Научная статья на тему 'МУНК - НОВЫЙ МОНЕТНЫЙ ДВОР ЭПОХИ САМАНИДОВ'

МУНК - НОВЫЙ МОНЕТНЫЙ ДВОР ЭПОХИ САМАНИДОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
99
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМАНИДЫ / КУЛЯБСКИЙ КЛАД / МОНЕТНОЕ ДЕЛО / ДИНАР / ДИРАМ / ФАЛС / КЛАССИФИКАЦИЯ МОНЕТНЫХ ДВОРОВ / АНДАРОБА / АНДИЧАРОГ / БАЛХ / ВАХШ / ИЛАК / НИШАПУР / БУХАРА / САМАРКАНД / СОГД / ХАТЛОН / НОВЫЙ МОНЕТНЫЙ ДВОР / МУНК / БАНИДЖУРИДИ / ХОРИС ИБН АСАД / ИСМАИЛ ИБН АХМАД / ФОНД ПЕЛЛИНГА / ТЮБИНГЕНСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ / ГЕРМАНИЯ / Д. Х. ФРЭН / М. Е. МАССОН / Е. А. ДАВИДОВИЧ / М. БОГБЕДИ / А. АКИЛИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдували Шарифзода

Данная статья посвящена деятельности монетные дворов саманидского периода. В результате исследования арабских и персидских письменных источников, научной литературы, научных интернет-сайтов и монет автором составлен полный список монетных дворов Саманидов. Автору удалось определить 71 саманидских монетных дворов, но он считает что это не окончательное количество саманидских монетных дворов. В будущем возможно открытие новых монетных дворов этого государства. Монетные дворы Саманидов чеканили динары, дирхемы и фелсы. Саманиды не всегда следовали требованиям исламских законов при чеканке монет. Некоторые монеты Саманидов, подобно монетам Тахиридов, имеют изображение царя-амира, другие были украшены эпиграфическим, растительным и геометрическим орнаментом. Саманидские монетные дворы можно разделить на общегосударственные, региональные и городские. Европейские научные центры играют значительную роль в сборе и исследовании саманидских монет. В конце 2022 года фонд Pelling-Zarnitz-Stiftunq передал 36 монет Исламскому нумизматическому исследовательскому центру Тюбингенского университета в Германии (Forschungsstelle für Islamic Numismatik der Universität Tübingen) в качестве постоянного займа. Из этих монет фотографии одной монеты с пояснительным текстом была размещена на сайте этого центра. Автор этой статьи исследовал этот материал, прочитал и перевел его арабские надписи. Эта монета была отчеканена в 284 хиджри/898 г. в Мунке, который был одним из развитых городов Хатлонской области. Монетный двор Мунка не был известен миру до 2023 года. Этот монетный двор нельзя назвать саманидским, потому что в тексте его монет не упоминается саманидский эмир. В этом году (284 х.) Хатлон еще не был завоеван Саманидами. Отсюда следует, что до завоевания Мунка саманидами там чеканились местные монеты, и монетный двор Мунка действовал независимо от них. Обнаруженная монета Мунка в Германии, если она дейстивительно была обнаружена в Европе, свидетельствует о том, что Мунк активно участвовал во внешной торговле.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUNK - THE NEW MINT OF THE SAMANIDS ERA

This article is devoted to the activities of mints Samanids era. As a result of the study of arabic and persian written sources, scientific literature, scientific Internet sites and coins, the author compiled a complete list of Samanid mints. The author managed to identify 71 Samanid mints, but he believes that this is not the final number of Samanid mints. In the future, it is possible to open new mints of this state. Mints of the Samanids minted dinars, dirhams and falses. The Samanids did not always follow the requirements of Islamic laws when minting coins. Some coins of the Samanids, like the coins of the Tahirids, have the image of the king-amir, others were decorated with epigraphic, floral and geometric ornaments. Samanid mints can be divided into national, regional and city. European research centers play a significant role in the collection and study of Samanid coins. At the end of 2022, the Pelling-Zarnitz-Stiftunq Foundation donated 36 coins to the Islamic Numismatic Research Center of the University of Tübingen in Germany (Forschungsstelle für Islamic Numismatik der Universität Tübingen) as a permanent loan. Of these coins, photographs of one coin with explanatory text was posted on the website of this center. The author of this article researched this material, read and translated its arabic inscriptions. This coin was minted in 284/898 in Munk, which was one of the developed cities of Khatlon region. The Munk mint was not knowen to the world until 2023. This coinage cannot be called Samanid, because the text of its coins does not mention the Samanid emir. This year (284) Khatlon has not yet been conquered by the Samanids. It follows that before the conquest of Munk by the Samanids, local coins were minted there and Munk's mint operated independently of them. The discovered coin of Munk in Germany, if indeed it was found in Europe, is evidence that Munk was actively involved in foreign trade.

Текст научной работы на тему «МУНК - НОВЫЙ МОНЕТНЫЙ ДВОР ЭПОХИ САМАНИДОВ»

