Научная статья на тему 'НУРОТА ТОҒ ОЛДИ ЛАНДШАФТЛАРИДА ЯЙЛОВЛАР ИНҚИРОЗИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ МАСАЛАЛАРИГА ОИД'

НУРОТА ТОҒ ОЛДИ ЛАНДШАФТЛАРИДА ЯЙЛОВЛАР ИНҚИРОЗИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ МАСАЛАЛАРИГА ОИД Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
51
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
АДИР / ТАБИИЙ ЯЙЛОВ / СУНЬИЙ ЯЙЛОВ / БУТАЛАР / ЯРИМ БУТЛАР / КЎП ЙИЛЛИК ЎТЛАР / ФИТОМЕЛИОРАЦИЯ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Назаров Х.Т., Халилов Х.Т., Жўраев Ж.С., Муминжонова С.

Мақолада Нурота адирлари яйловларининг инсон фаолиятининг таъсири натижасидаги кучли инқирозга учраганлиги ва инқироз жараёнларининг олдини олиш ҳамда яйловлар ҳолатини яхшилашда истиқболли яйлов ўсимликларидан фойдаланиш масалалари баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по искусствоведению , автор научной работы — Назаров Х.Т., Халилов Х.Т., Жўраев Ж.С., Муминжонова С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE ISSUES OF PREVENTING THE PASTURE CRISIS IN NUROTA MOUNTAIN LANDSCAPES

The article describes the severe crisis of the pastures of the Nurata hills as a result of human activities and the use of promising pasture plants to prevent crisis processes and improve the condition of pastures.

Текст научной работы на тему «НУРОТА ТОҒ ОЛДИ ЛАНДШАФТЛАРИДА ЯЙЛОВЛАР ИНҚИРОЗИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ МАСАЛАЛАРИГА ОИД»

УДК:551.4

Назаров Х. Т.

Самарканд давлат университети

Халилов Х. Т.

Коракулчилиги ва чул экалогияси илмий-тадцицот институти

Жураев Ж. С.

Самарканд давлат университети Муминжонова С.

Самарканд давлат университети

НУРОТА TOF ОЛДИ ЛАНДШАФТЛАРИДА ЯЙЛОВЛАР ИЩИРОЗИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ МАСАЛАЛАРИГА ОИД

Аннотация: Мацолада Нурота адирлари яйловларининг инсон фаолиятининг таъсири натижасидаги кучли инцирозга учраганлиги ва инцироз жараёнларининг олдини олиш уамда яйловлар уолатини яхшилашда истицболли яйлов усимликларидан фойдаланиш масалалари баён цилинган.

Калит сузлар:Адир, табиий яйлов,суньий яйлов, буталар, ярим бутлар, куп йиллик утлар, фитомелиорация.

Nazarov X. T. Samarkand State University Khalilov X.T. Research Institute Karakul and Desert Ecology Juraev J.S. Samarkand State University Muminjanova S. Samarkand State University

ON THE ISSUES OF PREVENTING THE PASTURE CRISIS IN NUROTA MOUNTAIN LANDSCAPES

Annotation: The article describes the severe crisis of the pastures of the Nurata hills as a result of human activities and the use of promising pasture plants to prevent crisis processes and improve the condition of pastures.

Keywords: Adir, natural pasture, artificial pasture, shrubs, semi-shrubs, perennial grasses, phytomelioration.

Мавзунинг долзарблиги: Чул ва адир яйловлари Республикамиз яйлов фондининг асосий кисмини ташкил этиб унда чорва моллари йил давомида бокилади.

