Научная статья на тему 'МУСТАҚИЛЛИКДАН АВВАЛГИ ДАВРЛАРДА НИКОҲ-ТЎЙ МАРОСИМЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ИЛМИЙ ЖИХАТЛАРИ'

МУСТАҚИЛЛИКДАН АВВАЛГИ ДАВРЛАРДА НИКОҲ-ТЎЙ МАРОСИМЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ИЛМИЙ ЖИХАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
184
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
никоҳ / тўй / мустақиллик / ХХ аср / legal marriage / оила / «Бел қуда» / Сурхон воҳаси / «Этак йиртиш» / «қарши қуда» / «куч куёв» / «ич куёв» / «вой-вой никоҳ». / брак / свадьба / независимость / ХХ век / законный брак / семья / «Бел куда» / Сурханский оазис / «Этак йыртыш» / «вопреки куда» / «сильный жених» / «внутренний жених»

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дусназарова, Мавжуда Илямоновна

Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикасининг мустақиллик йилларига бўлган даврларда никоҳ-тўй маросимларининг ўзига хос илмий жихатлари таҳлил қилинган. Бундан ташқари ушбу мақолада халқимизнинг никох-тўй маросимлари борасидаги ажойиб урф-одатлари ҳамда маросимлари баён қилинган бўлиб, уларнинг ҳар бирига алоҳида тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

УНИКАЛЬНЫЕ НАУЧНЫЕ АСПЕКТЫ БРАЧНЫХ ЦЕРЕМОНИЙ В ПЕРИОД ДО НЕЗАВИСИМОСТИ

В данной статье анализируются специфические научные аспекты брачных обрядов в годы независимости Республики Узбекистан. Кроме того, в этой статье описаны замечательные традиции и обряды нашего народа, касающиеся брачных церемоний, и каждый из них обсуждается отдельно.

Текст научной работы на тему «МУСТАҚИЛЛИКДАН АВВАЛГИ ДАВРЛАРДА НИКОҲ-ТЎЙ МАРОСИМЛАРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ИЛМИЙ ЖИХАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

МУСТАКДЛЛИКДАН АВВАЛГИ ДАВРЛАРДА НИКО^-ТУЙ МАРОСИМЛАРИНИНГ УЗИГА ХОС ИЛМИЙ ЖИХАТЛАРИ

Дусназарова Мавжуда Илямоновна

Термиз давлат университети Юридик факультети Фукоролик кафедраси укитувчиси E-mail: m. dusnazarova@gmail. com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Узбекистон Республикасининг мустациллик йилларига булган даврларда никоу-туй маросимларининг узига хос илмий жихатлари таулил цилинган. Бундан ташцари ушбу мацолада халцимизнинг никох-туй маросимлари борасидаги ажойиб урф-одатлари уамда маросимлари баён цилинган булиб, уларнинг уар бирига алоуида тухталибутилган.

Калит сузлар: никоу, туй, мустациллик, ХХ аср, legal marriage, оила, «Бел цуда», Сурхон воуаси, «Этак йиртиш», «царши цуда», «куч куёв», «ич куёв», «вой-вой никоу».

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируются специфические научные аспекты брачных обрядов в годы независимости Республики Узбекистан. Кроме того, в этой статье описаны замечательные традиции и обряды нашего народа, касающиеся брачных церемоний, и каждый из них обсуждается отдельно.

Ключевые слова: брак, свадьба, независимость, ХХ век, законный брак, семья, «Бел куда», Сурханский оазис, «Этак йыртыш», «вопреки куда», «сильный жених», «внутренний жених»,

КИРИШ

Жамиятнинг энг мухим хужайраси хисобланган оиланинг ибтидоси никохдир. Шунинг учун инсоният ибтидоий даврдан бошлаб махсус урф-одатлар тизими оркали оиланинг бирдам ва мустахкам булишига каратилган тадбир сифатида никох маросимини утказиб келган. Бу тадбир жамоатчилик томонидан нишонланиб, даставвал одат кейинчалик ёзма тарзда конунийлаштирилган маросим тусини олган.

Никох туй маросимларида туй бошланишидан туй тугагунича булган даврдаги маросимларни уч гурухга: никох туйигача утказиладиган урф-одатлар, никох туйи даврида утказиладиган удумлар ва никох туйидан кейин утказилган расм-русумларга булиш мумкин.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Биз тадкик килаётган Шимолий Сурхон вохасида никохнинг «бел куда», «этак йиртиш» каби шакллари мавжуд булган. «Бел куда» удумида калин ошна огайнилар хотинларининг хомиладорлик даврида дунёга келадиган булажак угил ва кизларини бир-бирига атаб куйганлар. Дунёга келган бу фарзандлар усиб-улгайгач бир-бирлари билан турмуш куришган. «Этак йиртиш» маросимида эса тугилган угил ва кизни ота-оналарининг келишуви, розилиги асосида чакалокларни чакалоклик давридаёк унаштириб куйилган. Угил ва кизнинг чакалоклик даврида бундай унаштиришлари Марказий Осиёнинг бошка халкларида хам мавжуд булиб, «кулок тишлаш», «бешикдаги унаштириш», «бешик керти» деб номланган1. Шунингдек, Афгонистонда яшовчи разора халклари хам болаларини ёшлигидаёк уларнинг кулогини тишлатиб куядилар. Буни хазоралар «канд ушатиш» деб атайдилар2.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОД

XIX асрнинг охири - ХХ асрнинг биринчи ярмида Шимолий Сурхон вохасида никохнинг левират, сорорат шакллари билан бирга «карши куда», «куч куёв», «ич куёв», «вой-вой никох» каби турлари хам мавжуд булган.

Левират хамда сорорат никохнинг энг кадимий шаклларидандир3. Тадкик этилаётган даврда вохада левират удумига кура, вафот этган киши мархумнинг беваси (воханинг Шалдирок, Ободон, Тула каби кишлокларида «жесир» деб аталган)га ака ёки буйдок укаларидан бири уйланган. «Жесир» эга деб, мархумнинг кариндошлари бевани бегона урукка беришмаган. Агарда ака-укалардан бирортаси «жесир»(бева)га уйланмаса, кариндош уруглар тупланишиб, «жер (ер)да колса жиянники» (яъни жер (ер)да колган жесир жиянники) деб, мархумнинг жиянларидан бирига мажбурлаб булса-да уйлантиришган4.

