CC BY
4Philological Studies 21, 2, (2023) Прегледни научни чланак
УДК 821.131.1-992(497.11)"1876" DOI: https://www.doi.org/10.55302/PS23212166p
НЕКА РАЗМИШЛАША JЕДНОГ ГАРИБАЛДИНСКОГ ВОJНИКА О СРПСКОМ JE3my
Милош Б. ПржиИ
Институт за ктижевност и уметност Београд, Срби]а
Кшучне речи: Путописна каижевност, српски ]език, Гарибалдинци, Ъузепе Барбанти Бродано.
Апстракт: Рад отвара питаае односа измену тачног и погрешног тумачеаа и сагледавааа „Другог" на примерима неких размишлааа Ъузепеа Барбантща Бродана о српском ]езику. Барбанти ]е са гарибалдинском легщом као доброволац дошао 1876. године у Србщу у намери да на страни Срба рату]е против Турака. йегова жела да помогне брзо прераста у одушевлеае српском културом, што Барбанти нарочито исказу]е интересовааем за српски ]език. Нека аегова размишлааа о ]езику, ме^утим, заснована су на недоволним могуйностима истраживааа, веЬ постсуейим стереотипима и нетачним информацщама ко]е ]е могао добити и од самих Срба. Заклучак ]е да су и та стереотипизована и делимично тачна тумачеаа важна за проучаваае алтеритета, као и да ]е ауторова намера да ширу италщанску читалачку публику упозна са ]едним страним народом позитивна, без обзира на показане грешке.
A GARIBALDINE SOLDIER'S THOUGHTS ON SERBIAN LANGUAGE
Milos B. Przic
Institute for Literature and Art, Belgrade, Serbia
Keywords: Travel Literature, Serbian Language, Garibaldines, Giuseppe Barbanti Brodano.
Summary: This paper poses the question of relations between correct and incorrect interpretations and view of „the Other" on the examples of some thoughts on Serbian language, written by Giuseppe Barbanti Brodano. In 1876, Barbanti came to Serbia as a volunteer of the Garibaldine legion, to fight on the Serbian side against Turks. However, his wish to help quickly transformed into being impressed by Serbian culture, which Barbanti demonstrated especially by getting interested in the Serbian language. But some of his thoughts on language are based on his limited research opportunities, on existing stereotypes, as well as on some false information he possibly received from the Serbs themselves. The conclusion is that these stereotyped and only partially correct interpretations are also important for studying alterity, and that the author's intentions to introduce the broader Italian audience to a foreign nation is laudable, despite of the mistakes we point out.
Србща je била ]една од оних егзотичних земала чщем he народу разни авантуристи романтичарског духа пожелети да да]у CBoj слободарски допринос. Након што су у аиховим землама решена питааа у]едиаеаа или ослобо^еаа, многи ко]и су за те идеале ратовали, или желели да рату]у, хтели су да наставе да делу]у помажуhи другим, нарочито оним маае познатим народима, да устану против угаетача; понеки су желели да се у том светлу покажу ]ер на свом терену то ранще нису могли. Подршка побуни узимала би све више маха у тим землама, те су тако, например, Срби имали подршку истакнутих во^а италщанског Рисор^имента Ъ. Гарибалдща и Ъ. Мацинща у два рата против Турака 1876. и 1877. Отвараае Италще према Србщи свакако дугу]емо Н. Томазеу као и залагаау Ъ. Мацинща (Баранин, 2001: 410). Гарибалди, с друге стране, сво]у подршку пружио je одобривши да ]една гарибалдинска легща крене у Србщу у борбу против Турака. Будуhи вeh стар и изнемогао, Гарибалди нще сам могао да предузме дуг пут и рату]е као што je ратовао прво по землама Jужнe Америке а онда и по Италщи, али je двама писмима одобрио покрет гарибалдинске легще под командом капетана Черетща (Celso Ceretti), док je друго кратко писмо упутио српским во^ама охрабривши их да наставе ослободилачку борбу. Човек ко]и je имао част да у име свих посети Гарибалдща и затражи одобреае за покрет био je Ъузепе Барбанти Бродано (Giuseppe Barbanti Brodano, 1853-1931), ко]и he, додуше са закашаеаем, и сам кренути у рат као припадник ове италщанске легще (Barbanti Brodano, 1967: 122).
