Научная статья на тему 'НАЪМАТАК КУШАНДАЛАРИГА ҚАРШИ'

НАЪМАТАК КУШАНДАЛАРИГА ҚАРШИ Текст научной статьи по специальности «Ветеринарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
наъматак йўғоноёғи / зараркунанда / пайвандтаг / ҳашаротлар / ширалар / ун қуртлар / қалқондорлар / тамаки трипси / тилла қўнғиз / атиргул арракаши / наъматак шиш ҳосил қилувчиси / ўргимчаккана / кимёвий модда.

Аннотация научной статьи по ветеринарным наукам, автор научной работы — Ходжаев Шамил Турсунович, Рузматов Шерзод Абдилбоқиевич

Ушбу мақола мамлакатимизда кенг ўстириладиган кўп йиллик доривор бута ўсимлиги наъматак (Rose canina L.) ва унда учрайдиган асосий зараркунандалар –– ширалар (Homoptera, Aphidinea – кенжа туркум), ун қуртлар (Homoptera, Psеudococcus komstoci), қалқондор – Diaspididae ва соҳта қалқондорлар – Coccidae (Homoptera, Coccinea – кокцидлар кенжа туркуми) тамаки трипси (Thripidae, Thrips tabaci), тиллақўнғиз (Coleoptera, Cetomia anrata L.), атиргул арракаши (Hymenoptera – пардақанотлилар, Tenthredinidae – ҳақикий арракашлар оиласи), наъматак шиш ҳосил қилувчиси – орехотворка (Hymenoptera, Cynipoidea– шиш ҳосил қилувчилар тўнғич оиласи) нинг зарари ва уларга қарши кураш усуллари хақида.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НАЪМАТАК КУШАНДАЛАРИГА ҚАРШИ»

УУТ: 632.7: 633.85: 632

НАЪМАТАК КУШАНДАЛАРИГА ЦАРШИ

1Ходжаев Шамил Турсунович, 2Рузматов Шерзод Абдилбокиевич

^'Усимликлар карантини ва химояси илмий-тадкикот иниститути" к.х.ф.д., профессори 2"Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот

институти" докторанти https://doi.org/10.5281/zenodo.11426011

Аннотация. Ушбу мацола мамлакатимизда кенг устириладиган куп йиллик доривор бута усимлиги наъматак (Rose canina L.) ва унда учрайдиган асосий зараркунандалар — ширалар (Homoptera, Aphidinea - кенжа туркум), ун цуртлар (Homoptera, Pseudococcus komstoci), цалцондор - Diaspididae ва соута цалцондорлар - Coccidae (Homoptera, Coccinea - кокцидлар кенжа туркуми) тамаки трипси (Thripidae, Thrips tabaci), тиллацунгиз (Coleoptera, Cetomia anrata L.), атиргул арракаши (Hymenoptera - пардацанотлилар, Tenthredinidae - уацикий арракашлар оиласи), наъматак шиш уосил цилувчиси -орехотворка (Hymenoptera, Cynipoidea- шиш уосил цилувчилар тунгич оиласи) нинг зарари ва уларга царши кураш усуллари хацида.

Калит сузлар: наъматак йугоноёги, зараркунанда, пайвандтаг, уашаротлар, ширалар, ун цуртлар, цалцондорлар, тамаки трипси, тилла цунгиз, атиргул арракаши, наъматак шиш уосил цилувчиси, ургимчаккана, кимёвий модда.

Аннотация. В данной статье речь идет о широко культивируемом в нашей стране многолетнем лекарственном растении розе собачьей L. и ее основных вредителях - тлях (Homoptera, Aphidinea - подотряд), мучных червях (Homoptera, Pseudococcus komstoci), щитовках - Diaspididae и ложных щитовках - Coccidae (Homoptera, Coccinea -подсемейство кокцид), табачный трипс (Thripidae, Thrips tabaci), жук (Coleoptera, Cetomia anrata L.), шиповник (Hymenoptera - перепончатокрылые, Tenthredinidae - семейство настоящих жуков) О вреде перепончатокрылых , Cynipoidea - первое семейство насекомых-опухолеобразователей) и методы борьбы с ними.

Ключевые слова: нематодный долгоносик, вредитель, прививка, насекомое, тля, мучнистый червец, трипсы, табачный трипс, золотистый жук, розовая мотылька, нематодное набухание, паутинный клещ, химический препарат.

Annotation. This article deals with the perennial medicinal plant rose canine L., widely cultivated in our country, and its main pests - aphids (Homoptera, Aphidinea - suborder), mealworms (Homoptera, Pseudococcus komstoci), scale insects - Diaspididae and false scale insects - Coccidae ( Homoptera, Coccinea - subfamily of coccids), tobacco thrips (Thripidae, Thrips tabaci), beetle (Coleoptera, Cetomia anrata L.), rosehip (Hymenoptera - hymenoptera, Tenthredinidae - family of true beetles) About the dangers of hymenoptera, Cynipoidea - the first family of tumor-forming insects ) and methods of dealing with them.

Key words: nematode weevil, pest, grafting, insect, aphid, mealybug, thrips, tobacco thrips, golden beetle, pink moth, nematode swelling, spider mite, chemical preparation.

