Научная статья на тему 'МУЛОҲАЗАЛАР АЛГЕБРАСИ БЎЛИМИНИ ТАКРОРЛАШДА ГРАФИК ОРГАНАЙЗЕР МЕТОДЛАРИ'

МУЛОҲАЗАЛАР АЛГЕБРАСИ БЎЛИМИНИ ТАКРОРЛАШДА ГРАФИК ОРГАНАЙЗЕР МЕТОДЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
94
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
педагогик технология / метод / талаба / ўқитувчи / нилуфар гули методи / “Мосини топ” методи / мукаммал дизъюнктив ва конъюнктив нормал шакллар. / pedagogical technology / method / student / teacher / lily flower method / “Find the match” method / perfect disjunctive and conjunctive normal forms.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Умида Умаровна Умарова

Ушбу мақолада Мулоҳазалар алгебраси бўлимини якунлаш ва такрорлаш мақсадида “Нилуфар гули” ҳамда “Мосини топ” методларидан фойдаланилган. Талабаларда ҳал этилаётган масала юзасидан мантиқий, изчил фикрлаш, ички моҳиятини таҳлил қилиш кўникмаларини шакллантирувчи ушбу методни дарсда қўллаш намунаси келтирилган. Ўйин иштирокчилари беихтиёр равишда ўйин давомида ўз хислатларини намоён қилишлари, бунда улар умумий иқтидорини, ўз табиатидаги мавжуд журъат, тезкорлик, киришимлилик, ташаббускорлик, фаоллик каби хислатлар бор ёки йўқлигини ҳам намойиш этишлари инобатга олиниши кераклиги хақида фикр юритилган. Ва нихоят методнинг афзалликлари санаб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GRAPHIC ORGANIZER METHODS IN REPEATING THE DEPARTMENT OF ALGEBRA

This article uses the Lotus flower and find the right one methods to complete and review the Algebra of Reflections section. Here is an example of the use of this method in the classroom, which develops students' skills of logical, coherent thinking, analysis of the inner essence of the problem. It was suggested that the participants of the game should involuntarily display their qualities during the game, taking into account their general ability, whether they have such qualities as courage, speed, initiative, initiative, activity in their nature. And finally the advantages of the method are listed.

Текст научной работы на тему «МУЛОҲАЗАЛАР АЛГЕБРАСИ БЎЛИМИНИ ТАКРОРЛАШДА ГРАФИК ОРГАНАЙЗЕР МЕТОДЛАРИ»

МУЛОХДЗАЛАР АЛГЕБРАСИ БУЛИМИНИ ТАКРОРЛАШДА ГРАФИК

ОРГАНАЙЗЕР МЕТОДЛАРИ

Умида Умаровна Умарова

Бухоро давлат университети "Математик анализ" кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Мулохазалар алгебраси булимини якунлаш ва такрорлаш максадида "Нилуфар гули" хамда "Мосини топ" методларидан фойдаланилган. Талабаларда хал этилаётган масала юзасидан мантикий, изчил фикрлаш, ички мохиятини тахлил килиш куникмаларини шакллантирувчи ушбу методни дарсда куллаш намунаси келтирилган. Уйин иштирокчилари беихтиёр равишда уйин давомида уз хислатларини намоён килишлари, бунда улар умумий иктидорини, уз табиатидаги мавжуд журъат, тезкорлик, киришимлилик, ташаббускорлик, фаоллик каби хислатлар бор ёки йуклигини хам намойиш этишлари инобатга олиниши кераклиги хакида фикр юритилган. Ва нихоят методнинг афзалликлари санаб утилган.

Калит сузлар: педагогик технология, метод, талаба, укитувчи, нилуфар гули методи, "Мосини топ" методи, мукаммал дизъюнктив ва конъюнктив нормал шакллар.

GRAPHIC ORGANIZER METHODS IN REPEATING THE DEPARTMENT OF

ALGEBRA

ABSTRACT

This article uses the Lotus flower and find the right one methods to complete and review the Algebra of Reflections section. Here is an example of the use of this method in the classroom, which develops students' skills of logical, coherent thinking, analysis of the inner essence of the problem. It was suggested that the participants of the game should involuntarily display their qualities during the game, taking into account their general ability, whether they have such qualities as courage, speed, initiative, initiative, activity in their nature. And finally the advantages of the method are listed.

