Научная статья на тему 'НАқШИ ИНТЕРНЕТ-САВДО ДАР ТАШАККУЛИ ИқТИСОДИЁТИ РАқАМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҷИКИСТОН'

НАқШИ ИНТЕРНЕТ-САВДО ДАР ТАШАККУЛИ ИқТИСОДИЁТИ РАқАМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҷИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
351
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИқТИСОДИЁТИ РАқАМИ / ТЕХНОЛОГИЯҲОИ ИТТИЛООТИ-КОММУНИКАТСИОНИ / ИқТИДОРИ ИНТЕРНЕТ / ИНТЕРНЕТ - САВДО / ИНДЕКСИ EDGI / БИЗНЕСИ ЭЛЕКТРОНИ / ҲУКУМАТИ ЭЛЕКТРОНИ / ИНДЕКСИ ГЛОБАЛИИ ИННОВАТСИОНИ / ФАЪОЛИЯТИ ИННОВАТСИОНИ

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ризоқулов Тӯрақул Рабимқулович, Ҳасанова Муҳиба Илҳомҷоновна

Ҷанбаҳои назариявии иқтисодиёти рақами мавриди таҳқиқ қарор дода шуда, дар асоси ақидаҳои олимони хориҷию ватани ба мафҳуми «иқтисоди рақами» тасҳеҳ ворид карда шудааст. Ҳамзамон санадҳои меъёрии ҳуқуқии ташаккули муносибатҳои иқтисоди оид ба гузариш ба рақамикунонии иқтисодиёт дар Ҷумҳурии Тоҷикистон барраси гардидааст. Дар асоси таҳлили Индекси рушди ҳукумати электрони, Индекси глобалии инноватсиони, ки аз ҷониби ташкилотҳои байналхалқи, аз ҷумла Созмони Милали Муттаҳид, Ташкилоти ҷаҳонии моликияти зеҳни, бизнес-мактаби байналмилалии INSEAD ва гайра гузаронида мешавад, ҳолати рақамикунонии иқтисодиёти милли дар муқоиса бо нишондиҳандаи баъзе кишварҳои ҷаҳони арзёби шудааст. Инчунин, масъалаҳои ташаккули бизнес тавассути шабакаи Интернет ва дар платформаҳои Интернет ба роҳ мондани муносибатҳои тиҷоратимавриди таҳлил қарор гирифта, хусусиятҳои инкишофи интернет-савдо арзёби гардиданд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF E-COMMERCE IN THE FORMATION OF DIGITAL ECONOMY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

The article dwells on theoretic aspects of digital economy and, proceeding from the views of home and foreign scholars, the authors propose their own treatment of the notion “digital economy”. Alongside with it, there are studied normative-legal instruments on the formation of economic relations in the period of economy digitalization in Tajikistan Republic. The state of economy digitalization of TR is assessed in comparison with the indices of other countries of the world; herewith, the following data were taken for analysis: Index of development of the electronic government, Global Innovation Index, Indices were calculated, in particular, by UNO, World organization of Intellectual property, INSEAD International Business School and other institution. The state of TR economy digitalization is compared with the indices of some world countries. The authors have analyzed also the problems of business formation through Internet, they have studied commercial relations on Internet-platforms and assessed the specifities of Internet-commerce development.

Текст научной работы на тему «НАқШИ ИНТЕРНЕТ-САВДО ДАР ТАШАККУЛИ ИқТИСОДИЁТИ РАқАМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҷИКИСТОН»

УДК 339.1 ББК 65.42

Ризокулов Туракул Рабимкулович, д.и.и., профессори ДДХБСТ; Хцсанова Му^иба Ил^омцоновна, докторанти курси 1, ихтисоси 6Д050602 - Ицтисодиёти минтацавй, ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Ризокулов Туракул Рабимкулович, д-р экон. наук, профессор ТГУПБП; Хасанова Мухиба Ильхомджановна, докторант 1-го курса специальности 6Д050602 - Региональная экономика, ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Rizoqulov Turaqul Rabimqulovich, Dr. of