Сорорат одати хам вохада тадкик этилаёган даврда мавжуд булиб, бунда хотини вафот этган эр мархуманинг опаси ёки синглисига уйланган 5 . Никохнинг левират ва сарорат каби шакллари купинча иктисодий ва оилавий хаёт такозоси туфайли хаётга жорий этиб келинган.

Шунингдек, вохада хозирда хам «карши куда» удуми кенг сакланган. Бу удум буйича икки хонадон узаро бир-бирларига киз олиб, киз беришган.

1 Sattor M. O'zbek udumlari. -Toshkent: Cho'lpon, 2007. -В.23-25.

2Шомансурова О. Хазоралар. -Тошкент: Фан, 1972. -Б. 35.

3Царанг: Косвен М.О. Ибтидоий маданият тарихидан очерклар. -Тошкент, 1960. -Б. 128; Антропова В.В. Культура и быт кояков. -Л., 1971. -С. 106.

4 Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Тула, Ободон кишлоклари.

5 Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Хужамулки кишлоги.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

«Карши куда»чилик удумида воханинг иктисодий ночор оилалари узаро келишиб, ахволи ва имкониятларини хисобга олиб келиннинг сеп-сарпосини килганлар. Лекин бир-бирларига калин беришмаган. «Карши куда»чилик удуми Узбекистоннинг бошка вилоятларида хам мавжуд булган. Масалан, Фаргонада у «кайчи куда» деб аталган6.

«Куч куёв» удумида калин бериб кизни олишга курби етмаган уй-жойи йук, камбагал, етим йигитлар кайнотасининг уйида яшаб, калин хакига ишлаб беришган. «Ич-куёв» удумида эса угил фарзанди йук хонадон кизини бераётганда куёвни кайнотасиникида яшашни таклиф килади. Куёв томони рози булгандагина йигит кайнотасининг уйида «ич-куёв» булиб келиб яшайди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

XIX аср охири - ХХ асрнинг биринчи ярмида Шимолий Сурхон вохаси ахолисининг маиший турмушида кизларни мажбурлаб турмушга бериш холлари хам учраб турган. Бу «вой-вой никох» удуми деб аталган. Бундай холатларнинг айримларида кизлар мулла «ижоб» (никох укилиши) килиши учун «тан махрамлик»ка розилик беришмаган. Шундай вазиятда мулла киздан розилик суралаётганда орка томондан кизнинг якин бирор кишиси келиб билдирмасдан унинг бикинига каттикрок бир туртади. Шу вактда киз «вой» деб юборганда киз рози деб ижоб килинган7. Агар келин булмиш «ижоб»сиз хомиладор булиб колганда, кейин «ижоб» пайтида куёвнинг оркасига эшак тукими богланиб куйилган. Куёв эшак тукимини куйдирмаса, мулла томонидан «ижоб» укилмаган8 . Бу билан ёшларни исломий хамда ахлокий конун-коидаларига риоя килишлари талаб этилган ва шу тарика килган «гунох»лари учун жамоа олдида изза килинган.

XIX асрнинг охири - ХХ асрнинг бошларида Шимолий Сурхон вохасида йигитларни 15-17 ёшдан уйлантиришган, кизларни эса 9-11-13 ёшдан турмушга беришган. Этнографик дала тадкикотлари жараёнида ёши кекса кишилардан нима сабабдан кизларни туккиз ёшдан бошлаб турмушга бергансизлар, деб суралганда, биринчидан, кизлар туккиз ёшдан «гунох» ёшига тулади, иккинчидан эса хар бир ота-она узининг ор-номусини уйлаб кизларини имконият даражасида эртарок турмушга берганликларини таъкидладилар.

6Царанг: Наливкин В.П., Наливкина М. Очерк быта женщин туземного оседлого населения Ферганской области. -Казань, 1886. -С. 20.

7Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Шалдирок кишлоги.

8 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Тухтамиш кишлоги.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

MapKa3ufi Ocuegaru 6omKa xagKgap cuHrapu ffluMogufi CypxoH Boxacuga xaM TagKUK KuguHaeTraH gaBpga ouga Kypum coBHuguKgaH 6omgaHagu. Boxaga 6y ygyMHH «KOBym fiupTap», «KygHH cypam», «Kyg cogum», «kh3 Kypum», «kh3 TaHgam» ge6 xaM afiTugraH. Ogarga coBHugap «khhhk» Ba «KaTTa» coBHugapra 6ygHHagu. Khhhk coBHugap atHH, «MaKH^H coBHugap» acocaH aeggap 6ygu6, HuruTHHHr oHacu xaMga энг AKUHgapugaH cy3aMog aeggapgaH 6upu 6ugaH 6opraH. YgyMra MyBo^HK coBHuguKKa yH MapTa 6opugraH. Ag6aTTa, coBHugap <omurHHrH3HH cynypumra KegguK», «эmнгннгнзгa KygHuguKKa KegguK» Ka6u cy3gapHH afiTumu6 cyHrpa MaKcagra yrumraH. ^h3 tomoh po3uguK 6uggupca, coBHugap oggura eFgu, TaHcuK TaoMgap KyfiumraH, «KapuHgomgap 6ugaH MacgaxaraamafiguK», «^Ha 6up Kegacrogap» ge6 ^aBo6 KafiTapugraH. Arapga «xagu kh3hmh3 em», «KU3HMH3HHHr 6omu 6oFgaHraH», «6omKa ToMoHgapHH xaM KypuHrrogap» gefiugca, 6y pag этнm agoMaragup.

Khhhk coBHugap kh3 ToMoHgaH po3uguK ograHgapugaH KefiuH «KaTTa coBHH»gap, atHH fiHrHTHHHr Toracu KumgoKHHHr cy3aMog, yBagu-^yBagu, xypMargu Kumucu 6ugaH 6upra 6opraH. ^h3 tomohhhot po3Hguru oguHraH, hoh cuHgupum KyHHHH 6egrugamraH9.

