Научная статья на тему 'НАСИЛИЕ В СЕМЬЕ НАД ДЕТЬМИ - ПРИЧИНА ВОЗНИКНОВЕНИЯ БОЛЕЗНЕЙ И НАРУШЕНИЙ'

НАСИЛИЕ В СЕМЬЕ НАД ДЕТЬМИ - ПРИЧИНА ВОЗНИКНОВЕНИЯ БОЛЕЗНЕЙ И НАРУШЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
53
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАСИЛИЕ / СЕМЬЯ / РОДИТЕЛИ / РЕБЕНОК / ОБЩЕСТВО / ЖЕСТОКОСТЬ

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Дадобоева М.С., Баротова Г.Ю.

Жестокое обращение - это любые действия или бездействия по отношению к ребенку со стороны родителей, лиц, их заменяющих, или других взрослых, в результате чего нарушается здоровье и благополучие ребенка или создаются условия, мешающие его оптимальному физическому или психическому развитию, ущемляются его права и свободы. Вместе с тем Н.Ю. Синягина утверждает, что четкого, однозначного определения жестокости отечественные психологи так и не дали, хотя юристы, медики, философы, социологи и педагоги часто используют этот термин. В психологии же чаще применяются такие синонимы «жестокости», как "деспотизм" и "агрессия", которая» трактуется как поведение, приносящее вред другому существу; намерение нанести вред; демонстрация превосходства в силе или применение силы по отношению к другому человеку.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DOMESTIC VIOLENCE AGAINST CHILDREN - THE CAUSE OF DISEASES AND DISORDERS

Ill-treatment is any act or omission on the part of parents, persons in Loco parentis or other adults towards a child, which results in the violation of the health and well-being of the child or creates conditions that hinder his or her optimal physical or mental development and infringes on his or her rights and freedoms. However, N. Yu. Sinyagina argues that a clear, unambiguous definition of cruelty domestic psychologists have not given, although lawyers, doctors, philosophers, sociologists and teachers often use the term. In psychology, however, more commonly used synonyms of "cruelty", as "despotism" and "aggression", which" is interpreted as behavior that harms another being; intention to harm; demonstration of superiority in force or the use of force against another person.

Текст научной работы на тему «НАСИЛИЕ В СЕМЬЕ НАД ДЕТЬМИ - ПРИЧИНА ВОЗНИКНОВЕНИЯ БОЛЕЗНЕЙ И НАРУШЕНИЙ»

contents remains a current problem for the students who do not have experience over the text having great psychological difficulties retelling contents of the text. Working on the foreign-language text using this method is achieved successful storing of it including all types, ofmemories in action.

Keywords: memory, intelligent storing, text, training material, technique, current problem, didactic conditions, favorable psychological climate, translation, reading, retelling.

Сведения об авторе:

Расулова Зульфия Нуралиевна, преподаватель английского языка, Кулябский педагогический колледж. Домашный адрес: 735360 РТ Хатлонская область, г. Куляб, ул. Абдушукурова 135. Электронный адрес: r.zulfya@mail.ru

About the autor:

Rasulova Zulfya Nuraliyevna - Lecturer of English, Kulyab Teacher Training College. Address: 735360 Republic of Tajikistan, Khatlon Region, Kulyab, Abdushukurova 135. E-mail address: r.zulfya@mail.ru