УДК - 373

MyHK - ЗAPPOБXOHAИ НАВИ 3AMO^ COMOHИЁH

ШAPИФЗOДA А. К.,

Института: тaъpиx, бocтoншинocй вa мapдyмшинocии бa нoми А. Дoниш

Яке a3 мyxимтapин мacъaлaxoи тaxк,ик,и тaъpиxи Coмoниён бa фaъoлияти cиккaзaнй вa Koprox^ cиккaбapopй - меxкaдaxo, зappoбxoнaxo, capoи диpaмxo вa диpaмcapoxo xaмбacтaгии зич дopaд. 3epo pyшд вa тaнзими фaъoлияти шкга-xo^xo пеш a3 xaмa a3 пешpaфти иктишд вa иктидopи xap як дaвлaт дapaк ме-диxaд. Myтaaccифoнa, дap capчaшмaxoи xaттй вa aдaбиёти илмй дoиp бa чи-гyнaгии фaъoлияти зappoбxoнaxoи coмoнй вa теxникaи иcтеxcoли шк^ иттилoи кoфй мaвчyд неcт. To ^е бa мo мaълyм acr, мaшxypтapин oлимoни cиккaшинoc, a3 чyмлa Д. X. Фpен, П. Caвелев, В. Гpигopев, Tизенxayзен, Mapкoв, Леpx, В. Бapтoлд, P. Фacмеp, M. Е. Macco^ Бикoв вa Е. А. Дaвидoвич бештap бa тaвpи cиккaзaнй иcтеxcoл шyдaни cиккaxoи coмoниpo бappacй вa тaxкик нaмyдaaнд. Гyзaштa a3 ин, a3 тaxк,ик,и aдaбиёти cиккaшинocии шypaвй бapмеoяд, ки гашф, тaxкик вa 4on шyдaни бoзёфти нoдиp - кoлaби cиккapезии coмoнй a3 мaдди тaвaччyxи aкcapи cиккaшинocoни шypaвй вa дaвpaи пacoшypaвй, a3 чyмлa oлимoни Toчикиcтoн дyp мoндaacт. ran capи ин меpaвaд, ки oлими мaшxyp вa пaжyxaндaи Aфpocиёби Caмapкaнд В. Вяткин coли 1927 дap xapoбaxoи Aфpocиёб зappoбxoнaи Coмoниён вa кoлaби cиккapезии coмoниpo гашф вa 4on нaмyдa буд ^кш 1). Ин дap xoле буд, ки a3 дигap мapкaзxoи бyзypгтapини ™^opa™ вa шкга-бapopии Coмoниён - Бaлx, Бyxopo, 4o4, Hишoпyp вa Myxaммaдия бocтoнши-нocoн бoкимoндaи зappoбxoнaxoи coмoниpo кaшф нaкapдa бyдaнд. В. Вяткин КOлaби мaзкyppo тaxкик нaмyдa, кaтибaxoи oнpo xoндa, мyшaxxac нaмyд, ки ин КOлaби диpxaмxoи Caмapкaнди coли 287 x. К. Axмaд ибни Иcмoил мебoшaд [1,75]. Ч^иб ин буд, ки дap мaтни кoлaби диpxaмxo вoжaи «3yp^a» - «зaдa шуд» мaвчyд буд. Дap умум ин кaшфиёти В. Вяткин бapoи илми cиккaшинocй чунин apзиш дoшт:

1.Kaшфи нaxycтини бoкимoндaи зappoбxoнaи coмoнй дap дунё;

2.Oшкop шyдaни poxи дуюми иcтеxcoли cиккaxoи coмoнй - cиккapезй;

3.Maълyм шyдaни ин, ки вoжaи яъне «зaдa шуд» дap cиккaxoи coмoнй xaмaвaкт мaънoи 6O ycyли cиккaзaнй иcтеxcoл шyдaни oнxopo нaдopaд.

Аз тахкики сарчашмахои форсй-точикй ва арабии ба мо дастрас бармеояд, ки дар онхо доир ба чугрофияи сиккахонахои Сомониён ва чигунагии танзими фаъолияти онхо иттилои хеле кам мавчуд аст. Аз чумла Истахрии Форсй мав-чудияти конхои тилло ва нукраи Илокро ёдрас шуда, зикр мекунад, ки " J J л^а^л^^ VI ^ «Ва дар Мовароуннахр ба чуз Самарканд ва

Тункат сиккахона нест» [2,333]. Муаллифи «Х,удуду-л-олам» ду сиккахонаи Сомониён - Андароба ва Болоёнро зикр кардааст. Тибки иттилои «Х,удуду-у-олам» нукраи аз конхои Панчхир ва Чорёна истихрочшударо ба Андораба оварда, дар зарробхонаи он дирам мезаданд [3,100]. Албатта, ин дар Панчхир (Панчшери имруза) зарб шудани дирхамхои сомониро истисно намекунад ва дирхамхои сомонии зарби Панчхир хануз дар асри XIX маълум буданд. Ин муаллифи гумном Болоёнро шахрак номида, зарробхонаи онро «сарои дирам задан» зикр мекунад [3,114].

Бояд хотиррасон кард, ки номи ин зарробхона дар сарчашмахои хаттй вобаста ба тарзи гузоштани нуктахо дар харфхо яксон навишта намешавад. Дурустии иттилои «Х,удуду-л-олам»-ро доир ба зарробхонаи Болоён баъзе аз сиккашиносони машхур кабул надоранд [4, 47]. Муаллифи ин сатрхо хам иброз намуда буд, ки то имруз сиккаи зарби Болоён (Ёлопон, Полоён) кашф нашудааст [5,81]. Ибни Хдвкал дар бахши «Бинкат»-и боби «Мовароуннахр»-и китоби «Су-рату-л-арз» доир ба зарробхонахои Сомониён, ки у «дору-з-зарб»-ашон меномад, иттилои хеле мухим додааст. У дар ин бахш монанди Истахрй мавчудияти конхои тилло ва нукраро дар куххои Илок тавсиф карда, сипас менависад, ки « J

.ц^а. ¿л ^ Ц^а j яъне «Ва дар Илок сиккахонае хаст,

ки сиккахои тилло ва нукра мебарорад ва дар он чо пулхои сершумори харду намуд якчоя гардиш мекунанд» [6,418].

