Научная статья на тему 'О ПОНЯТИИ СТРУКТУРНЫХ ЭКЗОТИЗМОВ В ЯЗЫКОЗНАНИИ (НА ПРИМЕРЕ ФРАНЦУЗСКОГО, АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ)'

О ПОНЯТИИ СТРУКТУРНЫХ ЭКЗОТИЗМОВ В ЯЗЫКОЗНАНИИ (НА ПРИМЕРЕ ФРАНЦУЗСКОГО, АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
143
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТРУКТУРНЫЕ ЭКЗОТИЗМЫ / ФРАНЦУЗСКИЙ ЯЗЫК / ПЕРЕВОД / СРАВНЕНИЕ / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ПЕРЕВОДОВЕДЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шоназаров Зарбахт Музаффарович

Данная статья посвящена о понятию структурных экзотизмов в языкознании (в примерах французский, английский и таджикский языки). Автор анализирует и определяет структурные экзотизмы в языкознании на примере французского, английского и таджикского языков. В статье также представлена информация о безэквивалентной лексике, которая включает в себя структурные экзотизмы. В связи с этим автор упоминает взгляды ученых в данной области, таких как Г.В. Шатков, А.В. Фёдоров, Г.В. Чернов, Л. Соболев, Я.И. Рецкер, Ревзин, Г. Томахин, Л.К. Латышев и др. Стоит отметить, что для достижения целей своей статьи, автор также обращается к теоретическим взглядам учёных в зарубежной научной литературе, таких как Питер Ньюмарк, Дуглас Робинсон, Милдред Л., Ларсон., Э. Найда и др. В отечественной лингвистике тоже наблюдаеться труды таких ученых и переводчиков, как Э. Мулокандов, Х. Ахрори, Мухтор Шакир и другие, о безэквивалентной лексике, о чем также упоминается в статье.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE NOTION OF STRUCTURAL EXOTICISMS IN LINGUISTICS (CASE STUDY OF THE FRENCH, ENGLISH AND TAJIKI LANGUAGES)

This article is devoted to the notion of structural exoticisms in linguistics (case study of the French, English and Tajiki languages). The author analyzes and identifyies structural exoticisms in linguistics based on the French, English and Tajiki languages. This article also provides information on non-equivalent lexical units, one of which are structural exoticisms. In this regard, the author notes the contribution of scientists in this field, such as G.V. Shatkov Fedorov, G.V. Chernov, L. Sobolev, Recker, Revzin, G. Tomakhin, L.K. Latyshev and others. It should be noted that for the purposes of his article the author also turns to theoretical problems of lexical units considered by foreign scholars such as - Peter Newmark, Douglas Robinson, Mildred L, Larson., E. Nida and others. In domestic linguistics, there are also works of such scholars and translators as E. Muloqandov, H. Akhrori, Mukhtor Shakir and others on non-equivalent lexical units mentioned it in the article.

Текст научной работы на тему «О ПОНЯТИИ СТРУКТУРНЫХ ЭКЗОТИЗМОВ В ЯЗЫКОЗНАНИИ (НА ПРИМЕРЕ ФРАНЦУЗСКОГО, АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ)»

том, что они абстрактны не только в дополнительном смысле, но и в буквальном смысле. Они высокопроизводительны, структурно разнообразны и охвативают важные вопросы.

Ключевые слова: неопределённые местоимения таджикского языка, неопределенные местоимения немецкого языка, падеж, пол, лицо, число.

STRUCTURAL ANALYSIS - MANING OF INDIFINITE PRONOUNS IN GERMAN LANGUAGE AND THEIR MODULS IN TAJIK LANGUAGE

This article examines the structure of meaning and expression of indefinite pronouns in the Tajik and German languages, and generalizes the forms and ways of expressing them in comparable languages. As a result of a comparative analysis of the features of indefinite pronouns in the Tajik and German languages, it is possible to analyze and consider some common features and ways of using indefinite pronouns in comparable languages.

