Научная статья на тему 'НУРЛИ УМР'

НУРЛИ УМР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
40
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Театр / спектакль / образ / персонаж / драма / мусиқали драма / асар / пьеса / ижод / ижро / режиссёр / талқин

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мамлакат Алижановна Жўраева, Карим Юлдашев

Ушбу мақолада Наманган вилояти мусиқали театри актрисаси Ўзбекистон халқ артисти Мукаррама Азизова ижодий фаолияти ёритилади. Унинг яратган образларининг талқини, режиссёрлик ишлари хақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НУРЛИ УМР»

НУРЛИ УМР

Мамлакат Алижановна Жураева Карим Юлдашев

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада Наманган вилояти мусикали театри актрисаси Узбекистан халк артисти Мукаррама Азизова ижодий фаолияти ёритилади. Унинг яратган образларининг талкини, режиссёрлик ишлари хакида суз боради.

Калит сузлар: Театр, спектакль, образ, персонаж, драма, мусикали драма, асар, пьеса, ижод, ижро, режиссёр, талкин.

NURLIUMR

Mamlakat Alijanovna Juraeva Karim Yuldashev

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article covers the creative work of the actress of the Namangan regional musical theater, People's Artist of Uzbekistan Mukarrama Azizova. The interpretation of the images he created is about directing.

Keywords: Theater, play, image, character, drama, musical drama, play, play, creation, performance, director, interpretation.

Узбекистан халк артисти Мукарама Азизова ижоди серкирра эди. У бутун борлигини санъатга, театрга, халкка хизмат килишга багишлади.

Мукарама Азизова Х,.Х,.Ниёзийнинг "Бой ила хизматчи" асарида Хонзода, АДаххорнинг "Шохи сузана"сида Хафиза, У.Шекспирнинг "Отелло" асарида Эмилия, Б.Рахмоновнинг "Юрак сирлари" драмасида Санобар, Гальдонининг " Икки бойга бир малай" спектаклида Смеральдино каби бир катор образлар яратиб, узига хос санъат галереясини яратиб кетган ижодкордир. У Хожибековнинг "Аршин мол олон", Р.Тагорнинг "Ганг дарёсининг кизи" асарларида режиссёр сифатида узини синаб курган.

Х,аммамизга маълумки, драма асаридан кура, мусикали спектаклларда образ яратиш бир мунча машаккатлирок. Чунки, мусикали спектаклларда хам актёрлик, хам кушикчилик махоратига, кобилиятига эга булиши, ижодкор иккала санъат турининг нозик кирраларини бирга уйгунлаштира олиши

лозимдир. Акс холда яратилаётган образ ишончли даражада сахна юзини курмаслиги мумкин.

М.Азизова иккала санъат турининг мохир ижрочиси эди. Шунинг учун хам унинг яратган образлари томошабинлар калбига тез ва майинлик билан кириб борарди. У уз устида тинмай тунни-кунга, кунни-тунга улаб мехнат килар, шогирдларидан хам шуни талаб килар эди. Тинимсиз мехнатлари эвазига у "Узбекистон халк артисти" унвонига эришди ва халк орасида "Наманган булбули" деган ном олди ва санъат йулида учмас из колдирди.

Узбекистон халк артисти Мукарама Азизова ХХ асрнинг 30 йилларининг иккинчи ярмида Наманган театрига ишга келди. У узининг тиришкоклиги, истеъдоди, мехнаткашлиги билан атрофдагиларнинг хам, томошабинларнинг хам эътиборини узига карата олди. Унинг биринчи ижро этган роли З.Фатхулиннинг "Гунчалар" асаридаги Зайнаб образи эди. Унга кандай рол беришмасин, у шу образни меъёрига етказиб ижро этишга харакат килар, уз истеъдодини намойиш этишга тиришарди.

