Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ НИКОҲ ТЎЙИ БИЛАН БОҒЛИҚ УРФ-ОДАТЛАРИ'

ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ НИКОҲ ТЎЙИ БИЛАН БОҒЛИҚ УРФ-ОДАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
103
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тарихий этнографик макон / урф-одат ва анъаналар / никоҳ тўйи / совчи / куёв навкар / келин салом / юз очди / чилла. / Historical ethnographic place / customs and traditions / wedding / suitor / groom / groom / bride greeting / face opened / chill.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Sh. Saydamov, S. Qobilov

Ушбу мақолада Жиззах воҳаси аҳолисининг никоҳ тўйи билан боғлиқ урф-одатлари, анъаналари ва маросимларида қадимги диний эътиқодларнинг сақланиб қолганлиги ва исломий урф-одатларнинг модернизациялашуви хусусида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WEDDING CUSTOMS OF THE INHABITANTS OF JIZZAKH OASIS

This article reflects on the preservation of ancient religious beliefs and the modernization of Islamic traditions in the customs, traditions and ceremonies of the residents of Jizzakh oasis.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ АҲОЛИСИНИНГ НИКОҲ ТЎЙИ БИЛАН БОҒЛИҚ УРФ-ОДАТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЖИЗЗАХ ВОХДСИ А^ОЛИСИНИНГ НИКО^ ТУЙИ БИЛАН БОГЛЩ УРФ-

ОДАТЛАРИ Сайдамов Шахзод Арслон ^ли

Жиззах ДПУ Талабаот ^обилов Сардор Ихтиёр ^ли

Жиззах ДПУ Талабаот https://doi.org/10.5281/zenodo.7229511

Аннотация. Ушбу мацолада Жиззах воуаси ауолисининг никоу туйи билан боглиц урф-одатлари, анъаналари ва маросимларида цадимги диний эътицодларнинг сацланиб цолганлиги ва исломий урф-одатларнинг модернизациялашуви хусусида фикр юритилади.

Калит сузлар. Тарихий этнографик макон, урф-одат ва анъаналар, никоу туйи, совчи, куёв навкар, келин салом, юз очди, чилла.

СВАДЕБНЫЕ ОБЫЧАИ ЖИТЕЛЕЙ ДЖИЗАКСКОГО ОАЗИСА

Аннотация. В данной статье рассматривается сохранение древних религиозных верований и модернизация исламских традиций в обычаях, традициях и обрядах жителей Джизакского оазиса.

Ключевые слова. Историческое этнографическое место, обычаи и традиции, свадьба, жених, жених, жених, приветствие невесты, открытое лицо, холодок.

WEDDING CUSTOMS OF THE INHABITANTS OF JIZZAKH OASIS

Abstract. This article reflects on the preservation of ancient religious beliefs and the modernization of Islamic traditions in the customs, traditions and ceremonies of the residents of Jizzakh oasis.

Keywords. Historical ethnographic place, customs and traditions, wedding, suitor, groom, groom, bride greeting, face opened, chill.

КИРИШ

Узбек халки кадимий расм - русумлари, дунёкараши, ишонч эътиккодлари, турмуш тарзи, асрлар буйи жамлаган хаётий тажрибалари ва куникмаларини узида мужассамлаштирган энг жозибали маросимларидан бири - никох туйидир. Жиззах вохасининг кадимий эътиккодлари, маданият тарихи, орзу - умидлари, хаётга муносабатини урганишда никох туйи билан богли; маросимлар мухим ахамиятга эгадир. Узбекларда азалдан энг яхши кунларидан бири бу туй утказиладиган кунлар хисобланган. Туй оила хаётидаги кувончли маросим саналади хамда халкнинг узига хос турмуш тарзини узида акс эттиради. Ушбу маросимни дунёдаги халклар уз урф-одатларига мос тарзда нишонлайдилар. Жумладан, узбек туйларининг хам узига хос хусусиятлари мавжуд булиб, у кариндош - уруглар, куни-кушнилар, умуман, кенг жамоатчилик иштирокида утказилиши билан ажралиб туради. Шунинг учун халк орасида «Маслахатли туй таркамас» деган макол мавжуд!