Бро]ни путници на Балкану тога доба, било да су ратовали или да су долазили из других побуда, оставили су сво]е утиске о боравку у тим аима егзотичним землама. Записи су наjчeшhe у епистоларжу или дневничко] форми, а жанровски спада]у у оно што данас називамо путописном кftижeвношhу. То доба je било преломно за разво] путописног жанра, што се не односи само на путнике по Балкану. Наиме, „У раздоблу романтизма посще важна фигура аутора, а са Стерновим Сентименталним путоватем и Гетеовим Путоватем по Италц/и путопис посще добро утвр^ена каижевна врста" (Божиh, 2013: 178). Сам Барбанти Бродано био je немирног, романтичарског духа. Jош као тринаестогодишаак хтео je да иде са стариjом браhом и аиховим друговима у гарибалдинце (Barbanti Brodano 1967: 29-43). Био je импулсиван па je тако, иако узоран студент, имао обичаj да се често потуче (Barbanti Brodano 1967: 47-50), а из аегове биографще види се да се, током младости више пута тукао у двобоjима. Иако адвокат, рекло би се, веома студиозан, чак je и каснще у животу знао да прибегне физичком обрачуну са противницима из импулсивности (Missiroli, 1967: 2). Сара^ивао je са Кардучиjeм (Giosue Carducci), како пре тако и после свог ратног ангажмана у Србщи, са Бакуаином и аеговим следбеницима у неким врло конкретним акцщама, а себе je ипак сматрао неконвенционалним социалистом jeр „нще читао Маркса" ((Missiroli, 1967: 4).
Парадоксално, ме^утим, пишуhи о свом учешГ1у у рату против Турака на страни Срба 1876, он нигде не описуje борбена дejства. йегови записи обилуjу импрeсиjама српском културом, свим оним што je код Срба исто као код Италщана, а посебно оним што je различите у односу на ауторово искуство. О томе пише и аегова кГ1ерка и биограф, Франческа Барбанти Бродано: „Стекавши, тих дана, много нових прщатела, од коцих су понеки из српске интелигенцще, Барбанти je добио мотивациjу да почне да учи словенски jeзик" (Barbanti Brodano 1967: 139)1. Ипак, ништа у Барбантщевом животу нще конвенционално нити везано за само jeдну епоху, идеологщу или исторщско-политичке рeалиje. Тако и аегов путопис не посеве сва своjства карактеристична за романтичарско путописаае. Ако прихватимо став да су „[С]ва романтичарска путовааа каишка; романтичари путуjу да би писали, они путуjу док пишу jeр за аих путоваае jeстe писаае" (Божиh, 2013: 180), примeтиheмо да се Барбантиjeв спис не уклапа потпуно у овакво тумачеае. Тачно je да je Барбанти писао током самог
1 У оригиналу: „Trovando in quei giorni molti nuovi amici, qualcuno anche fra la classe intellettuale serba, Barbanti si sentiva spinto ad iniziare lo studio dello slavo" (Српски преводи наведених делова из Барбантщеве биографще су ауторски).
боpaвкa y cp6h^ и да je коpистио eпистолapнy фоpмy, „омилену фоpмy путописаца" (Божий, 2013: 181), пишуйи неколиким лудима из свог на]ближег о^ужеаа. Ме^утим, одмах годину дана након повpaткa из Сpбиje, одлyчyje да сво]а писма пpeточи y путописну каигу, ко^ he додати и неке сво]е освpтe на ^TOpqy и каижевност нapодa за ксуи се боpио како би каига, об]авлена у два издааа, „била пpиxвaйeнa у кpyговимa луди raje занима шта се дога^а ван сво]е куйе" (Barbanti Brodano, 1967: 157)2. Сво_|ства, пак, roja се могу свpстaти у pомaнтичapскa, као и у она raja жа^овсти одое^у путопис у шиpeм смислу, клучна су за paзмaтpafte теме овог paAa уз све до сада наведено.
„Путописац или ^иповедач обилази неку землу (кpaj, град), упозна]е жителе и стpaнцe, ода]е се сновима и фантазщама, савла^е paзмaк измену свог и ту^ег како би испpичaо пpиjeмчивy ^ичу. Пpиjeмчивy у смислу саздавааа пpиповeсти roja би била paзyмливa иако постсуе тачке отпоpa, тpeнyци у гоуима писаае напушта окове a^apTO^e заблуде и покушава кpоз yпотpeбy фантастике да сазда слику о Дуом и дpyгaчиjeм" (Божий, 2013: 182).