Economics, Professor of TSULBP; Hasanova Muhiba Ilhomjonovna, Doctoral student of the first year, specialty 6D050602 - Regional economy, TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: muhiba-1997@mail.ru

Калидвожа^о: ицтисодиёти рацамй, технологиями иттилоотй-коммуникатсионй, ицтидори Интернет, интернет - савдо, Индекси EDGI, бизнеси электронй, уукумати электронй, Индекси глобалии инноватсионй, фаъолияти инноватсионй

Цанбауои назариявии ицтисодиёти рацамй мавриди тауциц царор дода шуда, дар асоси ацидауои олимони хорицию ватанй ба мафууми «ицтисоди рацамй» тасуеу ворид карда шудааст. Хрмзамон санадуои меъёрии ууцуции ташаккули муносибатуои ицтисодй оид ба гузариш ба рацамикунонии ицтисодиёт дар Чумуурии Тоцикистон баррасй гардидааст. Дар асоси таулили Индекси рушди уукумати электронй, Индекси глобалии инноватсионй, ки аз цониби ташкилотуои байналхалцй, аз цумла Созмони Милали Муттауид, Ташкилоти цауонии моликияти зеунй, бизнес-мактаби байналмилалии INSEAD ва гайра гузаронида мешавад, уолати рацамикунонии ицтисодиёти миллй дар муцоиса бо нишондиуандаи баъзе кишваруои цауонй арзёбй шудааст. Инчунин, масъалауои ташаккули бизнес тавассути шабакаи Интернет ва дар платформауои Интернет ба роу мондани муносибатуои тицоратймавриди таулил царор гирифта, хусусиятуои инкишофи интернет-савдо арзёбй гардиданд.

Ключевые слова: цифровая экономика, информационно-коммуникационные технологии, потенциал Интернета, интернет - торговля, Индекс EDGI, электронный бизнес, электронное правительство, Глобальный инновационный индекс, инновационная деятельность

Рассматриваются теоретические аспекты цифровой экономики, и, исходя из взглядов зарубежных и отечественных ученых, предлагается своя трактовка понятия «цифровая экономика». Наряду с этим изучаются нормативно-правовые акты по формированию экономических отношений в период цифровизации экономики Республики Таджикистан. На основе анализа Индекса развития электронного правительства, Глобального инновационного индекса, рассчитываемых международными

НАКЩИ ИНТЕРНЕТ-САВДО ДАР ТАШАККУЛИ ИКТИСОДИЁТИ РАКАМИИ ЦУМХУРИИ ТОЦИКИСТОН

РОЛЬ ИНТЕРНЕТ-ТОРГОВЛИ В ФОРМИРОВАНИИ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

THE ROLE OF E-COMMERCE IN THE FORMATION OF DIGITAL ECONOMY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

организациями, в частности ООН, Всемирной организацией интеллектуальной собственности, Международной школой бизнеса INSEAD и другими, в сравнении с показателями некоторых стран мира оценено состояние цифровизации экономики РТ. Также проанализированы проблемы формирования бизнеса через Интернет, изучены коммерческие отношения на интернет-платформах, оценены особенности развития интернет-торговли.

Key-words: digital economy, information and telecommunication technologies, Internet potential, ecommerce, EDGI index, e-business, e-government, Global innovation index, innovation activity

The article dwells on theoretic aspects of digital economy and, proceeding from the views of home and foreign scholars, the authors propose their own treatment of the notion "digital economy". Alongside with it, there are studied normative-legal instruments on the formation of economic relations in the period of economy digitalization in Tajikistan Republic. The state of economy digitalization of TR is assessed in comparison with the indices of other countries of the world; herewith, the following data were taken for analysis: Index of development of the electronic government, Global Innovation Index, Indices were calculated, in particular, by UNO, World organization of Intellectual property, INSEAD International Business School and other institution. The state of TR economy digitalization is compared with the indices of some world countries. The authors have analyzed also the problems of business formation through Internet, they have studied commercial relations on Internet-platforms and assessed the specifities of Internet-commerce development.

