Научная статья на тему 'МУНОСИБАТҲОИ НАЗАРИЯВӢ ДОИР БА АМАЛИГАРДОНИИ СИЁСАТИ МОНЕТАРӢ'

МУНОСИБАТҲОИ НАЗАРИЯВӢ ДОИР БА АМАЛИГАРДОНИИ СИЁСАТИ МОНЕТАРӢ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
97
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Калидвожаҳо:сиёсати монетарӣ / бахши молиявии иқтисодиёт / бахши воқеии иқтисодиёт / монетаризм / фаъолнокии инвеститсионӣ / назарияи неоклассикӣ / консепсияи кейнсгароӣ / ҳавасмандгардонии инвеститсияҳо / Key-words: monetary politics / financial sector of economics / real sector of economics / monetarism / investitive activeness / neoclassical theory / Keynsian conception / stimulation of investitures

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Алиджанова Сурайё Абдушукуровна

Назарияҳои асосии сиёсати монетарӣ дар шароити муосир баррасӣ шудааст. Таҷрибаи ҷаҳонии коркард ва амалигардонии сиёсати монетарӣ нишон медиҳад, ки он асосан ба як қатор назарияҳое, ки дар аввали асри ХХ коркард шудаанд ва дурустии худро дар шароитҳои мухталифи таърихӣ исбот намудаанд, такя мекунад. Дар натиҷаи тадқиқи асосҳои назариявии сиёсати монетарӣ муайян карда шудааст, ки дар амалигардонии он дар шароити Ҷумҳурии Тоҷикистон ба тамоми таҷрибаи андӯхтаи ҷаҳонӣ такя намуда, ин ё он муқаррароти назариявиро вобаста ба шароитҳои воқеии иҷтимоӣ-иқтисодӣ татбиқ кардан ба мақсад мувофиқ аст. Таҳқиқ собит намуд, ки дар Ҷумҳурии Тоҷикистон дар байни бахшҳои молиявӣ ва воқеӣ тафриқа мушоҳида мешавад. Чорабиниҳои ба принсипҳои консепсияи монетаристӣ асосёфта ба баланд бардоштани фаъолнокии инвеститсионӣ дар иқтисодиёти миллӣ мусоидат намекунанд. Бинобар ин дар шароити муосир аз тадбирҳои қатъии монетаристӣ даст кашида, механизмҳои сиёсати монетарии ҳавасмандгардонандаи сармоягузорӣ, тавсеаи истеҳсолотро пеш гирифтан лозим аст, ки ба куллӣ аз ӯҳдаи коҳиш додани сатҳи таваррум мебароянд ва ба амалисозии ҳадафи чоруми миллӣ – саноатикунонии босуръати кишвар мусоидат менамоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL APPROACHES TOWARDS REALIZATION OF MONETARY POLITICS

The article dwells on principal approaches towards monetary politics under contemporary conditions. The practice of elaboration and realization of monetary politics shows that it proceeds mainly from a number of theories, Keynsian and classical ones inclusive. Following the results obtained through the studies of the theoretical ground of monetary policy it was determined that the latters having been developed at the beginning of the XX-th century proved their justifiability under certain historic conditions of Tajikistan Republic; one should bear in mind all accumulated world experience when applying these or those theoretical provisions respective of real social-economic circumstances. The research showed that in Tajikistan Republic there is a rupture between financial and real sectors of economy. All the measures based on the principles of monetary theory don’t promote any rise of investitive activeness in national economy. Therefore, under modern conditions one ought to refuse from tough monetarism and be guided with the mechanism of monetary politics stimulating investitures and extension of production, as the formers are able to cope with inflation level reduction and they promote an effectuation of the fourth national strategy, that of accelerated industrialization of national economy.

Текст научной работы на тему «МУНОСИБАТҲОИ НАЗАРИЯВӢ ДОИР БА АМАЛИГАРДОНИИ СИЁСАТИ МОНЕТАРӢ»

08 00 00 ИЛМ^ОИ ИЦТИСОДЙ 08 00 00 ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08 00 00 ECONOMICAL SCIENCES

08 00 01 ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ 08 00 01 ECONOMIC THEORY

УДК 336.02 ББК 65.262

МУНОСИБАТХОИ Алиджанова Сурайё Абдушукуровна, НАЗАРИЯВЙ ДОИР БА н.и.и., дотсенти кафедраи назарияи

АМАЛИГАРДОНИИ ицтисодии Донишгоуи давлатии ууцуц, СИЁСАТИМОНЕТАРЙ бизнес ва сиёсати Тоцикистон

(Тоцикистон, Хуцанд)

Алиджанова Сурайё Абдушукуровна,

канд. экон. наук, доцент кафедры экономической теории ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Alidjanova Surayo Abdushukurovna, candidate of the sciences of economics, Associate Professor of the department of the theory of economics under the Tajik State University of Law, Business and Politics, (Tajikistan, Khujand) E -MAIL: Sura14@mail.ru

Калидвожах<о:сиёсати монетари, бахши молиявии ицтисодиёт, бахши воцеии ицтисодиёт, монетаризм, фаъолнокии инвеститсиони, назарияи неоклассики, консепсияи кейнсгарои, уавасмандгардонии инвеститсияуо