The article also analyzes the differences and similarities between the studied ambiguous pronouns in both languages with examples. Most of the pronouns in Tajik and German have their equivalents. In comparable languages, there are a number of indefinite pronouns that differ in structure and use. According to their relationship with other nouns of speech, nouns, adjectives, numerals are divided into groups according to quality, quantity and subject. Pronouns, like other parts of speech, are a key tool in determining peoples attitude to reality. The difference between pronouns and other parts ofspeech is that they are abstract, not only in the complementary sense, but also in the literal sense. They are high performance, structurally diverse, and cover important issues.

Keywords indefinite pronouns of the Tajik language, indefinite pronouns of the German language, case, gender, person, number.

Сведения об авторе:

Мискинова Тоджигул Хукуматшоевна — ассистент общеуниверситетской кафедры немецкого и французского языков Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр.Рудаки,17. Тел: (+992) 935330075

About the author:

Miskinova Tojigul Khukumatshoeva - Assistant of the German and France Department of the Tajik National University. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave, 17. Tel (+992) 935330075

ОИД БА МАФХУМИ ЭКЗОТИЗМ^ОИ СОХТОРЙ ДАР ТАР^УМАШИНОСЙ (ДАР МИСОЛИ ЗАБОЩОИ ФАРОНСАВЙ, АНГЛИСЙ ВА ТОЧИКЙ)

Шоназаров З.М.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Шароити муосири ичтимоию иктисодй ва сиёсй рушди хамачонибаи тамоми пахлухои забони точикиро дар партави робитахои нави забонй муайян мекунад. Дар умум тахкикоти вохидхои бемуодили забон вазифаи нав нест. Вале айни замон, дарачаи омузиши мавзуъ дар мисоли забонхои точикй, англисй ва фаронсавй мавриди омузиши махсус карор нагирифтааст. Бо пайдоиши имкониятхои вокей барои хамкорихои мустакими ичтимой, иктисодй, сиёсй, фархангй ва маърифатии Точикистон бо давлатхои хоричй ва бо фаъолияти бисёр созмон ва муассисахои байналмилалии сиёсй, иктисодй ва чамъиятй дар чумхурй ин масъала ахамияти хоса пайдо мекунад. Мушкилоти интиколи вохидхои бемуодили забон аз мадди назари забоншиносони муосир дур намондааст. Бо вусъат додани андешахои анъанавй дар бораи мухим будани хифзи чанбахои гуногуни вохидхои бемуодили забон дар раванди тарчума, хар як мухаккик ба он ишора мекунад, ки ин равандро аз дилхох нуктаи назари мувофик тавсиф кардан мумкин аст. Вохидхои бемуодили забон, хамчун падидаи забонй, объекти омузиши сохахои гуногуни илмии забон мегарданд ва бешубха, аз ахамият холй нестанд. Дар бораи унсурхои тарчуманопазир забоншиносони зиёд тахкикотхоеро ба сомон расонидаанд ва хар яки онхо ба таври худ андешаронй намудаанд. Яке аз онхо Л.С. Бархударов вохидхои лугавии бемуодилро чунин тафсир намудааст: «вохидхои лугавии бемуодил дар дигар забонхо на муодил ва на муодили нопураро доранд». Ва у вохидхои лугавии бемуодилро ба 3 гурух таксим намудааст: исмхои хос, реалияхо ва лакунахои тасодуфй [1, с.94]. Ин ба пайдоиши равишхои нави омузиши вохидхои забонй, дар робита бо ахамияти маънои прагматикии онхо, инчунин афзоиши таваччух ба масъалахои забоншиносй, фархангй ва омузиши «чузъи инсонй» вобаста аст. Храмин тарик, руйкарди замонавй ба омузиши мукоисавй ва халли масъалахои мухимтарини назария ва амалияи тарчума дар таълими муосир ахамияти махсус пайдо мекунад, донандагони забонхои точикй, англисй ва фаронсавй имконият доранд, ки дар сохахои гуногуни хаёт ва фаъолияти касбй мустакиман робита кунанд. Дар

