Научная статья на тему 'НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ НЕКОТОРЫХ КОНЦЕПЦИЙ В ОБЛАСТИ БЕЗОПАСНОСТИ ДОРОЖНОГО ДВИЖЕНИЯ'

НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ НЕКОТОРЫХ КОНЦЕПЦИЙ В ОБЛАСТИ БЕЗОПАСНОСТИ ДОРОЖНОГО ДВИЖЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
119
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дорога / транспортное средство / автомобиль / автомобильный транспорт / право. / road / vehicle / automobile / automobile transport / law.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахимов Камолиддин

В статье анализируется содержание и сущность некоторых понятий, таких как «дорога», «автомобиль», «автомобильный транспорт», которые используются в законах Республики Узбекистан, постановлениях Кабинета Министров и других законодательных актах в области обеспечения безопасности дорожного движения, а также на основе законодательства подробно рассматриваются случаи, связанные с их применением. Автор статьи обратил внимание на лексические значения этих понятий, их многозначность, пришел к мнению, что обстоятельства, связанные с их применением, должны соответствовать правилам формализации законодательства, и перечислил ряд законодательных актов, которые следует рассматривать в юридико-техническом плане. В статье автор спорит с законодателем и считает, что некоторые понятия ошибочны в применении, некоторые понятия упущены, если смотреть с учетом того, что определение не дано в законодательстве. Есть также предложения по устранению проблем, возникающих при применении этих понятий, а также по внесению изменений и дополнений в законодательство.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC AND THEORETICAL ANALYSIS OF SOME CONCEPTS IN THE FIELD OF ROAD SAFETY

The article analyzes the content and essence of some concepts, such as «road», «automobile», «automobile transport», «road transport», which are used in the laws of the Republic of Uzbekistan, resolutions of the Cabinet of Ministers and other legislative acts in the field of road safety, and also examines in detail the cases related to their application on the basis of legislation. The author of the article draws attention to the lexical meanings of these concepts, their ambiguity, comes to the opinion that the circumstances associated with their application should comply with the rules of formalization of legislation, and lists a number of legislative acts that should be considered in legal and technical terms. In the article, the author argues with the legislator and believes that some concepts are erroneous in their application since some concepts are omitted if you look at the fact that the definition is not given in the legislation. There are also proposals to eliminate problems that arise in the application of these concepts, as well as to make changes and additions to the legislation.

Текст научной работы на тему «НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ НЕКОТОРЫХ КОНЦЕПЦИЙ В ОБЛАСТИ БЕЗОПАСНОСТИ ДОРОЖНОГО ДВИЖЕНИЯ»

UDC: 342.951

Рахимов Камолиддин

Узбекистан Республикаси Миллий гвардияси Х,арбий-техник институт бошлигининг хукукий масалалар буйича ёрдамчиси

ЙУЛ ^АРАКАТИ ХАВФСИЗЛИГИ СО^АСИГА ДОИР АЙРИМ ТУШУНЧАЛАРНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ТА^ЛИЛИ

Аннотация. Мацалада йул уаракати хавфсизлигини таъминлаш сауасига доир Узбекистан Республикаси цанунлари, Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг царарлари ва башца цанунуужжатларидацулланилган "йул", "автамабиль", "автатранспарт", "автамататранспарт", "автамабиль транспарти" каби айрим тушунчаларнинг мазмун-мауияти тащил этилиб, улар-нинг цулланиши билан баглиц уалатлар цанун уужжатлари асасида атрафлича мууакама цилинган. Мацала муаллифи ушбу тушунчаларнинг лугавий маъналарига, куп маъналилигига эътибар царатиб, уларни цуллаш билан баглиц уалатлар цанун уужжатларини расмийлаштириш цаидаларига мувафиц булиши зарурлиги уацида фикрга келган уамда юридик техник жщатдан куриб чицилиши лазим булган бир цатар цанун уужжатларини санаб утган. Мацалада муаллиф цанун чицарувчи билан баусга киришиб, айрим тушунчаларни цанун уужжатларида таърифи келтирилмаганлигига эътираз билан цараган булса, айрим тушунчалар аманим булганлиги сабабли уларни цуллашда хаталикка йул цуйилган деб уисаблайди. Шунингдек, ушбу тушунчаларни цуллашда вужудга келаётган муаммаларни бартараф этиш уамда цанун уужжатларига цушимча ва узгартиришлар киритиш буйича таклифлар келтирилган.

Калит сузлар: йул, транспарт васитаси, автамабиль, автатранспарт, цанун.