М.Азизова 1928 йилда Москвада очилган узбек бадиий студияда икки йил таълим олди, сахна усталаридан санъатнинг сир-асрорларини урганди. Сунгра она юрти Наманганга кайтиб, театрда уз махоратини оширишга, уз урнини эгаллашга харакат килди. Айникса унинг Х,.Х,.Ниёзийнинг "Бой ила хизматчи" спектаклидаги яратган Хонзода образи тахсинга сазовар булди. У Хонзода образини яратар экан, унинг ички дунёсини тула урганиб чикди. Аламзада, бахтсиз, калби яраланган, уша давр курбони булган аёллар тимсолида сахнага олиб чикди. Хонзода келишган, чиройлик аёл, лекин акасининг мансабпарастлиги туфайли келажаги курбон булганлиги, устига устак фарзандсизлиги уни шу куйларга солади. М.Азизова Хонзода обрашини яратар экан, уни салбий эмас, балки амалпараст акаси ва хотинбоз Солихбойнинг курбони булган аёл сифатида тасвирлайди. Томошабин спектаклни томоша килар экан Хонзодага нисбатан ачиниш хиссини, унинг ички аламини туяди. Актриса Хонзоданинг бутун юрагини, калбини кемираётган азобини шунаканги махорат билан очиб ташлайдики, томошабин Хонзода оркали уша даврдаги курбон булган аёллар дардини, ички галаёнини тушуниб етади. М.Азизова-Хонзода хизматкор Холмат билан муносабат урнатар экан, узининг бу аянчли холатидан гаши келади, узини ёмон куради, лекин ноиложликдан калб жарохатини шу билан босишга харакат килади. Оз булса хам уз дардини енгиллашармикан деган уй билан Холмат билан учрашади. У шу йул билан акаси ва нафси бузук бойдан уч олади.

М.Азизова Хонзода образини шундай талкин этдики, бу образ спектаклда биринчи планга яъни асосий образлар каторига утиб кетди. Томошабин спектаклни томоша килар экан, Хонзоданинг келажаги билан кизикади, унинг

муаммоси нима билан якун топишини интизорлик билан кутади. Асардаги Гулбахор ва Жамила образлари Хонзода оркали курбон килинади. Хонзода аслзодалардан була туриб, курбон булганида, Гулбахор ким-у, хизматкор, чури, бойнинг нафс курбони Жамила-чи, эрлик чури аёл курбон булса нима килибди, Хонзода ана шу аламзадалик оркасидан харакат килади. Колаверса бу аёллар уша даврдаги бахти номуси паймол килинган, эзилган хурланган ва хакоратланганлардан эди. Улар бой ва зодогонларнинг молпараст, амалпарастларнинг курбони эдилар. Бу аёлларга булган муносабат фахш эди. Актриса кузларида Хонзода ва шу каби аёлларнинг фожеаси яккол куриниб турар эди.

М.Азизова уруш йилларида сахналаштирилган бир катор драматик спектаклларда образлар яратиб, уз махоратини кундан-кунга ошириб борди. Унинг Гоголь асари "Уйланиш"да Анна Андреевна, Уйгуннинг "Х,аёт кушиги" асарида Тошхон, "Хуррият" драмасида Хуррият, АДаххорнинг "Шохи сузана"сида Хафиза, У.Шекспирнинг "Отелло" асарида Эмилия, Б.Рахмоновнинг "Юрак сирлари" драмасида Санобар, Гальдонининг " Икки бойга бир малай" спектаклида Смеральдино каби персонажларни сахнада гавдалантирди. Айникса, Б.Рахмоновнинг "Юрак сирлари" драмаси театршунослар шов-шувига сабаб булган спектакллардан эди. Актриса Санобар образи оркали хар бир сохада узини курсатаётган узбек аёлининг нималарга кодир эканлигини курсатади. М.Азизова узбек аёлининг ички дунёсини, уз кадр-кимматини, уз урнини билишлигини Санобар образи оркали тасвирлаб беради. Спектаклни томоша килаётган томошабин хар бир вокеага узини алокадродек сезади.