Keywords: pedagogical technology, method, student, teacher, lily flower method, "Find the match" method, perfect disjunctive and conjunctive normal forms.

Янги педагогик технология таълимнинг маълум максадга йуналтирилган шакли, усули ва воситаларининг махсулидир. Кузатувлар шуни курсатадики, аксарият холларда укитувчи дарс жараёнида факат узи ишлайди, талабалар эса кузатувчи булиб колаверадилар. Таълимнинг бундай куриниши талабаларнинг

акдий тафаккурини устирмайди, фаоллигини оширмайди, таълим жараёнидаги ижодий фаолиятини сундиради.

Таълимда педагогик технологияларнинг асосий максади эса укитиш тизимида талабани дарс жараёнининг марказига олиб чикиш, талабаларни укув материалларини шунчаки ёд олишларидан, автоматик тарзда такрорлашларидан узоклаштириб, мустакил ва ижодий фаолиятини ривожлантириш, дарснинг фаол иштирокчисига айлантиришдир. Шундагина талабалар мухим хаётий ютук ва муаммолар, утиладиган мавзуларнинг амалиётга татбики буйича уз фикрига эга булади, уз нуктаи назарини асослаб бера олади.

Чунки таълим ва баркамол шахс тарбияси бир-бири билан узвий боглик жараёндир. Мазкур жараёнда мантикий фикрлаш, тасаввур килиш, билиш фаолиятини ривожлантириш каби жихатлар мухим ахамиятга эга. Таълим оркали талабаларда шахсий дунёкараш ва эътикод шаклланади. Бадиият ва фан конуниятларини англаш, таълимда белгиланган билим, куникма ва малакаларни эгаллаш, фаолият йуналишидаги кийинчиликларни енгиш, якка тартибда, жуфтликда ва гурухларда ишлаш каби методлар жараёнида талаба шахс сифатида шаклланиб боради.

Таълимда укитувчи интерфаол методлардан мавзуга мувофикини танлай билиши мухим хисобланади. Укитувчи интерфаол методлардан аввало оддийдан мураккабга утиш назариясига амал килган холда фойдаланса яхши буларди. Ушбу назарияга асосан дарс жараёнида кулланаётган оддий методларга куйидагиларни киритишимиз мумкин: кичик гурухларда ишлаш, жуфтликларда ишлаш, жамоа билан ишлаш, «Аклий хужум», «Кластер» усуллари. Мураккаб методлар каторига "БББ", "Матнни тахлил килиш", "Зигзаг", "Нилуфар гули", "Вен диаграммаси", "Резюме" кабиларни киритиш мумкин [1-30].

Маълумки, "Нилуфар гули" технологияси дидактик муаммоларни ечишнинг самарали воситаларидан булиб, шаклан нилуфар гули куринишига эга. Асос ва унга бириккан туккизта "гулбарг" (квадрат, туртбурчак ёки айланалар)ни уз ичига оладиган бу метод ёрдамида асосий муаммо ва унинг мазмунини ёритишга имкон берадиган хусусий масалалар хал этилади.

Талабаларда хал этилаётган масала юзасидан мантикий, изчил фикрлаш, ички мохиятини тахлил килиш куникмаларини шакллантирувчи ушбу технологияни куллаш куйидаги тартибда амалга оширилади:

1. ^ал этиладиган масала аниклаштирилади.

2. Талабалар топширик мазмуни ва уни ечиш шартлари билан тиништирилади.

3. Талабалар кичик гурухларга бириктирилади.

4. Гурух аъзолари марказий туртбурчак (айлана, квадрат)да асосий муаммони кайд этади.

5. Гурухлар масаланингт ечими юзасидан фикр юритиб, марказий туртбурчак атрофида саккизта шундай кушимча чизмаларни хосил килади.

6. Кушимча чизмалардаги гоялар гулнинг "гулбарглари"га, яна шундай алохида мажмуага олиб чикади.

7. Ёрдамчи чизмаларда етакчи муаммо атрофидаги "гулбарглар"да хусусий масала ва ечимлар акс этилади. Урганилаётган масаланинг мохиятидан келиб чикиб, бу жараён бир неча бор такрорланиши мумкин.

8. Х,ар бир гурух топширик юзасидан уз ечимларини такдимот тарзида баён килади.

9. Гурухларнинг ечимлари мухокама килиниб, энг тугри вариант аникланади.

10. Укитувчи хар бир гурух ишига бахо бериб, машгулотни якунлайди.