Рахимов Камолиддин

помощник по правовым вопросам начальника Военно-технического института Национальной гвардии Республики Узбекистан

НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ НЕКОТОРЫХ КОНЦЕПЦИЙ В ОБЛАСТИ БЕЗОПАСНОСТИ ДОРОЖНОГО ДВИЖЕНИЯ

Аннотация. В статье анализируется садержание и сущнасть некатарых панятий, таких как «дарага», «автамабиль», «автамабильный транспарт», катарые испальзуются в заканах Республики Узбекистан, пастанавлениях Кабинета Министрав и других заканадательных актах в абласти абеспечения безапаснасти даражнага движения, а также на аснаве заканадательства падрабна рассматриваются случаи, связанные с их применением. Автар статьи абратил внимание на лексические значения этих панятий, их мнагазначнасть, пришел к мнению, чта абстаятельства, связанные с их применением, далжны саатветствавать правилам фармализации заканадательства, и перечислил ряд заканадательных актав, катарые следует рассматривать в юридика-техническам плане. В статье автар спарит с заканадателем и считает, чта некатарые панятия ашибачны в применении, некатарые панятия упущены, если сматреть с учетам тага, чта апределение не дана в заканадательстве. Есть также предлажения па устранению праблем, вазникающих при применении этих панятий, а также па внесению изменений и дапалнений в заканадательства.

Ключевые слова: дорога, транспортное средство, автомобиль, автомобильный транспорт, право.

Rakhimov Kamoliddin

Assistant to the Head of the Military-Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan on Legal Issues

SCIENTIFIC AND THEORETICAL ANALYSIS OF SOME CONCEPTS IN THE FIELD OF ROAD SAFETY

Abstract. The article analyzes the content and essence of some concepts, such as «road», «automobile», «automobile transport», «road transport», which are used in the laws of the Republic of Uzbekistan, resolutions of the Cabinet of Ministers and other legislative acts in the field of road safety, and also examines in detail the cases related to their application on the basis of legislation. The author of the article draws attention to the lexical meanings of these concepts, their ambiguity, comes to the opinion that the circumstances associated with their application should comply with the rules of formalization of legislation, and lists a number of legislative acts that should be considered in legal and technical terms. In the article, the author argues with the legislator and believes that some concepts are erroneous in their application since some concepts are omitted if you look at the fact that the definition is not given in the legislation. There are also proposals to eliminate problems that arise in the application of these concepts, as well as to make changes and additions to the legislation.

Keywords: road, vehicle, automobile, automobile transport, law.

Иул харакати замонавий цивилизациянинг энг характерли ва ажралмас ^исмларидан би-ридир. У хозирги кунга келиб, замонавий компьютерлар асосида йул харакати хавфсизли-

гини таъминлашни турли бош^арув ва назорат тизимлари, жумладан, транспорт воси-талари ва йуллар, тартибга солиш воситаларини ишлаб чи^иш, умуман, "шахс - автомобиль - йул" тизимининг узлуксиз фаолиятини таъминлаш техник ва бош^а воситаларни такомиллаштириш, илмий ва технологик таравдиётнинг энг сунгги юту^ларини узида мужассам этади. Иул харакати хавфсизлигини таъминлаш холати мамлакатнинг ижтимоий-щтисодий ривожланиш даражасини белгилайди.

Узбекистан Республикасида йул харакати хавфсизлиги сохасини тартибга солувчи 40 дан орти^ ^онун хужжатлари ^абул ^илинган. Улар ^аторига Узбекистон Республикасининг "Иул харакати хавфсизлиги тугрисида'ги ^онуни, Узбекистон Республикаси Президентининг "Иул харакати хавфсизлигини таъминлаш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугри-сида"ги 2017 йил 11 июлдаги ПК^-3127-сон ^аро-ри, Вазирлар Махкамасининг сохага доир 30 дан орти^ ^арорларини киритиш мумкин [1].

Иул характи хавфсизлигини таъминлашнинг ху^у^ий асослари хасида фикр юритар эканмиз,

бизнинг назаримизда, бахсли булган ^онунчилик-даги айрим тушунчаларга тухталиб утиш лозим.

Узбекистон Республикасининг "Иул харакати хавфсизлиги тугрисида'ги ^онунининг 3-модда-сида йул тушунчасига ^уйидагича таъриф келти-рилган: йул - транспорт воситаларининг харакат-ланиши учун ^урилган ёки мослаштирилган ва фойдаланиладиган ер полосаси ёхуд сунъий ин-шоот юзаси. Иул автомобиль йулларини, шахар электр транспорти йулларини ва йулкаларни уз ичига олади. Худди шу таъриф Вазирлар Махка-масининг 2015 йил 24 декабрдаги 370-сон ^арори билан тасди^ланган "Иул харакати ^оидалари"-нинг 6-бандида хам келтирилган [2].