У Белешци читаоцу, своjeвpсном пpeдговоpy путописа о коме je овде peч, Аугусто Бapбaнти (Augusto Barbanti), стapиjи ayтоpов бpaт, каже: „Ово дело има пуно мана и у погледу ]езика, облика, peдa излагала; често се понавла иста ствap, мада на paзличнe начине; има нeзaвpшeниx мисли и толико даугих недостатака" (Бapбaнти, 1958: 26)3. На исто] стpaни Аугусто Бapбaнти пpaвдa бpaтовлeвy недоволну студиозност дpyгим пословима roje je ова] имао по повpaткy из para. Нека апсолутно неутемелена ayтоpовa paзмишлafta чак су изоставлена из сpпског пpeводa, за]едно са делом текста након описа Бapбaнтиjeвог путовааа гоуи се тичу сpпскe каижевности о чему постсуи напомена у пpeдговоpy ове публикацще (види Живановий, 1958: 11)4.
2 У оригиналу: „Doveva incontrare approvazione fra il cerchio di persone interessate a quanto avveniva fuori dalla porta di casa."
3 У оригиналу: "Scorretto per lingua, per forma, per ordine; spésse ripetizioni della stessa cosa, sebbene sotto aspetti diversi; pensieri incompiuti.... E tante altre pecche" (Barbanti, 1877: 4)
4 Барбантщева размишлааа о ]езику из тих поглавла бийе изоставлена и из нашег рада. Прире^ивач српског превода ко]и смо користили изоставио ]е поменута поглавла управо због великог бро]а суштинских грешака ко]е Барбанти прави у вези са српском историям, ]езиком и каижевношйу. Делове текста из превода юуе у раду цитирамо оставили смо онаквима какви су у самом тексту, и онда када се не слажемо са решеаем преводиоца, као и када ]е и сам преводилац дао неке погрешне наводе.
Разложно je, дакле, очекивати да би импресще о српском jезику копима обилу|е Барбантщев путопис могле садржати и по коjу грешку. Било због маае-више оправдане нестудиозности аутора или због поменуте карактеристике путописа да садржи и понешто фикционално и субjeктивно, разматраае ових импресща могло би допринети ширим истраживаьима алтеритета у путописном жанру. Наш рад отвара питаае сагледавааа Другог на примерима размишлааа о српском jeзику у Барбантиjeвом путопису. Да ли je усваjаfte нетачних или половично тачних информацща резултат утицаjа сполних фактора, попут стереотипа или друге литературе ксуу je путописац могао консултовати, или само аегове нестудиозности због недостатка времена или брзоплетости карактера, или je у пигаау утицаj унутрашаих фактора, у смислу погрешних информациjа коje je аутор добио у народу о коме пише? Да ли je само добро проучено и, следствено томе, тачно тумачеае неких реалща из културе Другог валидан елемент за проучаваае алтеритета у култури са друге стране идентитетско-алтеритетске релацще?
Путуjуhи ка ратишту, у пролазу кроз аустроугарске територще, Барбанти примеЬу|е Макаре, Хрвате и друге народе коjи говоре jeзиком коjи он не разуме. Тада се у аему jавла беспомойна радозналост овековечена лелеком ксуи je и своjeврстан увод у аегова излагала о српском jeзику и jeзицима re>je сусреЬе на путу: „Аваj! Зашто врховни маjстор Вавилона-или Свejeзикона — нще потражио трговце да му послуже као радници? Они не би пружили ружан призор да више не разумejу jeдан другога: нека само може да се заради, споразумeваjу се и покретима!" (Бродано, 1958: 37)5. Док обилази разне градове по Србщи, аутор где год може користи латинско-италщанску топонимщу, па тако Земун постаje „Semlino", Београд „Belgrado", Смедерево „Semendria", Ниш „Nissa", Сремска Митровица „Sirmia". Тамо, пак, где не постсуи латинско-италщанска алтернатива, или je аутор не познаje, труди се да те топониме транскрибуje што ближе италщанском изговору, па тако помиае „Sciabatz" и „Kragujevatz". Барбанти насумично даje локалне називе места чща алтернативна имена зна, али то нще увек када их први пут помиае.
Путуjуhи дуж Саве, аутор запажа: „Сава на санскритском jeзику, словенском праjeзику, значи „сок" од корена „су", гаечити." (Барбанти
5 y opHraH&ny: „O perché mai il capo mastro di Babilonia — o favell 'omnia — non cercó de' mercanti che gli servissero da operai? Non avrebbero dato il brutto spettacolo di non intendersi piu; purché vi sia da guadagnare s' intendono anche a gesti." (Barbanti Brodano, 1877: 16).