Узбек туйлари ташкил этилиши, мазмун-мохияти, уз максади ва вазифаларига кура бир канча турларга булинади. Уларнинг хар бирини илмий урганиш ва тахлил этиш алохида тадкикотни талаб этади.

"Никох" сузининг узбек тилида икки хил лугавий маъноси бор. Никох (араб. -уйланиш, эр-хотиннинг ковушиши) - эр-хотинликни шариат йули билан расмийлаштириш маросими ва шу маросимда домулла (Имом) томонидан укиладиган шартнома[7. 2006, 38

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 7 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

б]. Яъни, эркак ва аёл турмуш куришининг исломга хос диний шакли булиб, шариатда оилавий муносабатларни тартибга солади ва никохга, биринчи навбатда, икки томоннинг мажбурияти ва хукукларига асосланган шартнома сифатида карайди[1. 1987, 139-140 б]. Х,озирги вактда никох икки хил - дунёвий ва диний мазмунга эга. Дунёвий маъносига кура, никох - эр-хотиннинг узаро розилиги билан хукукий жихатдан расмийлаштирилган оилавий иттифоки; эр-хотинлик[7. 2006, 38 б]. Бошкача килиб айтганда, дунёвий мазмунда никох турмуш кураётган эркак ва аёлнинг фукаролик холати далолатномаларини ёзиш органида (ФХДЁ) руйхатдан утишини англатади. МЕТОД ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Оила сузининг узбек тилида беш хил лугавий маъноси бор. Оила - эр- хотин, уларнинг болалари ва энг якин тугишганларидан иборат бирга яшовчи кишилар мажмуи; хонадон[7. 2006, 97 б]. Унинг бошка маънолари бир-бирига якин булиб, умумий маънода бирлашган кишилар, халк, мамлакатлар ёки усимлик ва хайвонларда гурухларни, кардош тиллар гурухини айтиш мумкин. Ундан ташкари, лугатда оила сузлашув тилида рафика, хотин маъноларини хам англатади[7. 2006, 97 б]. "Ислом" энсиклопедиясида[2. 2003, 313 б] никохдан фаркли уларок оила тушунчаси хакида маълумот берилмаган. Умуман олганда, оила - никохга ёки тугишганликка асосланган кичик гурух булиб, у кадимдан халкимизда алохида маросим сифатида утказдириб келинган. Яъни, икки ёшни никохдан утиб, оила курганликлари элга билдириш максадида ош дамланиб, кариндош уруглар жамоаси ва куни-кушнилар йигилишган.

Юртимиздаги куплаб бошка этнографик минтакалар сингари Жиззах вохаси ахолисининг никох туйлари узининг турли маросимлар, анъаналарга бойлиги, этнографик манбаларининг ранг - баранглиги билан алохида ажралиб туради. Жиззах вохаси узбеклари никох туйлари оилавий турмуш ва маънавий маданиятнинг таркибий кисми булиб, унинг иштирокчилари томонидан азалдан мураккаб урф - одатлар ва удумлар бажарилган.

Оилада фарзанд тугилганда ота-она унинг келажаги учун кайгура бошлаган. Фарзанди катта булиб уни уйлантириши ёки турмушга чикаришини хисобга олиб олдиндан тайёргарлик куриб борган. Шу максадда ота-она нимаики яхши нарсани топса ушани сандикка солиб куйган. Сандикка фарзандининг туйига атаб янги кошик, товок, румол, белкарс, офтоба ва шунга ухшаш нарсаларни куйиб борган. ^излар учун чакалоклигидан рапида (нон ёпгич), сурпа, енгча ва шу сингариларни йигиб сандикка солиб куйган.

Азалдан келин-куёв танлаш ота-онанинг вазифаси хисобланган. Йигит ва кизнинг кунглига каралмаган. Аввал булгуси келин танланган. Бунда ёшларнинг юлдузи тугри келиш-келмаслиги, кизнинг насл-насаби суриштирилади. ^из топилгач, унинг уйига совчиликка борилади.