Бизнинг назаримизда, йул тушунчаси кенг ту-шунча булиб, у турли маъноларни акс эттириши билан бирга куп сохадаги тушунчаларни уз дои-расига ^амраб олади. Масалан:

одамлар, жониворлар ва бош^а нарсалар ^ат-нови натижасида ер сатхида из босилиб хосил булган узун, давомли ^исм, ^атнов ^исми (су^мо^ йул);

умуман, кишилар ёки транспорт ^атнови учун махсус белгиланган ер булаги (асфальт йул, тош,

тупрок йул);

кема ва самолётлар катнаши учун махсус бел-гилаб куйилган йуналиш, трасса (сув йули, хаво йули);

бирор жой, маконга саёхат ёки бошка максад-да килинадиган юриш;

катор, сатр;

мисра (бир неча йул хат);

айрим нарсаларнинг йуналиш чизиги, жой оралиги (нафас йули) [3].

Келтирилган мисоллардан куриниб турибди-ки, бу суз морфологик жихатдан омоним суз бу-либ, айтилиши ва ёзилиши бир хил, лекин маъно-лари хар хил. Биз тахлил килаётган йул эса аслида автомобиллар харакатланиши учун курилган йул-дир. Конун чикарувчи йулга берилган таърифда уни мазмун жихатидан кискартиришга, кайси йуллар назарда тутилаётганлигини ифодалашга уриниб, изох берган: "Йул автомобиль йуллари-ни, шахар электр транспорти йулларини ва йулка-ларни уз ичига олади". Бирок бу билан масала хал булмаган, чунки тушунча нималарни "уз ичига олиши"ни курсатилиши бошка маъноларни ин-кор этилишини англатмаяпти. Гуёки дарё, хаво, темир йуллар шундок хам "йул" тушунчасининг ичида ва шу билан бир каторда автомобиль йул-ларини, шахар электр транспорти йулларини ва йулкаларни хам уз ичига олади дегандек.

Буларни инобатга олиб, "йул" тушунчасини биз урганаётган сохага бевосита алокадорлиги-ни ва уни жузъий шаклга келтириш учун "автомобиль (автотранспорт) йули" деган тушунчадан фойдаланиш максадга мувофик.

Узбекистон Республикасининг "Автомобиль йуллари тугрисида"ги конунининг 3-моддасида автомобиль йули - транспорт воситалари хара-катланиши учун мулжалланган, уларнинг белги-ланган тезликда, огирликда, улчамларда муттасил ва хавфсиз харакатланишини таъминлайдиган мухандислик иншоотлари мажмуаси, шунингдек, ушбу мажмуани жойлаштириш учун берилган ер участкалари ва мажмуа устидаги белгиланган дои-радаги бушлик [4] деб белгиланган.

Бизнингча, таърифдаги "транспорт восита-лари" сузини "автотранспорт воситалари" сузи билан алмаштирилса, масалага ойдинлик кири-тилади ва дархол йул тушунчаси кайси транспорт воситаларининг йули эканлиги англашинилади.

Узбекистон Республикасининг "Темир йул

транспорти тугрисида'ги конунининг 21-моддаси саккизинчи хат бошида темир йулларнинг автомобиль йуллари билан кесишган жойлари (темир йул кесишуви жойлари) темир йулдан техник фойдаланиш коидалари хамда курилиш нормала-ри ва коидалари билан белгиланади [5] деб кур-сатилган. Мазкур нормада йулнинг икки турини бир-биридан фарклаш учун автомобиль ва темир йуллари аник ва тушунарли тарзда курсатиб утил-ган булиб, бу йул тушунчасини умумий ва кенг маъноли эканлигини яна бир бор исботлайди.

Куриб чикилаётган хар икки таърифда йул транспорт воситалари харакатланиши учун мул-жалланган сунъий иншоот эканлигини куриши-миз мумкин.

1968 йил 8 ноябрдаги "Йул харакати тугрисида'ги Вена ковенциясининг 1-моддаси "d" бандида йул тушунчаси харакат учун очик хар кандай йул ёки кучанинг барча кисми, тар-могини англатиши курсатилган [6]. Мазкур таърифда эса транспорт воситаларининг хара-кати назарда тутилмаган. Натижада йул тушун-часининг асл мохияти йуколиб колган. Аслида ушбу конвенциянинг тартибга солиш предмети автомобилларнинг йулларда харакатланишини халкаро даражада тартибга солиш булишига карамай негадир йул тушунчасида автотранспорт воситалари харакатланиши учун мулжалланган ер усти иншооти эканлиги курсатилма-ган.

