Научная статья на тему 'Истиқболли озуқабоп галофитларнинг асосий агробиологик хоссалари'

Истиқболли озуқабоп галофитларнинг асосий агробиологик хоссалари Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
157
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Life Sciences and Agriculture
Область наук
Ключевые слова
чўл / галофит / озуқабоп / ўсимлик / уруғ. / desert / halophyte / fodder / plant / seeds.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ортиқова Лола Соатовна, Сиддиқова Шахноза Ахмедовна, Умиров Нурулла Усанович, Усанов Улуғбек Нурулла Ўғли, Қаршибоев Зухириддин Санжар Ўғли

Қизилқум чўлишўрланган тупроқларида галофит ўсимликлари буталар, ярим буталарнинг шўрланган тупроқлар шароитидаги (Kohia prostrate, Salsola orientalis, ceratoides eversmaniana, Halonamnus sufaphyllis, Camforosmahessing) агробиологик ва хўжали к хоссалари баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Ортиқова Лола Соатовна, Сиддиқова Шахноза Ахмедовна, Умиров Нурулла Усанович, Усанов Улуғбек Нурулла Ўғли, Қаршибоев Зухириддин Санжар Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BASIS FOR THE FUTURE FOOD HALOPHYTES AGRIBIOLOGICAL PROPERTIES

The material is devoted to the economic and agrobiological characteristics of promising desert semi shrub halophytes (Kohia prostrate, Salsola orientalis, ceratoides eversmaniana, Halonamnus sufaphyllis, Camforosmahessing) to improve the saline lands of the Kyzylkum desert

Текст научной работы на тему «Истиқболли озуқабоп галофитларнинг асосий агробиологик хоссалари»

ИСТИЦБОЛЛИ ОЗУКАБОП ГАЛОФИТЛАРНИНГ АСОСИЙ АГРОБИОЛОГИК ХОССАЛАРИ

Ортицова Лола Соатовна Сиддицова ШахнозаАхмедовна Умиров Нурулла Усанович Усанов УлуFбек Нурулла ур.ли Царшибоев Зухириддин СанжаруFли Жиззах давлат педагогика институты

Кизилкум чулишурланган тупрокларида галофит усимликлари буталар, ярим буталарнинг шурланган тупроклар шароитидаги (Kohia prostrate, Salsola orientalis, ceratoides eversmaniana, Halonamnus sufaphyllis, Camforosmahessing) агробиологик ва хужалик хоссалари баён килинган.

Калит сузлар: чул, галофит, озукабоп, усимлик, уруг.

ОСНОВНЫЕ АГРОБИОЛОГИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ПЕРСПЕКТИВНЫХ КОРМОВЫХ ГАЛОФИТОВ

Материал посвящён хозяйственной и агробиологической характеристике перспективных пустынных полукустарниковых галофитов (Kohia prostrate, Salsola orientalis, ceratoides eversmaniana, Halonamnus sufaphyllis, Camforosmahessing) для улучшения засоленных земель пустыни Кызылкум.

Ключевые слова: Пустыне, галофит, кормовые, растение, семена.

BASIS FOR THE FUTURE FOOD HALOPHYTES AGRIBIOLOGICAL PROPERTIES

The material is devoted to the economic and agrobiological characteristics of promising desert semi -shrub halophytes (Kohia prostrate, Salsola orientalis, ceratoides eversmaniana, Halonamnus sufaphyllis, Camforosmahessing) to improve the saline lands of the Kyzylkum desert Keywords: desert, halophyte, fodder, plant, seeds.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10026

Тадкикотнинг долзарблиги. Республикамизда кейинги йилларда Кизилкум чулининг шурланган тупроклари хрлатини яхшилаш ва шу минтацага мос, чорвачилик учун юкори озукабоп фитомасса (пичан) туплашга кодир, янги туйимли галофит турларини танлаш х,амда уларни етиштириш агротехнологияларини янада такомиллаштириш борасидаги илмий изланишлар долзарб булиб х,исобланади.