Совчилик узбек халкининг энг гузал анъаналаридан биридир. Никох туйи тантаналарини бошлаб берувчи дастлабки маросим совчилик хисобланади. Совчилар тугрисидаги илк маълумотларни VII - VIII асрларга оид Урхун - энасой битикларида учратамиз. Тунюкук (VII аср) битиктошида "сов" - калимаси саб - суз, гап маъносида ишлатилган. Ирк битиги (фол китоби) да эса "саб" - суз, "сабчи" - хабарчи, суз келтирувчи маъносида кулланилган. Урта асрлар машхур тилшуноси Махмуд ^ошгарий бу хусусда "совчи - келин ва куёв орасида бир - бирига хабар элтувчи" деб изохлаган[4. 1960, 169 б].

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Демак , бундан янги амин буламиз. Жиззах вохасида аввал совчиликка эркаклар келишган . Одат буйича совчиликка йигитнинг отаси боради. Агар ота оламдан утган булса, энг якин кишиси юборилади. Совчиликка аёллар бориши мумкин булмаган. Оила якинларидан совчиликка муносиб одам булмаган холда бу вазифани уруг оксоколлари бажаришган. Совчилар таклифига биноан кизнинг ота-онаси хам бирданига аник жавоб айтмасдан, маслахатлашиб курайлик, деганлар. Орада йигитнинг насл-насаби, юриш-туриши, хунари, соглиги суриштирилади. Розилик берилмаса, кайта келган совчилар кайтиб кетадилар. Розилик булса, совчиликка аёллар киз уйига келиб, розилигини олгандан сунг, унинг бошига "ок ураб" (рамзий маъно шаклида ок румолча ) кетишган ва шундан сунг дастлабки маросим "Фотиха туйи" булиб утган. ТАДЦЩОТ НАТИЖАСИ

Фотиха туйи маросими республикамизнинг бошка худудлардаги каби шаклда утказилсада аммо, ундаги баъзи бир одатларда Жиззах вохасига хосликни учратиш мумкин. Масалан, куёв тарафидан келин хонадонига келган мехмонлар (кудалар) га дастлаб "ширин сув" олиб келинган. Бу одатнинг таг мазмунида хар икки томон бошлаган эзгу ишнинг якуни хам худди ширин сув каби утсин, ёшлар турмуши ширин, тотли булсин, деган эзгу ниятлар ётади. Айникса, воха ахолиси орасида хозирги кунларгача сакланиб колган фотиха туйи билан боглик отатлардан бири шу кундан бошлаб, булгуси келин - куёвлар бир - бирларининг ота-оналари, оила-аъзолари хамда якин кариндошларига дуч келиб колмасликка уриниб, улардан узларини тортиб юрадилар.

Туй маросимларида кекса ёшли, куп фарзандли кишилар иштироки зарур ва ута мухим хисобланган. Улар туй маросимининг маълум боскичларида узига хос функцияларни бажарганлар. Биз буни булгуси келин сепини тайёрлаш жараёнидан бошлаб кузатишимиз мумкин. Одатда, булгуси келин - куёвларнинг курпа-тушакларини тикиш, яъни "курпа солди" маросимида бичиш - тикиш ишлари кекса аёллар томонидан бошлаб берилган. Маросим олдидан онахонларимиз келин - куёвнинг бир - бирига ошик булиб юрсин деган ният билан дастлабки курпалари бурчагига ошик (куй ошиги) солиб тикадилар. Бунда нуроний, куп фарзандли аёллар хислатлари булгуси келин - куёвга хам утсин, - деган ижобий ниятлар мужассамлашган.