Юкорида келтирилган таърифларда транспорт воситаси тушунчасидан фойдаланиш бахс-ли эканлигини кайд этиш лозим. Чунки транспорт воситаларининг турлари ва шакллари куп. Маса-лан, темир йул, хаво, сув транспорти ва бошкалар. Бундан ташкари, конун хужжатларида транспорт воситаси тушунчаси билан бир каторда автомобиль, автотранспорт ва автомототранспорт каби тушунчалардан хам фойдаланилган. Жумладан, Узбекистон Республикасининг Маъмурий жа-вобгарлик тугрисидаги кодекси, "Йул харакати хавфсизлиги тугрисида"ги, "Автомобиль йуллари тугрисида"ги конунлари, Узбекистон Республикасининг Президента фармон, карорлари ва Ва-зирлар Махкамасининг карорлари, вазирлик ва идо-раларнинг ички идоравий хужжатларида бир вактда мазкур тушунчалардан фойдаланиб келинган [7].

Лекин конун чикарувчи негадир улардан факат "транспорт воситаси" тушунчасига таъ-

риф берган, холос [8]. "Автомобиль", "автотранспорт", "автомототранспорт" ва "автотранспорт восита-си" каби тушунчалар мазмун-мохиятини тушунтирув-чи маълумотлар ^онун хужжатларида мавжуд эмас.

Узбекистон Республикасининг "Йул харакати хавфсизлиги тугрисида'ги ^онунининг 3-модда-сида транспорт воситаси - одамларни, юкларни ташишга ёки махсус ишларни бажаришга мул-жалланган ^урилма деб белгиланган.

1968 йил 8 ноябрдаги "Йул харакати тугриси-да"ги Вена ковенциясининг 1-моддаси "р" бандида автомобиль тушунчаси одатда одамлар ёки юкларни йулда ташиш учун фойдаланиладиган механик транспорт воситаси ёки одамлар ёки юкларни йулда ташиш учун фойдаланиладиган механик транспорт воситасини шатакка олишга мулжалланган механик транспорт воситаси тушунилиши, бу тушунча рельссиз харакатланадиган, электр токига уланган троллейбусларни уз ичига олиши, лекин одамлар ёки юкларни йулда ташиш учун фойдаланиладиган механик транспорт воситаси ёки йулда одамлар ёки юкларни йулда ташиш учун фойдаланиладиган механик транспорт воситаси шатакка олиш ^ушимча вазифаси булган ^ишло^ хужали тракторлари бу тушунчага кирмаслиги курсатилган [9].

Узбек тилининг изохли лугатида "автомобиль" сузи (авто ... + тоЫ^ - ^узгалувчи, хара-катланувчи) ички ёниш двигатели ёрдамида харакатланадиган, йуловчилар ёки юкларни ташишга мулжалланган, гилдиракли, рельссиз транспорт воситаси деб курсатилган [10].

Википедия интернет энциклопедиясида "автомобиль" сузи юнонча "ауток" - узи ва лотинча "мобилис" - харакатланадиган, ^узгаладиган, тез сузларидан келиб чивданлиги курсатилган [11]. Шунингдек, автотранспорт воситаси, автотранспорт, моторли рельссиз йул транспорт воситаси каби маъноларни хам англатиши белгиланган. Ай-рим чет эл мамлакатларининг лугатларида "автотранспорт" - автомобиль транспортининг ^ис^ар-тирилган шакли [12] сифатида ифодаланган.

Демак, ю^оридагиларни инобатга олган хол-да "автомобиль", "автотранспорт" ва "автотранспорт воситаси" каби тушунчалар бир маънони анг-латади деб хулоса ^илишимиз мумкин.

Узбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодексининг транс-портдаги, йул хужалиги ва ало^а сохаларидаги ху^у^бузарликлар учун маъмурий жавобгарлик,

деб номланган XI бобида ^онун чи^арувчи темир йул, хаво ва сув транспортига доир нормаларида уларни уз номларида, тури буйича тули^ акс эт-тирган. Масалан:

113-модда. Темир йул транспортида харакат хавфсизлиги ^оидаларини бузиш;

1161-модда. Хаво кемасидан фойдаланиш ва^тида лазер нурини йуналтириш ор^али ха-ла^ит бериш;

118-модда. Сув транспортида харакат хавфсизлиги ^оидаларини бузиш.