Маълумки чорва моллари йиллик озука захираларининг 65-75 фоизи доирасида фойдаланган такдирдагина яйлов усимликлари мутадил кайта тикланиш ва хосил туплаш кобилиятига эга.Бу жараёниннг бузилиши эса ут-уланларнинг сийраклашишига, уз уруFи, куртакларидан кайта тикланишнинг кучсизланишига, окибат натижада яйловлар махсулдорлигининг камайишига олиб келади. Шунингдек, табиий яйловлар хосилдорлиги об-хаво шаройтлари билан бевосита боFлик булиб, нафакат йиллар балки йил мавсумлари буйлаб хам узгариб туради. Чунончи, яйловдаги озука микдори киш мавсумига келиб 2-2,5 маротаба камаяди. 100 кг озукаси таркибида бахорда 70-80 озука бирлиги мавжут булса, киш мавсумида бу курсатгич 18,3 % дан ортмайди. Бундай салбий холатлар ахоли нисбаттан зич яшайдиган адир минтакасида купрок кузатилмокда. Бунинг асосий сабаби ахоли сонинг ортиб бориши ва шунга боFлик равишда антропогин соннинг кучайиши билан боFлик. Чорва моллари сонинг тобора ортиб бориши хамда тартибсиз бокилиши бута ва ярим бута усимликларининг хужалик эхтиёжлари учун аёвсиз ишлатилиши, хар-хил техногин омиллар туфайли инкироз жараёнлари кундан-кунга кучаймокда. Шу боис инкироз жараёнларининг олдини олиш учун яйлов холатини яхшилаш ва хосилдорлигини оширишга каратилган фитомилиоратив тадбирларни амалга ошириш ута долзарб муаммоларданбири хиссобланади.

Тадкикот манбаи ва услублари. Тадкикот манбаи сифатида Нурота адирларининг оч буз тупроклари, эфемер-эфемероид типли яйлов майдонлари, шунингдек бута ярим буталар ва куп йиллик утлардан иборат истикболли фитолиморантлар танланди.

Режалаштирилган дала тажрибалари биометирик улчовлар, озука захиралари туплаш жараёни ва бошка туркум масалалар усимликшунослик геоботаникада умум кабул килинган. Услуб (1) дан фойдаланиш асосида амалга оширилди.

Тад^и^от натижалари ва уларнинг тахлили. Тадкикотлар Нурота тоF тизмаларининг тоF олди майдонларида олиб борилди, Нурота тоFлари Помир-Олой тоF тизмасининг энг Fарбий кисми хиссобланиб, улар шимол ва шимолий^арбдан К,изилкум чули билан чегарадош, шаркда эса Туркистон тизмаси билан кушилган.

Иклими кескин континентал ва курFOкчил куп йиллик уртача харорат 13,80С булиб узгарувчан абсолют максемум +46,70С ва абсолют минимум -240С атрофида кайд этилган. Уртача куп йиллик ёFингарчилик микдори 206 мм булиб асосан киш ва бахор мавсумларида кузатилади. Хдвонинг йиллик уртача нисбий намлиги 35,4 % ни ташкил этади.

Нурота адирларининг тупроFи оч ва типик буз тупроклар булиб, унда майда заррали соз ва пишик таркибли ёткизиклар тупрок хосил килувчи жинслар хисобланади.

Усмиликтар коптами aсосини рaнг, ку^ирбош, читирлaр, нyхaтaк, ялтирбош, aрпaFOн, кaррaлaр, кир^соч, кузикулок, шувоктар, янток Ba чорвa моллaри томонидaн коникaрсиз истеъмол килишдиган исирик aччикмия Ba бошкaлaр тaшкил этaди.