ЗУРОВАРЙ ДАР ОИЛА НИСБАТИ БАЧАГОН ЯКЕ АЗ САБАБХРИ ПАЙДОИШИ БЕМОРЙ ВА НУЦСОЩО

Дадобоева М. С., Баротова Г.Ю.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Зуроварй амале мебошад, ки хеч узре надорад, новобаста аз он, ки кй, кай ва дар кучо содир мешавад. Зуроварй дар оила хосияти боз хам бештар харобиоварро дорад, чунки аз тарафи шахси наздике, ки чабрдида аз аввал ба у эътимод ва боварй дошт, ба вукуъ меояд ва бо назардошти сабабхои зиёде чабрдидаро нотавон мегардонад ва у ба муддати дароз азобу шиканчаи худро пинхон мекунад. Зуроварй дар оила натанхо полати психикй, чисмонй ва эхсоси амнияти дохилии чабрдидаро суст мекунад, он инчунин дорои дигар окибатхои манфй барои тамоми чомеа мебошад. Чдбрдидагони зуроварй дар оила, одатан аз чомеа худашонро дур мегиранд, бо атрофиёни наздик алокаро гум мекунанд, дар тахсил ва кор мушкилй мекашанд. Онхо наметавонанд бо фаъолияти пурсамар ба манфиати чомеа машгул бошанд. Сари вакт муайян кардани чабрдидагони зуроварй дар оила ва расонидани кумаки самараноки психологй ба чабрдидагон барои баркароркунии боварй ба кувваи худ ва эхёи нави захирахои дохилй барои бартараф намудани мушкилот ёрй мерасонад. Аз тарафи дигар, зуроварон, яъне шахсоне, ки зуровариро дар оила содир мекунанд, ба барномахои ислохй зарурият доранд, то ба онхо барои дарки сабаби тачовуз кумак кунанд ва идора кардани рафтори харобиовари худро омузанд. Аз ин сабаб, накши мушовирон - психологони махсус як чузъи хеле мухим дар муттахид сохтани мутахассисони гуногун (кормандони милитсия, кормандони ичтимой, табибон, хукукшиносон ва гайра) барои вокуниши муассир ба зуроварй дар оила мебошад. [1]

Аз нуктаи назари равоншиносй зуроварй хамчун натичаи манфии тачрибаи х,аёти шахсй, шикасти бачагй, майхорагй ё нуксони рухй бахо дода мешавад. Муносибати дагал натичаи таъсири рухии оилавй ба хисоб рафта, аз тарафи яке аз аъзоёни оила новобаста аз мавчудияти хусусиятхои хоси рухй ё хислатхои рафтор дар у, хамчун инкоркунанда, дорои майлони радкунанда ва ё (душвор, бори гарон ), ки боиси муносибати дагал мегардад, маънидод карда мешавад. [2]

Аз нуктаи назари равондармонии оилавй муносибати дагал дар оила - аломати вайроншавии муносибатхои оилавй, кушиши бо воситахои хаммувофик устувор намудани тартиби оилавй (маслан, зуроварй метавонад дар мубориза барои назорат, тартибот ва хукмронй дар оила) истифода гардад. Вакте мушкилотхои дохилиоилавии ба зуроварй марбутнабуда бартараф намешаванд, зуроварй ба худ хусусияти давра ба давра зохиршавй ва ё музминро кабул мекунад.

Ба назарияи ичтимой -рухй ба зуроварй дар оила, хамчун ба махсули ичтимоишавиву амалигардии он шакли рафтор ва хамон тачрибаи хаете бахо дода мешавад, ки кудак аз оила дар хамон шакл кабул кардааст.

Санчишхо муайян намудаанд, ки хар як дуюм кудаки дар шароитхои дагал тарбияёфта окибат хамин гуна зуровариро ба волидайни пиронсоли худ раво мебинад. Инчунин, як нафар фарде, ки аз миёни чорсад нафар дар бачагй ба муомилаи бад гирифтор шудааст, дар оянда худро хамчун шахси тачовузкор муаррифй мекунад. [3]

Набояд фаромуш карда, ки зуроварй ва рафтори номатлуб метавонад дар кудакон бемориву нуксонхои гуногун ба миён орад, ба монанди лакнатзабонй, эпилепсия (туткулок), зардпарвин, кундзехнй, камхунй ва гайрахо.

Масъалаи зуроварии оилавй хамчунин дар истилоххои хукм, санчиш ва назорат ифода мегардад, кудакро паст зада, хукуку озодихои уро махдуд сохта шахси дилозор имконият пайдо мекунад, ки хукмронии худро дар вай чорй сохта, уро ба худ вобаста созад ва хаёташро зери назорат карор дихад.

Маъмулан чор намуди муносибати дагал бо бачагонро фарк мекунанд: 1. Зуроварии чисмонй;

2. Зypoвapии тaчoвyзкopoнa;

3. Беэтишй ниcбaг ба гaлaбoгx,oи бача;

4. Зypoвapии эхcocoтй.

Дap навбаги xyд xap яке аз ин жмуд^ як кaгop зyхypoIpo ба xyд кaбyл мекyнaнд.