Тадкикотнинг максади.Марказий Кизилкум чулининг шурланган тупрокларини х,олатини яхшилаш ва шу минтакага мос, чорвачилик учун юкори озукабоп усимликларни танлаш ва туйимли галофит турларини танлаш х,амда уларни етиштириш агротехнологияларини ишлаб чикишдан иборат.

Тадкикотнинг вазифалари. Кизилкум чулларининг шурланган тупроклари шароитига мос чорвачилик учун озукабоп галофит турлари ва намуналарини синаш х,амда танлаш;

шурланган тупроклар шароитида танлаб олинган истикболли озукабоп галофит турларнинг экиш муддатлари ва меъёрларининг уруг унувчанлигига, усимликнинг усиш ва ривожланишига таъсирини тадкик килиш;

шурланган тупроклар шароитида танлаб олинган галофитларни парваришлаш агротехнологиясининг истикболли озукабоп галофит турларининг х,осилдорлигига таъсирини аниклаш;

шурланган тупроклар шароитида истикболли озукабоп галофит турларини парваришлашнинг иктисодий самарадорлигини аниклаш.

Тадкикотнинг объекти сифатида уртача шурланган тупроклар, турли географик регионлардан танлаб олинган маккасупурги, куйровук, чугон, терескен ва изеннинг озукабоп галофит намуналари олинган

Тадкикотнинг предмети озукабоп галофитларни парваришлаш агротехнологиялари, экиш муддатлари, унувчанлиги, усиши, ривожланиши, яшовчанлиги, поя хамда уруг хосилдорлиги, иктисодий самарадорлигини аниклаш хисобланади.

Тадкикотнинг услублари.Тажрибаларда галофит намуналарини биометрик улчовлар, озука захиралари туплаш жараёни ва бошка туркумдаги масалалар усимликшунослик, ботаника, усимликлар интродукцияси, дехкончиликда умум;абул килинган «Методика проведения полевых и вегетационных опытов с кормовыми культурами», «Методика опытов на сенокосах и пастбищах», «Методика полевого опыта», «Дала тажрибаларини утказиш услублари» дан фойдаланилган. Олинган маълумотларнинг ани;лилиги ва ишончлилиги Б.А.Доспеховнинг куп омилли "дисперсион тахлил" услуби ёрдамида математик -статистик тахлил килинди.

Тадкикотнинг натижасида Кизилкумнинг шурланган яйловлари шароитида маккасупурги, чугон, куйровук, терескен, изен усимликларининг мухим агробиологик (уругларининг унувчанлиги, яшовчанлиги, усиш динамикаси), озукабоплик хусусиятлари (озукавийлиги, ейилувчанлиги, калориялиги) ишлаб чикилган;

Мухим озукабоп усимлик уруглари генофондини барпо этиш, маданийлаштириш, навлар яратиш ва бошка илмий тадкикотлар жараёнида муайян уругларнинг унувчанлик курсаткичларини аниклаш мухим тадбирлардан хисобланади. Чул усимлик уругларининг унувчанлигини ошириш учун уругларнинг биологик хусусиятларини урганиш айни пайтда хам долзарб масалалардан хисобланади.

Биз бир ва куп йиллик озукабоп галофит намуналарининганча муддат (2-7 йил) сакланаётган уругларининг унувчанлигини ургандик.

Олинган маълумотлардан куриниб турганидек, галофитлар турларига караб уларнинг лаборатория шароитида унувчанлик кобилияти бир-биридан сезиларли фаркланади.

Чул худудлари экологик мухитида таркалган усимлик турлари уругларининг унувчанлиги аксариат холатларда узок муддат сакланмасдан бир йил амалиётда кулланилади, кейинги йилларда яроксиз холга келади.

Тажрибада озукабоп галофит турлари уруг намуналарининг унувчанлиги турларга караб хар хил булди. Баъзи усимликларнинг (балик куз, донашур, харидандон) уругларидастлабки йилдаёк унуванлиги анча юкори (82-34,7%) булиб, иккинчи йилда кескин пасайганлиги аникланди.