Нуротa тоF тизмaлaригa кирувчи O^tof тоF олди мaйдонлaридa олиб борилган тaдкикотлaр шуни кУрсaтaдики, tof этaклaридaги кишлоклaр aхолисининг кyпaйиши улaрдa чорвa моллaрининг кyпaйишигa сaбaб булмокта, нaтижaдa чорвa моллaри яйловдa мол бокиш сиFимигa нисбaттaн 4-5 мaротaбa ортик бокилмокдa. Бу холaт яйловлaрдa кучли инкироз жaрaёнлaрини келтириб чи^рмокта. Ушбу мaсaлaгa aниклиг киритиш учун ушбу худуддa 4 йил дaвомидa тaбиий яйловлaр хосилдорлигини aниклaдик.Бутa, ярим бута, йирик пояли утчил турлaр хосилдорлигини aниклaш учун мТрaнсектм услубидaн утчил усимлик турлaри хосилдорлигини aниклaш учун мaйдончaлaр (1х1 м мик рaмкaчaдa) услубидaн фойдaлaндик. Тaдкикотлaрдaн мaълум булдики Уртaчa кум йиллик 3,0 ц/га ни (курук хaшaк хисобидa) тaшкил этди. Ушбу худуддa чорвa моллaрининг кишлоклaрдaн бир кунлик узокташиб бориши 6 км ни тaшкил этaди. Чорвa моллaри кун буйи яйловдa бокилaди Ba кеч булгач кишлоккa хaйдaб келинaди шунингдек чорвa моллaрининг энг куп бокилaдигaн кисми кишлоклaргa якин 2-3 км мaсофaдaги яйловлaр Xисоблaнaди. Ушбу мaйдонлaрнинг yртaчa куп йиллик хосилдорлиги эсa бор йyFи 1,5-2,0 ц/гa тaшкил этди холос.

Мaълумки бир бош корaкyл куйи учун йил дaвомидa 9 цинтинер пичaн (курук хaшaк) ёки озу^ бирлигидa хисоблaсaк 425 озу^ бирлиги тaлaб этилaди. Сигир, от, туя учун бу кyрсaтгич корaкyл кУйигa нисбaттaн 6 бaробaр куп яъни 54 цинтинирга тенг. O^tof тоF олди яйловлaридaги хосилдорлик 3 ц/га ни тaшкил этсa демaк бир бош корaкyл куйи учун 3 гектар яйлов мaйдони керaк бyлaди. Вaхолaнгки ОктоF этaклaридaги яйловлaрдa бокилaдигaн чорвa моллaрининг сони т^таб этилaдигaн меъёрлaригa нисбaттaн 5-6 мaротaбa купдир. Шунинг учун ОктоF этaклaридaги тaбиий яйловлaридa фитомелорaция ишлaри олиб борилиши яъни юкори хосили сунъий яйловлaр бaрпо этилсa чорвa моллaри учун етaрли дaрaжaдa ем-хaшaк етиштириш мумкин.

K,орaкyлчилик Ba чул экэлогияси илмий тaдкикот институтининг мНуротaм тaжрибa дaлaсидa олиб борилгaн тaдкикот нaтижaлaригa кyрa, тaббий яйловлaрнинг хосилдорлигини оширишни куп таркибли aгрофитоценозлaр (биркaнчa усимлик турлaри aрaлaшмaси) бaрпо этиш оркэли aмaлгa оширилиши мaксaдгa мувофиклиги исботлaнди. Бундa хaр-хил вaриaнтлaр (Б 50%+ЯБ25%+У25%: Б25%+ЯБ50%+У25%: Б25%+ЯБ25%+У50%) синaб курилиб энг кулaй вaриaнт бутaлaр 25%+ярим бутaлaр50%+yтлaр25% экaнлиги aниклaнди. Тaдкикотлaрдa бaрпо этилгaн aгрофитоценозлaрдaги хaрбир усимлик турининг яшовчaнлиги усиши вa ривожлaниши, хосилдорлиги aниклaнди, шунингдек гектaр хисобидa ялпи

хосилдорлик кайд этилди. Яйлов озукабоп усимликларнинг усиши хосилдорлиги улар вегетатциясининг 4-йилда энг юкори п0F0насига чикади, кейинги йиллардаги усиш ривожланиш ва хосилдорлик курсаткичлари об-хаво шаройтларига боFлик равишда куброк ёки камрок булишини назарда тутиб уларнинг хужаликбоб хусусиятлари курсатгичларининг 4 йил вегетация даврини (жадвалда) тахлил киламиз.