«Ooraxa Tyfiu» MapocuMHHH BoxaHHHr Xy^aMygKH, ^aKap KumgoKgapuga

«hoh cuHgupum», ^amHo6og, ByfipaHH KumgoKgapuga «hoh ymarum», fflaggupoK, 06ogoH KumgoKgapuga «agoK KU3apTap» MapocuMu ge6 aragu6, 6yHga 4 Ta KaraaMa, 4 Ta narup, 4 KufiuMguK MaTo, 2 Ta 6yfiHura ok pyMog 6orgaHraH Kyfi, MeBa-HeBagap, mupuHguKgap, ygapHHHr HHuga ag6aTTa KyH^yTgu xogBa 6ygumu mapT 6ygraH10 ^y^T hoh 6yga«:aK KeguHHHHr Toracu eKH ag6aTTa 6up HHKoxgu TypMym yptofh xaeT 6ygraH, yBagu-^yBagu, ougacugaH THHraH, энг akhh KapuHgomgapu ToMoHugaH cuHgupugraH. Hoh gaBpa umTupoKHugapra 6ygu6 6epugraH. By MapocuM hkkh emHHHr эg ogguga yma KyHgaH эtтн6opaн yHamTHpHgraHgHrHHHHr xaMga «^oraxa xoHgacu» 6opguruHHHr HumoHacugup. MapocuMga Kygagap ypTacuga KaguH 6uHugraH. Boxaga 6egrugaHraH KaguH nyg, Mog, 6ywMgap acocuga TygaHraH. MacagaH, KaguH TapKu6uga 20 Ta Kyfi, 1 6om 6y3oKgu curup eKH yHHHr 6o3op Hapxugaru nygu, 20 Ta TyH Ba 6omKa Typgu

9 gaga e3yBgapu. 1999 fiug. OgTUHcofi TyMaHu TyxTaMum, 06mup KumgoKgapu; 2002 fiug. Y3yH TyMaHu OTHonap KumgoFu.

10gaga e3yBgapu. 1998 fiug. fflypHu TyMaHu fflaggupoK, O6ogoH KumgoKgapu.

41

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

нарсалар келишиб олинган11. Марказий Осиёнинг бошка халкларида хам нон синдириш маросими мавжуд булган12.

Шу уринда вохада никох укилгандан кейин келиннинг махри куёв тарафидан белгиланган. Куёв мулкдор булса, мулкининг ёки чорвасининг муайян кисми, кимматбахо такинчок (олтин, кумуш) тарзида келиннинг (умр йулдошининг) махрини белгилаган. Белгиланган махрни (мулкни) хар кандай иктисодий кийин шароитда хам хотиннинг рухсатисиз бирор-бир эхтиёж учун ишлатиш мумкин булмаган.

Бу маросимдан кейин «келин кочув», «куёв кочув» каби удумлари бажарилган, бунда киз йигитнинг, йигит эса кизнинг якин кариндошларига хурмат юзасидан куринмасликка интилишган. Бу пайтдан бошлаб икки ёшнинг ота-оналари бир-бирларини «куда», «кудагай» деб аташган13. Утказилган бу маросимлар замирида рамзий маънода бир-бирларини эътироф этиб, кариндошлик ришталари богланган деб билишган.

Тадкик этилаётган даврда никохда айрим чеклашлар хам мавжуд булган. Масалан, воханинг тожиклар билан узбеклар, юзлар билан катагонлар каби уруглари уртасида бир-бирларига киз олиб, киз беришмаган. Шунингдек, баъзи тоифалар - эшонлар, хужалар, саййидлар узларини «ок суяк», бошкаларни «корача»лар деб, уларга киз бермаганлар. Чунки, узларини ижтимоий жихатдан юкорирок мавкеда деб билган хужалар, саййидларда эндогам никох тури катъийлашган эди. Бу билан улар, гуёки, узларининг «наслий софлиги»ни саклаб колмокчи булганлар. Аммо айрим холларда угилларини «корачалар» (хужа булмаганлар - А.К)дан хам уйлантирганликларини кузатиш мумкин. Хужалардаги бу никох тартиблари XX асрнинг 50-йилларигача катъий сакланган эди. Бу одат Узбекистоннинг бошка худудларида хам мавжудлиги хакида айрим тарихий-этнографик адабиётларда тухталиб утилган14. Табиийки, хозирги даврда мазкур уруглар орасида никох муносабатларида бу чеклаш деярли уз ахамиятини тобора йукотиб бормокда.

Анъанага кура фотиха туйига асосан кариндош-уруглар хамда куни-кушнилар таклиф килинган. Чунки, айнан фотиха туйига кизини келган совчиларнинг бирига берганлигини намойиш этиш воситаси, тимсоли деб

11 Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Тула кишлоги.

12Царанг: Андреев М.С. Материалы по этнографии Ягноба (записи 1927-1928 гг.). -Душанбе, 1970. -С. 125;

Абрамзон С.А. Курсатилган асар. -Б. 31.

13 Дала ёзувлари. 2000 йил. Денов тумани Дунётепа кишлоги.

14Царанг: Шониёзов К. Узбек халкининг шаклланиш жараёни. -Тошкент, 2001. -Б. 260; Буриев О. ва бошкалар. Узбек оиласи тарихидан. -Тошкент, 1995. -Б. 85; Лобачева Н.П. Брак // Семейный быт народов СССР. -М., 1991. -С. 448.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

караш мумкин. Туй куни куёв томонидан келин хонадонига «туккиз жунатиш», яъни «туккиз товок» - келинга хар бири туккиз хил булган нарсалар юборилган15. Келин хонадонига туйи учун калинда бичилган бир халта гуруч, бир халта ок канд ва ун, жовкади16, 20 та куйнинг 10 тасини, 20 та тун, келинга бугча17, хамда шарондозларни18 8 та куда ва 2 та куй хайдар олиб боради. Олиб борилган тундан 9 таси куёв томондан борган кудаларга хамда битта куй хайдарга берилади, иккинчи куй хайдарга эса куёв томонидан тун берилган19.