тахкикотхои худ Е.М. Верешагин ва В.Г. Костомаров дар бораи вохидхои бемуодил чунин ибрози андеша намудаанд, ки калимахои бемуодил он калимахое мебошанд, ки дар забон мавчуд буда, дар забони дигар вучуд надоранд. Ин гуна калимахо барои он тафовут доранд, ки онхо ифодакунандаи фарханги миллии як миллати муайян мебошад. Хдмин тавр, калимахои бемуодил маънои милливу фархангй доранд [2, с.79]. Ба вохидхои лугавии бемуодил истилохот, исмхои хос, реалияхо, калимахои мураккаб, лакуна, экзотизм, неологизм, жаргонизм, вохидхои фразеологй, архаизм ва экзотизмхои сохторй дохил мешаванд, ки онхо бо сабабхои гуногун хангоми тарчума аз як забон ба забони дигар, роххои махсуси тарчумаро такозо мекунанд. Экзотизмхои сохторй вохидхои лугавии бемуодил ба шумор рафта, дар тарчумашиносй бо номхои гуногун инъикос мегарданд. Л.К. Латишев экзотизмхои сохториро ба гурухи чоруми вохидхои лугавии бемуодил ворид намуда, фаркияти онхоро аз вохидхои бемуодили тасодуфй нишон додааст. Экзотизмхои сохторй хамчун гурухи вохидхои лугавии бемуодил ба шумор рафта, ба гурухи бемуодилхои тасодуфй хеле шабохат доранд, зеро экзотизмхои сохторй низ дар хар ду забонхои мукоисашаванда истифода мешаванд. Фаркият байни инхо дар он зохир мегардад, ки бемуодилхои тасодуфй гарчанде дар забони харду миллат вучуд дошта бошанд хам, вале хамчун истилох номи худро ёфта наметавонанд, аммо экзотизмхои сохторй бошанд, номашон дар дигар забон ёфт нашавад хам, маънои он, хатман, шарх дода мешавад [4, с. 147]. Метавон кайд намуд, ки экзотизмхои сохторй ин «реалияхои» сохторй мебошанд, ки аз як забон ба забони дигар ворид гаштаанд. Дар умум, тамоми экзотизмхои сохторй дар лугатхо бо рохи шархи маънй тавзех карда мешаванд ва хатто баъзеи экзотизмхоро дар лугат ёфтан гайриимкон аст, чунки забон мунтазам рушд меёбад ва вохидхои нав ба нав вориди забон мегарданд. А.К. Гатилова экзотизмхои сохториро чунин маънидод кардааст: «Вохидхои лугавие, ки хангоми тарчума аз як забон ба забони дигар монандии худро, яъне аналог намеёбанд» [3,с.56].

Х,адаф аз навиштани маколаи мазкур тахлил ва равшанй андохтан ба мафхуми экзотизмхои сохторй дар тарчумашиносй дар мисоли забонхои фаронсавй, англисй ва точикй мебошад. Инак, мо экзотизмхои сохториеро тахлил ва баррасй менамоем, ки аз лугатхои дузабона рузномаву мачалахо ва сомонахои интернетй гирифта шудаанд. Дар раванди тахлил муайян гардид, ки дар забони фаронсавй навъхои калимасозие мавчуданд, ки баъзеи онхо дар забонхои точикй ва англисй дида намешаванд. Х,ангоми тахкик хамчунин муайян гардид, ки гурухи калимахои зерини забони фаронсавй нисбат ба забони точикй, дар баъзе мавридхо нисбат ба забони англисй, экзотизмхои сохторй махсуб меёбанд:

-экзотизмхои сохторй бо префикси -re-экзотизмхои сохторй бо префикси -r экзотизмхои сохторй бо префикси - sur -экзотизмхои сохторй бо префикси - sous-экзотизмхои сохторй бо нимтире (-).