Ч,омеаи имрузаи чахониро мушохида намоем, маълум мешавад, ки хама сохахои хочагии хал^ бо суръати кайхонй рушд намуда истодааст. Дар дахсолаи охир щтисодиёти мамлакатхои чахон аз низоми анъанавй ба щтисодиёти ра^амй гузашта истодааст. И^тисоди ра^амй навгоние дар рушди щтисодиёт аст, ки байни давлатхои таравдикарда пахн шудааст. Мувофи^и консепсияи щтисодиёти ра^амй маълумотхои дар шакли ра^амй (электронй) пешниходшуда омили калидии истехсолот ба хисоб меравад.

Корбасти мафхуми и^тисодиёти ра^амй таърихи тулонй надорад. Мувофи^и мушохидаи мутахассисон, бори нахуст истилохи мазкур дар асархои олими амрикой Николас Негропонте ба назар расидааст ва онро чунин шарх додааст: «Гузариш аз коркарди атомхо ба коркарди битхо, имкониятхои и^тисодиёти нав ва огози давраи бо илму техника ало^аманд и^тисодиёти ра^амиро ба миён овард.» (12, с. 27) Дигарон ба он а^идаанд, ки аввалин маротиба ин мафхумро Дон Тапскотт дар асархои худ истифода бурдааст. У и^тисодиёти ра^амиро хамчун и^тисодиёте, ки дар асоси истифодаи технологияхои иттилоотиву компютерй ташаккул меёбад, шарх додааст. (7, с. 34) Соли 1999 бошад, ёвари президенти ИМА оид ба илмхои технологй Нил Лейн дар ма^олаи «Таравдиёти и^тисодиёти ра^амй дар асри XXI» шархи зерини мафхумро пешниход кардааст: «И^тисодиёти ра^амй - ин конвергенсияи технологияи коммуникатсионй ва компютерй дар шабакаи интернетй ва пайдошавии маълумоту технологияхо мебошад, ки ба рушди тичорати электронй ва тагйиротхои куллй дар сохторхои идоракунанда оварда мерасонад». (2, с. 318)

Доир ба мафхуми «и^тисодиёти ра^амй» и^тисоддонону олимони ватаниву хоричй дар ним асри охир асархои зиёде офариданд. Дар поён (чадвали 1) назари олимони маъруфи хоричию ватаниро дар бораи мафхуми и^тисодиёти ра^амй меорем.

Чадвали 1. - Ацидаи баъзе олимони ватаниву хорици доир ба мафхуми ицтисоди

рацамй

Муаллиф ва сарчашма

Шархи мафхум

1.

Азизкулов Д.М. Цифровая экономика: понятие, особенности и перспективы на российском рынке// Вектор экономики. - 2018. - № 3 (21). - С. 62.

Иктисодиёти рацамй шабакаи чахонии фаъолияти иктисодй, амалиётхои тичоратй ва хамкории касбй мебошад, ки тарики технологияхои иттилоотй-коммуникатсионй ба танзим дароварда мешавад._

Мирзоахмедов Ф., Сафоев Н. Цифровая экономика в социально-экономическом развитии России: взгляд молодых. - М.: Перо. - С. 187.

Иктисодиёти рацамй хамчун асоси рушди самараноки низоми идоракунии давлатй, иктисодиёт, тичорат, сохаи ичтимой ва тамоми чомеа фахмида мешавад._

Ризокулов Т.Р. Предпосылки цифровизации экономики и их влияние на отечественный рынок труда / Ризокулов Т.Р., Шамсов И.С. // Таджикистан и современный мир. -Душанбе, 2019. - С. 157._

Иктисодиёти рацамй - истифодаи васеи технологияхои иттилоотй-

коммуникатсиониро дар хамаи чараёнхои истехсолот, инчунин дар низоми идоракунй, ки ба тагйиротхои ичтимой-иктисодии хаёти чомеа оварда мерасонад, ифода менамояд.

Холматов М.М. Институциональные аспекты развития цифровой экономики Таджикистана // Экономика Таджикистана. -Душанбе, 2020. - № 1. - С. 156.