Тахк^и дoимии чи^нму axлoкй дap aкcap мaвpид caбaби аз xoнa бapoмaдa paфгaни бачагон мегapдaд. Баъзан чунин мешавад, ки зypoвapиpo аз чaзoдихии мyкappapй фapк кapдaн дyшвop мегapдaд. Чунин aмaлpo мегaвoн мyнocибaги дaFaлoнa 6o бача мaънидoд кapд ва ин мушкилиест, ки дида бapoмaдaни oн дap дoиpaи меъëpхoи амалкунандаи фapхaнгй-мaдaнй ш^з^ аег. Тaвpе гaъpиx нишoн медихад, баъзе кавму миллaтхo ба мушшбаги дypyшгy дaFaлoнa 6o бaчaгoн нaтaнхo 6o тахаммул мyнocибaг мекунанд, балки o^o дacггиpй хам мекунанд. Яъне аз p^ анъана, бaчaгoн мoликияги шaxcии вoлидoн хишбида шуда, вoлидaйн хукук Дopaнд 6o ora,o аз pyи xocгaшoн амал ва мyoмилa нaмoянд. Кyшгopy кагл ва ^Korn хамл яке аз мaъмyлгapин шакладе буданд дap poхи иcгoдaгapй ба кахтию гypycнaгй ва ё xaлoc шудан аз кудашни маъюби мoдapзoд.

Чyнoнчй Н.Ю.Синягина кайд мекунад, миёни oмилхoи мyнocибaти дaFaлoнa ба бачаган (кушиши тapбия кapдaн) ин чoй дoштaни pacмy oини биcëpacpaи тapбиявии кухна гo имpyз аег (50% фoизи вoлидoн кайд мекунанд) [4].

Кдеиб 30% фoизи вoлидoн яке аз далежда мyнocибaтx,oи дaFaлoнa ба бaчaгoнpo кacocгиpй менoмaнд (инчикй, Faш, тaлaбoт ва xoxишхoи бaчaгoн).

Сабаби дитерт нopoзигии вoлидoн аз фapзaндoни xyд, ин Faйpикaнoaтбaxш будани натачали фaъoлияги таълимии кудашн мебoшaд ки o^o 59% фoизи вoлидoни пypcидaшyдa тapaфдopй намуданд.

Баъзе пaдapoн caхвaн чунин мешyмopaнд, ки пиcappo чaзo дoдa, 6o хамин дap y cифaтхoи мapдй, чун xyдpo ухда кapдa тaвoниcгaн, capвaтмaндии xешpo иcбoт кapдaн, кувваю бoзyи xyдpo нaмoиш ва иcгифoдa бypдa тaвoниcгaн ва Faйpaхopo тapбия менaмoянд.

Тaвpе каблан кайд намуда будем, дaлелхoи cеpшyмop гyвoхй медиханд, ки зypoвapй нжбат ба бaчaгoн, 6o гузашти вакт ба зypoвapии дaFaл ниcбaт ба вoлидoн табдил меёбад, xycycaн хднгами пиpoнcoлй.

Аз тapaфи бaчaхo вaйpoн кapдaни pacмy тaъoмyлхoи (aнъaнaхoи) oилaвй ва paфтopи дaFaлoнa аз ЧOниби вoлдoн чaзo дoдa мешавад: (хoмилaдopии нaвpacй, вaйpoн кapдaни oинхoи oилaви вaйpoн кapдaни axлoкy oдoб ва Faйpa). [5]

Тахлили мaълyмoтx,oи зиёди нaзapиявй ва capчaшмaxoи ба вучуд oмaдaни зypoвapй нибати бaчaгoн имшн медиханд, ки ду гypyхи acocrnrn oмилхopo чyдo кунем. Ба lypyxrn якум xycycиягx,oи чамъияте мутааликанд, ки oн чo чунин зaминaхo ба нaзap меpacaнд: шapoигхoи нoxyби ич^Е^^^у иктиcoдй, кaмбaFaлй, caтx,и паоги зиндагй, бекopй, мавчуд будани чангу aмaлиëгx,oи нoмaтлyб, cycгии ^нужд мавчуд набудани cиcгемaи муайяни хифзкунандаи хукуку oзoдихoи бaчaгoн, инчунин чo ба чo гузаштани чамъияг аз нукгаи нaзapи пypтoкaтй ниобати зypoвapй дap чамъияг.