Дар гурухи якум мо экзотизмхои сохториеро тахлил менамоем, ки бо префикси - re сохта шудаанд.

reprendre- дар забони англисй: renew; точикй: аз нав баркарор кардан rejoinder -дар забони англисй: to rejoin; точикй: аз сари нав якчоя кардан représenter- дар забони англисй: represent; точикй: дубора муаррифи кардан repasser- дар забони англисй: re-pass; точикй: бори дигар омадан retourner- дар забони англисй: to retourn; точикй: аз нав баргаштан

^айд кардан бамаврид аст, ки шарти асосии ба гурухи экзотизмхои сохторй дохил намудани вохидхои лугавй, барои ифодаи онхо дар забони тарчума пайдо нашудани вохиди лугавии аз нигохи сохтор баробар ва бо калимахои бештар шарх ёфтани онхо мебошад. revenir- дар забони англисй: to return; точикй: дубора омадан recouvrir- дар забони англисй: to re-cover; точикй: аз сари нав пушидан reparaître- дар забони англисй: reappear; точикй: дубора пайдо шудан renouveler- дар забони англисй: to renew; точикй: дубора нав кардан relire- дар забони англисй: to reread; точикй: бари дигар хондан. Мавриди зикр аст, ки бо вучуди доштани муодили калимасозй бо префикси re дар забони англисй, калимахое ба назар мерасанд, ки бо ёрии вожахои бештар ифода меёбанд. Гарчанде ки чунин рохи калимасозй дар забонхои фаронсавй ва англисй вучуд дорад, вале дар забони точикй маъмул нест. Аз ин лихоз, забони точикй барои маънидод кардани онхо аз имкониятхои дигари худ, аз чумла шархи маънй, истифодамебарад. reparler - дар забони англисй: to speak again; точикй: аз сари нав гап задан retrouver- дар забони англисй: to find again; точикй: аз сари нав ёфтан remettre- дар забони англисй: to put back on; точикй: дубора гузоштан relancer- дар забони англисй: to chase up; точикй: дубора партофтан recommencer- дар забони англисй: to start again, to begin again; точикй: аз сар нав огоз кардан reporter- дар забони англисй: to put back; точикй: аз сари нав овардан remarquer-дар забони англисй: to notice; точикй: такроран нишона мондан revoir-дар забони англисй: to see again; точикй: аз нав дидан reprendre-дар забони англисй: to take up; точикй: дубора гирифтан retomber- дар забони англисй: to fall again, to fall back; точикй: аз сари навафтидан. remonter - дар забони англисй: to ride up, to go back up, to go up again точикй: аз сари нав баромадан retirer- дар забони англисй: to take off; точикй: такроран парондан Дар ин гурухи экзотизмхои сохторй мо бисту ду (22) экзотизми сохториро тахлил кардем, ки дар забони фаронсавй бо префикси re- калимасозй карда мешавад. Тахлил нишон медихад, ки дах (10) экзотизми сохтирие, ки дар боло кайд гардидааст, нисбат ба забони точикй экзотизм буда, вале нисбат

ба забони англисй экзотизми сохторй махсуб намеёбанд. Барои он ки дар забони англисй низ, мисли забони фаронсавй рохи калимасозй бо префикси re- вучуд дорад, ки онхоро дар мисолхои зикргардида мушохида намудан мумкин аст. Аз сабаби набудани ин навъи калимасозй дар забони точикй, хамаи онхо нисбат ба забони точикй экзотизми сохторй мебошанд ва онхо бо калимахои зиёд шарху эзох дода мешаванд. Дувоздах (12) калимаи дигаре, ки мо тахлил намудем, хам дар забони точикй ва хам дар забони англисй экзотизми сохторй мебошанд. Бо вучуди доштани рохи калимасозй бо префикси re- дар забони англисй дар мисолхои мо калимахое мавчуданд, ки нисбат ба забони англисй низ экзотизми сохторй мебошанд.