Мавзуга оид "Нилуфар гули"ни куйидагича шакллантириш мумкин.

"Нилуфар гули" методининг афзалликлари:

• Суст узлаштирувчи талабаларни хам дарсда фаол катнашишлари таъминланади.

• Талабалар у ёки бу тушунчани, жараённи урганишда узлари катнашганликлари туфайли узлаштирилган маълумотлар хотираларида узок сакланиб, фаол билим захирасини ташкил этади.

• Билим ва малака укиш, фаолият юритиш жараёнида шаклланади.

• Бирор малакани эгаллаш учун унга оид фаолиятни куп марта такрорлаш, машк килиш, мунтазам амалга ошириш зарур. Ана шу жараён натижасида талабаларда укув, куникма шаклланади.

• Уйин иштирокчилари беихтиёр равишда уйин давомида уз хислатларини намоён киладилар. Бунда улар умумий иктидорини, уз табиатидаги мавжуд журъат, тезкорлик, киришимлилик, ташаббускорлик, фаоллик каби хислатлар бор ёки йуклигини хам намойиш этадилар.

• Талабаларни уйин жараёнига тортишиши, уйин жараёнида юз берадиган вазият, эмоционал хаяжон, кайгуриш уларни ижодий фаолиятини оширувчи кучли стимулятор ролини уйнайди.

• Талабаларда фанни узлаштиришга булган кизикиши ортади.

"Нилуфар гули" методининг камчилиги сифатида талабаларни уйин

жараёнига тортишиши натижасида салбий кайфият юз беришини кайд килиш мумкин.

А л В = Iv В Эммен тар лизъ юнкиия AAJ=A

А В = Iv В КНШ A\~J=J

AhA-A A/\A=~J

Комму тативлик Лч Л=1 АкоЦи ТИБЛИК Дисгри буТВБЛНК

Идешо тенглик Асосий тенг КУЧ лвлнк де-Морган

Учинчисн нстисно югиш Карам а-каршилик

чин ёлгсн Мурак км

1уинмат лар сатри мулодш Узга рутчк

yCTJTÎ амаллар Чинлик Х1ДБ1ЛН

xy=(xvy) r-t.v-(ïvLv) ш I-if=i V Lv

КНШ мкнш Дизъюнкше конетитуент

Тулиь; элементар дшь юнкция Элемен тар лил, юккиня Тугри элементар jhjï гонкция

КНШ МКНШ ДНШ

Асосий тенг KV4 лнлнк Мукам мал нормал шакллар МДНШ

млло^аза форлула Мантикин аиаллар

Элемен тар Тмгкучля Айнанчин

Мурак каЗ форлула Айнан ёлгон

Мантикнй кулосаси Мантилий эквивалент Бажари лувча

Л\В-JA В Элемен тар конъю нкция iфА

Л-)Б = А,\Б ДНШ Am 1=А

ЛнЁ- СИ AvJ=J AvA=J

Тутощ злеиентар конь» НКЦИЯ ДНШ Тугри элементар конью нкция

Элемен тар конъю НКЦИЯ МДНШ Конъюнктив конституент

JVY-.m'.I ï H>)'=.ïiv i yvxy ï-ïy=jg,Viy

д

1 Мантикий алаллар

S 1 «

2-расм.

Куллаш учун танлаб олинган навбатдаги метод бу - "Мосини топ" методидир. Ушбу методда жадвалнинг чап томонидаги тушунчага мос унг томонида фикр, формула, чизма, график ва хоказолар келтирилиши керак булади. Демак, чап томондаги тушунча урганилиб, унг томонда турган устундан мос тугри жавоб топилади ва стрелка (чизик, белги) билан бирлаштирилади. Куйидаги жадвалда "Формулаларнинг нормал шакли" мавзусидаги асосий тушунчалар келитирилган булиб, шу тушунчаларга мос келган мисолларни (формулаларни) топиш талаб килинади.

Элементар дизъюнкция (х л у л y) V (х л y л х)

Элементар конъюнкция X л у л z

Айнан ёлгон формула X V у V z V t

Дизъюнктив нормал шакл (х л у л z) V (х л y)

Конъюнктив нормал шакл (х V у V z V x) л (x V t V t)

Тавтология ( x V у V z) л ( х V t)

Талабалар мисолларни мухркама килишади, исботлашади ва узаро мосликни топиб, жавобни стрелка (чизик, белги) ёрдамида курсатишади.