Дастлабки йилдаёк нисбатан юкори (97-82%) унувчанликка эга бошка гурух турлар- илмок шура, маккасупурги, олабута уз унувчанлигини нисбатан давомли саклайолишини курсатди. Жумладан, илмок шура уруглари 6 йилгача, маккасупурги, олабута 5 йилгача саклаши курсатмокда. Ок шура, сета уругларининг бу кобиляти 3 йилдан ошмади.

Чул озукабоп галофит усимликларининг яшовчанлиги. Шурланган майдонларда парваришланадиган экинларнинг яшовчанлиги мухим курсаткичлардан бири хисобланиб, усимликнинг мазкур шароитга кай даражада мослаша олганлигидан далолат беради.

Озукабоп галофитларнинг яшовчанлигини бахор, ёз ва куз фасллари давомида кузатилди. Маккасупурги намуналарининг яшовчанлиги турлича: Бир гурух (К-25, к-34, к-184, К-2) намуналарининг яшовчанлиги жуда юкори булган булса, бошка намуналарда уларнинг яшовчанлиги 87,9-43,8%, энг паст (43,8%) яшовчанлик чет эл (АКШ)дан олинган намунада кузатилди. Интродукцион кучатзорларда синалган 13 та

намунанинг 10 тасида (к-438, к-425, к-2427, к-429, к-436, к-437, к-433, к-432, к-431) уларнинг яшовчанлиги 95,8-33,4% ни ташкил килди, долган намуналарнинг яшовчанлиги 31,4-70,9% атрофида булди.

Иккинчи йилдаги кучатзорларда маккасупурги намуналари яшовчанлиги 6 намунада (к-34, к-184, к-427, к-432 ва к-433) 96,0-97% ни, долган намуналарда 93,3-94,3 %>, паст яшовчанлик Тожикистондан терилган (к-435) намунада кузатилиб, бир хил намунаси 3 йил давомида такрорий синалгандаги натижалари бунга мисол була олади (1-жадвал).

1-жадвал

Айрим галофит намуналарининг экин шароитида яшовчанлиги,%

Намуналар Усимлик туп сони, минг дона-га; яшовчанлиги, %

30.V 10.VII 29.IX

Bassia hyssopofolia-Илмок; шура

К-440 333,3 100 327,8+2,9 98,3 327,8+2,9 98,3

К-441 333,3 100 325,6+1,1 97,7 325,+1,1 97,7

К-442 333,3 100 320,0+1,9 96,0 320,0+1,9 96,0

К-443 333,3 100 311,1+4,0 93,3 311,1+4,0 93,3

Atriplex mierontha- Олабута

К-404 333,3 100 265,6+2,9 79,7 265,6+2,9 79,7

К-412 333,3 100 244,5+5,8 73,4 244,5+5,8 73,4

К-413 333,3 100 283,3+8,8 84,9 283,3+8,8 84,9

К-457 333,3 100 268,9+23,8 80,8 268,9+23,8 80,8

К458 333,3 100 264,4+23,1 79,3 264,4+23,1 79,3

Suaeda altissima- Сведа

К-406 333,3 100 27,4+1,6 8,2 -

К-408 333,3 100 264,3+1,5 58,5 200,0+6,7 58,3

К-414 333,3 100 194,7+7,3 58,3 194,4+7,3 58,3

К-346 277,7 100 200+3,6 72,0 156,7+5,6 56,4

Climacaptera lanata- Бали;куз

К-371 116,7+3,0 100 94,3+3,6 80,8 45,7+4,6 39,2

К-379 84,3+7,3 100 82,3+9,3 97,6 46,7+3,3 55,4

К-381 39,0+3,0 100 22,3+9,7 57,1 10,0+0,6 25,6

К-382 46,7+3,0 100 36,7+9,7 78,6 10,0+1,8 21,4

К-383 84,3+9,0 100 36,7+9,7 78,6 10,0+1,6 21,4

Chenopаdim album- О;шура

К-38 216,7+6,6 100 216,7+6,3 100 144,3+8,0 66,6

К-106 402,3+4,7 100 395,7+5,4 98,3 394,0+6,5 97,9

Илмоц шура- Bassia hyssopafolia намуналарнинг яшовчанлиги (93,3-98,3%) хам ю;ори булди.