Инак, экзотизмхои сохториеро баррасй мекунем, ки бо пешванди -r дар забони фаронсавй калимасозй карда мешаванд. rallumer- дар забони англисй: to relight; точикй: такроран фурузондан rapprochér- дар забони англисй: to move closer; точикй: аз нав наздик шудан rattraper- дар забони англисй: to catch up with; точикй: дубора доштан ramener- дар забони англисй: to take back; точикй: бори дигар овардан rameuter- дар забони англисй: again to revolt; точикй: аз нав ангехтан, шурондан rallier - дар забони англисй: again to connect; точикй: такроран чамъ намудан. Чи тавре ки аз тахлил бармеояд, хамаи ин мисолхои фаронсавии бо пешванди r- сохташуда аз чихати рохи калимасозй нисбат ба забонхои англисй ва точикй экзотизми сохторй мебошанд. Дар мисолхои овардашуда дида мешавад, ки ин гуна рохи калимасозй на дар забони англисй ва на дар забони точикй дида намешавад. Ва албатта, хамаи ин хангоми тарчума намудан аз забони фаронсавй ба забони англисй ва ё точикй ба раванди тарчума таъсири худро мерасонад. Экзотизмхои сохторй бо префикси- sur:

surchauffer - дар забони англисй: to overheat; точикй: - аз хад зиёд гарм кардан surmonter - дар забони англисй: to overcome; точикй: дубора паси сар намудан surcharger - дар забони англисй: to overload , to overburden; точикй: аз нав бор кардан surpayer - дар забони англисй: to overpay; точикй: дубора пардохт намудан.

Ин намуди экзотизмхои сохторй дар забони фаронсавй бо рохи илова намудани префикси- sur ба реша калимасозй карда мешавад. Мисол: калимаи «surpayer» решаи асосии «payer»^ дорад ва маънояш пардохт кардан мебошад. Х,ангоми калимасозй ба решаи асосй пешванди - sur илова карда мешавад ва маънои калима дигар мешавад, яъне аз нав пардохт кардан, дубора пардохт намудан. Ин гуна рохи калимасозй дар забони англисй вучуд дошта, муодили он -over мебошад ва бо сабаби доштани ин намуди усули калимасозй нисбат ба забони англисй экзотизми сохторй шуда наметавонад. Азбаски дар забони точикй ин гуна рохи калимасозй вучуд надорад, ин экзотизмхои сохтории забони фаронсавй дар забони точикй бо калимахои бештар ифода меёбанд. Х,амаи мисолхои кайдгардида нисбат ба забони точикй экзотизми сохторй мебошанд. surloyer - дар забони англисй: additional rent; точикй: барои ичоранишинй пули иловагй супоридан surlouer- дар забони англисй: to employ apartment for the expensive price; точикй: хучраро ба нархи хеле гарон ба ичора гирифтан surjouer - дар забони англисй: play again; точикй: дубора бозй кардан surmédicaliser - дар забони англисй: to treat anew; точикй: такроран табобат намудан surélever - дар забони англисй: to raise the height of; точикй: аз хад зиёд баланд намудан surproduire - дар забони англисй: to make it is too much; точикй: аз меъёр зиёд истехсол кардан. Мавриди зикр аст, ки ин шаш мисоли зикршуда харчанд бо префикси -sur дар забони англисй муодили худро дорад (over), вале дар забони фаронсавй калимахоеро мушохида кардан мумкин аст, ки хангоми калимасозй бо пешванди - sur сохта шудаанд, вале дар забони англисй на хамеша бо муодили он (over) ифода кардан мумкин аст. Дар ин гуна холатхо тарчумон онро шарх медихад ва ё бо калимахои бештар ифода менамояд ва ба таври окказионалй, махз калима аз чихати сохтор экзотизми сохторй мегардад. Экзотизмхои сохторй бо префикси - sous sous-employer - дар забони англисй: underemploy; точикй: пурра истифода набурдан sous-évaluer - дар забони англисй: underestimate; точикй: ба таври носазо бахо додан sous-payer - дар забони англисй: underpay; точикй: музди кам додан sous-exposer - дар забони англисй: to underexpose; точикй: токат накардан