Никох куни кечки пайт куёв уз дустлари билан ясан - тусан килиб, кутловлар остида туйхонадаги оксоколлар дуоси - фотихалари олиб, келин уйига "куёвнавкар" га борадилар. Куёвнавкарлар йул буйи куёв келин хонадонига бораётганлигини билдириш учун жушиб - жушиб, устма - уст хайкириб ёр-ёр айтиб, жар солиб борганлар. Куёвнавкарлар келин хонадонига етиб келганларидан сунг махсус тайёрлаб куйилган хонага кирганлар. Уй остонасига пояндоз (ок рангли мато ва ипак мато) солинади. Куёв пояндозни босиб ичкарига кирганидан сунг, унинг дустлари шундай куёвлик бизга хам насиб этсин, - деган ниятда куёвнинг оёги теккан пояндозни келин ва куёв томондан жамланган йигитлар узаро тортишиб, парчалаб оладилар. Биз бунда пояндознинг узига хос мукаддаслик хоссасини курамиз. Куёвнавкарлар дастурхонига турли ноз неъматлар билан бирга булгуси оила серфарзанд булсин деган ниятда тухум куйилади ва шу билан бирга туккизта лаган (товок)да таомлар киритилади. Булар жумласига алохида куёв учун кайнона товок, янга товок, танишув товок ва шу кабилар киради. Улар дастурхон атрофида утирганларидан сунг хонадон кекса кишиси дуои фотиха килади. Шундан сунг куёвга аталган ширинчойни келинни янгаси олиб кирган ва уни дастлаб куёвга берган (Бу

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

жараёнда хам узига хослик шундан иборатки, куёв бас демагунча келинни янгаси чойни кайтаравериши лозим булган), сунгра унинг дустлари уз хаётлари ширин, тотли булсин, деган ниятда ичганлар. Куёвнавкарлар дастурхон атрофида утирган пайтда мезбонлардан бири куёвни ёмон куздан, ёвуз рухлардан химоя килиш максадида исирик тутатади. Уз навбатида куёв ва унинг шериклари миннатдорчилик рамзи сифатида исирикчига пул берганлар. Куёвнинг дустларига зиёфатдан сунг даструмолча ёки белбог таркатилади.

Никох туйи куни кечга якин аёлларнинг узига хос "карвони" билан куёв хонадонига олиб келинади. "келин карвони" олдида албатта кичик ёшли угил боланинг булиши ва келиннинг бутун тана кисми кийимда ёки паранжи билан тусилган булиши талаб этилган. Келинни олиб келаётганлар куёв уйи олдига якинлашгач дарвоза олдида катта олов ёкилаган кандай зиён-захмат, сук ва кирналар, одамларнинг юки оловда ёниб кетсин, уйга тозаланиб кирсин деган мазмунда кайнона келинни икки гулхан уртасидан олиб кирган. Узбекистоннинг айрим худудларида эса, келинни кутариб оловнинг атрофидан уч марта олиб утказишган. Оловдан олиб утилгандан сунг куёвнинг янгалари патнисда ризки бутун булсин деб нон, тили ширин булсин деб ширинликлар, туйлар килсин деб кийимлик мато олиб чикилади. Шундан сунг "келин карвони"га киз томондан хамрохлик килиб келган келиннинг кичик ёшли угил укаси ёки жияни томонидан "соат пули" талаб килинган. Сунгра келин олов атрофида уч марта айлантирилиб ичкарига олиб кирилган. Бундай одат Жиззах вохасидагина эмас, Республиканинг бошка минтакаларида яшовчи узбеклар, колаверса тожик, киргиз ва туркманлар орасида хам кенг таркалган[6. 1999].

МУ^ОКАМА

Келин куёвнинг уйига олиб кирилгач, кудалар тарафидан биттадан янгалар уйнинг унг тарафи юкори бурчагида чимилдик боглаганлар. Чимилдик келинни ёвуз кучлар ва ёмон кузлардан асровчи узига хос афсунгарлик воситаси булган. Чимилдик айнан шу сабабга кура келинни рамзий химоя килиш функциясини бажарган. ^олаверса, янги тугилган чакалок учун бешик сингари чимилдик хам келин - куёвларнинг янги уйи, дунёси хисобланган. Шу боис, Жиззах вохасида келин - куёвнинг чимилдигига тахта кошик осиб куйиш одати булган. Дарвоке, вохада чимилдикни боглаган янгаларининг узлари хам келин - куёвга тахдид солиши мумкин деб тасаввур килинган ёвуз кучлар ва инс жинслардан уларни химоя килувчи рамзий хомий хисоблаганлар. Шу сабабга кура туйнинг бошидан охиригача янгалар зиммасига юкланган вазифалар жуда куп булган. Жиззах вохасида янгаларни янга, чеча, келинойи, ойи деб номлашган. Янгаларни танлашда маълум бир тартиб - коидаларга амал килинган. Янгалар одатда, нафакат бир никохли, серфарзанд шу билан бирга уддабурон, чечан, сузамол, хаёт тажрибаларига бой булишлари асосий шартлардан хисобланган. Булажак келинни никохга янгалар тайёрлаганлар, дастлабки танишувда куёв ва куёвнавкарлар билан хам янгалар муомила килганлар.