Мазкур бобнинг автотранспорт воситаларига доир ху^у^бузарликлар билан богли^ нормаларида транспорт воситаси тушунчасидан фойдаланилган. Бу эса, бизнинг назаримизда, нотугри. Вахоланки, ушбу ху^у^бузарликлар автомобиль транспортига доир. Шунинг учун уларни хам уз номи билан ^ай-си транспорт воситаси турига тегишли эканлигини ани^ курсатиш ма^садга мувофи^.

Кодекснинг маъмурий ху^у^бузарликлар тугрисидаги ишларнинг тааллу^лилиги ха^идаги ХУШ бобида транспорт воситалари билан бог-лик; ху^у^бузарликларни куриб чи^увчи органлар транспорт воситаларининг турлари буйича номланган ва шу буйича ажратилган. Масалан:

250-модда. Темир йул транспорти ва метрополитен органлари;

251-модда. Хаво транспорти органлари;

252-модда. Сув транспорти органлари;

254-модда. Шахар ва шахарлараро йуловчи

ташийдиган автомобиль транспорти ва электр транспорти органлари.

Узбекистон Республикасининг "Норма-тив-ху^у^ий хужжатлар тугрисида"ги ^онунининг 24-моддасида белгиланган талабга мувофи^ нор-матив-ху^у^ий хужжатнинг матни лунда, оддий ва равон тилда баён этилади. Норматив-ху^у^ий хужжатда фойдаланиладиган тушунчалар ва ата-малар турлича изохлаш имкониятини истисно эта-диган, уларнинг ^онун хужжатларида кабул ^и-линган маъносига мувофи^ ягона шаклда куллани-лади. Эскирган хамда куп маънони англатадиган сузлар ва иборалар, мажозий тавдослашлар, си-фатлашлар, киноялар ^улланилишига йул ^уйил-майди [13].

Шунга кура ю^орида ^айд этилган йул, транспорт воситаси каби тушунчаларни ^онун хужжатларида ^улланишини ^айта куриб чи^иш, турлича изохлаш имкониятини истисно этадиган, улар-

нинг ^онун хужжатларида ^абул ^илинган маъно-сига мувофщ ягона шаклга келтириш лозим.

Бундан таш^ари, биз тахлил ^илаётган йул мазмуни буйича ю^оридаги ^онунда келтирилган автомобиль транспорти харакатланиши учун мулжалланган йул хисобланади. Шундай экан, бизнинг назаримизда, "Йул харакати ^оидалари"-ни "Автомобиль йулларида харакатланиш коидалари" каби шаклда баён этиш нисбатан ани^ ва тушунарли булади.

Ю^оридагилардан келиб чивдан холда Узбекистон Республикасининг "Йул харака-

ти хавфсизлиги тугрисида"ги ^онунини "Автомобиль йулларида харакатланиш хавфсизлиги тугрисида"ги, Вазирлар Махкамаси ^арори билан тасди^ланган "Йул харакати ^оидалари"ни "Автомобиль йулларида харакатланиш коидалари" деб узгартириш ва бош^а ^онун хужжатларига хам шу каби тегишли узгартиришларни киритиш ма^садга мувофщ.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. https://www.lex.uz/docs/3266524

2. Йул харакати хавфсизлиги тугрисида: Узбекистон Республикасининг Крнуни. Lex.uz

3. Узбек тилининг изохли лугати. - Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси давлат илмий нашриё-ти, 2006. - Б. 276-277.

4. Автомобиль йуллари тугрисида: Узбекистон Республикасининг Крнуни. Lex.uz

5. Темир йул транспорти тугрисида: Узбекистон Республикасининг Крнуни. Lex.uz

6. Йул харакати тугрисида: 1968 йил 8 ноябрдаги Вена конвенцияси. Lex.uz

7. https://www.lex.uz/search/nat?searchtitle=%D0%B9%D1%9E%D0%BB%20%D2%B3%D0%B0%D 1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8

8. Йул харакати хавфсизлиги тугрисида: Узбекистон Республикасининг ^онуни. Lex.uz

9. Йул харакати тугрисида: 1968 йил 8 ноябрдаги Вена конвенцияси. Lex.uz

10. Узбек тилининг изохли лугати. - Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси давлат илмий наш-риёти, 2006. - Б. 35.

11. Википедия интернет-энциклопедияси. https://ru.wikipedia.org/wiki/

12. dic.Academic.ru Тольковый словарь Ожегова. Ожегова С.И., Шведова Н.Ю., 1949-1992.

13. Норматив-ху^у^ий хужжатлар тугрисида: Узбекистон Республикасининг Крнуни. Lex.uz сайти.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.