Фотиха туйидан кейин киз томон куёв томонга «идиш кайтарар» удумини бажарган. Бунда 1 та куйни суйиб, 20 та патир пишириб, куёвга тун ва бош-оёк сарпо хамда куёвнинг якин кариндошларига сарпо килиб кайтарган. Бу удум вохада «идиш кайтарди» деб номланган. Шундан кейин «конжига табок»20 удуми бажарилиб, бунда йигит томон келинга 8-10 сидра кийимлик мато, бир куй суйиб, куйнинг учаси (сонини), тушидан хдмда ширинликлар, мева-чевалар олиб, куёвнинг узи ва якинларидан бирор киши билан бирга борган21. Шундан кейин йигит ва киз вакти-вакти билан яширинча учрашиб турган. Бу «калликка бориш» деб хам аталган. Бу учрашувлар келиннинг онаси ёки янгаси томонидан уюштирилиб, кечаси кизнинг уйида ёки кушнисиникида яширинча булиб утган22. Бу учрашув воханинг Хуфар, Киштут кишлокларида «кангал бози» хам деб аталган23. Бу удумни К. Шониёзов узбек карлукларида ва кипчокларида, Н. Калмаков киргиз халкларида хам мавжудлигини кайд этган24.

Никох туйи маросими Денов тумани Оргун кишлогида «ижоб туйи», Шурчи тумани Октумшук кишлогида эса «катта ялок кизартирар туйи», Кумкургон тумани Хужамулки кишлогида «уй туширар туй» ва узбек-лакайларда «овмин туйи»25 деб номланган. Никох туйидан бир кун олдин кечкурун куёвникида «илик табок» маросими ташкил этилган. Бунда кишлок ахолиси куёвникига чакирилиб ош берилади. Дастурхон уртасига румол ташланади ва келган одамлар имкониятига караб пул ташлашади. Аёллар эса

15 Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Окжар кишлоги.

16«Жовкади» - ёг кади булиб, унга ёг солиб юборилган.

17«Бугча»га келин учун кийимлик, курпалик матолардан хамда румоллари ва бошка нарсалари солинган.

18«Шарандоз» - келиннинг курпаси учун астарлик.

19Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Ободон кишлоги.

20«Конжига табок» - бу удумда куёв хам бориб келиннинг кушниси ёки якин кариндошининг уйида туради хамда келин билан шу ерда илк марта учрашади.

21 Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Шалдирок кишлоги.

22 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Кумпайкал кишлоги.

23 Дала ёзувлари. 2001 йил. Сариосиё тумани Хуфар, Киштут кишлоклари.

24Царанг: Шаниязов К. Узбеки-карлуки. -Ташкент, 1964. -С. 124; Шу муаллиф. К этнической истории узбекского народа. -Ташкент, 1974. -С. 133; Калмаков Н. Курсатилган асар. -Б.277.

25 Жураев М. Овмин туй // Фан ва турмуш. - Тошкент, 1992. -№2. - Б. 10.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

румол ва кийимликлар беришган. Ана шу тупланган кийимликлар эртаси куни келиннинг уйига юборилган26.

Воха узбекларида никох туйида фотиха туйидан колган 6 та куй, 15-20 сидра кийимлик мато, бир халта гуруч, бир халта ун, бир халта ок канд, жовкади (ёг солинган идиш), мева-чева олиб борилган. Куёв томонидан иккита совчи билан бирга иккита «кудагай»27 борган. Шу куни кечкурун куёв ва куёв журалари хам келиннинг уйига ташриф буюришган. Куёв келинникига «кирк табок» (40 табок)28 олиб келган. Куёв келин хонадонига кираётганида хурмат юзасидан юзига белбогини чиммат килиб тутиб олган. Остонага солинган пойандозни куёв босиб утгандан кейин куёв журалар хам куёв булишни ният килишиб, пойандозни булакларга булиб олишган29.

Куёв келтирган «кирк табок» берилиб, куёв ва куёв журалар махсус тайёрланган хонага киритилган хамда «куёв юз очмади», «куёв утирмади», «таниш табок»30 каби удумлари утказилган. Шундан кейин ижоб килишга рухсат этилган. Келин томондан битта вакил, куёв томондан битта вакил келин турган уйга киради. Шу ерда воха ахолисига хос булган «келин топар», «келин танлаш» удуми бажарилади. Шимолий Сурхон вохасининг Лукка, Хайрондара каби кишлокларида бу «келин танлаш» удуми дейилиб, ундан келин тарафдан танланган беш-олти киз бир хил кийимда юзларини ёпиб энгашиб утиришади. Албатта, шу кизларнинг ичида келин хам булган. Куёв ана шу кизлар орасидан келинни топиб олиш керак булган. Агар келин деб, адашиб бошка кизни танласа, уша кизни совга-саломлар бериб, рози килиши шарт булган. Токи куёв келинни топгунча бу одат давом этаверган31.

Воханинг Шурчи тумани Тула, Ялти, Ободон кишлокларида эса бу одат «келин топар» удуми дейилиб, бунда куёв эмас, балки келиннинг розилигини сурашга куёв томондан келган вакилга аввал келинни топинг кейин вакил (розилик) сурайсиз деб, катта румол ёпиниб, келин булиб утирган беш-олти

26 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Лукка кишлоги.

27«Кудагай» - куёв томонидан юборилган кудалар.

28«Кирк табок» (40 товок) - бунда куёв томондан келиннинг уругларига, яъни онасидан тортиб то тога ва холаваччаларигача сарпо берилиб, бунда онасига, момосига 6-4 сидра; Янга (чеча)лари, опалари, аммалари, холаларига 2-3 сидрадан; амакиларига хам 1-2 сидрадан сарполар солинган.

29 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтисой тумани Кумпайкал кишлоги.

30«Таниш табок» - Шимолий Сурхон вохасининг Шалдирок, Ободон кишлокларида «таниш табок» Тухтамиш, Обишир кишлокларида «туккиз табок» удуми деб номланиб, бунда куёв ва журалар учун кайнатма шурва, палов, ширгуруч, чучвара, катлама, гилминди, ковурилган тухум, юпка, лочира каби 9 хил таом 9 та идишда киритилган. Бу таомлар куёв ва журалар томонидан еб булингач, хар бир бушаган идишларга пул ёки матолар ташлаганлар. Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Шалдирок, Ободон кишлоклари; Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Тухтамиш, Обшир кишлоклари.