Назарияуои асосии сиёсати монетари дар шароити муосир барраси шудааст. Тацрибаи цауонии коркард ва амалигардонии сиёсати монетари нишон медщад, ки он асосан ба як цатор назарияуое, ки дар аввали асри ХХ коркард шудаанд ва дурустии худро дар шароитуои мухталифи таърихи исбот намудаанд, такя мекунад. Дар натицаи тадцици асосуои назариявии сиёсати монетари муайян карда шудааст, ки дар амалигардонии он дар шароити Чумуурии Тоцикистон ба тамоми тацрибаи андухтаи цауони такя намуда, ин ё он муцаррароти назариявиро вобаста ба шароитуои воцеии ицтимои-ицтисоди татбиц кардан ба мацсад мувофиц аст. Тауциц собит намуд, ки дар Цумуурии Тоцикистон дар байни бахшуои молияви ва воцеи тафрица мушоуида мешавад. Чорабинщои ба принсищои консепсияи монетаристи асосёфта ба баланд бардоштани фаъолнокии инвеститсиони дар ицтисодиёти милли мусоидат намекунанд. Бинобар ин дар шароити муосир аз тадбируои цатъии монетаристи даст кашида, механизмуои сиёсати монетарии уавасмандгардонандаи сармоягузори, тавсеаи истеусолотро пеш гирифтан лозим аст, ки ба кулли аз уудаи коуиш додани сатуи таваррум мебароянд ва ба амалисозии уадафи чоруми милли - саноатикунонии

5

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПОДХОДЫ К РЕАЛИЗАЦИИ МОНЕТАРНОЙ ПОЛИТИКИ

THEORETICAL APPROACHES TOWARDS REALIZATION OF MONETARY POLITICS

босуръати кишвар мусоидат менамоянд.

Ключевые слова: монетарная политика, финансовый сектор экономики, реальный сектор

экономики, монетаризм, инвестиционная активность, неоклассическая теория,

кейнсианская концепция, стимулирование инвестиций

Рассматриваются основные теоретические подходы к монетарной политике в современных условиях. Мировая практика разработки и реализации монетарной политики показывает, что в основном она опирается на ряд теорий, в том числе на кейнсианскую и неоклассическую теорию, разработанные в начале ХХ столетия и доказавшие свою состоятельность в определенных исторических условиях. В результате исследования теоретических основ монетарной политики определено, что в условиях Республики Таджикистан ее реализация должна опираться на весь накопленный мировой опыт, применяя те или иные теоретические предложения в зависимости от реальных социально-экономических условий. Исследование показало, что в Республике Таджикистан наблюдается разрыв между финансовым и реальным сектором экономики. Все мероприятия, основанные на принципах монетаристской теории, не способствуют повышению инвестиционной активности в национальной экономике. Поэтому в современных условиях необходимо отказаться от жесткого монетаризма и принять на вооружение механизмы монетарной политики, стимулирующие инвестиции, расширение производства, которые вполне способны справиться со снижением уровня инфляции и способствуют осуществлению четвертой национальной стратегии - ускоренной индустриализации национальной экономики.

Key-words: monetary politics, financial sector of economics, real sector of economics, monetarism,

investitive activeness, neoclassical theory, Keynsian conception, stimulation of investitures

The article dwells on principal approaches towards monetary politics under contemporary conditions. The practice of elaboration and realization of monetary politics shows that it proceeds mainly from a number of theories, Keynsian and classical ones inclusive. Following the results obtained through the studies of the theoretical ground of monetary policy it was determined that the latters having been developed at the beginning of the XX-th century proved their justifiability under certain historic conditions of Tajikistan Republic; one should bear in mind all accumulated world experience when applying these or those theoretical provisions respective of real social-economic circumstances. The research showed that in Tajikistan Republic there is a rupture between financial and real sectors of economy. All the measures based on the principles of monetary theory don't promote any rise of investitive activeness in national economy. Therefore, under modern conditions one ought to refuse from tough monetarism and be guided with the mechanism of monetary politics stimulating investitures and extension of production, as the formers are able to cope with inflation level reduction and they promote an effectuation of the fourth national strategy, that of accelerated industrialization of national economy.

Дар илми щтисодии ватанй ва хоричй масъала^ои танзими макрощтисодй мав^еи махсусро ишгол карда, зарурат ва такомули онро талаб менамояд. Тагйироти назаррас дар щтисодиёти чах,он ва и^тисодиёти миллии Чум^урии Точикистон бисер мушкилихрро ба миён овард. Ба чунин мушкилот кох,ишёбии инти^оли пули мух,очирони мех,натй,