Бродано, 1958: 34)6. Нще jacHO одакле аутору оваква информацща о индоевропским ]езицима. Нигде у свом спису не тврди да je, например, санскрит у корену аеговог матераег или неког другог, несловенског ]езика, али понегде, као што Йемо видети, налази паралеле измену словенских речи и речи германског или латинског порекла.
Аутор оставла сво]е рефлексще и о реци Драви: „Чудновата ствар! Толико дрвета укра] Драве. A дрво се управо на руском пише „дрова", a изговара „драва". Ha српском „дрва", a на литванском „дерво", на старом словенском „друва, древа"; на грчком „дору" значи дрво, неки пут храст, неки пут ]ела. „Драва, дору, дора" — каква веза! Али како?" (Барбанти Бродано, 1958: 49)7. Одушевлено наставла како би, само да не мора да барата пушком, волео да учи исторщу Драве и Доре, да на^е везу измену два извора живота, реке и дрвета.
У току примир]а у Београду, аутор се дружи са на]различитщим познатим и маае познатим личностима оног времена. ПосеЙу]уЙи ]авна места по Београду, он понекад користи српске речи уз италщанске еквиваленте за та места, што ]е осликано и у српском преводу: „У Kfana (кафани), Pivara (пивари), шетаи наилази се на Дерока, професора цртааа, на Полетща, секретара банке, на д'Адреу и МарковиЙа, сликара, МилутиновиЙа, апотекара и неки пут на Бана." (Барбанти Бродано, 1958: 78)8. Поред вероватне намере да се похвали прщателима юуима пише сво]а писма како се добро сналази на новом ]езику, аутор оставла утисак да ови ]авни об]екти у Србщи нису идентични сличним об]ектима у Италщи. Тако „caffè", например, нще исто што и „кафана", премда ]е функцща и намена ових об]еката веома слична. Аутор, тако^е, користи српске речи за оно што не постсуи у Италщи, а понешто од тога, као што су „le opanche", не об]ашаава деталнще. Употреба женског граматичког рода приликом уво^еаа речи „опанак" у италщански ]език могли бисмо об]аснити тиме што ]е у говору Барбанти вероватно на]чешЙе могао чути ову реч у акузативу множине, тако ]е запамтио и затим транскрибовао.
Барбанти не об]ашаава разлику у функционисаау измену српских и италщанских крчми, не задржава се много на изгледу
6 У оригиналу: "Sava in sánscrito, lingua madre della slava, vuol dire succo, dalla radice su spremere" (Barbanti Brodano, 1877: 22).
7 У оригиналу: " Tanto legno presso la Drava. E legno appunto in russo si scrive drova e si pronuncia drava. Come in serbo ed in lituano derva, nello slavo più antico drùva, dréva, e in greco doru voglion dire albero, legno, talvolta quercia, talvolta abete. Drava, doru, Dora, quale connessione! Ma come?" (Barbanti Brodano, 1877: 22).
8 У оригиналу: „Alla Kafana (caffè), alla Pivara (birraria), al passeggio si trovano il Derocco professore di disegno, il Poletti segretario della banca, il D'Andrea ed il Markovitc pittori, il Milutinovitc farmacista e qualche volta il Ban." (Barbanti Brodano, 1877: 76)
опанака, али некада врло радо об]асни нешто што лично сматра ]единственом, па и оригиналном, карактеристиком српске реалности.
„Има овде нечег што je страшно, што унакажу(е толику лепоту, a то je калдрма, начиаена од крупног камена, ломленог и намештеног без реда, тако да нога несрейника коjи je новаjлиjа за ово мучеае, удара или у врх какве пирамиде, или у рогал каквог куба, или оставла потпетицу измену конуса и многоугаоника, или несрейник сад издиже високо врх ноге a ниско пету, или спушта ниско десну a високо диже леву ногу, због чега су му, за маае од jeдног часа, ноге од тога изломлене a стопала огулена, као што je код вашег jадног приjатeла, коме се вей то све догодило. И што je jош горе, готово као да се потсмeхуjу жртвама, ови врло оригинални Срби, то зову Kalderma (калдрма), по грчком Kalos Dramos, леп пут, и са пуно самоувереаа причаjу вам да je пре неколико година влада потрошила веома велику своту да ово направи, после чега, додаjу они, Београд може да се стави напоредо са осталим европским градовима." (Барбанти Бродано, 1958: 90)9.
йегово одушевлеае Србиjом и Србима размахуje се у данима примирjа па и каснще, до мере да га не занима утисак коjи йе оставити вей, чини се, жели да што више тога што брже савлада.