Иктисодиёти рацамй фаъолияти иктисодии дар асоси чоринамоии якчои технологияхои иттилоотй дар чараёни истехсолот, идоракунй, давлатй ва асмоли инхо бо максади таъмини эхтиёчоти миллии Чумхурии Точикистон мебошад.

Факеров Х.Н. Некоторые особенности становления системы электронной коммерции в Республике Таджикистан / Факеров Х.Н., Комилов С.Д.// Вестник ТГУК. 2019. - № 4 (29). - С. 9.

Шакли муосири ташаккули иктисодиёт -ицтисоди рацамй имкон медихад, ки давлат ва ташкилотхо бо воситаи махсулот ва фаъолияти инноватсионии худ дар чомеа мавкеи лидериро касб намоянд._

Цветков, В. А. Цифровая экономика и цифровые технологии как вектор стратегического развития

национального агропромышленного сектора / В. А. Цветков, А. А. Шутьков, М. Н. Дудин, Н. В. Лясников // Вестник Моск. ун-та. - Сер. 6. Экономика. - 2018. - № 1. - С. 51.

Иктисодиёти ракамй ин воситаи нави ташкили фаъолияти сохибкорй, сохторхои бузурги тичоратй-корпоративист, ки ба ташаккули фазои кории мусоид ва истехсоли махсулоти электронй мусоидат мекунад.

7.

Schiller, D. Digital Capitalism: Networking the Global Market System / D. Schiller. - Cambridge, MA: MIT Press, 1999. - р. 34._

Ба адабиёти щтисодй мафхуми «капитализми ра;амй»-ро ворид намуда, ;айд кардааст, ки интернет аз воситаи идоракунандаи давлатй, харбй ва иттилоотй ба миёнарав табдил меёбад.

Сарчашма: Аз тарафи муаллифон тартиб дода шудааст.

Дар асоси тахлили акидахои олимони хоричию ватанй доир ба мафхуми «иктисодиёти ракамй», таърифи худро пешниход менамоем: «Иктисодиёти ракамй - ин мачмуи муносибатхои иктисодие, ки дар асоси истифодабарии технологияхои иттилоотй-коммуникатсионии муосир дар кулли зинахои такрористехсолот ба миён омада, дар иттилоотикунонии фаъолияти чомеа ва чоришавии технологияи ракамй дар хамаи сохахои хочагии халк инъикос мегардад, фахмида мешавад»

Чумхурии Точикистон, ки чузъи чудошавандаи чомеаи чахонист, ба чараёни ракамикунонй дохил шуда истодааст. радами аввалин дар ин самт

кабули санадхои меъёрии хукукии танзимкунандаи ракамикунонии иктисодиёт мебошад. Аз чумла:

- Консепсияи ташаккули Хукумати электронй дар Чумхурии Точикистон (2012-2020) бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 30.12.2011, № 643 тасдик карда шудааст;

- Консепсияи иктисоди ракамй дар Чумхурии Точикистон бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 30.12.2019, № 642 тасдик карда шудааст (17банд ва 136 зербанд);

- Карори Президенти Чумхурии Точикистон аз 05.11.2003, № 1174 «Дар бораи стратегияи давлатии иттилоотй-коммуникатсионии технолога барои рушди Точикистон». [14]

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон дар паёми навбатии худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон, ки санаи 26.01.2021 ироа гардид, зикр дошт, ки дар ояндаи наздик дар мамлакат таъсиси Агентии инноватсия ва технологияи ракамии назди Президенти Чумхуриии Точикистон ба назар гирифта шудааст. Ин имкон медихад, ки минбаъд асосхои институтсионалии иктисодиёти ракамй, рушди иттилоотй-коммуникатсионй дар тамоми мамлакат пурра ва босифат ба рох монда шавад.