31 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Лукка, Хайрондара кишлоклари.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

KH3-apHH KypcaramraH. Ke-HHHH Tonum ynyH aBBa- Ke-HHHHHr gyroHa-apura pyMo-, Maro-ap Ba coBFa-ap öepu-Hö po3H Ku-HHagu, cyHrpa KH3-ap Ke-HHHH KypcaragH-ap. fflyHgaH KeöuH, öopraH BaKH—ap Ke-HHHHHr ^yga «KUHura öopuö «hhkoxh ^yHHÖ BaKHHHHH ^anoHna ToraMra öepguM» geö aÖTumHH öyropagu. Homh aÖTH-raH Tora «KH3 oTa» xucoö-aHagH. ToHrra «khh Ke-HHgaH po3H-HK ^bboöh o-HHraH. Ke-HHgaH po3H-HK ^bboöhhh o-raH BaKH—ap KU3HHHr yöura KaHTHö Ke-uö, KyeB Ba «KH3 oTa»HH hhkox Ku-aguraH My—a o-gura khphthö, «KH3 oTa»gaH po3H-HK cypa-agu. «KH3 oTa» xaM Mat-yM BaKT po3H-HK cypa-aeTraHHHH эmнтмaспнккa o-uö HHgaMacgaH po3H-HK öepMaö TypraH. ffly öoucgaH Boxaga yHH «ryHr oTa», «Kap oTa» xaM geö aTamraH. «^H3 oTa»ra TyH, ny- öepu-Hö po3H-HrH o-HHagu. fflyHgaH KeöuH hkkh ryBox umTupoKuga hhkox yKH-raH. Hhkox yKHnraHgaH cyHr em Ke-HH-KyeB mupuH cyB unraH. fflupuH cyBHH aBBa-KyeB cyHrpa Ke-HH, Ko-raHHHH my epga yTupraH-ap unumagu. OgaTra Kypa hhkox yKH-aeTraH BaKTga my ^oöga yTupraH Kumu-ap Ky--apHHH KoBymTupMac-HK, Ky-$ Ba KumaH-apHu onum, öupoH öup HapcaHH TyrMac-HK-apu KepaK geÖH-raH.

Ke-HHra Ku-HHraH Kypna-TymaK-ap TypraH xoHara Ke-HHHHHr «khh KapuHgom-apugaH öy-raH öup hhkox-h, yBanu-^yBa-H hkkh эpкaк HHMH-guK Tyragu. Ke-HHHHHr KapuHgomu öy-raH öup hhkox-h ae- эca Ke-HH-KyeB ynyH ^oö Tafiep-afigH. fflyHgaH KeöuH KyeB ^ypacu öu-aH HHMH-guK unura KupHTH-agu.

BoxaHHHr tof-h TyMaH-apuga KyeB M3H KypuHMac-Hru ynyH öe-öoFHHH enuHuö xoHara KupHTH-agu. ffly BaKTga «ht uppu—arap» ygyMH öapa^apu-agu32. Työga cyfiu-raH KyÖHHHr Tepucu Ke-HH TypraH xoHa öycaFacura Tyma-agu. Ke-HH my Tepura öup em öo-a öu-aH yTHpFH3H-agH. Ke-HHHHHr gyroHa-apu эca yHH HHMH-guK o-gurana KyTapuö o-uö Ke-agu Ba KyeB Ke-HHHHHr Ky-ugaH HHMH-guKKa TopTagu. gyroHa-ap эca xa3Hn-MyTouöa öu-aH Ke-HHHH öepMac-HKKa xapaKaT Ku-umHö opKara TopTumagu. Ke-HHHH «khh gyroHacu nuMu-guKKa o-uö Kupagu.

CyHrpa «oeK öocap», «e-Ka Kyx-ap», «Ky- ym-aTap», «con cufinaTap», «oÖHa KypcaTap», «ypuH co-gu», «TyH engu» ygyM-apuHu Ke-uHHuHr «KuH-apu öa^apumagu. fflyHgaH KeöuH Ke-uH-KyeB yTupumuö, «KyeB om eMagu» ygyMu TamKu- этнпagн. EyHga KyeB o-gura gacTypxoH TopTu-uö, yHra Ho3-HetMaT-ap

32KyeB HnMn-gnK TyTu-raH xoHara KupaeTraHuga эmнкнннг n^Kapn ukku eH ToMoHuga ukku KaMnup Typumuö, y-ap uTra yxmaö «up-p», «up-p» geö TypraH-ap. KyeB y-apHu po3u kk-kö n^Kapura KupraH. ga-a e3yB-apu. 2002 öu-. y3yH TyMaHH Oööy-oK KHm-oFH. By ygyM Ko3oK-apga xaM yTKa3H-raH. ^apam: HoöaneBa H.n. K hctophh no-o®eHHH HHCTHTyTa CBageöHoö oöpagHocTH // CeMba h ceMeÖHHe oöpaga y HapogoB CpegHeö A3hh h Ka3axcTaHa. -M.: HayKa, 1978. -C. 155.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

куйилган. Куёвга «кари-жилик»33 келтирилади. Охирида куёв тушак тагига пул ташлайди хамда чимилдикнинг унг тарафини ечиб, келиннинг буйнидаги мунчокни узиб олиб чикиб кетади.

Ижоб туйининг эртаси куни окшомда куёв куёвлик либосларини кийиб жураси биргаликда келиннинг уйига совга саломлар билан келади. Улар иззат-икром билан кутиб олинади. Шу тарика куёвнинг «мехмонли» ташрифи давом этиб турган. Орадан йиллар утиб, фарзандли булса бобо-момосининг уйида тугилди деб, угил булса, Бобохон, Бобомурод, киз булса Момохол, Момогул деб исм куйилган. Шимолий Сурхон вохасида бу удум XX асрнинг 60-йилларигача хам мавжуд булган. Мисол учун, 1943 йилда тугилган Умбаров Холмурод, 1947 йилда тугилган Хдкимова Кумушга 1965 йилда ижоб килинади. 1966 йилда угил фарзандли булиб исмини Бобохон куйган. 1968 йилда Кумуш билан Холмуроднинг катта туйлари, яъни «келин туширар» удуми утказилган34.