М.Азизова-Санобар терапевт врач. Тиббий дисертация ёзиш билан банд. У бутун вактини беморларга сарф килади, лекин хамма жойда учраб турганидек уни куролмайдиган, уни тушунмайдиган галамислар хам топилиб туради. Санобарнинг эри Саттор адабиёт уктувчиси, шеърлар ёзади, афсуски баттол. У хокисор Санобарни кур-курона кушниси Сурмахонни ёлгон яшик тухмат гаплари туфайли хурлайди, харчанд Санобар тушунтиришга харакат килса хамки, Саттор уни тушунмайди ва икки оради уларнинг ширин турмушига курт тушади. Санобар уйдан кетиб колади. У уз бахти келажаги учун курашади. Хатто огир дамларда хам бошкаларга ёрдам кулини чузишга харакат килади. Жамиятдан ажраб колган Сурмахонга ачинади. Сурмахонни шу куйга солган онаси Рузвон холадан нафтарланади. Сурмахонни эри Илхом Акрамов касалхонанинг бош врачи. Уни йулга солиш учун канча уринмасин, барча килаётган хатти-харакатлари бефойда кетади. Санобарнинг турмушини бузганлиги етмагандек, Сурмахон узининг хам турмушини саклаб кололмайди. Асоссиз рашк, мода ва бойликка хирс куйиш, хар кунги жанжали унинг хам

эридан ажралишига олиб келади. Бу счпектаклда икки тоифали аёл бирижамият билан хамоханг кадам ташлаётганСанобар булса, иккинчиси жамиятдан ажралиб колган хаётни факат ейиш ичиш, кийинишдан, мол-давлат йигишдан иборат деб билгувчи Сурмахон образи бири-бирига карама-карши килиб олинади. Сурмахон уз бахтига узи чанг солса, Санобарнинг бахтига ташкаридан чанг солинади. Икки хил дунё караш таккосланилади.

Мукаррама Азизова Санобар образини сахнага олиб чикар экан, хотин-кизлар хам жамиятга халкка хизмат килиши лозимлигини, унинг хам жамиятда одамлар орасида урни борлигини исботлайди. Санобар Сурмахонга хам шундай насихат килади, лекин Сурмахон буни тушунмайди,-"мен сизлардан ёрдам сурасам лекция укишга ташасизлар. Бундай лекцияларни Илхом акамдан эшитавериб мулло булганман", - дейди. Шунда Санобар тушунтириш бефойда эканлигини тушуниб етади. Хар кандай ёмон ходисалар, жанжанлар бекорчиликдан, бемаънигарчиликдан чикади. Буни Санобар Сурмахонга тушунтира олмаганидан азият чекади, айни вактда узининг хам севган ёри фарзандининг отаси хам шулар биланбирга эканлигидан афсус-надоматлар чекади. Бир йилдан ошик вакт Санобар кизига отанг укишга кетганлар деб кизига хам узига хам тасалли бериб келади. Бу вакт ичида Санобар хатто дисертатциясини хам ёклайди. Уни барча шогирдлари, дустлари табриклаш учун келади, аммо Саттор келмайди. Санобар хар кандай кийинчиликда хам узини поклигини, мухаббатига содиклигини исботлайди. Бир йиллик айриликдан сунг, дустларининг дакки-дашномларидан кейин яккаланиб колган Саттор Санобарнинг бардошига , мухаббатига койил колиб, тан бериб узининг нохак эканлигидан уялиб, бош эгиб келади. Санобарнинг матонати Сатторни узига эгади, фарзандининг отаси булганлиги сабабли уни кечириб кабул килади. Актриса яратган Санобар образи аёл наинки аёл балки инсон кунгли канчалар нозик эканлиги, уни тушуниш кийинлигини курсатади.

Мукаррама опа ижросида усталик, нафис махорат сезилиб турарди. Тасвир воситаларини бош максадга буйсундириш, эхтирос буёкларини уз урнида меъёрида ишлатиш, томошабин диккатини сузсиз ушлаб тура билиш, сузнинг маъносини эмас, максадни томошабинга етказиш каби санъатнинг нозик сирларини укиш мумкин эди. Мукаррама опа сахнада уйнамас эди, балки уша вокеада, уша образда уша вактда яшарди. Томошабин булаётган вокеалар ичида узларихам иштирок этаётгандек хис килишарди. Самимий изхор тошкини, эхтирос жунбушга келган пайтлар хам куп булар, сахнада жонини аямай ижод килар, томоша залида эса узини унутмаган, кузидан тахсин ва дарддошлик ёшлари окмаган томошабин кам коларди.