Соли 2020 тах;и;оти мутахассисони Созмони Милали Муттахид оид ба муайян намудани Индекси рушди хукумати электронй дар давлатхои чахон нишон дод, ки Чумхурии Точикистон байни 193 давлати мавриди тахлил кароргирифта чои 133-ро ишгол мекунад. Соли 2018 чумхурй дар чои 139 карор дошт. Ч,ойи аввалро дар ин рейтинг Дания, сипас Кореяи Ч,анубй ишгл менамоянд, дар чои сеюм Эстония карор дорад. Дар ин рейтинг Руссия чои 36, Казокистон чои 29 ва Узбекистан чойи 87-ро ишгол намудаанд. [6]

Цадвали 2. - Рейтинги баъзе давлатуо дар Индекси рушди уукумати электронй дар

солуои 2018 ва 2020

Рейтинг дар Индекси EDGI Индекси EDGI Рейтинг дар

соли 2020 Давлат^о дар соли 2020 дар соли 2018 соли 2018

1 Дания 0,9758 0,915 1

2 Кореяи Ч,анубй 0,9560 0,901 3

3 Эстония 0,9473 0,8486 16

36 Руссия 0,8244 0,7976 32

29 Казокистон 0,8375 0,7597 39

83 Киргизистон 0,6749 0,5835 91

87 Узбекистан 0,6665 0,6207 81

133 Точикистон 0,4649 0,422 131

158 Туркманистон 0,4034 0,3652 147

Сарчашма: Аз тарафи муаллиф бо истифодаи маълумоти тщцицоти СММ

«Рейтинги давлатуои цауон аз руи Индекси рушди уукумати электроны» (EDGI Survey 2018, 2020) тартиб дода шудааст.

Рейтинги мазкур мувофщи меъёрхои зерин муайян шудааст:

- сатхи пахншавй ва сифати интернет-хизматрасонй;

- дарачаи рушди инфрасохтори технологияи иттилоотй-коммуникатсионй;

- сармояи инсонй.

Барои муайян намудани дарачаи радамикунонии ицтисодиёти давлатхои чахон бошад, бизнес-мактаби байналмилалии INSEAD, Донишгохи Корнелй ва Ташкилоти чахонии моликияти зехнй (World Intellectual Property Organization) хамасола хисоботи тахлилиро бо номи «Индекси глобалии инноватсионй» нашр мекунанд. Дар ин тахлил ду нишондихандаи асосй, яъне захирахою шароитхо барои гузаронидани амалиётхои инноватсионй ва натичахои амалии бадастовардашудаи инноватсионй ба инобат гирифта мешавад.

Цадвали 3. - Рейтинги баъзе давлатцо аз руи Индекси глобалии инноватсиони дар

солцои 2018 ва 2020

Рейтинг дар соли 2020 Давлат^о GII дар соли 2020 GII дар соли 2018 Рейтинг дар соли 2018

1 Швейтсария 66,1 68,4 1

2 Шветсия 62,5 63,1 3

3 ИМА 60,1 59,8 6

47 Руссия 35,6 37,9 46

77 Казоцистон 28,6 31,4 74

93 Узбекистан 24,5 - -

94 Киргизистон 24,5 27,6 94

109 Точикистон 22,2 26,5 101

- Туркманистон - - -

Сарчашма: Аз тарафи муаллиф бо истифодаи цисоботи Индекси глобалии инноватсионй (Suggested citation: Cornell University, INSEAD, and WIPO (2018): The Global Innovation Index 2018: Energizing the World with Innovation. Ithaca, Fontainebleau, and Geneva, р. 430.) тартиб дода шудааст.

Мувофици ду чадвали дар боло овардашуда маълум мегардад, ки фаъолнокии Чумхурии Точикистон дар самти рушди инноватсиониву рацамикунонй чандон чашмрас нест. Лекин дар муцоисаи нишондихандахо бо солхои пеш дарк кардан мумкин аст, ки сол аз сол рушди он ба назар расида истодааст. Алхол ташкили институтхои махсус бо мацсади чорй намудани ицтисоди рацамй дар сатхи чавобгу ба стандартхои байналмилалй вазифаи асосии мацомоти ичроияи давлатй ва сохторхои ицтисодй ба шумор меравад. Зинаи аввали ичрои ин амал муайян намудани мохияти рацамикунонй вобаста ба шароити ицтисодии давлати мо мебошад.