Чи тавре мебинем, Ибни Х,авкал дар ин чо ба таври мушаххас доир ба сиккахои тиллой - ва сиккахои нукрагй - JJJ иттилоъ дода, гардиши ин ду навъи сиккаро низ таъкид намудааст. Дар идомаи ин матлаб мавсуф менависад, ки ^¿5 j -^а J j V! Jb «Ва дар Мовароуннахр ба чуз дар

Бухоро ва Самарканд ва Илок сиккахона нест» [6,418].

Дар баъзе нусхахои ин асар аввал Самарканд, сипас Бухоро ва Илок зикр шудааст. Дар аввал зохиран чунин ба назар мерасад, ки Ибни Х,авкал бар он таъкид кардааст, ки дар замони Сомониён дар Мовароуннахр хамагй се сикка-хона - Самарканд, Бухоро ва Илок вучуд дорад. У хатто зарробхонаи Шошро, ки аз зарробхонаи Бухоро бештар фаъол буд, ном намебарад. Х,арчанд баррасии муфассали ин иттилои сарчашмахои хаттй аз доираи мавзуи маколаи мо берун аст, ин чо хаминро ёдрас мешавем, ки суханони таъкидии Истахрй ва Ибни Х,авкал доир ба теъдоди зарробхонахои сомонии Мовароуннахр бар хилофи маводи сиккашиносй мебошад. Зеро то имруз шумори зиёди зарробхонахои сомонии Мовароуннахр кашф шудаанд.

Сомониён дар сикказанй на хамеша талаботи конунхои исломиро риоя менамуданд. Дар баъзе сиккахои сомонй мисли сиккахои тохирй тасвири шох ба назар мерасад. Баъзе сиккахои сомонй бо истифода аз накшхои эпиграфй, наботй, хандасй оро дода мешуданд.

Бояд кайд кард, ки классикони сиккашиносии исломии Аврупо ва Россия (аз О. Тихсен то М. Е. Массон) доир ба зарробхонахои сомонй асари чудогона таълиф накардаанд. Соли 1819 Х. Френ дирхами сомонии зарбхонаи Роштро кашф карда, доир ба чугрофияи Рошт аз сарчашмахои хаттй иктибоси муфассал

меopaд вa тaвaccyти ин дoиp бa зappoбxoнaи Poшт иттилoи бештap медиxaд. Coли 1821 aкaдемик Фpен дap феxpиcти тaxиякapдaи xyд зиёдa a3 20 зappoбxoнaи дигapи Coмoниён - Aндapoбa, Axc^a^ Бaдaxшoн, Бaлx, Бинкет, Биёp, Бyxopo, Mapв, Maъдин, Myxaммaдия, Hacpoбoд, Hишoпyp, naH^xMp, Caмapкaнд, Taгoмa, Tиpмиз, Тункет, Шoш, Xyттaл, X^po^ Фapгoнa вa Фapoxpo зикp менaмoяд.

Coли 1953 acocгyзopи cиккaшинocии Ocиёи Mиёнa M. E. Maccoн иттилoи Иcтaxpй, Ибни Хдвадл вa мyaллифи «X,yдyдy-л-oлaм»-po дoиp бa зappoбxoнaxoи acpxoи IX-X бappacй кapдa, зappoбxoнaxopo 6o тaкя бa мyoмилoти пулии Aббocиён бa œ rypyx ё cе дapaчa: yмyмидaвлaтй, минтaкaвй вa шaxpй чyдo менaмoяд [4,77].

Aммo ин тaxкикoти y дap Иттиxoди Шypaвй идoмa вa тaкмил дoдa нaшyд. Бa ин нишх нaкapдa, кaшфи raH^MHaxoM cиккaxoи coмoнй имкoният дoд, ки бaъзе зappoбxoнaxoи нoмaълyми Coмoниёнpo oлимoни шypaвй oшкop нaмoянд. Чyнoнчи coли 1967 a3 шaxpи Caмapкaнд 125 фaлcи coмoнй бoзёфт мешaвaнд вa acocгyзopи cиккaшинocии To^mmctoh E. А. Дaвидoвич дap тapкиби ин ган^ита ду фaлcи зappoбxoнaи нaви Coмoниён-Бopoбpo гашф мекyнaд [7,124]. Тибки тaxкики y ду фaлcи coмoнии ин ган^ита coли 310 Х.К./922-23 6o aмpи Hacpи II ибни Axмaд дap Бopoб- mUW зapб шyдa буд. Дap kmcmm шapкии Бopoб ^фи^б ^o^Mp буд, ки oнpo Hyx ибни Acaд ибни Coмoнxyдoт шли 225 Х.К./839-40 зaбт менaмoяд [8,526]. Бopoб ё Пopoб xaмoн Фopoб acт, ки зoдгoxи Aбyнacpи Фopoбиpo бaъзе a3 oлимoн бa oн мaнcyб медoнaнд. Бopoб вa №фи^б дap capчaшмaxoи зaмoни Coмoниён вa бaъд a3 oнxo зикp шyдaaнд, ки ин 4o мo a3 бappacии чигyнaгии oн xyддopй менaмoем. Myxим ин acт, ки дap ду зappoбxoнaи Coмoниён - Бopoб вa ^фи^б, ки дap худуди имpyзaи Кaзoкиcтoн чoйгиpaнд, cиккa мебapoвapдaнд.