Соч сийпатар, кул ушлатар, ойна курсатар, никох сувини ичириш одатларини хам бугунги кунгача янгалар амалга ошириб келмокдалар. Бунинг сабаби, фольклоршунос олим А.Мусакуловнинг таъкидлашича, янга рухлар билан янги дунё уртасида шомонга якин киши хисобланган.

Бошка ижтимоий гурухга утиш гояси келинни янги фаолиятга тайёрлаш билан боглик "супра очди", "эшик илув", "туйнук очар" каби урф - одатларда хам намоён

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6y.raH. EyHga Ke.uHuHHuHr py3Fop um.apura HenoF.uK TaHep экaн.нгн, yHuHr y^yB^H^HrH, umnaH^ra, эпнн..нгн, TaoM TaMep.amu Ka6u $a3u.aT.apu cuHoBgaH yTKa3u.raH. TyHga Ke.uH - KyeBHHHr AHru h^thmohh MaKoMra (Maca.aH, "ku3 6o.a" - "Ke.uH", "xotuh", "MuruT" - "KyeB", "эp HuruT", '^pKaK") yTraH.urugaH KaguMru «uhc «aMoa.apura Terum.u em uh^^^^^cu ko^ufuhu Kypum MyMKuH.

Ах6opoтнн.apнмнз Mat.yMoT.apura Kypa, hukox yKu.aeTraH naHTga ypTara gacTypxoH eзн.н6 6up Kocaga cyB KyHunagu. HuKoxgaH cyHr Ke.uH - KyeB Kocagaru cyBgaH 6up xyn.aMgaH unuö 6omKa.apra xaM 6epagu.ap. YpTara gacTypxoH e3um, cyB KyHumHuHr ca6a6ннн[5. 2007, 28 6] cyparaHuMroga, em.apHuHr yMpu, TypMymu xaMuma TyK.uK, TyKuH.uK, Ba cyBgaH Myca^o Ba mupuH yTumu ynyH myHgaH ^.uHum^™ xaKuga Mat.yMoT o.guK. ^apBoKe, 6y ypuHga myHu xaM эcгa oaum «ou3Ku, hukox MapocuMuga Ke.uH - KyeB o.gura cyB KyHum ogaTu Boxa xa.K.apu Ba Mycy.MoH axo.ucu opacugaruHa эмac, 6a.Ku эtтнкogн Typ.una xa.K.apga xaM KeHr TapKa.raH. Ey 6opaga u^muh aga6ueT.ap[3. 1929, 182 6] ga xaM Mat.yMoT.ap Ke.Tupu.raH. TagKuKoTHu.ap 6y ogarau em.apHu 6нp.amтнpнmнннг paM3uH aKTu, cu^araga Ta.KuH Ku.agu.ap.

EyHgaH TamKapu, ®u33ax Boxacu y36eK.apuga hukox yKu^aeTraH naHTga yHgaru Ky.^.ap 6epкнтн.гaн xo.ga 6y.нmн .o3um 6y.raH Ba 6y BaKTga umTupoKnu^ap Ky.Hu KoBymTupu6 "Ky.^t Ku.u6 yTupumu эca KaTtu^H TaKuK.aHraH. Ca6a6u, 6y Ka6u TatKuK.aHraH xo.aT.apra эtтн6op 6epu.MaraH TaKgupga ukku em «uhcuh KoByma o.Mac.uK.apu Ky3aTu.raH.