Мукаррама Азизова яратган образларда жушкинлик, катъият, узига ишонч сезилиб турарди. Томошабинлар Мукаррама опанинг сахнага чикишини диккат билан сабрсизлик билан кутишарди.

Мукаррама Азизова театрда ижод килган даврда сахналаштирилган хар бир драма ва мусикали драма асарларида режиссёрларга актёрларга ёрдам берар, хар бир образни хаётга таккослаб талкин килишга харакат киларди.

"Опа сахнага чикканида, сахна тулиб кетар, залга узгача бир майин шабода ёки рухият эсиб кирарди-ки, томошабинларда хам парнёрларда хам узларига нисбатан ишонч уйгонарди",-деб эслайди Узбекистон санъат арбоби режиссёр К. Юлдашев.

Хар бир даврнинг узига хос санъаткорлари, маданий хаёт намоёндалари булади.Албатта чинакам санъаткор сифатида танилиш учун истеъдод, кобилият ва давр билан хамоханг уйгунлашиб, коришиб кетиш зарур. Эл калбига кулок тутган санъаткор мувофаккият козонаверади. Санъаткорларни давр яратади, санъаткор хам даврни тараннум этади. Мукаррама Азизова хам уз даврининг куйчиси эди.

Эллигинчи йилларда Мукаррама опа огир бетоб булиб, Тошкентда даволанади, операцияни бошидан утказади. Шифокорларнинг "хозирча сахнага чикмай туринг" дейишларига карамай, шифохонадан тугри театрга келади ва сахнага чикади. Барчин, Ширин, Лайли, Нурхон каби образларни яратиб томошабинлар олкишларига сазовар булади. Концертлар ва спектакллар намойишида баъзан хали яхши битмаган операция урни конаб кетарди. Шунда Мукаррама опа дока билан махкам корнини боглаб, сахнага чикарди. М. Азизова фидоий актриса эди, у хаётининг бир дакикасини хам санъатсиз, сахнасиз тасаввур кила олмас эди.

Инсоннинг кадр-киймати, унинг мол-мулки, дунёсига караб эмас, маънавий жихатдан поклиги, халкка виждонан халол мехнат килиб, унинг мехр мухаббатини козониш билан белгиланади. Хусусан санъаткор учун эл олкишига сазовар булишдан юксакрок мукофат булмаса керак. Мукаррама Азизова сахнадаги бетакрор яратган образлари оркали мухлислари калбидан жой олган ижодкор эди.

Мукаррама Азизова кулами кенг ижод эгаси эди. ^иёси йук кушикчи, мохир актриса, мехрибон устоз, ажойиб ташкилотчи, истеъдодли бастакор, режиссёр. Бу фазилатлар опанинг ноёб истеъдод сохиби, буюк санъаткор эканлигидан далолатдир. Опа сунгги кунигача театрда сахнада ижод килди. Хатто хастахол чогларида хам сездирмасликка харакат килар, узини хамиша фарахбахш, илхомли ва гузал тутишга интиларди.

Атокди санъаткор меросини асраш, туплаш, урганиш ва ривожлантириш бугунги кун ижодкорларининг вазифаси ва бурчидир. Зероки, бу мерос харакатчан меросдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Газета "За Коммунизм" 1953 йил 15 августь

2. Газета "Сталин хакикати" 1953 йил 18 февраль

3. Газета "Кизил Узбекистон" 1954 йил 18 февраль

4. Газета "Сталин хакикати" 1953 йил 24 февраль

5. Газета "Сталин хакикати" 1953 йил 20 май

6. Газета "Кизил Узбекистон" 1954 йил 6 март

7. Газета "Кизил Узбекистон" 1956 йил 16 октябрь

8. Газета "Наманган хакикати" 1990 йил 15 март

9. Газета " Узбекистон адабиёти ва санъати" 1986 йил 30 апрель

10. Boltaboeva, U., & Madaminov, S. (2021). FACTORS OF DEVELOPMENT OF UZBEK TRADITIONAL THEATER. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 32-40.

11. Boltaboeva, U. (2021). The Art of Directing: Composition and Scales. International Journal of Culture and Modernity, 11, 16-24.

12. Болтабоева, У. (2021). Булажак актёрларни тарбиялашда педагогик ёндашувлар. Oriental Art and Culture, 2(3), 88-98.