Aкaдемик H. Hеъмaтoв 6o итти^ бa acapxoи M. E. MaccoH, E. A. Дaвидoвич вa M. H. Федpoв зappoбxoнaxoи Coмoниёнpo бa yмyмидaвлaтй вa мaxaллй чyдo кapдaacт [9,98]. Дap китoби aкaдемии «To^^o^-M Б. Faфypoв дoиp бa фaъoлияти зappoбxoнaxoи Coмoниён xapфе неcт [10, 360-363]. Г. Чaпapидзе зappoбxoнaи дигapи Coмoниёнpo 6o kohm Зебaк (3aбaк) нoмбap мекyнaд, ки oн дap acapxoи Э. Зaмбayp вa Г. К. Maräc зикp нaшyдa буд [11, 81]. Ш. Kaмoлиддинoв вoбacтa бa 4om тaчoвyди шaxpxoи Cyгд вa Toxapиcтoн дap тaкя бa aдaбиёти cиккaшинocй бaъзе зappoбxoнaxoи CoMoHMëH, a3 чyмлa, CaMaHroHpo зикp менaмoяд [12, 316].

Д. Дoвyтoв дap чилди дуюми «Иcтopия тaджикcкoгo нapoдa» (4onM coли 1996) шyмopaи зappoбxoнaxoи comohmpo 26 aдaд гyфтa, 18-тои oHxopo бa Xypo-coh мaнcyб дoниcтaacт [13,393]. Дap cypaте ки шли 1904 O. Koдpингтoн вa coли 1968 Э. Зaмбayp зиёдa a3 40 aдaд зappoбxoнaи comohmpo мyaйян нaмyдa бyдaнд. Аз oлимoни Эpoн Myxaммaд Ho^ï 47 зappoбxoнaxoи comohmpo дap тaкя бa тaxк,ик,oти Г. К. Maйлc hom мебapaд [14, 598]. M. Бoгбедй - oлими шyxpaти чaxoнидoштa зиёдa aз 50 aдaд зappoбxoнaи comohï, xo^mohm мaxaллй вa мyддaиёни xoкимияти дaвpaи CoMoHMëHpo шapxy эзox дoдa, a^M aкcapи cиккaxoи ин зappoбxoнaxopo 4on нaмyдaacт [15, 270-461].

Coли 1377 x. ш. дap шaxpи Tеxpoн китoби «Дopy-з-зapбxoи иcлoмй дap Эpoн» бa 4on меpacaд, ки oHpo A. Акилй дap acocM acapM Э. Зaмбayp тaълиф гамуд вa дap oh 54 зappoбxoнaи comohï зикp шyдaacт. Аз ин шyмop зappoбxoнaxoи comohï xaMarï чopтoaш - Aндичapoг, Xyттaл, Xyчaнд вa Уcpyшaнa дap To^M^crem ^o^Mp бyдaнд. X,apчaнд Д. Дoвyдй дap Baxш cиккa зaдaни CoMoHMëHpo инкop мекутад, aMMo coли 2016 бoз як зappoбxoнaи нaви CoMoHMëH - Baxш aз ^к^итаи

Кулоб кашф шуд [16,180]. Сиккашиносони рус В. Кулешов ва В. Калинин соли 2017 аз фонди нумизматии Эрмитажи давлатии Русия зарробхонаи нави Сомониён-Куводиёнро (¿Ь^) кашф карданд [17, 59]. Мутаассифона, ин ду олими Русия ба сиркат род дода, аз чониби муаллифи ин сатрдо дар Точикистон кашф шудани дирдамдои сомонии Вахш ва Сугдро зикр накарданд [17,60]. Соли 2022 дар Русия китоби «Каталог саманидских дирхамов 279-394 гг.х.» ба чоп мерасад. Муаллифон А. Колосов ва А. Калинин дар ин асарашон дирдамдои 36 зарробхонаи Сомониён, аз чумла дирдамдои Вахш ва Сугдро дар асоси дастоварддои сиккашиносии Точикистон зикр намуданд [18, XXП-XXV]. Аммо акси дирдамдои зарробхонаи Вахш ва Сугд, ки барои сиккашиносй мудим мебошанд, дар ин асар чоп нашуданд. Акси дирдами сомонии зарробхонаи Вахш бори аввал соли 2017 ва дирдамдои сомонии зарробхонаи Сугд соли 2019 дар Точикистон руйи чопро дида буданд [19, 223-259].

Боиси таъкид аст, ки зарробхонаи сомонии Сугд то ин вакт маълум буд, аммо бори аввал акси дирдамдои сомонии Сугд дар Точикистон чоп мешавад, ки ин барои сиккашиносй хеле мудим мебошад. Дар умум, дар натичаи омузиши адабиёти илмй ва маводи нумизматии то соли 2023 ба-дастомада аз чониби муаллифи ин сатрдо номгуи 71 зарробхонаи Сомониён ба таври зерин тадия шуд:

ЗАРРОБХОНАХОИ СОМОНИЁН

№ Зарробхона Зарробхона Зарробхона № Зарробхона

1 Андароба 9 Зомин 7 Насробод 55 Фаргона

2 Андичарог 0 Исбичоб 8 Нишопур 56 Фарин

3 Аскар 1 Карч 9 Омул 57 Фарод

4 Аскари Панчдир 2 Куводиён 0 Панчдир 58 Форс

5 Астаробод 3 Казвин 1 Пороб (Бороб) 59 Хучанд

6 Ахсикат 4 Каристон 2 Рошт 60 Хуст

7 Бадахшон 5 Куббо 3 Сагониён 61 Хуттал

8 Балад 6 Кум 4 Самарканд 62 Хатлон

9 Балх 7 Марв 5 Сародики Кишм 63 Хамадон

10 Биёр 8 Маргенон 6 Самангон 64 Фарвон

11 Бинкат 9 Маъдин 7 Сова 65 Хирот

12 Бомиён 0 Маъдини Панчдир 8 Сугд 66 Чирм (Ч,урм)