номyътaдилии кур6и aсъори миллй, тaъсири омилдои берyнa 6a дисо6 мерaвaнд, ки дaлли ондо aзхyдкyнии дурусти нaзaриядо Ba консепсиядои сиëсaти мyътaдилгaрдонии дaвлaтиро пешбинй мекутанд. Хднгоми дaлли мушкилоти 6a мдан омaдa, 6a инобaт гирифтaни тaмоюли тaрaккиëти иктисодиëти ^донй, вaзъияти иктисодиëти миллй зaрyр aрзëбй кaрдa мешaвaд. Дaр ин чодa тaтбики чорaдо оид 6a эмин нигод доштaни иктисодиëти миллй a3 тaъсири омилдои берyнa, тaкомyли сиëсaти мaкроиктисодй, 6едгар нaмyдaни мудити инвеститсионй Ba инкишофи бaхши aслии иктисодиëт зaрyр мебошaд. Дaр aсоси ин гyфтaдо тaдкик 6a бaдодидии нaзaриявй доир 6a мaсъaлaдои тaшaккyлëбй Ba aмaлигaрдонии сиëсaти мaкроиктисодй, мaхсyсaн сиëсaти монетaрй вобaстa 6a хусусиятдои хоси он дaр шaроити Чумдурии Точикистон мудиммияти 6еш a3 пеш кaсб мекyнaнд. Зеро тaдкикоти нaзaриявии тaшaккyлëбй Ba тaтбики сиëсaти монетaрй, истифодaбaрии фишaнгдои он 6о мaксaди тaъмини тaрaккиëти устувори иктисодиëти миллй aдaмияти дaм нaзaривй Ba дaм aмaлй пaйдо кaрдaaст, ки мудиммият Ba сaривaктии тaдикоти мaзкyрро ифодa менaмоянд.

Дaр aдaбиëти иктисодй нaзaриядои зиëд мaвчyдaнд, ки 6a ондо мyносибaтдои гуногун доир 6a мaсъaлaи сaмaрaнокии тaнзими дaвлaтии иктисодиëт хос aст. Як ^тор нaзaриядо иштироки дaвлaтро дaр фaъолияти иктисодй пyррa инкор мекyнaнд, ки ондоро мyносибaти либерaлй меномaнд. Нaзaриядои дигaр нaзорaти кaтъии дaвлaтро 6a дaмa чaрaëндои мaкроиктисодй дaстгирй мешмоянд (мyносибaти дaвлaтй, ки дaр шaкли монетaризми кaтъй aмaлй кaрдa мешaвaд). Лозим 6a тaъкид aст, ки дaр мaмлaкaтдои дорои мyносибaтдои инкишофëфтaи 6озорй нyктaи нaзaри либерaлй Ba монетaризм дaр нaмyди соф мyшодидa кaрдa нaмешaвaнд.

Хднуз дaр aсри XVI иктисоддонон кушиш кaрдaнд тaъсири муомилоти пулиро 6a тaрaккиëти иктисодй мyaйян нaмоянд. Яке a3 aввaлин нaзaриядои иктисодй дaр чорчyбaи иктисоди сиëсии клaссикй (А.Смит, Д.Юм, Д.Ритардо, Ч,.Мил, Т. Мaлтyс Ba дигарон) тaрaфдори консепсияи хyдтaнзимшaвии 6озор бyдaнд. Дaр чодaи сиëсaти монетaрй 6о фaрогирии дaмa чaбдaдои он, нaзaрияи клaссикй бештaр 6a нaзaрияи микдории пул тaкя мекyнaд. Тaрaфдорони ин нaзaрия 6a сифaти пул aсосaн воситaи муомилотро медидaнд, ки 6a aфкори дaмонвaктaи иктисодй хос 6уд [S].

Сиëсaти монетaрй, ки дaр солдои 20-уми aсри ХХ дaр кишвaрдои Аврyпо aмaлй кaрдa мешуд, aйнaн 6a нaзaрияи микдории пул aсос ëфтa 6уд. Дaр ин дaврa иктисоддонон гумон доштaнд, ки тaFЙирëбии микдори пул дaр муомилот доимй нaбyдa, 6о бaробaри тaFЙирëбии дaчми истедсолот тaFЙир меëбaд. Инчунин сиëсaти монетaрии онвaктa мaвчyдияти монополиядо Ba тaъсири ондоро 6a шрхгузорй 6a инобaт нaмегирифт. Дaр нaтичaи тaдкикоти сaтди нaрх Ba микдори мол, нaзaрияи микдории пул 6a aкидaе aсос меëбaд, ки муто6ики он микдори пули номишлй дaр муомилот 6о бaробaри тaFЙирëбии сaтди нaрхдо дигaргyн мешaвaд [9]. Лекин, aкидaи тaрaфдорони ин нaзaрия норaсоии худро дaнгоми сaр зaдaни "Депрессияи 6узург" солдои 1929-1933 нишон дод.

Бинобaр дaмин лозим 6a тaъкид aст, ки тaчрибaи ^донии тaдия Ba тaтбики сиëсaти монетaрй нишон медидaд, ки он aсосaн 6a як кaтор нaзaриядо тaкя мекyнaд, ки дaр и6тидои aсри ХХ коркaрд шyдaaнд Ba дурустии худро дaр шaроитдои мyхтaлифи тaърихй ис6от нaмyдaaнд. Ин нaзaриядо дaр aдaбиëти иктисодй дaмчyн сaмти кейнсгарой, монетaризм Ba омезиши неоклaссикй мaърyфият дорaнд. Бо мaксaди мyaйян кaрдaни мaкоми сиëсaти монетaрй хусусиятдои умумй Ba aлодидaи тaсaввyроти сиëсaти

MOHeTapnpo gap hh Ha3apuax,o 6a x,aM Kuec KapgaH 3apyp acT.