Хycycияти фapккyнaндaи pacмy oини миллии мo дap oн зoхиp мегapдaд, ки ба хамаи ин зypoвapию мyнocибaтхoи дaFaлoнa тax,aммyлпaзиpoнa мyнocибaт мекунем. Гypyхи дуюми oмилхoи зypoвapй ба бачагон ба xycycraraorn oилa ва мyнocибaтx,oи oилaвии хaмoн oилaе, ки кудак дap oн тapбия меёбад, aлoкaмaнд ааг. Олимoн муайян кapдaнд, ки яке аз caбaбхoи мyнocибaти бад ин cифaтхoи шaxcии вoлидoн мебoшaд. [6]

Кудаке, ки мyбтaлoи мyнocибaти дaFaлoнa гаштаааг, мyнocибaти ичгимoй -вoкеии мyoмилapo ба oдaмoн аз xyд кapдa нaметaвoнaнд, минбаъд ба хаёг ба тaвpи зapypй мутобик нaмегapдaд, аз ухдаи ташкил ва таъмини oилa нaмебapoяд, ба фapзaндoни xyд дypycг мyoшиpaт намекунад, ба зypoвapии дигapoн ба зудй дoдa мешавад ва ин гуна lypyx, ба ocoнй ба чинoягкopй дааг мезананд. Хама намуди зypoвapй ба э^ш^ дoимии зеpи xaвфy xaтap будан ва нoopoмй oвapдa меpacoнaд. Бaчaгoне, ки зypoвapиpo аз cap гyзapoндaaнд, бештap тapcy xapoc дopaнд, шapмгинaнд, хaячoнpo эхcoc мекунанд, xyдpo дap хoдиcaю вoкеъaхo иштиpoкчй ва гунах^^ мехишбанд.

Мyвoфик;и мaълyмoIхoи oмopй хамашла дap чaхoн 10%-и бачагони дap чунин oraaxo зypoвapиpo аз cap гyзapoнидa, меaфзoянд ва дap aкcapи orn,o нyкcoнy oкибaтхoи чиcмoнивy paвoнй ба нaзap меpaоaд. [7]

Яке аз oмилхoи дигap ин без^т^шй ба завку эхтиëчoти бача, яъне набудани тaъминoти зapypй ба ^неъ нагаштани тaлaбoгx,oи мoддивy маънавии бача, аз кабили oзyкaвopй, capyn^oc, иcшкoмaтroх, тapбия, таълим ва ëprnrn тиббй аз чoниби вoлидoн ё шaxcoни oraopo ивазкунанда буда, метaвoнaд ба pyшди бaчaхo тaъcиp pacoнaд. [8]

Чyнoнчй каблан зикp намуда будем, ба х^ати безътинoй инчунин мишл шуда метaвoнaд, бе нaзopaт мoндaни бaчaхo, ки дap натича ба зaхpoлyдшвй, дapyнpaвй ва дш^ хoдиcaхoи нoгyвopи бapoи хаёгу ^лимии бача xaфнoк oвapдa pacoнaд.

Беэътишй ниcбaт ба эхтиëчoти кудак нaтaнхo хангоми TO^cm иктиcoдй ё тащиши шapoиги мoддии oилaвй, балки баъзан дap мaвpидхoе хам ба нaзap меpacaд, ки вoлидoн ё шaxcoни oнpo ивазкунананда аз имкoниягхoи xеш cyиcгеъмoл намуда, аз вoбacгaгй ва мак^д^^ти бaчaгoн иcгифoдa мебapaнд. [9]

Дар аксар холатхо аз руи аломатхои зохирй бахо додан мумкин аст, ки бача дар фазой беътиноиву бепарвоёнаи волидайн тарбия меёбад. Кудак суст инкишоф меёбад, вазн намегирад, зеро хамеша аз гуруснагй азоб мекашад, садака металабад ва ё хатто хурокро медуздад, беназорат аст, либоси мувофи; надорад, ёрии зарурии тиббй намегирад (аз эмгузаронй, нагузаштааст, ба гигенаи шахсй ниёз дорад, ба дандонпизишк эхтиёч дорад ва гайра), ба мактаб намеравад, аз машгулиятхо кафо мемонад ва гайрахд Равоншиносон хангоми кор бо ин табакаи бачагон дар онхо мондашавии бардавом, гамгинй ва дар рафторашон намудхои гуногуни кабул накарданро кайд мекунанд. [10]

Х,амин тавр, ба хулоса омадан мумкин аст, ки бачаи ба муомилаи дурушту зуроварй дучоргардида, дар муошират бо одамон муносибатхои мусбй -ичтимоиро аз худ карда наметавонад. Ва дар оянда барои ба таври зарурй ба рох мондани фаъолияти хаётй кодир нест.