Наъматак (Rose canina L.) мамлакатимизда кенг устириладиган куп йил-лик доривор бута усимлигидир. Унинг мевалари С витаминига бой булиб, медицина, халк табибиётида хдмда бошка сохдларда амалий ишлатилади. Бундан ташкари, наъматак атир гул билан бир ботаник оилада булиб, бу гул учун ягона, самарали, табиий нокулайликларга (жумладан, кургокчиклик, сувук, ер унумдорлигининг паст даражада булиши ва б.) чидамли пайвандтаги булиб х,исобланади. Республикамизда 2,5-3 минг гектар ерда экилиб, уруг

мевалари териб олинади. Факатгина Наманган вилоятининг Поп тумани тог багри худудларида бу усимлик 500 гектардан ошик ерда экилиши маълум (расмга каранг). Лекин барча вилоятларида мевасидан ташкари, атиргул учун пайвандтаг сифатида фойдаланиш учун экилади.

Барча экинлар сингари наъматак усимлигини х,ам узига хос, у билан озикланишга ихтисослашган турли туман зараркунанда ва касалликлари мавжуд. Наъматакга бугиноёклилар типига хос куйидаги 2 та синф жониворлари зарар етказиши мумкин. Х,ашаротлар (Insecta) синфидан буларга куйидагилар киради.

1. Ширалар (Homoptera, Aphidinea - кенжа туркум).

2. Ун куртлар (Homoptera, Pseudococcus komstoci).

3. Калкондор - Diaspididae ва сох,та калкондорлар - Coccidae (Homoptera, Coccinea - кокцидлар кенжа туркуми).

4. Тамаки трипси (Thripidae, Thrips tabaci).

5. Тилла ку^из (Coleoptera, Cetomia anrata L.).

6. Атиргул арракаши (Hymenoptera - пардаканотлилар, Tenthredinidae -хдкикий арракашлар оиласи).

7. Наъматак шиш х,осил килувчиси - орехотворка (Hymenoptera, Cynipoidea-шиш х,осил килувчилар тунгич оиласи).

8. Ургимчаккана (Arachnida - синфи, Acari - туркуми, Tetranychus -ургимчакканалар авлоди).

Наъматак уругидан кукариб чиккан кучат ва вояга етган усимлик илдизларини турли илдиз кемирувчи хдшаротлар (тунлам куртлари, куйрукли ва оддий бузокбош - хрущ куртлари) шикастлаши мумкин.

Гарчи, шира, трипс, ун куртлар, ургимчаккана каби зараркунандалар яхши урганилган булса х,ам, аммо: атир гул арракаши, наъматак шиш х,осил килувчиси (орехотворка), тилла кунгиз каби бошка хдшаротларнинг морфо-биологик хусусиятлари, зарари ва уларга карши самарали замонавий кураш тизими яратилмаган (1-расмга каранг).

5 6 7 8

1-расм. Наъматак зараркунандалари

1 -4- наъматак шиш х,осил килувчи йугоноёк (орехотворка) 1 - кузатув, 2-3 - кишлаб долган шишлар, 4 - кейинги йили март ойигача шиш ичида кишлаб колган куртлари; 5 - олма шираси, 6 - атиргул арракаши, 7,8 - тилла кунгиз ва унинг гулларга етказган зарари.

Шунинг учун бу масалани урганиш ута долзарб ва диккатга сазовордир. Биз танлаган мавзуга таъаллукли ихтисослашган адабиётлар йук даражасида, аммо профессор Ш.Т.Хужаевнинг 2019 йилда чоп этган монографиясида бу масалага ахдмият берилиб, уни урганиш долзарб эканлиги эслатиб утилган.

Тадкикотлар академик М.Мирзаев номли БУ ва В ИТИ нинг тажриба участкаларида 2023 йили бошланиб, 2024 йили давом этмокда. Гарчи, биринчи йили тадкикотларда наъматак стatsiяларида учрайдиган зарарли ва фойдали бугиноёкли хайвонлар руйхатга олиниб, уларнинг морфо-биологик хусусиятлари тахминан бах,оланган булса, бу йил (2024) айрим дала-лаборатория тадкиктларини утказишга киришилди. Бу борада, айникса кизикиш уйготган наъматак шиш х,осил килувчи йугоноёк (кискача-наъматак йугоноёги устида тадкикотлар бошланди.Тадкикотлар давомида энтомология (Бей-Биенко, 1966), мевали дарахтларнинг зараркунандалари (Васильев, Лившиц, 1984) ва бошка адабиётлардан хдмда тажрибалар куйиш асосларига багишланган (Хужаев, 2004, 2020) услублардан фойдаланган х,олда бажарилди.

Наъматак йyFOноёFининг энтомологияда эгаллаган систематик урни куйидагича мураккаб куринишга эга (Бей-Биенко, 1966):

Синф-х,ашаротлар (Insecta), туркум -пардаканотлилар (Hymenoptera), кенжа туркум - ингичка беллилар (Apacrita), оила - браконидлар (Braconi-dae), кенжа оила - шиш х,осил килувчилар (Cynipoidae), тур - наъматак шиш х,осил килувчиси (Rhodites rosae 1).