KoHcencuau KeHHcrapoH a3 acapu 6yHeguu acocry3opu hh paBHa H,.M.KeHHc "Ha3apuaH yMyMHH myrn, $ou3 Ba nyn" (conu 1936) u6THgo Merupag. HaTH^axpu TagKHKoT, kh gap acapx,ou H,.M. KeHHc gap congou 30-mmh acpu XX upoa rapgugaaHg, 6a cu^ara noau Ha3apuaBH-MeTogonorHH TaT6uKH 6apHoMax,ou 6a эtтнgon OBapgaHH HKTucogueTH MaMnaKaTxpu Fap6, MaxcycaH HMA xu3MaT MeKyHaHg.

Tax,nunH ano^aMaHguH ca6a6H-oKu6aTHH nannumxpu cuKnH, kh 6a flenpeccuau 6y3ypru congou 30-mm oBapga pacoHHgaHg, 6a H,.M. KeHHc hmkoh gog, kh a3 HyKTau Ha3apu HKTucogH oug 6a 3apypaTH TaH3HMH gaBnaTHH ^apaeHxpu HKTucogH xynocau 3apypuu TatpuxH 6apopag Ba MyHocu6aTH yMyMupo 6a HHKHmo^H hh3omh 6o3opH acocHoK HaMoag. 3ox,up KapgaHH gHKKaTH Maxcyc 6a HHmoHgux,aHgax,oH MaKpouKTucogH, 6a MoHaHgu HHBecTHTcua, gapoMag, nacaHgo3, ucTetMonoT Ba Hcrex,conoT gap MHKecu TaMoMH ^aMtuaT xycycuaTH acocuu ^ap^KyHaHgau TagKHKoTH H,. M. KeHHc 6a myMop MepaBag. H^TucogueTpo a3 Tapa^H Ma^Myu Tana6oT TagKHK Kapga, KeHHc KoHyHH acocuu ncuxonorupo MyaHaH HaMyg, kh MyBo^HKH oh 6apo6apu a^3oumu gapoMag, MaHn 6a ucTetMonoT Koxum e^Ta, MaHn 6a nacaHgo3 3ueg MemaBag. ^a^MH nacaHgo3H a$3oume6aHga, 6a aKHgau KeHHc, 6oag MyHTa3aM 6o Tana6oTH a^3oume6aHgaH HHBecTHTcuoHH 6apTapa$ Kapga maBag. ^a^MH HHBecTHTcua, 6a aKHgau KeHHc, oMunu acocuu Tana6oTH caMapaHoK, myrn Ba x,a^MH gapoMagu MunnH Me6omag. flap KoHcencuau xyg ^.M. KeHHc 6a anoKaMaHguu MHKgopuu 6aHHH HHBecTHTcua Ba gapoMagu MunnH HH3 a^aMuaT Megux,ag. Hh anoKaMaHgupo KeHHc x,aMnyH caMapau MynTHnnHKaTop MyaHaH KapgaacT. KoHcencuau MynTHnnHKaTop Bo6acTaruu MyHTa3aMpo 6aHHH a^3oumu HHBecTHTcua Ba a^3oumu gapoMagu MunnH MyKappap Kapga, xynocau Kanuguu H,.M. KeHHcpo oug 6a 3apypaTH gaxonaTH gaBnaT 6a ^atonuaTH xo^arugopH 6a BocuTau x,aBacMaHgrapgoHHH Tana6oTH HHBecTHTcuoHH MyaHaH HaMyg.

Bo6acTa 6a cuecaTH MoHeTapH xynocau acocuu KoHcencuau ^.M. KeHHc gap oh 3ox,up Merapgag, kh arap gap MaMnaKaT 6eKopH Ba Hcra^ogau Honyppau HKTHgopu HCTex,conH MaB^yg 6omag, gap hh ^onaT 6oag 6apou anoKaMaHg HaMygaHH KyBBau KopH 6o Bocm-axpu HCTex,conoT TaMoMH Tag6upx,o aHgemuga maBaHg, kh 6apou oh HHBecTHTcua HHx,oaT 3apyp Me6omag [2, 130]. MyBo^HKH aKugau ^.M. KeHHc, HHBecTHTCHaxp 6oag 6a ^aMtu aHgyxTH KopxoHaxp Ba nacaHgo3H xo^aruxpu xoHaBogarH 6apo6ap maBaHg. MatnyM acT, kh x,aHroMH Hopacouu xygMa6narry3opH, KopxoHaxp 6a 6o3opu capMoau Kap3H py MeoBapaHg. MatMynaH 6a cu^ara HapxH capMoau Kap3H mh3ohh $oh3 6apoMag MeKyHag, 6uHo6ap hh 6aHHH Tana6oT 6a capMoau Kap3H Ba ^a^MH mh3ohh $oh3 anoKaMaHguu 6aptaKc MaB^yg acT. Eo Ha3apgomTH mapouTH Ma3Kyp 6o MaKcagu x,aBacMaHgrapgoHHH HHBecTHTcua^o ^.M. KeHHc TaT6uKH cuecaTH nacT HaMygaHH mh3ohh ^ou3po nemKam MeKyHag. nacT HaMygaHH mh3ohh $oh3 6a BocuTau nacT KapgaHH mh3ohh 6o3TaMBunu 6ohkh MapKa3H HMKoHna3up acT. Eo hh MaKcag ^.M. KeHHc HMKoHHaTH 6apopumu nynu Kora3upo nem6uHH MeKyHag, kh gap HaTH^a aH6yx,H nyn a3 MHKgopu 3apypuam a$3oum e^Ta, MyTo6uKH Ha3apuau MHKgopuu nyn 6ohch 6a mhch oMagaHH TaBappyM Merapgag. flap Ha3apuau KeHHc gap cypaTH Hopacouu Tana6oTH xycycH HMKoHHaTH nyppa HaMygaHH oh TaBaccyTH a^3oumu Tana6oTH gaBnaTH nem6uHH mygaacT, kh gap hh x,onaT Ma6narry3opuH KaMoMag Ba TaBappyM a3 э^тнмon gyp HecT.