Ицтисодиёти рацамй ин натичаи як зина баланд шудани ицтисодиёти анъанавй бо воситаи шабакахои интернетй ва технологияхои рацамй мебошад. Яъне, дар чараёни фаъолияти мацомоти ичроияи хокимияти давлатй, субъектони хочагидорй ва ахолй истифода шудани интернет низ яке аз нишонахои рацамикунонй аст.

Умуман, агар дар мисоли давлати худ гирем, ахолии Точикистон интернетро асосан

барои шабакахои ичтимой истифода мебарад. Дар чараёни фаъолияти субъектони хочагидор ва макомотхои идоракунанда бошад танхо хангоми доду гирифти маълумот истифода мегардад. Хрл он ки дар давлатхои тараккикарда такрибан 92%-и истифодаи интернет ба интикол (хариду фуруш)-и молу махсулот рост меояд.

Дар Чумхурии Точикистон сохае, ки бештар ракамй кунонида шудааст, сохаи савдо ва хизматрасонй мебошад. Тарики сомонахои ичтимой, барномахои махсуси тичоратй (интернет-магазин) хариду фуруши молхои ниёзи мардум ба рох монда шудааст.

Аксари ташкилотхои абаркудрат рушди тичорати худро тарики интернет низ таквият медиханд. Барои мисол, дар ИМА мувофики маълумоти Forester Research хачми умумии онлайн-фуруши чакана дар як сол такрибан 252 млрд. долларро ташкил мекунад. Дар Хитой бошад ин нишондиханда ба 193 млрд. доллар баробар аст. [11] Нишондихандаи динамикаи тичорати электронй низ дар тамоми чахон бо суръати баланд рушд карда истодааст, ки дар диаграммаи поён оварда шудааст:

Диаграммаи 1. - Динамикаи рушди тицорати электроны дар тамоми цауон дар солуои 2014-2023 (миллиард доллари ИМА)

4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0

4206

3535

2982

2382

1845

1336 1548 ■

I I I

2014

2015 2016

2017

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2018

2019

2020

Сарчашма: Аз тарафи муаллиф бо истифодаи маводуои мацаллаи Statista Trend Compass 2020. -N.Y., 2019. - 235р. тартиб дода шудааст;

Ба рох мондани тичорат бо воситаи сомонахои ичтимой тарафхои мусбат ва манфии худро дорост. Ба чихатхои мусбат мансубанд:

- осон ва кулай ба фуруш мондани махсулот. Барои фурушанда танхо лозим аст, ки дар сахифахои ичтимой махсулоти худро пешниход намоянд;

- нисбатан арзон ва камхарч будани реклама;

- имконияти ба рох мондани тичорат дар давлатхои хамсоя;

- сарфаи ками вакт ва маблаг. Савдоро метавон аз манзил низ огоз кард ва барои ин танхо харчи интернетро пардохт менамоянд;

- бо воситаи шахси сеюм, ки ниёз ба даромад дорад, ба харидор расонидани махсулоти худ ( хизмати молрасонй).

Чихатхои зерини пешбурди тичорат тарики сомонахои интернетй аз чумлаи чихатхои манфй ба шумор мераванд:

- ба кайди давлатй гирифта нашудан ва насупоридани ягон намуди пардохт ба давлат;

- аз тарафи мацомоти дахлдор танзим нашудани фаъолияти фурушанда;

- номукаммал будани инфрасохтори логистй ва хизматрасонии почтавй;

- нисбатан баланд будани арзиши бочи давлатй;

- арзиши махсулотро муайян намудани худи фурушанда.

Мавриди зикр аст, ки бо баробари ба рох мондани хариду фуруш тарици интернет муносибати ицтисодй ба миён меояд. Вобаста ба ин мо дахолати давлатро ба чараёни муомилоти харидору фурушанда зарур мехисобем. Аслан, дар тачрибаи давлатхои чахон модели ягонаи танзим ва андозбандии иштирокдорони фаъолияти тичорати онлайнй мавчуд нест. Ицтидори Интернет имконияти ба пуррагй хамчун сохибкор ба цайд гирифтану андозбандй карданро надорад. Лекин худи интернет-провайдерон, сомонахои ичтимой, ки дар ин ё он давлат расман ба цайд гирифта шудаанд, хатман андоз аз даромад (18%) месупоранд.