Энг эътиборли тарафи шундаки, орадан бир неча йиллар утишига карамасдан «келин» одатдагидек удумлар асосида куёв хонадонига олиб кетилган. «Келин тушириш»35, «уй курди», «уй туширди», «ирга кутарди»36 таомилига асосан куёв томондан келин хонадонига 2 та куй, мева-чева, паранжи, чиммат, ок румол, бош-оёк сарполар хамда безатилган от олиб борилган. Отнинг унг жиловига оклик богланган. Бу «оклик боглаш» удумини асосан киз томон бажарган37

«Келинни кийинтириш» расмида келиннинг кизлик даврида сочи олди томонга урилган. Келин булаётганида кулокнинг орка томонига иккита килиб урилиб, йули ок булсин деб, учига ок пахта богланган. Келиннинг сочини асосан бир никохли, ували-жували, аёллар урган ва кийинтирган. Юзига чиммат тутилиб, паранжи ёпилган. Келин жунаётганда остонада отасининг оёгини тавоф килади, отаси эса берган тузимга розиман, деб дуо беради. Отга минишда отасининг унг елкасига унг оёгини куйиб минади. Ота ок фотиха бергач, жунатилган. Келин отга минганда олдига саккиз, туккиз ёшдаги угил бола миндирилиб, икки томонда бир никохли киши гулхан ёкиб уртасидан отни утказганлар.

33 «Кари жилик» - куёвимиз кариб кексайиб юрсин деб, чимилдик ичига куёв олдига куй илиги (жилик) солинган таом келтирилган.

34Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Ободон кишлоги.

35 Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Вахшивор кишлоги.

36 «Ирга кутарди» - кизини кучирди маъносида. Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Хужамулки кишлоги.

37 Дала ёзувлари. 2000 йил. Денов тумани Дунётепа кишлоги.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Шунингдек, келинни куёв хонадонига олиб кетишда «аргамчи тутиш», «йул тусар», «бакон тутиш»38 удуми хам бажарилган ва «ёр-ёрлар» айтиб борилган.

Куёв хонадонида хам келинни тушириб олишда йулнинг икки томонида гулхан ёкилган. Келинни «олдига чиккан отаси» отдан тушириб олгандан кейин «олдига чиккан онаси» етаклаб келинни чимилдик тутилган хонага олиб киради. Келинни куйдай ювош булсин, деб хонанинг бусагасига куй терисидан килинган пустак тушаб куйилган. Шунингдек, келин отдан тушиши билан кайнонаси келин-куёвнинг чимилдик тутиладиган хонасига кириб узининг устига огиррок нарса, купинча пустак ташлайди. Бу кайнонанинг огир-босик булишига ишорадир. Келин тушиб келган куннинг эртасига «бет очар» таомили утказилган. Келиннинг олдига чиккан онаси уни келинлик либосида ташкарига олиб чикади. Дастлаб келин «ёг куйиш» удумида учок бошига бориб, унг кули билан учокка икки кошик мой тукади39, сунгра итнинг жалоги (ялоги)га40 ва отнинг козигига жуфт таъзим килади. Булар рузгорнинг кут-баракали булишига ишорадир. «Бет очар»га якин кариндошлар, куни-кушнилар ташриф буюрганлар. Келин уларнинг каршисида таъзим килади.

Кайвони кампир томонидан «келин салом» удуми утказилиб, куёвнинг ака-укалари ва якин кариндошларидан мол-бисот суралади. Масалан, куёвнинг тогасидан сиз нима берасиз деб суралади. Шунда тогаси бир кузили куй бердим деб айтади. Суров шу тарзда давом этиб охирида кайнота ва кайнонага навбат келади. Кайнота туриб келинига согимдаги сигирни, курадаги куйни бердим, кайнона эса жужали товукни, бутун рузгорнинг ризки жамланган супрани, ризк улашган козон-товокни бердим дейди.

Сунгра «юз очди» («бет очди») удуми бажарлади. Бунда куёв томондан 4-5 ёшдаги угил бола кулига пахта сабов (савачуп) саваш чупи берилади. Пахта сабовнинг бир учига пахта уралиб куйилади. Сабовнинг пахта уралмаган учидан ушлаб секин келиннинг юзига тутилган чимматига текизиб, аста секин келиннинг юзидаги чимматни тортиб олади. Келиннинг юзини очган болага белбог, дуппи каби нарсалар совга килинади41 . Келин юзидаги чиммат

38 Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Арслонбой кишлоги. Узбек кипчокларида бакон тутиш удуми «магулок» деб аталган. Царанг: Шаниязов К. К этнической истории узбекского народа... -С. 317.

39Учоги мойли булсин деб учокка мой тукилган. Дала ёзувлари. 2002 йил. Узун тумани Эшон кишлоги.

40Итдай ризкли булсин деб келин итнинг ялогига таъзим килади. Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Чеп кишлоги.

41«Юз очар» удуми хакида Бобур хам маълумот берган: «Яна бир Хонзодабегим эди, Тирмиз хонзодаларидан эди. Мен Самаркандга беш ёшимда Султон Ахмад мирзо кошига келган фурсатда олиб эди. Хануз юз ёпуги бор

47

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

HHMH-guK ycTura Tam-aö KyöH-agH. Ke-HHHHHr öomugaru napaH^H o-hhhö, Ke-HH oFup öy-CHH geraH MatHoga öomura KaöHoTacHHHHr HonoHH enuö KyöH-raH.