flap HH^oaTH Kop nyHHH Tatcupu MyTaKo6unau ^umaHr^ou nynuro Kap3H 6ohch a^3oumu HHBecTHTcua^o Merapgag Ba TaBaccyTH caMapau MynTHnnHKaTop 6a a^3oumu ucTe^conoT Ba gapoMag oBapga MepacoHag. Eoag KaHg HaMyg, kh gap nyHHH mapouT 6anaHgmaBHH caT^H

тарх 6о сyръaти бaлaндтaри рушди иктисодй бaртaрaф кaрдa мешaвaд. Aввaлин мaротибa 6a нaзaрияи кейнсиaнии дaхолaти дaвлaт 6a иктисоддат Шурои мaшвaрaтгaрони иктисодии президент Ф. Рyзвелт бaрои рaдой ëфтaн aз 6удрони сиклии солдои 1929-1933 (Депрессияи 6узург) aдaмият додa 6уд. Дертaр пешнидоддои Ч,.М. Кейнсро дyкyмaти дигар мaмлaкaтдо низ 6a инобaт гирифт. Умyмaн нaзaрияи сиëсaти монетaрии Кейнс тати^дои мyсбaтро нишон дод [7, с.97].

Дaр тули ду сaдсолaи охир Ba то имруз мyборизa 6о 6екории оммaвй Ba тaвaррyм яке aз мyaммодои мудимми ичтимой-иктисодии мaмлaкaтдои ^донй 6a дисо6 мерaвaнд. Мувофики aкидaи иктисоддони мaшдyри aмрикой П. Сaмyэлсон, aйнaн дaмин мушкилот мaмлaкaтдои тaрaккикaрдaро, ки дорои фишaнгдои фискaлию монетaрй Ba имкониятдои сдасй мебошaнд водор мекyнaнд, ки ондоро бaрои рaфъи тaнaззyли дaврй Ba тaвaррyми чaдишкyнaндa истифодa бaрaнд [6,с.158].

Бa инкишофи нaзaрияи сиëсaти монетaрй нaмояндaгони "омезиши неокгассики ' сaдми aрзaндa гyзоштaaнд. Myносибaтдои муосири неокейнсиaнй Ba неолиберaлиро 6о нaзaриядои пештaрa, инчунин 6о бaъзе принсипдои иктисодиëти сиëсии клaссикй тaвъaм сохт^ дaр чорчу6ш "омезиши неокгассики ' П. Сaмyэлсон кушиш 6a хaрч додaaст, ки нaзaриядои неоклaссикй Ba кейнсиaниро 6о xaм aлок;aмaнд щмояд. Омилдои тaъминкyнaндaи сaтди оптимaлии истедсолот Ba омилдои фaъолкyнaндaи тaлaботро 6a дaм мaрбyт сохт^ П. Сaмyэлсон фaрки бaйни микроиктисод Ba мaкроиктисодро бaртaрaф менaмояд. Aкидaи aсосии П. Сaмyэлсон дaр он зодир мегaрдaд, ки xaffl^^ дaстрaсии шyFли пyррa низоми хyдтaнзимшaвии 6озор aмaлй мегaрдaд. У сиëсaти монетaрй Ba 6учетии дaвлaтро aлок;aмaнд нaмyдa, гумон дорaд, ки œëeara монетaрии мaxдyдкyнaндa бaрои мyборизa 6о тaвaррyм метaвонaд истедсолотро боздорaд. Бa aкидaи П. Сaмyэлсон 6о мaк;сaди мyтобикгaрдонии мaсъaлaдои кyтодмyддaтy дaрозмyдцaт, бaрои ноил шyдaн 6a сaмaрaнокии истедсолот вобaстa 6a мушкилоти ичтимой мyносибaтдои кейнсиaнй Ba неоклaссикиро омезиш додaн лозим aст, яъне вобaстa 6a вaзъияти 6a миëн омaдa сиëсaти монетaрй Ba 6учетиро истифодa бyрдaн 6a мaксaд мувофик aст.