„Ме^утим, научио сам да мало читам српски, или када сам на улици, стално се вежбам у изговору слова у фирмама на трговинама, често на задоволство пролазника. Ономад сам гласно срицао фирму jeдног трговца ножевима и шеширима са знаком ангела, када ми шегрт jeдног обуйара, коjи ми се приближи, можда из лубопитства, исправи jeдну велику грешку и одржа читав говор од кога не разумедох ни jeдно слово. Рекох му falla brati* (хвала, брате), па се опростисмо са наjвeЙом учтивошйу." (Барбанти Бродано, 1958: 96)10.
9 y opHraH&ny: „C'e qualche cosa di orribile che deforma tanta bellezza, ed e il selciato delle strade formato da grosse pietre tagliate e piantate senza regola, per modo che il piede dello sfortunato che e nuovo a questa pena, incoccia or nella punta di una piramide, or nello spigolo di un cubo, or lascia il tacco fra un cono ed un poligono, or posa alta la punta e basso il tallone, or basso il destro ed alto il sinistro piede, per cui in meno di un'ora n'ha le gambe rotte ed i piedi spellati, come il vostro povero amico si trova gia ad avere. E quel che e peggio, quasi per irrisione delle vittime, questi originali di Serbi lo chiamano Kalderma, dal greco, Kalos Dromos bel cammino, e con tutta convinzione vi raccontano che pochi anni or sono il governo ha speso una somma assai rilevante per fare questo lavoro, mercé il quale, essi soggiungono, Belgrado puó star al pari delle altre citta d' Evropa!" (Barbanti Brodano, 1877: 87)
10 y opnrHH&ny: "Intanto ho imparato a leggere un po' il serbo, e quando sono per la strada faccio continuamente degli esercizi di alfabeto sulle ditte dei negozi, spesso con ammirazione di quelli che mi passano vicino. L'altro ieri stavo sillabando a viva voce l'indicazione di un negoziante di coltelli e di cappelli all' insegna dell'angelo, quando il garzone di un calzolaio, che mi aveva avvicinato, forse per curiosita, mi corresse un grosso errore e mi fece un lungo
Неколико страна каснще, Барбанти об]ашаава оно што ]е научио о йирилици, нека Йирилична слова транскрибу]е и об]ашаава читаоцима како се та слова чищу. За примере да]е речи „црн", roju транскрибу]е као „tsrn" об]аснивши ]е у оригиналу италщанским еквивалентом „nero", али да]е и непотпуну информацщу да ]е српски еквивалент италщанске речи „Serbo" у значеау „Србин" „Срб", па ]е чак транскрибу]е као „Serb".
Од донекле тачних, Барбанти у свом одушевлеау прелази у прилично незасноване импресще ксуе износи као аксиоме. Слуша]уйи молитву на црквенословенском ]езику, он запису]е: „Публике, нарочито жена, било ]е много, и с времена на време она ]е певала молитве на глаголици, старом ]езику, примитивном словенском ]езику, ксуи се говори у Македонии и ксуи сваки Србин не разуме." (Барбанти Бродано, 1958: 151)11. Темел оваквог размишлааа тешко ]е найи. Могуйе ]е да ]е Барбанти имао информацщу да ]език ко]и се говори у Македонии нема падеже, а да му ]е црквенословенски зазвучао доволно архаично т^ слично ономе што ]е знао о ]езику ксуи се говори у Македонии.
Брзоплетост корм одише Барбантщева биографща, а ко]а се види и у аеговим поступцима, доводи га у неволу. Jeдног дана се загледао у неку дево]ку са корм ]е дошло до неспоразума, а узрок ]е било Барбантщево слабо познаваае ]езика. Сво] неспоразум са аом он не припису]е себи, вей га схвата као поуку у опхо^еау са Србима коци, како заклучу]е, нису на^убазнщи.
„У ]едно] красно] авантури сазнао сам за ова] р^ави обича]. Запитах ]едну лепу младицу, ко]а ]е становала у ]едно] куйи на првом спрату, зна ли да ми каже где стану]е Полети. — „Тамо", одговори ми она, и показа ми прстом на прщатела ко]и ]е долазио. Воли ме рекох у себи. Да дивне ствари! И кад сам после тога, пролазио поред аене куйе, трудио сам се да ]е гледам нежним погледима. То ]е била дужност, како ]е лубазност пропису]е, али изгледа да ]е она нще добро разумела, ]ер ми ]е одговарала страшним мрштеаем, да се уплаших од аега." (Барбанти Бродано, 1958: 164-165)12.
discorso del quale non compresi un'acca. Gli dissi pero falla brati (grazie fratello) e ci salutammo colla migliore cortesia." (Barbanti Brodano, 1877: 93)
11 У оригиналу: „Il pubblico, specie femminino, era numeroso, e di tempo in tempo cantava orazioni nella vecchia lingua glagolittica — slavo primitivo che si parla in Macedonia, e che non tutti i Serbi comprendono.„ (Barbanti Brodano, 1877: 143).