Hukox TyMugaH cyHr yTKa3u.aguraH MapocuM.ap xaM TyMrana 6a«apu.raH yp$-ogaT.ap Ka6u Ma3MyHaH 6oh Ba Typ.u xu.ga 6y.нmн Boxa yз6eк.apннннг Tapuxu Ba MatHaBu^Tu roKcaK.urugaH ryBox.uK 6epagu.

HuKoxHuHr эpтacн KyHu, atHu Ke.uH KyeB xoHagoHura TyHTupu6 Ke.uHran, «Ke.uH KypcaTap», «EeT onap», «TO3 onap», «Ke.uH ca.oM, «HanaK ^fig^um» Ba «KyeB ca.oM» Ka6u pacM-pycyM.ap 6a«apu.agu. Ey ygyM.ap ae..ap ToMoHugaH aMa.ra omupunagu. Эpкaк.ap 6y MapocuM.apga umTupoK этнmмaнgн. Ym6y MapocuM Рecпy6.нкaмнзнннг 6omKa xygyg.apuga xaM KeHr TapKa.raH 6y.u6, «M3 ongu», «ro3 KypcaTap», «EeT onap» HoM.apu 6u.aH aTa.agu. «EeT onapu YpTa Ocuega amoBHu 6omKa Kapgom xa.K.apga xaM hukox TyMugaH KeHuHru ygyM cu^aTuga MaB^yggup. Ym6y KyH Ke.uHHuHr oHacu 6omнн.нгнga Ke.uH tomoh ae..apu KyeB yHura "M3 ongu" (Ke.uH ca.oM) MapocuMura Ke.raH.ap . Ma3Kyp ygyM yTKa3u.raHga KyeBHuHr oHacu, ona-cuHru..apu Ba «Hra.apu a.oxuga xo3up.uK Kypagu.ap. ^acT.a6 emu KeKca, cep^ap3aHg momo ToMoHugaH Ke.uHra y3ura xoc gug 6u.aH TuKu.raH Ke.uH.uK .u6oc.apu кннgнpн.agн. «M3 onap» MapocuMura Ke.uH-KyeBHuHr энг «kuh KapuHgom.apu, KyHu-KymHu.ap Ba Maxa..a ax.u coBFa-KypMaHa».ap o.u6 Ke.umu6, Ke.uHra xag« Ku.uHraH.

Ey MapocuM ®u33ax Boxacuga "EeT onap", 'TO3 onap" Ka6u HoM.ap 6u.aH ropumnagu. Ey MapocuMga Ke.uH «Hra.ap epgaMuga ro3ura ok pyMo. Tam.araH xo.ga HuFu.raH.ap xy3ypura 6om.a6 HuKu.raH. fflyHgaH cyHr xoHagoHHuHr em yFu. 6o.acu ToMoHugaH xoHagoH yK.oFu (yK.oB) 6u.aH Ke.uHHuHr ro3ugaru pyMo.u onu.raH Ba y3oKpoK «oHra o.u6 Konu.raH.

®u33ax Boxacuga hukox TyMugaH cyHr yTKa3u.aguraH "6eT onap" MapocuMuga "cynpa ongu" ogaTu 6a«apu.raH. Ey ogaT ®u33ax BoxacuHuHr 6apna xygyg.apu 6yM.a6 KeHr TapKa.raH. Ey Tag6up нmтнpoкнн.apн gaBpacura cynpa e3u6 6up tobok yH co.uHagu.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^айнона супрага ундан бир ховуч олиб, келиннинг кулига тукади. Келин эса унни супрага тукади. Бу хол уч марта такрорланади. Узбекларда ун оклик, ёруглик хисобланганлиги сабабли хам ушбу харакат амалга оширилади. Сунг супра устида келин тахтачада мойли гушт тугратилади. Бунинг сабаби, кули доим мойли булсин деган максад назарда тутилган. Демак, "супра очди" удуми эзгу умид билан келин - куёвнинг хаёти ёркин булсин, улар мул кулчиликда рузгор тутсинлар деган ниятда утказилган.