Оц шура- Atriplex micrantha намуналари орасида (к-413) (Сирдарё вилояти) намунасининг яшовчанлиги ю;орилиги ;айд этилди.

Сведа -Suaeda microphylla Pall. намуналарининг яшовчанлиги бош;а турларга нисбатан К^изилк;ум шароитида паст булганлиги кузатилди.

Балицкуз- Climocoptera Lantana Pall. намуналарининг яшовчанлиги хам ута пастлиги (21,4-55,4%) жихатидан ажралиб туради.

Оц шура- Chenopodim album К-106 намунасининг яшовчанлиги -97,9%ни ташкил этган булса, бош;аси ута паст (66,6%) булди.

Хулоса ;илиб айтганда, ^изилкум чули шурланган тупро;лари и;лим шароитига мос бир йиллик галофитлар уругларининг унувчанлиги дастлабки йилларда анча ю;ори (82,0-34,7%) булиб, кейинги йилларда кескин пасайса, маккасупурги, усимлигининг уруглари уз унувчанлигини узо; муддат йу;отмагани кузатилди.

Озу;абоп галофитлардан изен, ;уйрову;, чугон, терескен, камфоросма, черкезлар сехосил, таш;и мухитга ута чидамли булиб, яшовчанлиги (73,4-98,3%), ейилувчанлиги (55,0-77,3%) ва озу;авийлиги (1830-3815 ккал/кг) ю;ори фитомелиорантлар ;аторига кириши яна бир бор исботланди.

Узбекистон чул яйловларининг хосилдорлигини ошириш ма;садида фитомелиорантларни танлашда чул озу;абоп усимликлари янги турлар билан бойитилган.

АДАБИЁТЛАР:

1 Махмудов М.М. Улучшение пастбищ Кызылкум. - Самарканд, 2010.-С.237.

2 Махмудов М.М., Гафурова Л.А., Шарипов О.М., Халилов Х.Р ва бош;алар. Чул ва адир минта;алари шароитида махсулдор яйловлар барпо этиш технологиялари (фермер учун тавсиялар). -Тошкент, 2014. Б. 24

3. Махмудов М.М., Хаитбаев Р. ^изил;ум яйловлари холатини яхшилаш усуллари (тавсиялар). -Тошкент, 2008. Б. 34

4. Методика проведения полевых и вегетационных опытов с кормовыми культурами. ВИК. -М.: 1983. С. 285

5. Раббимов А., Хамроева Г. Чул озу;абоп усимликлари интродукцияси ва селекцияси буйича услубий тавсиялар. -Самарканд, 2016. Б. 42.

6 Умирзо;ов А.У. Янги ем-хашак экинлари етиштиришнинг илмий асослари /Монография. -Самарканд, 2017. Б. 232.

7. Мейлиев Акмал Хушва;тович, Бол;иев Зохид Тоштемирович. Жанубий минта;алар шароитида ;атти; бугдойнинг дон сифати ю;ори булган тизмаларини танлаш // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

8 Дилмуродов Шерзод Дилмуродович. Юмшо; бугдойнинг махаллий махсулдор тизмалари селекцияси // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

9. Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Бойсунов Нурзод Бекмуродович. Ра;обатли навсинаш кучатзорида юмшо; бугдойнинг биометрик курсаткичларини урганиш // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

10. Абдуазимов Акбар Мухторович, Вафоева Мавлуда Бобомуродовна. Усувни бош;арувчи восита (биостимулятор) ларнинг кузги бугдой дастлабки биометрик курсаткичларига таъсири // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

11. Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич, Абдуазимов Акбар Мухторович. Бахорги бугдой навларида бошо; улчамлари // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

12. Уза;ов Гуломжон О;бутаевич. Кузги бугдойни ресурстежамкор технология асосида етиштирилишининг дон хосилдорлигига таъсири // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

13. Хазраткулова Шахноза Усмоновна, Тогаева Холида Ражабовна. Кузги юмшо; бугдой нав ва тизмаларининг исси;ликка бардошлилигини бахолаш // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.