12 У оригиналу: „Domandai ad una bella sposina che era ad un primo piano se sapeva indicarmi l'abitazione del Poletti. — T'amo, mi rispose, e mi segno col dito l'amico che veniva. Mi ama! dissi fra me; che bella cosa! e ripassando altre volte cercavo farle gli occhietti
Наставла како je немили дога^ испричао поменутом Полетщу, те како му je он обjаснио неспоразум, ксуи нще променио Барбантщево размишлаае. Неспоразум се састо|ао у томе што Барбанти нще знао значеае српске речи „тамо", вeh je помислио да му дeвоjка на италщанском каже „t'amo", елидирано од „Ti amo", што he рehи „волим те". Ипак, пред сам одлазак на ратиште пошто су сукоби поново отпочели, аегови прщатели га испраhаjу па je аегов утисак о Србима, на основу тога сасвим супротан. „Како су диван свет ови Срби! Видehи да сам се за ово мало дана тако много мучио да упознам аихову исторщу, навике, живот, заволели су ме и назвали добар брат'." (Барбанти Бродано, 1958: 17213).
Jeдна од првих ствари коjу Бродано примehуje по доласку у Шабац, а да je интересантна за нашу тему, jeare кафана „код Анке" у коjоj налази два портрета; портрет Кара^ор^а, кога не показуjу свима због политичких околности, као и портрет хаjдук Велка (Барбанти Бродано, 1958: 180). У оригиналу аутор име локала наводи као „Kafana kod Anka", а преводи га синтагмом „Caffe presso Anna", дакле, име Анка преводи именом Ана од кога оно потиче. Кара^ор^ево име Барбанти преноси као „Kara-Giorgio", а име хаjдук Велка „Veliko", па обjашftава да je оваj то име добио због своje висине: „Велко значи велики" (Барбанти Бродано, 1958: 180)14. Прево^еае имена Анка не баш идентичним еквивалентом Ана наводи на помисао да се овде Барбанти угледа на А. Фортиса15, мада су се властита имена у време када Барбанти пише jош преводила где год je то било могуhe. Тамо где не постсуи макар непотпуни еквивалент, име би се транскрибовало на наjразличитиje начине. Када, например, Барбанти пише о Милошу Обрeновиhу, или Обилиhу, он ово име транскрибуje као „Milos", на jeдном месту je то „Milosse", Ъура^ или Ъор^е су „Giorgio", Михаjло „Michele" итд. Када пролази Кнез Михаjловом улицом у Београду, назива je „Via Michele", а ову италщанску варщанту имена користи и када пише о самоj личности кнеза Михаjла Обрeновиhа. По аналогщи, ме^утим, улицу Крала Милана назива „Via Milano", али одмах наглашава да се улица зове по историjскоj личности, тако да читалац не помисли да je улица добила име по италщанском граду. Када пише о кралу Милану, Барбанти насумично аегово име записуje као „Milan"
dolci; era un dovere di galanteria, ma pare che essa non l'intendesse bene perchè mi faceva certe orride boccaccie da spaventarmi." (Barbanti Brodano, 1877: 155).
13 У оригинaлy: „Che buona gente questi Slavi! vedendo che in quei pochi giorni mi ero tanto affaticato per conoscere la loro storia, le loro abitudini, la loro vita, mi avevano preso ad amare e mi chiamavano dobar brati (buon fratello)." (Barbanti Brodano, 1877: 160).
14 У оригинaлy: „Veliko vuol dir grande" (Barbanti Brodano, 1877: 168).
15 Види: Fortis, 1984.
или као „Milano", иако сличан еквивалент овом нашем мушком имену не постсуи у италщанском. Слично ]е и са Васом Чарапийем и улицом чщи назив Барбанти запису]е као „Via di Vasso".