13 Бурчи ^ишм 1 Маъдини Сугд 9 Тагома 67 Чарёб Чарёба

14 Бухоро 2 Маъдини Чдрбия 0 Тирмиз 68 Чурчония

15 Вахш 3 Маъдини Шош 1 Тойикон 69 Шероз

16 Базна 4 Маъдини Хуттал 2 Тункат 70 Шош

17 Гарчистон 5 Моду-л-Басра 3 Узганд 71 Юмгон

18 Гургон 6 Навкати Илок 4 Усрушана

Аз 71 зарробхонаи дар чадвали боло зикршуда, 10-тои он: Андичарог, Вахш, Кабодиён, Маъдини Хуттал, Зомин, Рошт, Хатлон, Хуттал, Хучанд ва Усрушана дар дудуди Точикистон чойгир мебошанд. Аз 10 зарробхонаи дар боло зикршуда 6 - тоаш дар вилояти Хатлон мавчуд буданд ва маълум аст, ки Хатлон яке аз вилоятдои рушднамуда бо теъдоди зиёди шадрдо дар замони Сомониён буд. Яке аз он шадрдои машдури Хатлон Мунк мебошад. Дар сарчашмадои хаттй доир ба Мунк иттилои гуногун мавчуд аст. Ин чо даминро ёдрас мешавем, ки Мункро муаллифони асри Х дар Мовароуннадр чо намуда, онро шадрак гуфта, аммо зикр карданд, ки Мунк аз пойтахти Хатлон-Хулбук бузургтар мебошад. Вобаста ба ин чунин савол ба вучуд меояд, ки шадри Мунк дар кучо чойгир буд? Оё Мунк умуман зарробхона дошт ва сиккадои сомонии Мунк то имруз кашф шуданд ё не? Масъалаи якум дар нимаи аввали асри ХХ далли худро меёбад. То ин вакт

^oKrupmaBHH maxpu MyHKpo B. ToMameK [20,128], B. Eapraig [21,555] Ba E. Fa^ypoB [10,307] 6a umTu6ox Ea^yBOH goHHCTaHg. ammo A. M. Ee^eHHTCKHH coM 1946 gap acocu TaxKHKH capnamMaxou xarrn, na^yxumu TonoHHMH Ba xa^pueTH 60CT0HmHH0CH MyaHaH Kapg, kh 60KHM0Hgax0H maxpu MyHK Ha gap Ea^yBOH, 6a^KH gap Hoxuau XoBa^HHr ^oHrup acT [20,128-129]. ffloucrau TatKug acT, kh Kace 6exTap a3 A. Ee^eHHTCKHH ^yrpo^uau Tatpuxuu XaraoHpo TaxKHK HaKapgaacT [22,109-127]. MaBcy^ gap coxhih gapeu 06h Ma30p, gap Ha3guKHH MapKa3H Hoxuau XoBa^HHr (gexaxou XoHaKox Ba fflaxpu MuHr) 60KHM0Hgax0H maxpu MyHKpo Kam^ Ba TaxKHK MeHaMoag Ba TatKug MeKyHag, kh gap Ea^yBOH xapo6axou nyHHH maxp MaB^yg HecT. A. Ee^eHHTCKHH hc6ot HaMyg, kh gap xaKHKaT MyHK aKe a3 maxpxou MyTapaKKHH 3aM0HH C0M0HHeH 6ygaacT.

Mactarnu gyroM, atHe 3appo6xoHau comohh gomTaH e HagomTaHH MyHK to KyHyH xarau xygpo Hae^TaacT Ba to HMpy3 a3 6aHHH cagxo xa30p CHKKaxou comohh CHKKau 3ap6u MyHK 60 3HKpu aMupu Comohh Kam$ HamygaacT. A3 hh ^oct, kh mo gap ^agBa^H 60.ro gap 6aHHH 71 3appo6xoHau 3aM0HH C0M0HHeH MyHKpo 3HKp HaKapgeM. Ammo aK xogucau a^u6, kh gap O^moh 6a ByKyt OMag, hh Ba3tpo TarHup gog. ran capu hh acT, kh gap oxupu co^h 2022 $0Hgu ne.rahhr (Pellmg-Zarnitz-Stiftunq) 6a MapKa3H TaxKHKOTHH CHKKamuHOCHH hotomhh floHHmroxu Tro6uHreHH O^moh (Forschungsstelle für Islamische Numismatik der Universität Tübingen) 36 CHKKapo xaMHyH aMOHaTH a6agH Mecynopag. MapKa3H Ma3Kyp gap 6axmu C0M0HaH э^eктpоннam, kh «CuKKau mox» hom gopag, aHBapu co^h 2023 aKCH gy Tapa^H aK gupxaMpo 60 mapxu oh, aMMO 6e OBapgaHH MaTHH KaTu6axo Ba Tap^yMau ohxo non MeHaMoag. Mya^H^H MaTHH TaB3ex0TH hh3 gap C0M0Ha 3HKp HamygaacT. Eo HCTH^oga a3 gy aKCH coMOHau Ma3Kyp KaTu6axou CHKKau Ma3Kyppo 6appacH MeHaMoeM (aKcxou 2 Ba 3). flap MapKa3H pyu CHKKa " j ^j^l v s^-j vi v

•^l" (HecT xygoe 6a ^y3 amox, aroHa acT y Ba HecT xaMCOHe ypo. Xppuc h6hh Acag), gap xomuau oh " j^ ö^ j ¿)jl ^ajaji lia M ^ " (Ea homh A.mox 3aga myg hh gupxaM gap MyHK (co^h gycagy xamTogy nop).