АДАБИЁТ

1. Аккерман Н. Роль семьи в появлении расстройств у детей.

2. Бандура АЛодростковая агрессия/ А. Бандура, Р. Уолтерс. - М. : Апрель-Пресс; ЭКСМО-Пресс, 1999.

3. Всемирная Организация Здравоохранения. Жестокое обращение с детьми. Информационный бюллетень N°150. Август 2010 г.|

4. Волкова Е.Н. Защита детей от жестокого обращения /Е.Н. Волкова-СПБ. Литер, 2007.

5. Давлатов М. Дастур оид ба офиятбахшии психологии чабрдидахои зуроварй дар оила: Дастури таълимй - методй барои донишчуёни ихтисоси психология. - Душанбе, 2016

6. Давлатов М. Рохнамои ёрии психологй ба чабрдидагони зуроварии хонаводагй. - Душанбе, 2011

7. Давлатов М., Муминова С. Психологияи зуроварй дар оила. - Душанбе: Матбуот, 2006

8. Климантова Г. И. Насилие в семье: социальные технологии, его диагностики и профилактики / Г. И. Климантова, М. Г. КотовскаяД Д Горшкова. - М. : Изд-во РГСУ, 2007.

9. Синельников А. С. Выученные уроки: Подростки и проблема насилия в семье / А.С.Синельников // Обыкновенное зло: исследования насилия в семье / под ред. О. М. Здравомысловой. - М. : Едиториал УРСС, 2003.

10. Н.Ю.Синягина Психолого-педагогическая коррекция детско-родительских отношений//Москва, 2006.

НАСИЛИЕ В СЕМЬЕ НАД ДЕТЬМИ - ПРИЧИНА ВОЗНИКНОВЕНИЯ БОЛЕЗНЕЙ И НАРУШЕНИЙ

Жестокое обращение - это любые действия или бездействия по отношению к ребенку со стороны родителей, лиц, их заменяющих, или других взрослых, в результате чего нарушается здоровье и благополучие ребенка или создаются условия, мешающие его оптимальному физическому или психическому развитию, ущемляются его права и свободы. Вместе с тем НЮ. Синягина утверждает, что четкого, однозначного определения жестокости отечественные психологи так и не дали, хотя юристы, медики, философы, социологи и педагоги часто используют этот термин. В психологии же чаще применяются такие синонимы «жестокости», как"деспотизм" и "агрессия", которая» трактуется как поведение, приносящее вред другому существу; намерение нанести вред; демонстрация превосходства в силе или применение силы по отношению к другому человеку.

Ключевые слова:насилие, семья, родители, ребенок, общество, жестокость.

DOMESTIC VIOLENCE AGAINST CHILDREN - THE CAUSE OF DISEASES AND DISORDERS

Ill-treatment is any act or omission on the part of parents, persons in Loco parentis or other adults towards a child, which results in the violation of the health and well-being of the child or creates conditions that hinder his or her optimal physical or mental development and infringes on his or her rights and freedoms. However, N. Yu. Sinyagina argues that a clear, unambiguous definition of cruelty domestic psychologists have not given, although lawyers, doctors, philosophers, sociologists and teachers often use the term. In psychology, however, more commonly used synonyms of "cruelty", as "despotism " and "aggression ", which " is interpreted as behavior that harms another being; intention to harm; demonstration of superiority in force or the use of force against another person.

Key words:violence, family, parents, child, society, cruelty.

Сведения об авторах:

Дадобоева М.С.- кандидат педагоческих наук, и.о. доцент, заведующая кафедрой "Профессиональная психология", Таджикского государственного педагогического университета им. САйни. Email: farhundajon@mail.ru, Телефон: (+992) 938455055

Баротова Г.Ю. - ассистент кафедры "Педагогика" (общеуниверситетская), Таджикского государственного педагогического университета им. САйни. E - mail:gulchehrabarotova@mail.ru, Телефон (+992) 918170700

About authors:

Dadoboevа M.S. - candidate ofpedagogical Sciences, acting associate Professor, head of Department of "Professional psychology", TSPUthem. S. Aini. Email:farhundajon@mail.ru, Phone: (+992) 938455055

Barotova G.Yu. - assistant of the Department "Pedagogy" (University), TSPU. S. Aini. Email:gulchehrabarotova@mail.ru, Phone: (+992) 918170700

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.