Дар айни хол якчанд рохи танзими давлатии интернет-савдоро цайд кардан мумкин аст. Аслан, дар давлатхои Fарб принсипи дахолат накардани давлатро тарафдорй мекунанд, зеро худтанзимкунй рацобатро пурзур мекунад. Дар давлатхои Аврупо андозбандии субъектони муносибатхои интернет-савдоро яке аз воситахои асосии пур кардани цисми даромади бучети миллй мехисобанд. Дар Иттиходи Аврупо вобаста ба бочи гумрукй низоми муайян мавчуд аст. Чй хеле ки медонем, гирдгардиши молу махсулот дар худуди Иттиходи Аврупо озод ва бепардохт аст. Барои махсулотхои берун аз худуд воридшаванда бошад фоизи махсус муайян шудааст. Дар тамоми давлатхои Иттиходи Аврупо 23% андоз аз арзиши иловашуда муцаррар карда шудааст. [4]

Дар асоси гуфтахои боло барои рушди минбаъдаи фаъолият тарици интернет пешниходхои зеринро ироа мекунем:

- аз тарафи мацомоти дахлдор танзим намудани фаъолияти интернет-савдо;

- дастгирии рушди тичорати электронй дар корхонахои истехсолй, алалхусус магозахо ва бозорхо;

- ташкили низоми тичорати электронй дар нохияхо ва махалхои дурдаст.

Ба назари мо сохаи интернет-савдо дар Чумхурии Точикистон омили асосии рушди ицтисодиёти рацамй шуда метавонад. Тачрибаи хоричй нишон медихад, ки дахолати давлат ба ин сохтори ицтисодиёт натичаи мусбат додааст. Ба хар хол, танзим бояд хамаи чанбахои фаъолияти интернет-савдо, алалхусус нархгузории махсулоти тарици интернет пешниходшударо фаро гирад.

Пайнавишт:

1. Азизкулов Д.М. Цифровая экономика: понятие, особенности и перспективы на российском рынке//Вектор экономики. - 2018. - № 3 (21). - С. 62-72.

2. Лейн Н. Продвижение цифровой экономики в XXI век // Границы информационных систем. - 1999. - №1. - с. 317-320.

3. Мирзоахмедов Ф., Сафоев Н. Цифровая экономика в социально-экономическом развитии России: взгляд молодых. - М.: Перо. - С.186-193.

4. Мировой опыт регулирования e-commerce [Электронный ресурс] // E- commerce журнал «E-Pepper.ru». - Режим доступа: http://www.e-pepper.ru/-articles/intervyu/mirovoj-opyt-regulirovaniya-e-commerce. html (санаимуроциат: 22.09.2021).

5. Ризоцулов Т.Р. Предпосылки цифровизации экономики и их влияние на отечественный рынок труда / Ризоцулов Т.Р.,Шамсов И.С // Таджикистан и современный мир. -Душанбе, 2019. - С. 155-164.

6. Рейтинг стран мира по Индексу развития электронного правительства /Гуманитарный портал: Исследования [Электронный ресурс] //Центр гуманитарных технологий, 2006-2021 (последняя редакция: 10.03.2021). URL: https://gtmarket.ru/ratings/e-government-development-index (санаи муроциат: 21.09.2021).

7. Тапскотт Д. Электронно-цифровое общество: плюсы и минусы эпохи сетевого интеллекта/ Пер. с анг. И. Дубинского. Под ред. С. Писарева. - Киев: Релфбук, 1999. - 432 с.

8. Факеров Х.Н. Некоторые особенности становления системы электронной коммерции в Республике Таджикистан / Факеров Х.Н., Комилов С.Д.// Вестник ТГУК.- Худжанд, 2019. - № 4 (29). - С. 8-13.

9. Холматов М.М. Институциональные аспекты развития цифровой экономики Таджикистана // Экономика Таджикистана. - Душанбе, 2020. - № 1. - С. 155-164.