Дигар рaвияи нaзaрияи иктисодй, ки 6a пул axaмияти мaхсyс зодир мекyнaд, монетaризм мебошaд. Дaр солдои 1973-1975 иктисодшти чaдон 6удрони дaвриро aз сaр гyзaронид, ки 6a aфзоиши бaлaнди тaвaррyм, кодиши истедсолот Ba пaстрaвии фaъолнокии инвеститсионй овaрдa рaсонид. Дaр шaроити 6удрони 6a мшн омaдa, фaъолгaрдонии иктисодиëт тaвaссyти нaзaриядои кейнсиaнй имконнопaзир гaрдид. Myносибaтдое aфзaлтaр 6a дисо6 рaфтaнд, ки дaхолaти дaвлaтро 6a иктисодиëт тaндо 6о соxaи пулй мaдцyд мекaрдaнд, яъне пешнидоддои рaвияи монетaризм нисбaтaн сaмaрaнок 6a дисо6 рaфтaнд. Aсоси инкишофи монетaризмро икттисоддони aмрикой, дорaндaи чоизaи Но6ел доир 6a иктисодиëт Милтон Фридмен 6о мaчмyи aсaрдо дaр содaи истеъмолот, тaърих Ba нaзaрияи пул ('Taдкикот дaр содaи нaзaрияи микдории пул" (соли 1956), 'Ta^n^ низоми пулии ИMA, солдои 1967-1960" (соли 1963), 'Taвaррyм Ba низомдои пулй" (соли 1969)) гyзоштaaст. Консепсияи монетaрии Фридмен 6a кaшфи тaкрории пул овaрд, зеро бaрои мyборизaи дaмaчонибa бaр зидди тaвaррyм кyмaки aрзaндaе кaрд. М. Фридмен ис6от менaмояд, ки aфзоиши тaвaррyм бaр хилофи aкидaдои Ч,.М. Кейнс m 6a na^aB^ 6екорй, бaлки 6a aфзоиши он мурофикдт мекyнaд [1, с.38]. Maдз бaрои дaмин aз тaрaфи y кушиши тaчaддyди aдaмияти пул, микдори пул Ba муомилоти пулй дaр чaрaëндои иктисодй родaндозй шyдa 6уд. ^укушти ИMA консепсияи монегарии Фридмaнро бaрои тaтбщ тзируфт. Пеш aз дaмa, мyвaффaкияти бештaрро мyкaррaроти монетaризм оид 6a мyборизa зидди тaвaррyм дaр дaврaи "рейгономикa" 6a дaст овaрдa 6уд, ки дaр ин долaт консепсиядои монетaризм 6a пaст кaрдaни тaвaррyм дaр долaти

yciyBopmaBHH BoKeuu gonnap hmkoh gogaHg.

flap Hopny6aH Ha3apuau HeoKnaccuKH KoHcencuau MoHeTapuciHH TaH3HMH nynuro Kap3H HHKHmo^ e^T. Hh KoHcencua, kh 6a Ha3apuau MHKgopuu nyn TaKa MeKyHag, acocaH 6a gaBpa^ou ^oHHoKmaBH Ba 6onopaBHH chkhh HKTucogH HurapoHHga mygaacT. Ha3apuau MHKgopuu nyn 6apou Ha3apuaH MoHeTapuciHH TaBappyM xaMnyH acoc 6apoMag Kapg. Eap3ueguH nynpo gap MyoMHnoT Ha3apuaH MoHeTapuciHH TaBappyM ca6a6u acocuu TaBappyM MemyMopag. AHHaH xaMHH KoHcencua gap gaBpau Myocup 6a xaficu acocu ugeonoruu aKcapuara 6ohk^oh MapKa3H Ba xyKyMai^o (a3 oh ^yMna gap HyMxypuu To^hkhctoh) 6okh MeMoHag.

KoHcencuau MoHeTapucra MyHocuSaiH KynnaH gurappo 6a aK KaTop MyaMMo^ou Kanuguu coxau HKTHcogHeTy H^THMoueT nemKam MeHaMoag, kh 6o nyHHH xynoca^o tbbch^ Kapga MemaBaHg:

• EeKopH xaMHyH oMHnu 6emTapu HoMytTagunuH HKTucogueT ap3e6H MemaBag, kh MyMKHH acT 6a H3Tupo6xou h^thmoh oBapga pacoHag.

• TaBappyM Huc6aT 6a 6eKopH 3apapu KaMTap gopag, 3epo oHpo 6a Bocurau TaH3HMH MHKgopu nyn Ha3opaT KapgaH Ba 6o3gomTaH MyMKHH acT.

• Ca6a6u Kacpu 6y^eT gap oh acT, kh gaBnaT cHecaTH ^atonoHau h^thmohpo aManH MerapgoHag, kh 6o a^3oumu Ha3appacu xapo^oTH gaBnaTH anoKaMaHg Me6omag. TaH3HMH Kacpu 6y^eT 6oag 6e gaxonaTH gaBnaT 6a HKTucogueT aManH Kapga maBag (6o3op-HH3oMH xygTaH3HMmaBaHga acT).