«BeT onap» ygyMHgaH cyHr Ke-HHHH yö эmнгнгa pynapa kh-hhhö, эmнкнннг ycTura Ke-HH ToMoHgaH Maxcyc Taöep-aHraH <omHK H-yB», «cen Tam-ap» ygyMH öa^apu-raH. ByHga эmнк ycTHra KHrH3 42, aöpuM-ap ru-aM43, öat3aH Kypna44 Tam-aö KyÖH-agH. Ke-HH эсa omxoHa эmнгн o-gura o-uö Ke-HHagu Ba KaÖBoHHHHHr Kypcamacu öu-aH y эmнкнннг yHr Ba nan xaMga öycaFacHHH TaBo$ KH-agu. Ke-HHra of3hhh mmhö, Ky3HHH ohhö, öycaFagaH yHr oeK öu-aH Kupumu yKTupu-agu. Ke-HH HHKapura Kupuö yTupagu Ba yHHHr o-gura cynpa ohhö KyÖH-agH. Ke-HH cynpaga yH эпaögн45. TaBoKga nunoK öu-aH KyöpyK TyFpaögu. By pacM-pycyM-ap öa^apu-uö öy-raHgaH cyHr Ke-HHra TamKapura hhkhö yö-py3Fop um-apura Kapamumura pyxcaT öepu-agH. ffly naÖTgaH öom-aö Ke-HH KyeB xoHagoHHHHHr xaKHKHö öeKacu xucoö-aHraH. fflyHgaH cyHr Boxaga «Ke-HH HH—a», «Ke-HH Kypgu», «KH3 HaKupgu», «KyeB HaKupgu», «KyeB ca-oM», «Kyga HaKupgu» Kaöu ygyM-ap xaM öa^apu-raH.

XY^OCA

A-öarra, öy MapocHM-apuHHHr 3aMupuga y3öeK xa-KHHHHr, ^yM-agaH, Boxa axo-HCHHHHr KagHM Tapuxu öu-aH öof-hk xa-K aHtaHa-apu, yp^-ogaraapuHHHr HaKagap cepKHppa экaнпнrн y3 aKCHHH TonraH. 3epo, y3öeK xa-KHHHHr MatHaBHö MagaHHaTHga Työ-ap öu-aH öof-hk aHtaHa-ap, yp$-ogar Ba Typ-HHa MapocuM-ap этннк, xygyguö ^apKgapra эгa öy-raH-HruHH Kypum MyMKHH.

AHtaHaBHö y3öeK Työ-apH XX acpHHHr 50-60-öH—apHra Ke-uö acTa-ceKHH тpaнс$opмaцнara ynpaö öom-agu. AöHHKca, öy Työ-apga yTKa3H-agHraH öa3M-apga, xa-K yöHHnapuga, aöpuM yp$-ogaranapga «kko- HaMoeH öy-gu. Ae—ap Ba эpкaкпap öa3MH a-oxuga эмaс, eBponana aHga3agaru KHÖHM-ap ($ara, KocTWM-mHM) KHÖraH Ke-HH-KyeB-ap umTupoKHga «kh3h- Työ», «komcomo- Työ» Tap3Hga yTKa3H-a öom-aHgu. By xo-ar CoBeT xyKyMaTHHHHr «^aMoanamTupum» cuecaTH xaMga axo-HHH tof Ba tof o-gu Kum-oK-apugaH TeKHC-HKgarH «Hru y3-amTHpH-raH ep-apra Ma^öypaH Kynupum Tagöupu öu-aH öof-hk эgн. ^yHKH, h^thmohö My-KHH-HKKa acoc-aHraH öy ^aMH«Tga mh—hö aHtaHa-ap, KagpuaT-ap

эgн. TypKoHa pacM öu-a MaHra öyropgu-ap, MeH m3hhh ohthm». / Boöyp, 3axHpuggHH MyxaMMag. BoöypHoMa. -TomKeHT: ro-gy3na, 1989. -B. 21.

42ga-a e3yB-apu. 1997 öu-. kymkypfoh TyMaHH Xy®aMy-KH Kum-oFH.

43ga-a e3yB-apu. 1998 öu-. fflypnu TyMaHH OKTyMmyK Kum-oFH.

44ga-a e3yB-apu. 2000 öu-. geHoB TyMaHH OcToHa Kum-oFH.

45Cynpa öu-aH öof-hk ygyM-ap ^öeracroHHUHr öomKa xygyg-apuga xaM öy-raH. K^apam: BypueB O., ycMoHoB M. Cynpagaru cup-ap // ®aH Ba TypMym. -TomKeHT, 1995. -№3. -B. 13.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

топталиб, гуёки «замонавий» булган иноэтник анъаналар хам таргиб этила бошланди. Бу жараён айникса шахарлар (Денов, Юрчи) ва шахарларга якин булган йирик кишлоклар (Элбаён, Х,азарбог)да жадал кечди. Шундай булса-да, этник анъаналарнинг умумлашган, узгарган, аралашган шакллари ХХ асрнинг 70-80-йилларида хам яхши сакланиб колган эди. Айникса, узига хос этник хусусиятлар купрок моддий маданиятда эмас, халк маънавий маданиятининг бир кисми булган туй маросимлари, оилавий анъаналар, халк байрам ва уйин-томошаларида сакланиб колганлигини куриш мумкин.

Хулоса килиб айтганда, Шимолий Сурхон вохаси ахолиси кадимдан Узбекистоннинг бошка тарихий-этнографик минтакалари ахолиси билан муштарак этномаданий алокада булиб, турмуш кийинчиликларини бартараф этишда, туй-маъракалари ва бошка маросимларни утказишда хамжихат булишган. Воха ахолиси туй маросимларида бой маънавий хаёт ва маданий мерос уз аксини топган. Олиб борилган тадкикотлар жараёнида шунга амин булдикки, вохада икки хил хужалик-маданий типларига мансуб булган этносларнинг узига хос хусусиятлари ёркин намоён булган. Жумладан, кадимдан асосий машгулоти дехкончилик ва хунармандчилик булган узбек чигатойлар, хужалар, тожиклар никох туйи маросимларида асосан дехкончилик билан боглик удумлар устун булиб, бунга никох маросимларида рамзий тарзда ишлатиладиган бугдой, анор, майиз, канд-курслар, ун, асал, ширин чой ёки маросимий пишириклар - тухум ва турли гуручли таомлар тайёрлашни киритиш мумкин. Шунингдек, айнан бу гурухга тегишли келин-куёв устидан ширинликлар, бугдой ва танга сочиш, биргаликда ойнага караш, исирик тутатиш, уларнинг кийимларини ип билан тикиб куйиш, келин куёвникига олиб келинганда маросимий поклаш учун гулхан ёкиш, келиннинг юзини очишда мевали дарахтнинг шохидан фойдаланиш каби одатларга амал килинган. Уз навбатида минтакадаги анъанавий машгулоти чорвачилик билан боглик булган ярим утрок катагон, кунгирот, юз каби узбек уруглари никох туйи маросимларида чорва моллари, айникса куй билан боглик расм-русумлар утказишган. Масалан, совчиларнинг узаро келишувидан кейин куйнинг жигари ва ёгидан маросимий таом пишириб жунатиш, куёвнавкарга борган куёв ва унинг дустларига куйнинг туши куйилиши, маросимий таом сифатида куйнинг гуштидан шурва тайёрланиши, куйнинг пустагига келинни утиргизиш ёки юргизиш кабилар. Булар воха ахолиси анъанавий туйларининг ранг-баранглиги ва этнохудудий ва этномаданий жихатдан узига хослиги билан ажралиб туришидан далолат беради.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Sattor M. O'zbek udumlari. -Toshkent: Cho'lpon, 2007. -В.23-25.