sous-développé - дар забони англисй: underdeveloped; точикй: ба дарачаи паст рушд кардан sous-production- дар забони англисй: underproduction; точикй: истехсоли аз меъёр кам Дар ин мисолхое, ки мо кайд намудем, экзотизми сохторй дар забони фаронсавй бо пешванди - sous ва дар забони англисй бо пешванди -under калимасозй карда шудаанд. Чи тавре ки мебинем, муодили пешванди - sous дар забони англисй - under мебошад ва аз ин бармеояд, ки рохи калимасозии забони фаронсавй ва англисй якхела буда, он экзотизми сохторй шуда наметавонад. Лекин имкониятхои калимасозй дар забонхои точикй ва фаронсавй ва ё точикй англисй дигаргун мебошанд. Аз мисолхои мавриди тахлил хулоса кардан мумкин аст, ки ин гуна рохи калимасозй дар забони точикй маъмул набуда, онхо бо калимахои бештар ифода ёфтаанд ва, албатта, ин гурухи калимахоро аз нигохи сохт нисбат ба забони точикй экзотизми сохторй хисобидан мумкин аст. Экзотизмхои сохторй бо нимтире (-).

Дар забони фаронсавй боз як намуди калимасозй мавчуд аст, ки ин бо нимтире (-) сохта шудани калимахо мебошад ва дар раванди тарчума нозукихои худро дорад. Асосан калимахои мураккаб бо нимтире сохта мешаванд, ки онхоро мо дар мисолхои зерин дида мебароем.

aide-chirurgien-major-дар забони англисй: the assistant during operation; точикй: ёрдамчй дар вакти чаррохй sous-préfecture- дар забони англисй: administrative subdivision of a department in France; точикй: идораи ташкилоти идоракунандаи маъмурй ва минтакавй дар Фаронса pot-au-feu- дар забони англисй: boiled beef with vegetables; точикй: гушти гови дар об чушонидашуда бо сабзавотхо pied-bot- дар забони англисй: club-footed person: точикй: одаме, ки кафи пояш кач аст (бемории качпанчагй) savoir-vivre!- дар забони англисй: to be the secular perso^^^m: одами дунявй будан couvre-pied- дар забони англисй: plaid for feet; точикй: руймоли шоли гафс барои пой. Дар ин шаш мисоле, ки кайд намудем, мушохида кардан мумкин аст, ки онхо аз чихати рохи калимасозй хам дар забони англисй ва хам дар забони точикй тафовут вучуд дорад. Бевосита мисолхои зикргардида дар забонхои англисй ва точикй бо калимахои зиёд ифода ёфтаанд. Х,амин тарик, бо сабаби мавчуд набудани роххои калимасозии муштарак калимахои фаронсавй нисбат ба забони точикй ва дар баъзе мавридхо ба забони англисй экзотизми сохторй мегарданд. Хулоса, экзотизмхои сохторй ин вохиди лугавии як забони мабдаъ буда, бо ёрии префиксхо калимасозй карда мешаванд, ки дар забони тарчумашаванда ин гуна тарзи калимасозй метавонад вучуд надошта бошад ва бо ёрии калимахои бештар ифода карда мешавад, ки дар мисолхои мо дарч гардидааст. Маълум гардид, ки экзотизмхои сохторй дар забонхои гуногун ба мушохида мерасад, ки тахкики муфассали он падидаи забонй дар мисоли забонхои фаронсавй, англисй, точикй аз вазифахои минбаъдаи муаллиф махсуб меёбад.

АДАБИЁТ

1. Бархударов, Л.С. Язык и перевод: Вопросы общей и частной теории перевода /Л.С. Бархударов. -3-е изд.-М.: ЛКИ, 2010.-240с.

2. Верещагин, ЕМ, Язык и культура: Лингвострановедение в преподавании русского языка как иностранного. Под ред. Ю.С. Степанова /Е. М. Верещагин, В. Г. Костомаров. - М. : Индрик, 2005. - 1040 с.

3. Влахов, С.И. Непереводимое в переводе / С.И. Влахов, С.П. Флорин.-4-е изд. - М.: Р. Валент, 2009.-360с.

4. Гатилова А.К., Безэквивалентная лексика как понятие и явление (на материале немецкого и русского языков) Масква, 1996.-171с.

