHKy pue3H Ba KHMHe a$3yH rapgoHHga, TamaKKyn MeguxaHg.

Mymoxugaxo HumoH MeguxaHg, kh gap oxupu acpu XX Ba aBBanu acpu XXI TexHHKa Ba TexHonoruaxou HTTHnooTH 60 cyptaTH 6anaHg HHKumo^ e^ra, xaMau coxaxou HOMeau Myocuppo 6a KynnH gHiapryH coxraHg. nempa^TH HnMy TexHHKa Ba TexHonoiHa 6a pymgy HHKHmo^H HOMeau HaxoHH, a3 HyMna 6a Tohhkhctohh cоxн6нcтнкпо.nн mo HH3 OHg 6a HaH6axou cuecar, HKTHcogHeT, Maopu^ Ba HnM gap 3aM0HH Myocup TatcHpu Ha3appac pacoHug.

TaBaccyru Mymoxugaxo Ba MatnyMOTH aManuu mo, MatnyM rapgug, kh gap xaMa 6axmxou - cuecH, TexHHKH Ba hhthmoh, gap 6ap0Magy rysopumor TexHHKa Ba TexHonoruaH gaKHKH KOMnrorepH, npoeKiopxo, rpa^onpoeKiopxo, TaxTau эneктpонн, 6apH0Maxou KOMnroiepH, npe3eHTaTcHaxo (HaMOumxo) Ba guiap TaHxH30T MaBpugu HciH^oga 6ypga MemaBaHg, atHe HMpy3 80% - h aManueTH TatnuMuro lagpucH TaBaccyTH KOMnroiep HHpo Kapga MemaBaHg.

flap OapMOHH npe3HgeHTH ^yMxypuu Tohhkhctoh gap 6opau «CipaTeiHaH gaBnaiHH TexHonoruau HTTHnooTHro KOMMyHHKarcHOHH 6apou pymgu HyMxypuu Tohhkhctoh^» Kang mygaacr, kh pymgu coxau Maopu$ gap Mapxanaxou HciH^ogau TexHHKa Ba TexHonoruaxou HaBHHH 3aM0HaBH Kapop gopag. Aiap gap paBaHgu Taxcunor 6apou TatnuMrupaHgaiOHy goHumHyeH Ba yciogoH TexHHKau HTTHnooTH n03HM maBag, 0Hp0 MeraBOHaHg 6eM0Hea a3 ma6aKH yMyMHHaxoHuu HHiepHer gacipac HaMoaHg. HMpy3xo aKcap Myaccucaxou TatnuMHH coxau Maopu^ gopou coMOHaxou HHTepHerHro ma6aKaxou xyg Me6omaHg. A3 hh py, 6apou caH^an gogaH, TaHpu6a OMyxiaH Ba TaKMun gogaHH goHumxou xyg goHumHyeH MeraBOHaHg TapuKH ma6aKaxou HHTepHeiH Ha tbhxo gap goxunu HyMxypH, 6anKH 6epyH a3 oh Myomupar HaMyga, 6a BocuiaH noHiau эneкrpонH MatnyMOTH 3apypupo gape^r HaMoaHg. [ 4, c. 12]

A.HH0aT0Ba [ 1, c.78 ] gap TagKUKOTH xyg u6p03 HaMygaacr, kh gap xaMa xonar 6apo6apu 3aM0H Ba unMy TexHHKa KagaM 3agaH, a3 HaBOBapuxou unMy TexHHKa 6apxypgop mygaH, an6aTTa, xy6 acr, 3epo mo gap acpu XXI, gap acpu nempa^ru unMy TexHHKa yMp 6a cap 6ypga, Kopy ^atonuaT MeHaMoeM. A3 hh nux03, Ha6oag ^apoMym Kapg, kh TexHUKaro TexHonoruau HaB MagaHuaTH xocu ucrH^ogau xygpo gopaHg.

B.K.^,ep6o [11, c.112] gap TagKHKOTH xyg «CrpaTerua oug 6a ma6aKaxou xuco66apopuxou Maxgyg» KaHg Kapgaacr, kh acpu XXI acpu TexHHKa Ba TexHonorua gap HaxoH э'tnон rapgugaacr Ba hh xaMau Mopo Bogop Meco3ag, kh 6apou nempa^T gap poxu unMy TexHHKa gap Myaccucaxou TatnuMH xaHiOMH ry3ap0HugaHH gapcy

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.