Пошавши из Шапца дале, Барбанти се сусрейе са ракщом, ако не први пут на свом путоваау, онда свакако први пут у свом путопису. „Кад кретосмо из Шапца, искупи се око нас гомила света да нас поздрави, a ]една старица — до пре неколико дана снабдевачица намирницама наше легще — до^е да нас почасти ракщом и да нам сасвим узбу^ено каже: „Помаже бог" и многе друге лубазне речи, ксуе ]а не разумедох." (Барбанти Бродано, 1958: 181)16. Не само да аутор буквално преводи ова] српски поздрав као лубазну фразу у функцщи благосилааа, како би се слична фраза, корм га и преводи на италщански, употребила у аеговом ]езику, вей ]е, из неког разлога, запису]е погрешно („Pomaga Bog"). Ову фразу он наводи на рш ]едном месту у истом облику, па се ова аегова грешка можда може приписати неком дщалекатском изговору са кога ]у ]е научио. С обзиром на следейу реченицу у ropj опису]е сво]у реакцщу на ракщу - израз лица коме су се сме]али аегови другови па и сама господа ко]а их ]е поздравлала, цела ова сцена добща помало комичан карактер, у ко]и се, свакако, може уклучити и ова ауторова ненамерна грешка. Нешто каснще, Барбанти пише: „Али, ако вам ]е стало да добщете доказе о ]ачини мо]е снаге, могао бих вам их навести толико да бисте се запрепастили (немоте се сме]ати, нипошто!). Вей пщем накачу луту ракщу, ]едем црни лук, a прошле нойи пробудио сам се због неке неодре^ене вике и изишао наполе с пушком у руци мислейи да Турци долазе" (Барбанти Бродано, 1958: 188)17. Овде се може приметити да понекад реч „ракща" аутор транскрибу]е као „rakia" а негде као „rackia". Тако^е, у оригиналу користи синтагму „la rackia liuta", об]ашаава]уйи придев „лута" као назив за накачу ракщу, радще него придев у значеау „пикантан". Вероватно су Срби са ко]има ]е Барбанти боравио поименичавааем придева остварили семантичко помераае у оквиру истог контекста, па ]е тако реч „лута" почела да означава ракщу корм су располагали, што ]е узроковало да Барбанти и ово
16 У оригиналу: "Quando partimmo da Sciabatz una folla ci era d'intorno per salutarci, ed una vecchia — pochi giorni prima vivandiera della nostra legione — venne ad offrirci la rakia e a dirci tutta commossa pomaga Bog (Dio vi aiuti) e tante altre belle parole che non compresi." (Barbanti Brodano, 1877: 186).
17 У оригиналу: „Se voleste mai pero delle prove di fortezza, ve ne potrei dare tante da farvi sbalordire, (non ridete veh!): bevo già la rackia liuta, che è la più forte, mangio la cipolla, e l'altra notte mi sono svegliato per un vago rumore e sono escito nel campo col fucile in mano credendo che fossero i Turchi che arrivassero
„ (Barbanti Brodano, 1877: 174).
погрешно научи. Трудehи се да се угледа на доброг српског возика, Барбанти носи нож, па за аега у свом тексту користи српску реч ксуу транскрибу]е као „noz".
Болест he Барбантща, ненавикнутог на рат и лоше услове живота, на]зад савладати, премда je на сваки начин покушавао да се прилагоди таквом животу. Због болести he морати да се врати у Италщу и ^he моЙи да настави сво]у ратничку активност. Пишуйи из болнице у Београду, запису]е песму коцом се пева]уЬи теши, вeh пун носталгще за Србщом: „За ]едан часак радости / Хиладу дана жалости, / Без тебе драга лублена, не могу живети, / Морам умрети." (Барбанти Бродано, 1958: 254))18.