Th6kh Ma3MyHH KaTu6axo hh gupxaM co^h 284 x.K./897-898 60 aMpu Xppuc h6hh Acag gap 3appo6xoHau MyHK 6ap0Bapga mygaacT. flap MapKa3H Tapa^H gurapu gupxaM "^w .v^'w^l M jj^j aä^" (MyxaMMag ^upucTogau xygocT. A^-MytTa3ug 6hmox) Ba gap xomuau oh MaTHH Ma3MyHH gHHH gomTa MaB^yg Me6omag. KaTu6ax0H hh gupxaM naHg BH^arH gopag. ^KyM, 6axme a3 xap^xo Ba BO^axo cyga Ba hoxoho mygaHg, kh ohxo a3 pyHu MaTHH KaTu6axou gurap 6ap^apop mygaHg. flyroM, gap KaTu6au xomuau pyu CHKKa MatMy^aH nem a3 paK,aMxo BO^au " Ba gap aBBa^H KaTu6au MapKa3H nymTH CHKKaxo BO^au (^h^^ox) HaBHmTa Memyg, aMMO hh BO^axo gap KaTu6au CHKKau Ma3Kyp HaBHmTa HamygaaHg. CeroM, gap hh gupxaM xa^H^au A66och - a^-MytTa3ug 6h^^ox 3HKp mygaacT, aMMO homh xe^ aKe a3 aMupoHH Comohh MaB^yg HecT.

Xppuc h6hh Acag kh 6yg, kh HOMam gap gupxaMH MyHKH XaraoH 3HKp mygaacT? ^aHy3 gap acpu XIX gap acocu htth^oh capnamMaxou xaTTH Ba CHKKaxo MyaHaH myga 6yg, kh ^opuc h6hh Acag h6hh Ehk HaMoaHgau cy^o^au 6yMHH EaHH^ypueHH XaT^OH Me6omag. flap ocopu 6at3e oihmohh xopu^ Ba goxm hh xoHagoH, kh xaHy3 nem a3 xy^yMH atpo6 gap XaraoH Ba aTpo^H oh xyKMpoHH MeKapgaHg, TypK 3HKp mygaaHg, kh hh MaB3yt a^6aTTa, 6axcu ^ygoroHapo TaK030 MeHaMoag. Ea xap xo^ TypK xoHgaHH EaHH^ypueH, kh homh hh xoHagoH gap capnamMaxou xaTTH 6a maK^xoH ryHoryH BOMexypag, acocu hjimh Hagopag.

Акнун бармегардем ба бадси дирдами Мунк. Дар ин дирдам номи докими Хатлон Хорис ибни Асад ва халифаи Аббосй ал-Муътазид зикр ёфтааст. Дирдами мазкур зарби соли 284 д.к. мебошад ва дар ин сол Исмоил ибни Адмади Сомонй амири Мовароуннадр буд. Вале номи у дар дирдами Мунк навишта нашудааст. Ба назар мерасад, ки дар соли 897/98 Мунк берун аз тобеияти Сомониён карор дошт ва Хорис ибни Асад онро мустакилона идора менамуд. Аммо ин муста-килияти Хатлон тибки маълумоти дирдамдои сомонй дер давом намекунад. Чунончи Д. Довутов, ки рисолаи докториаш ба мавзуи муомилоти пулии Хатлон бахшида шуда буд, дар асоси тадкикоти Рисплинг ба чунин хулоса меояд, ки Хатлон соли 292/905-906 аз чониби Исмоил ибни Адмад ба каламрави Сомониён дамрод карда мешавад. Баъди ин дам Хорис ибни Асад чун докими ниммустакили Хатлон дар тобеияти Сомониён бокй мемонад. Акнун Баничуриён Хатлонро аз номи Сомониён идора карда, дар сиккадояшон номи амири Сомониро зарб мекарданд ва хутбаро дам ба номи Сомониён мехонданд, ки ин ду далели муътамади ба Сомониён расман тобеъ шудани докимони Хатлонро дорад. Чунончи соли 2015 аз Точикистон дирдамдои зарби Хуттал ва Вахш бо зикри амири Сомонй ва докимони мадаллй - Хорис ибни Асад ва Чаъфар ибни Адмад гуфтаи болоро тасдик менамояд.

Аммо то имруз сиккаи сомонии зарби Мунк ба даст наомадааст ва маълум нест, ки зарробхонаи Мунк баъди аз тарафи Сомониён забт шудани Хатлон фаъолият мекард ё не. Дар доли дозир даминро гуфта метвонем, ки бо кашфи ин дирдами тавсифшуда дар чадон зарробхонаи нави Хатлон - зарробхонаи Мунк маълум мешавад, ки он дар асри IX, аниктараш то соли 284 д. к/898 дирдам меба-ровард ва ин аз иктидори иктисодии Хатлон ва докимияти сиёсии Баничуриён гуводй медидад.

Акси 2. Аверси дирдами Мунк. Акси 3. Реверси дирдами Мунк.

АДАБИЁТ

1.Вяткин В. Матрица и штамп из Самарканда//Известия Среднеазиатского комитета по делам музеев и охраны памятников старины, искусства и природы - Ташкент, В. I, 1926. С. 71-76.

2.Абуисдок Ибродим ибни Мудаммад ал-Форсй ал-Истахрй алмаъруф би -л-Кархй. Масолику-л-мамолик - Лидн, 1927 - 348 с.

3.Худуду-л-олам мина-л-машрик ила-л-магриб/Бо кушиши Манучедри Сутуда. - Тедрон,1983. -252 с.

4.Массон М. Е. Ахангеран. Археолого-топографический очерк, - Ташкент, 1953. - 143 с.

5.Шарифзода А. Инъикоси сикказанй ва муомилоти пулии Давлати Сомониён дар сарчашмадои хаттии арабй ва форсй-точикй//Муаррих-Душанбе, №1(22), 2022. - С. 69-88.