10. Цветков, В. А. Цифровая экономика и цифровые технологии как вектор стратегического развития национального агропромышленного сектора/В.А. Цветков, А. А. Шутьков, М. Н. Дудин, Н. В. Лясников // Вестник Моск. ун-та. - Сер. 6. Экономика. - 2018. - № 1. - С. 51-56.

11. E-commerce в России: цифры, тренды, факты [Электронный ресурс] // Ассоциация компаний интернет-торговли. - Режим доступа: http://www. akit. -ru/e-commerce-russia-2013/ (санаи муроциат 22.09.2021).

12. N.Negroponte. Being digital. - N. Y. : Knopf, 1995. - 265р. ISBN 0-679-76290-6

13. Schiller, D. Digital Capitalism: Networking the Global Market System / D. Schiller. -Cambridge, MA : MIT Press, 1999. - 294 p.

14. www.mmk.tj - сомонаи расмии Маркази миллии цонунгузорй назди Президенти Цумуурии Тоцикистон (санаи муроциат 21.09.2021)

Reference literature:

1. Azizkulov D.M. Digital Economy: Concept, Features and Prospects in the Russian Market // Vector of Economics. - 2018. - № 3 (21). -рp. 62-72.

2. Lane N. Promotion of the Digital Economy in the XXI-st Century // Borders of Information Systems. - 1999. - №1. - pp. 317-320.

3. Mirzoakhmedov F., Safoev N. Digital Economy in the Socio-Economic Development of Russia: the View of the Young. - M.: Pero. - рp. 186-193.

4. World Experience of Regulation of E-Commerce [Electronic resource] // E-commerce magazine "E-Pepper.ru". - Access mode: http://www.e-pepper.ru/-articles/intervyu/mirovoj-opyt-regulirovaniya-e-commerce.html (22.09.2021)

5. Rizogulov T.R. Prerequisites for Digitalization of Economy and their Impact on the Domestic Labor Market / Shamsov I.S. // Tajikistan and the Modern World. - Dushanbe, 2019.- рp. 155-164.

6. Rating of Countries in the World According to the Electronic Government Development Index / Humanitarian portal: Research [Electronic resource] // Center for Humanitarian Technologies, 2006-2021 (after -day edition: 03/10/2021). URL: https://gtmarket.ru/ratings/e-government-development-index (21.09.2021)

7. Tapscott D., Digital Society: Pros and Cons of the Era of Network Intelligence / Per. from English Igor Dubinsky. Ed. Sergei Pisarev .// Kiev: Relfbook. - 1999. - pp. 432.

8. Fakerov Kh.N. Some features of the formation of the e-commerce system in the Republic of Tajikistan /Komilov S.D.//Bulletin of TSUK. 2019. - №. 4 (29). - рp. 8-13.

Ризоцулов Т.Р., Хрсанова М.И. Нацши интернет-савдо дар ташаккули ицтисодиёти рацамии Цум^урии Тоцикистон

9. Kholmatov M.M. Institutional aspects of the development of the digital economy in Tajikistan // Economy of Tajikistan. - Dushanbe, 2020. - №. 1. - pp. 155-164.

10. Tsvetkov, V. A. Digital economy and digita/l technologies as a vector of strategic development of the national agro-industrial sector / V. A. Tsvetkov, A. A. Shutkov, M. N. Dudin, N. V. Lyasnikov // Vestnik Mosk. un-that. - Ser. 6. Economy. - 2018. - № 1. - pp. 51-56.

11. E-commerce in Russia: figures, trends, facts [Electronic resource] // Association of Internet Trade Companies. - Access mode: http://www.akit. -ru/e-commerce-russia-2013/ (22.09.2021)

12. N.Negroponte. Being digital. - N. Y. : Knopf, 1995. - 265 pp. ISBN 0-679-76290-6

13. Schiller, D. Digital Capitalism: Networking the Global Market System / D. Schiller. -Cambridge, MA : MIT Press, 1999. - 294 pp.

14. www.mmk.tj - official site of the national center legislation under the President of the Republic of Tajikistan (21.09.2021)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.