• HoBo6acTa a3 Ba3tuaT cyptaTH a$3oumu MHKgopu nyn 6oag gouMH Ba MytTagun 6yga, 3-4% conoHapo TamKHn HaMoag.

Ta^pu6au ucTH^ogau cHecaTH MoHeTapuu MoHeTapucToH hmkoh Megux,ag, kh a3 HyKTau Ha3apu MytTagunrapgoHHH MaKpouKTucogH xynocaxpu 3apypH 6apoBapga maBaHg.

HcTH^ogau KoHcencuau MoHeTapucTH gap aK KaTop KHmBapxp HaTH^au Myc6aT HumoH gog, neKHH x,aHroMH ucTH^ogau gypygapo3 hh nopax,o x,onaTx,ou 6yxpoHupo 6a MueH oBapga, 6ohch ry3apum 6a gurap crpaTeraaxpH cHecaTH MoHeTapH rapgugaHg.

flap Mapxunau Myocupu TapaKKHeiH HKiHcogHeiH ^a^oHH HHciHiyxoH 6aHHanMHnanH, MacanaH Xa3HHau 6aHHanMHnanHH actop (XEA) gy MyHocuSaiH acocupo 6a cHecaTH MoHeTapH MyaHaH MeKyHag.

MyHocu6aTH aKyM gap aManH HaMygaHH cHecaTH MoHeTapuu 6o3gopaHga acoc e$Ta, gap mapouTH HoMytTagunuu actopu MunnH TaT6uK Kapga MemaBag, neKHH x,aHroMH 6a эtтнgon oBapgaHH cyptaTH TaBappyM gap caTXH Huc6aTaH nacTTap (to 6-7% gap aK con) hh ryHa nopaxp FaHpuMaKcagHoK x,Hco6uga MemaBaHg. flap xpnaTH oxupoH aManurapgoHHH cHecaTH MoHeTapuH 6o3gopaHga MeTaBoHag 6a Kox,um e 6o3gopuu pymgu HKTucogH ca6a6 rapgag. x^htomh Houn rapgugaH 6a эtтнgonн Ma3Kyp 6ohkx,oh MapKa3H MeTaBoHaHg Ba 6oag pymgu HKTucogupo 6a BocuTau TaT6uKH cHecaTH x,aBacMaHgrapgoHaHgu MoHeTapH x,aBacMaHg HaMoaHg. Ca6a6 gap oh acT, kh HKTucogueT 6oag capu BaKT BocHraxpu nynuu 3apypupo 6apou ry3apoHHgaHH x,uco6x,o 6aHHH arern-xpH HKTucogH gacTpac KyHag Ba aManueTxpH HHBecTHTcuoHHpo TaT6uK HaMoag.

MyHoc6aTH gyroMH XEA nem6uHH MeKyHag, kh a^3oumu nemHHxpgu nyn 6oag TaHx,o a3 x,hco6h 3axupax,oH co^H 6aHHanMunanH cypaT rupag. Eapo6apu hh a^3oumu noau nynH a3 x,hco6h gopouxpu co^H goxunH FaHpuMaKcagHoK Me6omag, 3epo oh hmkohh^th 6ohk^oh MapKa3upo gap co^au TaH3HMH 6o3opu nynuro Kap3H Maxgyg HaMyga, gap aMan pe^au coxTopu MoHeTapupo ^opH MeHaMoag, kh 6a ugopaKyHHH actopH Ha3gHK acT. flap nyHHH mapouT cuecaTH MoHeTapH, kh 6a KoHcencuau MoHeTapucTH acoc e^TaacT, x,aMnyH 6o3gopaHgau ucno^oTH coxTopH gap HKTucogueT 6apoMag MeKyHag, kh nem a3 xaMa 6o BacetmaBHH

истеъмолоти дохилй ва кодишёбии вобастагии рушди иктисодй аз вазъияти бозордои беруна алокаманд мебошад [3, с.39]. Дар ин чода академик Радимов Р.К. чунин ибрози акида менамоянд: "Сиёсати монетарии дар Чумдурии Точикистон амалигардидаистода, то дол ба консепсияи мактаби монетаристй такя мекунад, ки он бештар барои кишвардои тараккикарда хос буда, барои тараккиёти иктисодии чумдурй омили далкунанда намебошад. Бо ибораи дигар дар Точикистон аз аввали амалигардонии барномадои дигаргунсозии иктисодй сиёсати монетарии ба хусусиятдои иктисодиёти мамлакат мутобик набуда амалй карда мешавад. Аз дамин сабаб дарачаи истифодабарии захирадои табий ва инсонй, иктидори истедсолй дар сатди паст карор дорад" [10, с.520].

Дар заминаи омузиш ва тадлили назариявии консепсиядои асосии сиёсати монетарй ба хулосадои зерин омадан мумкин аст:

• Дар тачрибаи чадонй консепсиядои гуногуни сиёсати монетарй татбики худро ёфтаанд. Гуногуншаклии муносибатдои консептуалй, пеш аз дама бо сатди гуногуни инкишофи чараёндои ичтимой-иктисодй алокаманд буда, имконият медиданд, ки муносибати мувофик ва дуруст вобаста ба шароити иктисодиёти миллй интихоб карда шаванд.