6.Абулкосим ибни Хавкал ан-Нусайбй. Сурату-л-арз. - Бейрут: Дору-л-мактабату-л-даёт, 1997, -432 с.

7.Давидович Е. А. Бараб - новый среднеазиатский монетный двор Саманидов и Ануштеги-нов//Письменные памятники Востока - Москва, 1972. - С. 124-129.

8.Бартольд В. В. Фараб//Сочинения. Работы по исторической географии - Москва, Т. III, 1965. С. 125-126.

9.Неъматов Н. Давлати Сомониён//Тарчумаи А. Валиев. - Душанбе, 1989. -304 с.

10.Гафуров Б. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история, - Москва, 1972. - 425 с.

11.Джапаридзе Г. Новые добавления к работе Э. Цамбаура «Die Münzprägungen Des Islams»// Эпиграфика Востока - Ленинград, 1984, - с. 80-83.

12.Камалиддинов Ш. Историческая география Южного Согда и Тохаристана по арабоязчным источникам IX- начала XIII вв. -Ташкент, 1996, - 534 с.

13.Довутов Д. Торговля и денежное обращение//История таджикского народа - Душанбе, Т.II, 1999. С. 384-397.

14.Ночй М. Фарданг ва тамаддуни исломй дар каламрави Сомониён/ Баргардони Л. Бойматов -Душанбе, 2011. - 1295 с.

15.Богбедй М. Сиккадои Эрон дар давраи исломй. Аз огоз то баромадани Салчукиён. - Тедрон, 1397 - 745 с.

16.Шарифзода А. К. Новый монетный двор Саманидов//Ахбори Осорхонаи миллии Точикистон - Душанбе, №2, 2017. С. 176-180.

17.Кулешев В., Калинин В. Новое в типологии саманидских дирхамов первого хронологического этапа//Девятнадцатая Всероссийская нумизматическая конференция. Великий Новгород, 18 -22 апреля 2017 г. Тезисы докладов и сообщений, - Москва, 2017. - 275 с.

18.Kolosov F., A. Kalinin. Catalogue of samanid dirhams - St. Petersburg-Moscow, 2022 - 446 p.

19.Шарифзода А. Ганчинаи Кулоб, - Душанбе, 2019, - 648 с.

20.Беленицкий А. М. Отчет о работе Вахшского отряда в 1946 г//Материалы и исследования по археологии СССР - Москва, Ленинград, №15, 1950. С. 129-139.

21.Бартольд В. В. Хутталь//Сочинения. Работы по исторической географии - Москва, Т. III, 1965. С. 555-557.

22.Беленицкий А. М. Историко-географический очерк Хутталя с древнейших времен до Х в. н.э.//Материалы и исследования по археологии СССР - Москва, Ленинград, №15, 1950. С. 109-127.

МУНК - ЗАРРОБХОНАИ НАВИ ЗАМОНИ СОМОНИЁН

Маколаи мазкур ба фаъолияти зарробхонадои Сомониён ва кашфи зарробхонаи нави асри Х бахшида шудааст. Муаллиф дар натичаи тадкики сарчашмадои хаттии арабй ва форсй, адабиёти илмй, сомонадои илмии интернетй ва сиккадо номгуйи комили зарробхонадои Сомониёнро тадия намудааст. Ба муаллиф муяссар шудааст, ки 71 зарробхонаи сомониро муайян намояд. Аммо ин микдори нидоии зарробхонадои сомонй нест ва дар оянда кашф шудани зарробхонадои нави Сомониён имконпазир аст. Дар зарробхонадои сомонй динор, дирдам ва фалс зарб мешуд. Сомониён дар сикказанй на дамеша талаботи конундои исломиро риоя менамуданд. Дар баъзе сиккадои сомонй мисли сиккадои тодирй тасвири шод ба назар мерасад. Баъзе сиккадои сомонй бо истифода аз накшдои эпиграфй, наботй, дандасй оро дода мешуданд. Зарробхонадои сомониро ба умумидавлатй, минтакавй ва шадрй чудо намудан мумкин аст.

Дар чамъоварй ва тадкики сиккадои сомонй марказдои илмии аврупой накши назаррас доранд. Дар охири соли 2022 фонди Пеллинг (Pelling-Zarnitz-Stiftunq) ба Маркази тадкикотии сиккаши-носии исломии Донишгоди Тюбингени Олмон (Forschungsstelle für Islamische Numismatik der Universität Tübingen) 36 сиккаро дамчун амонати абадй месупорад. Акси ду тарафи ин сикка бо матни тавзедотй дар сомонаи ин марказ чоп мешавад. Муаллифи ин макола маводи мазкурро тадкик карда, катибадои арабии онро хонда, тарчума кардааст. Сиккаи мазкур соли 284 д.к./898 дар Мунк, ки яке аз шадрдои тараккикардаи Хатлон мебошад, зарб шудааст. Зарробхонаи Мунк то соли 2023 дар чадон маълум набуд. Зарробхонаи Мунк дамзамони Сомониён аст, аммо уро сомонй гуфтан дуруст нест. Зеро дар матни он амири Сомонй зикр нашудааст ва дар ин сол Хатлон дануз аз чониби Сомониён забт нашуда буд. Аз ин маълум мешавад, ки то Мункро забт кардани Сомониён дар он чо зарробхонаи алодида сиккадои мадаллй мебаровард. Дар Олмон кашф шудани сиккаи Мунк, агар дар дакикат аз Аврупо ёфт шуда бошад, маънои онро дорад, ки Мунки Хатлон дар тичорати хоричй фаъолона иштирок менамуд.