2. Шомансурова О. Х,азоралар. -Тошкент: Фан, 1972. -Б. 35.

3. Косвен М.О. Ибтидоий маданият тарихидан очерклар. -Тошкент, 1960. -Б. 128; Антропова В.В. Культура и быт кояков. -Л., 1971. -С. 106.

4. Наливкин В.П., Наливкина М. Очерк быта женщин туземного оседлого населения Ферганской области. -Казань, 1886. -С. 20.

5. Андреев М.С. Материалы по этнографии Ягноба (записи 1927-1928 гг.). -Душанбе, 1970. -С. 125; Абрамзон С.А. Курсатилган асар. -Б. 31.

6. Шониёзов К. Узбек халкининг шаклланиш жараёни. -Тошкент, 2001. -Б. 260; Буриев О. ва бошкалар. Узбек оиласи тарихидан. -Тошкент, 1995. -Б. 85; Лобачева Н.П. Брак // Семейный быт народов СССР. -М., 1991. -С. 448.

7. Шаниязов К. Узбеки-карлуки. -Ташкент, 1964. -С. 124; Шу муаллиф. К этнической истории узбекского народа. -Ташкент, 1974. -С. 133; Калмаков Н. Курсатилган асар. -Б.277.

8. Жураев М. Овмин туй // Фан ва турмуш. - Тошкент, 1992. -№2. - Б. 10.

9. Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Лукка, Хайрондара кишлоклари.

10. Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Ободон кишлоги.

11. Дала ёзувлари. 1999 йил. Олтинсой тумани Вахшивор кишлоги.

12. Дала ёзувлари. 2000 йил. Денов тумани Дунётепа кишлоги.

13. Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Арслонбой кишлоги.

14. Turdialiev, M. A. (2022). THE LEGAL ISSUES OF METAVERSE AND PERPECTIVES OF ESTABLISHMENT OF INTERNATIONAL FINANCIAL CENTER IN METAVERSE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(8), 239-249.

15. Kinza Fatima, & Mukhammad Ali Turdialiyev. (2022). UNDERSTANDING THE SOCIAL CHANGE AND DEVELOPMENT IN THE "THIRD WORLD": A BOOK OVERVIEW. World Bulletin of Management and Law, 6, 1-2. Retrieved from https://scholarexpress.net/index.php/wbml/article/view/439

16. Ammar Younas, & Turdialiev Mukhammad Ali Polatjon Ogli. (2021). Special Features Of International Financial Centres And Its Establishment In Uzbekistan . The American Journal of Political Science Law and Criminology, 3(08), 17-21. https://doi.org/10.37547/tajpslc/Volume03Issue08-04

17. Юнас A., Каландаров A., & Турдиалиев M. A. (2022). Правовой прогресс законодательства об электронной торговле в Центральной Азии в период

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

COVID-19. Общество и инновации, 2(6), 170-176. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss6-pp 170-176

18. Turdialiev, M. A. (2021). REGULATION OF MNES BY DOMESTIC AND INTERNATIONAL POLICIES. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.

19. Younas, A. ., & ogli, T. M. A. P. . (2021). Multinational Enterprises in Global Market Economy. International Journal of Development and Public Policy, 1(7), 137-143. Retrieved from https://www.openaccessiournals.eu/index.php/iidpp/article/view/820

20. Турдиалиев, М. А. (2020). Эркин иктисодий зоналар доирасида инглиз хукукини жорий этишнинг хориж ва миллий тажрибаси. Юрист Ахборотномаси, 1(6), 151-158.

21. Turdialiev, M. A., & Komilov, B. (2020). The Legal Issues Of International Investment Activity In Uzbekistan: Critical Analysis And Legal Solutions. The American Journal of Political Science Law and Criminology, 2(12), 16-21.

22. Polatjonogli, T. M. A., & Abdulajonovich, S. M. (2022). HUNTING A SUITABLE TYPE OF LEGAL ENTITYFOR CENTRAL ASIAN BUSINESSMEN IN CHINA. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYNILMIY JURNALI, 2(1), 75-77.

23. Akramov, A., Mirzaraimov, B., Akhtamova, Y., & Turdaliyev, M. A. (2021). Prospects For The Development Of Trust Management In Uzbekistan. Turkish Online Journal of Qualitative Inquiry, 12(4).

24. Narziev, O. (2021). The Perspectives Of The Establishment Of International Financial Centers In Uzbekistan And The Implementation Of English Law. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT), 12(4), 1104-1108.

25. «Юз очар» удуми хакида Бобур хам маълумот берган: «Яна бир Хонзодабегим эди, Тирмиз хонзодаларидан эди. Мен Самаркандга беш ёшимда Султон Ахмад мирзо кошига келган фурсатда олиб эди. Хднуз юз ёпуги бор эди. Туркона расм била манга буюрдилар, мен юзини очтим». / Бобур, Захириддин Мухаммад. Бобурнома. -Тошкент: Юлдузча, 1989. -Б. 21.

26. Дала ёзувлари. 1997 йил. Кумкургон тумани Хужамулки кишлоги.

27. Дала ёзувлари. 1998 йил. Шурчи тумани Октумшук кишлоги.

28. Дала ёзувлари. 2000 йил. Денов тумани Остона кишлоги.

29. Супра билан боглик удумлар Узбекистоннинг бошка худудларида хам булган. Царанг: Буриев О., Усмонов М. Супрадаги сирлар // Фан ва турмуш. -Тошкент, 1995. -№3. -Б. 13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.