Жадвал маълумотларига кура усимликларнинг яшовчанлик курсатгичлари 63,8-73,4% ортиFида булиб ушбу курсатгичлар курF0кчил шаройтида усувчи яйлов озукабоп усимликлари учун меъёрий хисобланади ва танлаб олинган усимлик турларининг курF0кчил шаройтга мос эканлигидан далолат бермокда.

Агрофитоценозлар таркибидаги усимликларнинг буйи вегетациясининг 3-йилида усимлик турлари буйлаб 69,3-129,4 см ни ташкил этди. Ушбу курсатгичлар уларнинг таббий холда усаётган манзилидагидан икки баробар ортик эканлиги кайд этилди.

Яйлов агрофитоценозлар таркибидаги усимликларнинг хужалик боб хусусиятлари (усимликлар вегетациясининг 4/2020) йилги.

Нурота тажриба даласи:

Усимликларни нг х,аётий шакиллари ва улушлари Фитоценоз Яшовчанлигии суратда усимликлар сонинг донага махражда % Усимликлар буйи, см Пичан х,осилдорл иги, ц/га

Буталар 25 % Саксовил 25% 0,7 ± 0,04 66,2 129,4±4,1 2,4±0,06

Ярим буталар 50% Изин 12,5% 2,1 ± 0,09 72,6 95,3±3,4 3,3±0,08

Ч^он 12,5% 2,0 ± 0,06 65,3 98,1±3,6 3,1±0,05

Терескен 12,5% 2,3 ± 0,07 68,1 82,3±2,9 3,2±0,09

Куйровук 12,5% 1,8 ± 0,06 63,8 75,6±2,5 2,6±0,07

Утлар 25% Астрагал 12,5% 3,9 ± 0,1 73,4 89,3±3,0 3,6±0,1

Эркакут 12,5% 6,9 ± 0,2 68,4 69,3±2,8 1,4±0,09

Жами: 19,6 ц/га

Табиий яйловларнинг хосилдорлиги ута паст (1,5-3,0 ц/га) булганлиги учун уларнинг хосилдорлигини ошириш асосий вазифа эканлиги сабаби сунъий яйловлар барпо этишдаги асосий максад яйловлар хосилдорлигини ошириш хисобланади. Турли хаётий шакли бута (саксовул) ярим буталар (Изин, ЧуF0н, Терескен, Куйровук) ва ярим куп

йиллик утлар (Астрагал, Эркак ут) дан барпо этилган яйлов агрофетоценознинг хосилдорлиги гектор хисобида 19,6 центенерни ташкил этди. Сунъий барпо этилган агрофетоценознинг хосилдорлиги таббий яйловлар хосилдорлигидан 5-6 маротаба ортик эканлиги аникланди. Хулосалар:

1. Таббий яйловлар инкирозининг олдини олиш ва уларнинг хосилдорлигини ошириш учун сунъий яйловлар барпо этилиш ва улар куп таркибли агрофетоценозлар шаклида булиши максадга мувофик.

2. Агрофетоценозлар таркибидаги усимликлар 25-30 йил давомида муттасил юкори хосил туплашини назарда тутсак, барпо этилган экинзорлардан куп йиллар давомида фойдаланилади, сунъий барпо этилган агрофетоценозлар яйловлар хосилдорлигининг ошишига, усимликлар копламида озука боп усимлик турлари микдорининг ортишига сабаб булади, шунингдек экинзорларда чарва моллари томонидан йилнинг барча мавсумларида еFиладиган ем-хашакнинг булиши хам диккатга сазовор.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Досбехов Б.А. методика полевога опыта М. "Колос" 1979-416 с.

2. Махмудов М.М. Халилов Х.Р. Научныс основы по улучшению карасулеводченихпастбиц. Зооветеринария, 2015, №10. -С.39-41

3. Рахматуллаев А. Ландшафты хребта Актау, их рациональное хозяйственной использование и охрана. Ташкент, Издательетво "Фан", 1991-108 С.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.