Жиззах вохасида хам минтакадаги катор бошка халклардаги сингари ёш келин -куёвнинг дастлабки кирк кунлик хаёти "чилла" даври хисобланади. Бу даврда ёшларни ёвуз кучлардан асраш максадида хонадон чироги учирилмайди. Чилла даврида келин хам, куёв хам нихоятда пок, тоза, софдил, ок кунгил, бир - бирига ва атрофдагиларга ута мехрибон булишлари талаб килинган. Чунки, шу кунлари улар нималарни одат килсалар, то умрининг охиригача шундай булиши мумкин, деган тасаввур кенг ёйилган. Мазкур давр мобайнида келин - куёв шомдан сунг кучага чикмаслиги, ёлгиз юрмасликлари катъий белгиланган.

Воха узбекларининг анъанавий никох туйи маросимларида ранглар рамзига хам алохида эътибор берилган. Маросимлардаги оклик (ок ранг) ёшлар булгуси хаёти тимсоли хисобланган. Шу боис келиннинг уйига совчиликка борганларга хам оклик берилган. Келиннинг никох либоси хам ок рангда булган. Ок рангнинг рамзий маъносини туйдан сунг келинни хонадон супрасига уткизиб, ун ва ёкка кулининг теккизилишида хам куриш мумкин.

ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни кайд этиш зарурки суннат ва никох туйи хам Жиззах вохасида жамоа аъзолари уртасидаги узаро ижтимоий муносабатларни такомиллаштиришда мухим ахамият касб этганлигини курсатди. Чунки, маросимлар уз ташкилий жихатлари ва утказилишига кура молиявий жихатидан анча сарф харажатни хамда маълум жисмоний мехнат, куч ва уюшкокликни талаб этган. Зеро, оила ва никох муносабатлари муайян икки оила уртасида таркиб топсада, кишилар уртасидаги узаро ижтимоий муносабатларини юзага чикарувчи бирламчи бугин сифатида каралган. Жамоавий анъаналар, яъни куни-кушничилик алокалари оилавий маросимларни бошкаришда мухим ахамиятга эга булиб, бундай алокаларнинг таркиб топиши, туй билан боглик юмушларни бажаришда туй эгасига анчагина енгиллик тугдирган. ^ариндошлар, уруг-жамоа аъзолари уз фаолиятларини биргаликда фикр алмашиб, маслахат оркали бажараганлар, бу

жамоа оксоколлари томонидан назорат килиб турилган.

Умуман олганда, Жиззах вохаси узбекларининг анъанавий никох туйи маросимлари кадимий урф- одат ва маросимлар мажмуидан ташкил топган булиб, уларнинг аксарияти исломий анъаналар билан узаро уйгунлашган, коришган холда бугунги кунга кадар давом этиб келмокда. Айнан мазкур маросимлар ва одатлар яшовчанлигининг энг асосий сабаби, уларнинг асосий мазмун мохияти ва энг юксак максади келажак авлод давомийлигини таъминлашга каратилганлиги билан характерлидир.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Ислом. Справочник / Усмонов М.А. тахрири остида - Т., 1987. 2-нашри. - Б. 139-140.

2. Ислом. Энциклопедия: А-Х / З. Хусниддинов тахр. ост. - Т., 2003. - Б. 313.

3. Кагаров Е.Г. Состав и происхождение свадебного обряда//Труды АЭЛ 1929. Т. VIII.

- С. 182.

4. Махмуд ^ошгарий. Девону лугатитурк. - T., 1960.T. 3- Б .169

5. Мусакулов А. Маросимларда янганинг урни хасида// "Узбек маросим фолкьлорини урганишнинг янгича тамойиллари". Республика илмий-назарий конференция материаллари. Навоий, 2007. 28 б.

6. Рахимов P.P. Традиционное мировоззрение таджиков, проблемы образов и символов в культуре: Автореф. дис. ... д-ра ист. наук. СПб., 1999.

7. Узбек тилининг изохли лугати: 80000 дан ортик суз ва суз бирикмалари. Ж. III. Н

- Тартибли / Тахрир хайъати: т., Мирзаев (рахбар) ва бошк. - Т., 2006. - Б. 38.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.