• Интихоби асоси консептуалии сиёсати монетарии амалишаванда аз бисёр омилдо ва шароитдо, пеш аз дама аз меъёри таваррум, сатди бекорй, мудити инвеститсионй, курби асъори миллй, сатди мизони фоиз, долати тавозуни пардохт вобастагй дорад. Баробари тагйирёбии шароитдои ичтимой-иктисодй заминадои консептуалии сиёсати монетарй низ дигаргун мешаванд.

Дар амалй гардонидани сиёсати монетарй дар шароити кунунй Чумдурии Точикистон бояд тамоми тачрибаи чадониро ба назар гирад ва ин ё он мукаррароти назариявиро бо назардошти шароити вокеии ичтимой-иктисодй мавриди истифода карор дидад. Максади асосии сиёсати монетарй дар тули давраи ислодоти бозорй дар Чумдурии Точикистон паст намудани сатди таваррум мебошад. Бонки миллии Точикистон таваррумро муаммои ягонаи тараккиёти иктисодиёт медисобад. Бинобар ин ба усулдои монетарии мубориза бар зидди таваррум афзалият дода мешавад. Дар Чумдурии Точикистон таваррум на тандо хислати монетарй дорад. Маддуд намудани микдори пул, сатди баланди мизони бозтамвил ва меъёри захиракунии датмй имкон намедидад, ки номутаносибии дар содадои иктисодиёти миллии Чумдурии Точикистон ба миён омадаро ислод намоем. Дар Чумдурии Точикистон байни бахшдои молиявй ва вокей тафрика ба назар мерасад. Дар натича дамаи ин чорабинидои ба принсипдои консепсияи монетаристй асосёфта ба афзоиши фаъолнокии инвеститсионй дар иктисодиёти миллй мусоидат намекунанд. Ба фикри мо ладзаи даст кашидан аз принсипдои монетаризм ва пеш гирифтани сиёсати монетарии давасмандгардонии инвеститсиядо, тавсеаи истедсолот фаро расидааст, ки дар амал метавонад сатди таваррумро кодиш дидад ва ба амалисозии дадафи чоруми миллй -саноатикунонии босуръати кишвар мусоидат намояд.

Пайнавишт:

1. Friedman M. The Optimum Quantity of Money / M. Friedman // The Optimum Quantity of Money and other Essays. - Chicago: Aldine publishing company.-1969. - 106p.

2. Кейнс Дж.М. Общая теория занятости процента и денег. - Москва: Гелиос АРВ, 1999. - 352 с.

3. Макаров С.М., Осколкова Н.С. Теоретические аспекты системы денежно-кредитного регулирования экономики // Финансы и кредит. - 2013. - № 27 (555). - С. 37-46.

4. Моисеев С.Р. Контроль за движением капитала: концепция экономической политики//Бизнес и банки. - 2005. - № 13.- С.1-3.

5. Пашковский B.C. Активизация денежно-кредитной политики //Бизнес и банки. -2004.- №15.- С. 1-11.

6. Самуэльсон П. Основы экономического анализа. - Москва: Наука, 2004. - 295 с.

7. Хансен Э. Денежная теория и финансовая политика. - Москва: Дело, 2006. - 312 с.

8. Hume D. Of money (маводи электорони) рецаи дастраси: https://www.csus.edu/indiv/c/chalmersk/ECON101SP09/HumeOfMoney. pdf.

9. Фишер И. Покупательная сила денег / маводи электорони /рецаи дастраси: http://siriostudent.narod.ru/MSMD.pdf

10. Рахимов Р.К. Пролемы развития переходной экономики Республики Таджикистан. -Душанбе: ООО «Торус», 2012. - 812 с.

Reference Literature:

1. Friedman M. The Optimum Quantity of Money / M. Friedman // The Optimum Quantity of Money and other essays. - Chicago: Aldine publishing company.-1969. - 106p.

2. Keynes Dj. M. General Theory ofPercent and Money Employment- Moscow: Gelios APB, 1999. -352 pp.

3. Makarov S.M , Oskolkova N.S Theoretical Aspects of the System of Monetary-Crediting Regulation of Economy // Finances and Credit. - 2013, № 27 (555) - pp. 37- 46

4. Moiseyev S.R. Control over Capital Movement: Conception of Economic Policy // Business and Banks. - 2005, №13 - pp. 1-3

5. Pashkovsky V.S . Activization of Monetary-Crediting Politics / Business and Banks. - 2004, №15 - pp. 1-11

6. Samuelson P. The Grounds of Economic Analysis. - Moscow: Science, 2004. - 295pp.

7. Hansen E. Monetary Theory and Financial Politics. - Moscow: Business, 2006. - 312pp.

8. Hume D. Of Money (electronic resource) Regime of availability: https://www.csus.edu/indiv/c/chalmersk/ECON101SP09/HumeOfMoney. pdf.

9. Fisher I. Purchasing Power of Money // electronic resource // Regime of availability: http://siriostudent.narod.ru/MSMD.pdf

10. Rakhimov R.K. The Problems of Transitive Economy Development in Tajikistan Republic. -Dushanbe: "Torus" Assoc. LTD., 2012.-812pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.