5. Турсунов Ф.М. Безэквивалентная лексика в переводе (на материале английского и таджикского языков): Монография. Душанбе, 2015.-432с.

6. Фарханги англисй - точикй /А. Мамадназаров.- Душанбе: Эр-граф, 2011.-1016с.

7. Французско-русский и русско- французский словарь. 100 000 слов и словосочетаний.- М.: ООО «Дом Славянской книги», 2009.-960с.

8. ABBY Lingvo x5. (манбаи электронй).- http://www. ABBY.ru, http://www. Lingvo.ru,

9. Gustava Flaubert, Madame Bovaiy, Édition de référence: Paris, Librairie de France, 1929. «Édition du centenaire» Illustrations de Pierre Laprade.-315c

10. Gustava Flaubert, Madame Bovary, Edited by Dora Knowlton Ranous. With a Biographical Introduction. New York Brentanos Publishers-294 c.

О ПОНЯТИИ СТРУКТУРНЫХ ЭКЗОТИЗМОВ В ЯЗЫКОЗНАНИИ (НА ПРИМЕРЕ ФРАНЦУЗСКОГО, АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ)

Данная статья посвящена о понятию структурных экзотизмов в языкознании (в примерах французский, английский и таджикский языки). Автор анализирует и определяет структурные экзотизмы в языкознании на примере французского, английского и таджикского языков.

В статье также представлена информация о безэквивалентной лексике, которая включает в себя структурные экзотизмы. В связи с этим автор упоминает взгляды ученых в данной области, таких как Г.В. Шатков, А.В. Фёдоров, Г.В. Чернов, Л. Соболев, Я.И. Рецкер, Ревзин, Г. Томахин, Л.К. Латышев и др. Стоит отметить, что для достижения целей своей статьи, автор также обращается к теоретическим взглядам учёных в зарубежной научной литературе, таких как Питер Ньюмарк, Дуглас Робинсон, Милдред Л., Ларсон., Э. Найда и др. В отечественной лингвистике тоже наблюдаеться труды таких ученых и переводчиков, как Э. Мулокандов, Х. Ахрори, Мухтор Шакир и другие, о безэквивалентной лексике, о чем также упоминается в статье.

Ключевые слова: структурные экзотизмы, французский язык, перевод, сравнение, английский язык, таджикский язык, переводоведение.

ON THE NOTION OF STRUCTURAL EXOTICISMS IN LINGUISTICS (CASE STUDY OF THE FRENCH, ENGLISH AND TAJIKI LANGUAGES)

This article is devoted to the notion of structural exoticisms in linguistics (case study of the French, English and Tajiki languages). The author analyzes and identifyies structural exoticisms in linguistics based on the French, English and Tajiki languages. This article also provides information on non-equivalent lexical

units, one of which are structural exoticisms. In this regard, the author notes the contribution of scientists in this field, such as G.V. Shatkov Fedorov, G. V. Chernov, L. Sobolev, Recker, Revzin, G. Tomakhin, L.K. Latyshev and others. It should be noted that for the purposes of his article the author also turns to theoretical problems of lexical units considered by foreign scholars such as - Peter Newmark, Douglas Robinson, Mildred L, Larson., E. Nida and others. In domestic linguistics, there are also works of such scholars and translators as E. Muloqandov, H. Akhrori, Mukhtor Shakir and others on non-equivalent lexical units mentioned it in the article.

Keywords: structural exoticism, French language, translation, comparison, English language, Tajik language, translation studies, fiction.

Сведение об авторе:

Шоназаров Зарбахт Музаффарович - докторант (PhD) первого курса Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода, адрес: г. Душанбе, ул. Мухаммадиев 17/6, тел.: (+992) 933213331.

About the autor:

Shohnazarov Zarbakht Muzaffarovich - first-year (PhD) student at the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda, at 17/6 Muhammadiev Str., Dushanbe, Tajikistan. Tel.: (+992) 933213331.