Наъматак йугоноёги шиш ичидаги купгина (30-40 та) уяларда жойлашган курт (личинка) шаклида кишлаб чикади. ^урти оёксиз ок, боши кунгир; вояга етгани 5-6 мм келади. Бах,орда, уртача декада хдрорати 10°С дан ошганидан кейин (март ойининг бошларида) гумбаклашади ва яна 15-20 кундан кейин, махсус суюклик чикариб, шиш кобигини кемира бошлайди; бунга 5-6 кун керак булади. Етук зотларини бу борада муваффакияти ташкаридаги х,аво намлигига боглик булиб, курук ва каттик шиш кобугини тешиб чикаолмаслиги х,ам мумкин. Наъматак йугоноёги кора тусда, олд жуфт канотлари ривожланган, тиник, катталиги (узунлиги) 3-5 мм келади. Ургочилари йирик, коринчаси кукрак кисмидан йугон, унинг урта кисмидаги арикчасида наштари жойлашиб, наъматакнинг усабошлаган навдаларига нишлаб тухум куяди (2-расмга каранг).

2-расм.

Наъматак ва йугоноёк: 1 - Пунгандаги янги наъматак экинлари (2024 й.), 2 - йугоноёкнинг ургочи зоти тухум куйиш даврида,

3 - усиш нуктаси ва йугоноёк зотлари,

4 - шиш ичидаги уйчалар ва куртлар.

Эркак зотлари анча майда, коринчаси кукрагидан кичик булиб, факат урчиш вазифасини бажаради. Эмбрионал ривожланиш даврини (7-10 кун) кечирган тухумлардан личинкалар чикиб, озиклана бошлайди. Бу пайтда у ауксин стимулятор моддасини узидан чикариб, гипертрофия хамда гиперплазия процессларига сабабчи булиб, секин - аста шиш хосил булишига эришади ва узига уйча ясайди (Васильев, Лившиц, 1984). Х,озирча, наъматак йугоноёги бир йилда нечта авлод бериши аникланмаган Назаримизда Марказий Осиё шароитида бир йилда 2-3 та авлоди ривожланса керак (бу томони урганилмокда). Кузга бориб, зараркунанда хосил килган шишлар куриб котади (расмга каранг) ва уларнинг ичида химояланиб жойлашган куртлар уйкуга кетиб кишлаб чикади. Йугоноёкнинг наъматакга етказадиган зарари, усимликнинг усишдан оркада колишида, мева сони ва хосилдорликнинг пасайиши билан боглик булиб колади.

Наъматак йугоноёги га карши кураш тизимини ишлаб чикиш хали охирига етказилгани йук. Лекин маълум ахборотлар хдмда илк натижаларимизга кура, у куйидагилардан иборат.

1. Буталарни бардошли ва хосилдорлик килиб устириш учун, агротехниканинг намунавий тадбирларини (угитлаш, сугориш, катор орасини юмшатиш, бегона утларга карши курашиш ва х.к.).

2. Куз-киш пайтларида кишловга колган шишларни механик тарзда йигиштириб олиб ёкиб ташлаш.

3. Зараркунандага карши кимёвий курашнинг муваффакияти, уни утказишнинг илмий-асосланган муддатига амал килишга боглик. Яъни, хашарот кийгос учиб тухум куйиш муддатига. Бу эса, бир томондан - усимлик бахорда кукара бошлаши, иккинчи

томондан эса - зараркунан-да бах,орда кийгос учиб чикиб урчиётган ва тухум куйишга киришган давридир.

4. Ишлатиш учун самарали инсектицидлар каторидан куйидагиларни тавсия килиш мумкин: Моспилан, 20% н.кук. - 0,03% эритма (10 л сувга 3 гр); ёки Проклейм, 5% с.э.г. - 0,05% (10 л - 5 гр), Конфидор, 20% эм.к. - 0,03% (10л - 3 мл) ва б.

АДАБИЁТЛАР

1. Бей-Биенко, Г.Я. Общая энтомология. - Москва: Высшая школа, 1966.496 с. С.299-313.

2. Васильев В.П., Лившиц И.З. Вредители плодовых культур. - Москва: Колос, 1984.398 с. (С.250-262).

3. Корчагин В.Н. Защита растенвредителей и болезней на садий от ово-огородном участе. Москва: Агропромиздат, 1987. - 317 с. (С. 300-301).

4. Хужаев Ш.Т. (тах,рири остида) Инсектицид, акарицид,биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар. - Тошкент: "Узинформагропром", 2004. - 102 б.

5. Хужаев Ш.Т. Умумий ва кишлок хужалик энтомологияси хдмда уйгунлашган х,имоя килиш тизимининг асослари (IV нашр). - Тошкент: Янги нашр, 2019. - 375 б.

6. Хужаев Ш.Т. ^ишлок хужалигида пестицидларни ишлатиш хдмда тадкикот утказиш усул ва шартлари. - Тошкент: '^По! Ьи^", 2020. - 150 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.