Жела Ъузепеа Барбантща Бродана, потакнута младалачком импулсивношйу, романтичарским слободарским духом и све популарнщим соцщалистичким тенденцщама, доживела je метаморфозу од ратничког порива до научно-истраживачке мотивацще. То се види када, први и ]едини пут отворено у свом путопису, зажали што не може да изучава исторщу Драве, Доре и дрвета ]ер мора да барата пушком. Тим жалом прожет je цео Барбантщев текст. Нестудиозност коцом одишу аегови осврти на српски ]език, као и на друге карактеристике наше културе, на]боле доказу]е ову тврдау. Прево^еае личних имена и помиааае „примитивног" словенског ]езика указу]у да je Барбанти морао да позна]е путопис Алберта Фортиса, што он и потвр^е у делу сво]е каиге ксуи нще преведен код нас. Ако je тек са Фортисом почела предромантичарска, а онда и романтичарска фасцинацща егзотичним балканским просторима M>je до тада, барем у културолошком смислу, Италщани нису добро познавали, онда се она наставла са Барбантщем, премда обо]ица често да]у сво]им читаоцима информацще засноване на стереотипима или произволном заклучиваау. Барбанти je чак склон да све што може схвати или преведе дословно, као што je то био случаj у неспоразуму са дeвоjком у коjу се загледао. Оправдаае за ово могли бисмо шйн у чиаеници да су многи луди re>je je сретао, нарочито у урбаним срединама где je наjчeшhe боравио, говорили немачки или француски, а понеко чак и италщански. Знамо да je чeшhe боравио у градским срединама и из староградске песме коjу je научио и певао у дане болести и носталгще пред повратак у Италщу. Фразу „Помага Бог" као и придевску именицу „лута" коjом се означава ракиjа, могао je да чуje само од луди са коjима je, раме уз раме, ратовао.
18 У оригиналу: „Za jedan ciassa radosti / Hilliadu dana zalosti, / Bes tebe draga ljubesna / Ne mogu iveti / Moram umret." (Barbanti Brodano, 1877: 236).
Не би требало занемаривати произволне заклучке путописаца попут Фортиса и Барбантща у односу на оне друге за ко]е знамо да су истинити само зато што потичемо из културе о кор] они пишу. Стереотипи су скоро увек на нечему засновани, макар то били и они о Балканцима као лудима предодре^еним за насиле (БрарвиЬ 2007: 218), информисаност о сопствежу култури нще увек ]еднака код свих аених припадника, док одушевлени странац, гладан знааа, сваки одговор ко]и не зна прихвата с повереаем, а признати странцу да се на неко питаае не зна одговор на]чешЬе нще лако. Позитивне импресще, ипак, стигле су до цилне читалачке публике, прво у форми писама а онда и као путописна каига, што ]е барем требало допринети упознаваау ширих интелектуалних маса тек у]едиаене Италще са ]едном културом ко]а, тако^е, има сво] ]език, сво]у религщу, сво]у писану и, далеко старщу, усмену каижевност, кеда ]есте страна, али никако примитивна.
Литература/References
Banjanin, Ljiljana. (2001) Italijanski Garibaldinci u Beogradu 1876 [Italian Garibaldines in Belgrade 1876[. In Zbornik radova „Knjiga o putopisu" [collection of works „The book about travel writing"]. Institut za knjizevnost i umetnost: Beograd (in Serbian). Barbanti Brodano, Buzepe. (1958). Garibaldinci na Drini 1876 [The Garibaldines on the Drina 1876]. Transl. Milan Zivanovic. Beograd: Srpska knjizevna zadruga. (In Serbian). Barbanti Brodano, Francesca. (1967). Un uomo un tempo. Bologna 1870-1900. Inizi del socialismo. Vita, cultura, politica [One Man One Time. Bologna 18701900. The beginnings of Socialism. Life, Culture, Politics. Bologna: Ed. Ponte Nuovo. (In Italian). Barbanti, Augusto. (1877). Al lettore. [To the Reader]. Barbanti Brodano, Giuseppe.
Serbia: Ricordi e studi slavi [Recollections and Studies on the Slavs]. Bologna> Società Editrice delle „Pagine Sparse". (in Italian). Barbanti, Augusto. (1958). Citaocu [To the Reader]. Barbanti Brodano, Buzepe. Garibaldinci na Drini 1876 [The Garibaldines on the Drina 1876]. Transl. Milan Zivanovic. Beograd: Srpska knjizevna zadruga. (In Serbian). Bozic, Jadranka. (2013). Interdisciplinarnost u proucavanju putopisnog diskursa [Interdisciplinarity of Studying the Travelling Discours] In Knjizevna istorija [Literary History] no: 149, 173-199. (In Serbian). Brajovic, Tihomir. (2007). Identicno razlicito [identically different]. Beograd:
Geopoetika. (in Serbian) Fortis, Alberto. (1984) Put po Dalmaciji [Travel to Dalmatia]. Transl. Josip Bratulic. Zagreb: Globus. (In Croatian).
Missiroli, Mario. (1967). Prefazione [Preface]. Barbanti Brodano, Francesca. Un uomo un tempo. Bologna 1870-1900. Inizi del socialismo. Vita, cultura, politica [One Man One Time. Bologna 1870-1900. The beginnings of Socialism. Life, Culture, Politics. Bologna: Ed. Ponte Nuovo. (In Italian).