ОИД БА МАЕМОМ ВА ВАЗИФАИ ИСТИЛО^ ДАР ЗАБОН

Рах;моналиев Ц.Х.

Донишгощ давлатии Дангара

Дар шароити муосир, дар асоси рушди сохахои мухталифи чомеа, падида, ходиса ё равандхое пайдо мешаванд, ки онхоро бо мафхум ё ибораи алохида, ё худ истилох ифода намудан зарур аст. Яъне, таркиби лугавии хар як забон доимо дар харакат царор дошта, бо истилоххои нав пурра ва ганй мегардад. Аз ин хотир, омузиш ва тахлили илмии истилох, роххои сохта шудани он, тарзи ворид гардидани калимаи умумиистеъмолй ба таркиби истилох, дар шароити имруза, ба яке аз масъалахои мухими забоншиносии муосир мубаддал гардидааст.

Дар як цатор тахцицотхои забоншиносй цайд карда мешавад, ки талаботхои нисбат ба истилох пешниход гардида, ба табиати воцеии он мутобиц нестанд. Дар ин тахцицотхо истилох хамчун вохиди мураккаб ва пурихтилофи забон муайян карда шудааст, ки дар раванди эчодиёти илмй бунёд мегардад. Истилох хамчун цисми босуръат рушдкунандаи лугат баррасй карда мешавад, ки мувофици инкишофи донишхо бунёд гардида, тагйир меёбад. Ин хусусиятхо нишондихандаи асосии таснифоти ин вохидхо баромад менамоянд.

Пеш аз ошкор намудани хусусиятхои истилох ва муайян намудани роххову воситахои бунёди истилохи нав, дар аввал пешниходи таснифоти мафхуми "истилох" хамчун вохиди мухими лугавй зарур аст. Зеро бе ошкор намудани мохияти мафхум, имконияти муайян намудани масъалахои дигари истилохй махдуд ва дар бисёр холатхо гайриимкон мегардад.

Тахлили адабиёти илмй нишон медихад, ки то ба имруз нисбат ба коркарди таснифоти ягонаи мафхуми "истилох" мутахассисон ба як фикри ягона наомадаанд. "Халцаи нисбатан заиф дар истилохшиносй то ба имруз ошкор намудани табиати истилох боцй мондааст, зеро истилох на танхо объекти гуногунчабха, балки объекти пурихтилофи тахцицот ба хисоб меравад" [1, с.10].

Истилохшиносй низоми объективии донишхоро оид ба чахон, ки омили мухими рушди илм ва техника ба хисоб меравад, тачассум менамояд. Ба он хотире, ки муайяннамоии илмй ин ифодаи кутохи мохияти падида, ашё ба хисоб меравад, ба он бояд на тамоми хусусиятхо, балки хусусиятх,ои нисбатан мухим ворид карда шаванд.

Мафхуми "истилох" хамчунин бо калимаи "термин" дар бисёр забонхои олам ва хамчунин дар забони точикй низ истфода мешавад, ки он низ истилохи байналмилалй буда, аз решаи лотинии «terminus» гирифта шуда, маънои хад, худуд, сархадро дорад. Калима ва иборахое, ки маънои аницро ифода намуда, дар доираи ихтисосхои муайяни илмй, техникй, санъат шакл гирифтаанд, истилох хисобида мешаванд. Истилох ба сифати ифодахои хоси характернок барои тасвири мавзуи сохаи муайян, зухурот, хосият ва муносибати он хидмат мекунад [4, с.11]. Муаллифони гуногун мафхуми "истилох"-ро ба калима ё ибораи сохаи махсуси истифодабарй, ки номи мафхуми махсус буда, таснифотро талаб менамояд, алоцаманд менамоянд [3, с.36].

Тахлили сарчашмахои илмии истилохшиносй нишон медихад, ки мафхуми "истилох" дар нашрияхои мухталиф ба таври гуногун муайян карда шудааст: хамчун калима; хамчун калимаи махсус; рамзи мураккаби шифохй; рамзи забонй; мафхуми махсус; объекти махсус; вохиди рамзй ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.