Калидвожадо: Сомониён, Ганчинаи Кулоб, сикказанй, сиккарезй, динор, дирам, фалс, зарробхонадо, таснифи зарробхонадо, Андароба, Андичарог, Балх, Вахш, Илокк, Нишопур, Бухоро, Самарканд, Сугд, Хатлон, зарробхонаи нав, Мунк, Баничуриён, Х^орис ибни А сад, Исмоил ибни Адмад фонди Пеллинг, Донишгоди Тюбингени Олмон, Д. Х. Френ, М. Е. Массон, Е. А. Давидович, М. Богбедй, А. Акилй.

МУНК - НОВЫЙ МОНЕТНЫЙ ДВОР ЭПОХИ САМАНИДОВ

Данная статья посвящена деятельности монетные дворов саманидского периода. В результате исследования арабских и персидских письменных источников, научной литературы, научных

интернет-сайтов и монет автором составлен полный список монетных дворов Саманидов. Автору удалось определить 71 саманидских монетных дворов, но он считает что это не окончательное количество саманидских монетных дворов. В будущем возможно открытие новых монетных дворов этого государства. Монетные дворы Саманидов чеканили динары, дирхемы и фелсы. Саманиды не всегда следовали требованиям исламских законов при чеканке монет. Некоторые монеты Саманидов, подобно монетам Тахиридов, имеют изображение царя-амира, другие были украшены эпиграфическим, растительным и геометрическим орнаментом. Саманидские монетные дворы можно разделить на общегосудар-ственные, региональные и городские.

Европейские научные центры играют значительную роль в сборе и исследовании саманидских монет. В конце 2022 года фонд Pelling-Zarnitz-Stiftunq передал 36 монет Исламскому нумизматическому исследовательскому центру Тюбингенского университета в Германии (Forschungsstelle für Islamic Numismatik der Universität Tübingen) в качестве постоянного займа. Из этих монет фотографии одной монеты с пояснительным текстом была размещена на сайте этого центра.

Автор этой статьи исследовал этот материал, прочитал и перевел его арабские надписи. Эта монета была отчеканена в 284 хиджри/898 г. в Мунке, который был одним из развитых городов Хатлонской области. Монетный двор Мунка не был известен миру до 2023 года. Этот монетный двор нельзя назвать саманидским, потому что в тексте его монет не упоминается саманидский эмир. В этом году (284 х.) Хатлон еще не был завоеван Саманидами. Отсюда следует, что до завоевания Мунка саманидами там чеканились местные монеты, и монетный двор Мунка действовал независимо от них. Обнаруженная монета Мунка в Германии, если она дейстивительно была обнаружена в Европе, свидетельствует о том, что Мунк активно участвовал во внешной торговле.

Ключевые слова: Саманиды, Кулябский клад, монетное дело, динар, дирам, фалс, классификация монетных дворов, Андароба, Андичарог, Балх, Вахш, Илак, Нишапур, Бухара, Самарканд, Согд, Хатлон, новый монетный двор, Мунк, Баниджуриди, Хорис ибн Асад, Исмаил ибн Ахмад, Фонд Пеллинга, Тюбингенскийуниверситет, Германия, Д. Х. Фрэн, М. Е. Массон, Е. А. Давидович, М. Богбеди, А. Акили.

MUNK - THE NEW MINT OF THE SAMANIDS ERA

This article is devoted to the activities of mints Samanids era. As a result of the study of arabic and persian written sources, scientific literature, scientific Internet sites and coins, the author compiled a complete list of Samanid mints. The author managed to identify 71 Samanid mints, but he believes that this is not the final number of Samanid mints. In the future, it is possible to open new mints of this state. Mints of the Samanids minted dinars, dirhams and falses. The Samanids did not always follow the requirements of Islamic laws when minting coins. Some coins of the Samanids, like the coins of the Tahirids, have the image of the king-amir, others were decorated with epigraphic, floral and geometric ornaments. Samanid mints can be divided into national, regional and city. European research centers play a significant role in the collection and study of Samanid coins. At the end of 2022, the Pelling-Zarnitz-Stiftunq Foundation donated 36 coins to the Islamic Numismatic Research Center of the University of Tübingen in Germany (Forschungsstelle für Islamic Numismatik der Universität Tübingen) as a permanent loan. Of these coins, photographs of one coin with explanatory text was posted on the website of this center. The author of this article researched this material, read and translated its arabic inscriptions. This coin was minted in 284/898 in Munk, which was one of the developed cities of Khatlon region. The Munk mint was not knowen to the world until 2023. This coinage cannot be called Samanid, because the text of its coins does not mention the Samanid emir. This year (284) Khatlon has not yet been conquered by the Samanids. It follows that before the conquest of Munk by the Samanids, local coins were minted there and Munk's mint operated independently of them. The discovered coin of Munk in Germany, if indeed it was found in Europe, is evidence that Munk was actively involved in foreign trade.

Key words: Samanids, Kulob hoard, coinage, dinar, diram, fals, mints, classification of mints, Andaroba, Andicharog, Balkh, Vakhsh, Iloq, Nishopur, Bukhoro, Samarqand, Sogd, Khatlon, new mint, Munk, Banijurids, Horis ibn Asad, Ismoil ibn Ahmad, Pelling Foundation, University of Tübingen, Germany, D. Fran, M.E. Masson, E.A. Davidovich, M. Boghbedi, A. Aqili.

Сведения об авторе: Абдували Шарифзода - кандидат исторических наук, заведующий отделом истории науки и техники Института истории, археологии и этнографии им А. Дониша НАНТ. Tel.: 900-55-75-75. E-mail: abduvali05@mail.ru

Information about the author: Abduvali Sharifzoda-Candidate of Historical Sciences, Head of the Department of History of Science and Technology of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences. Tel.: 900-55-75-75. E-mail: abduvali05@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.