13. Boltaboeva, U., & Xalilov, Y. (2021). Teatr san'atining o 'ziga xos xususiyatlari. Oriental Art and Culture, 2(3), 40-48.

14. Boltaboyeva, U., & Yu, K. (2021). The director's work on monologue and mise-en-scenes. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(10), 7177.

15. Хатамова, Ё., & Болтабоева, У. (2019). Нутк техникасини такомиллаштиришда халк огзаки ижодидан фойдаланиш усуллари. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 50-52.

16. Болтабоева, У., & Дехконов, Р. (2021). Хдётийлик ва хакконийлик драматик асар, режиссура, актёрлик махорати асоси. Oriental art and culture, 2(3), 134-141.

17. Болтабоева, У. (2020). К^ИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУХЛАРИДА САДНАВИЙ НУТКНИНГ АХАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

18. Болтабоева, У. (2021). МУСИКАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

19. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХИДА. Oriental Art and Culture, (6).

20. Усмонов, Ш. Ю. (2021). РЕЖИССЁРНИНГ РАССОМ БИЛАН ИШЛАШИ. Oriental Art and Culture, (6).

21. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24072410.

22. Abdunazarov, Z. (2021). Features of Theatrical Art. International Journal of Culture and Modernity, 11, 1-7.

23. Abdunazarov, Z. (2021). Hamza hakimzoda niyoziy dramaturgiyasi. Oriental Art and Culture, 2(3), 170-178.

24. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

25. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

26. Tursunova, G. (2021). Russian Music in the First Half of the XIX Century, A Look at the Cultur e. International Journal of Culture and Modernity, 11, 76-82.

27. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

28. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

29. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

30. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

31. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

32. Haydarov, A. (2021). A LOOK AT RUSSIAN MUSICAL CULTURE IN THE SECOND HALF OF THE XIX CENTURY. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 24-31.

33. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. Интернаука, (19-4), 55-56.

34. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

35. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

36. Akbarov, T. (2020). Vocal performance role in performing art. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 77-80.

37. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

38. Болтабоева, У., & Дехдонов, Р. (2021). Хдётийлик ва хаддонийлик драматик асар, режиссура, актёрлик махорати асоси. Oriental art and culture, 2(3), 134-141.

39. Дехдонов, Р. (2020). СОЕЛОМ АВЛОДЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ХАЛК УЙИНЛАРИ ВА АНЪАНАЛАРИНИНГ ТУТГАН УРНИ. Oriental Art and Culture, (V).

40. Madaliyev, A. (2021). Dramaturgy of Traditional Uzbek Puppet Theater. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 11, 37-43.

41. Мадалиев, А. (2021). НОДАВЛАТ КУ^ИРЧОК ТЕАТРЛАРИДА АКТЁРЛИК САНЪАТИ МАСАЛАЛАРИ. Oriental Art and Culture, (7), 37-48.

42. Мадалиев, А. (2021). Кугирчод театри актёрининг пластик имкониятлари. Oriental Art and Culture, (7), 49-57.

43. Мадалиев, А. (2021). Кугирчод театри тарихига назар. Oriental art and culture, 2(3), 125-133.

44. Umarova, X. (2021). AKTYOR IJODIDA SO'ZLASHUV MUNOSABATLARINING O'RNI. Oriental Art and Culture, (6).

45. Умарова, Х., & Курбонов, М. (2021). КС СТAНИСЛAВСКИЙ ТAЪЛИМОТИДA A^^m^ СAXНAВИЙ ТAРБИЯСИ. Oriental Art and Culture, 2(3), 76-87.

46. Йулдашев, К. (2021). РЕЖИССУРА ВА АКТЁРЛИК МАХОРАТИ ФАНЛАРИНИ ИНАВАЦИОН УКИТИШ. Oriental Art and Culture, 2(3), 114-124.

47. Juraeva, M., & Gofurova, B. (2021). FURKAT AND THEATER. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(10), 118-124.

48. Еофурова, Б. (2020). АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, (V).

49. Пулатов, Р. (2020). «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ. Oriental Art and Culture, (V).

50. O'Taganov, R. J. (2020). TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI. Oriental Art and Culture, (V).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.