Жавоби:

Элементар дизъюнкция (х л у л y) V (х л y л х)

Элементар конъюнкция ( х V у V z) л ( х V t)

Айнан ёлгон формула х V у V z V t

Дизъюнктив нормал шакл х л у л z \

Конъюнктив нормал шакл (х V у V z V х) л (х V t V t)

Тавтология (х л у л z) V (х л y)

Бугунги кун укитувчиси XXI аср киёфасини узида тула шакллантирган, уз сохаси эмас, балки фанлараро богланишни таъминлаш учун бутун бир соханинг билимдон эгаси, нутки равон, изчил, гузал адабий тилда сузловчи, сузи билан амали бир, жамиятда баркамол, эътикоди бут, маънавий мафкураси, фикри ва зикри соглом, баркамол фарзандларни тарбияловчи мукаммал инсон булмоги лозим.

Шунингдек, илгор педагогик технология асосида ташкил этилган дарслар талабаларни билимларининг яхлит узлаштирилишига ёрдам беради. Талаба тафаккурини устиради, мустакил, ижодий фикрлашга ургатади. Зеро, баркамол авлод тарбияси жамият маданий-маърифий тараккиётининг, миллат маънавий камолотининг мухим белгисидир.

REFERENCES

1.Умарова У.У. (2020). Использование педагогических технологий в дистанционном обучении моодле. Проблемы педагогики 51:6, С. 31-34.

2. Умарова У.У. (2020). Применение триз технологии к теме «Нормальные формы для формул алгебры высказываний». Наука, техника и образование. 73:9, С. 32-35.

3. Умарова У.У. (2020). Роль современных интерактивных методов в изучении темы «Множества и операции над ними». Вестник науки и образования. 94:16, часть 2, С. 21 -24.

4. Бахронов Б.И. (2021). Функциянинг узлуксизлиги ва текис узлуксизлиги мавзусини укитишга доир баъзи методик тавсиялар. Scientific progress. 2:1, 13551363 б.

5. Расулов Х.Р., Джуракулова Ф.М. (2021). Баъзи динамик системаларнинг сонли ечимлари хакида. Scientific progress, 2:1, р. 455-462.

6. Boboeva M.N., Rasulov T.H. (2020). The method of using problematic equation in teaching theory of matrix to students. Academy. 55:4, pp. 68-71

7. Mardanova F.Ya., Rasulov T.H. (2020). Advantages and disadvantages of the method of working in small group in teaching higher mathematics. Academy. 55:4, pp. 65-68.

8. Расулов Т.Х. (2020). Инновационные технологии изучения темы линейные интегральные уравнения. Наука, техника и образование. 73:9, С. 74-76.

9. Расулов Т.Х,., Расулов Х.Р. (2021). Узгариши чегараланган функциялар булимини укитишга доир методик тавсиялар. Scientific progress. 2:1, 559-567 бетлар.

10. Расулов Т.Х., Бахронов Б.И. (2015). О спектре тензорной суммы моделей Фридрихса. Молодой учёный. № 9, С. 17-20.

11. Умиркулова Г.Х. (2020). Использование MathCad при обучении теме «Квадратичные функции». Проблемы педагогики. 51:6, С. 93-95.

12. Марданова Ф.Я. (2020). Использование научного наследия великих предков на уроках математики. Проблемы педагогики. 51:6, С. 40-43.

13. Марданова Ф.Я. (2020). Рекомендации по организации самостоятельной работы в высших учебных заведениях. Вестник науки и образования, 95:17, Часть 2, С. 83-86.

14. Латипов Х,.М. (2021). О собственных числах трехдиагональной матрицы порядка 4. Academy, № 3 (66), С. 4-8.

15. Латипов Х,.М. (2021). 4-тартибли матрица хос сонларининг таснифи. Scientific progress, 1(2), 1380-1388 b.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16. Тошева Н.А. (2021). Использование метода мозгового штурма на уроке комплексного анализа и его преимущества. Проблемы педагогики. 53:2, С. 31-34.

17. Тошева Н.А. (2020). Технология обучения теме метрического пространства методом «Инсерт». Проблемы педагогики. №6(51), C 43-44.

18. Бобоева М.Н. (2021). "Номанфий бутун сонлар туплами" мавзусини укитишда айрим интерфаол методлардан фойдаланиш. Scientific progress. 2:1, pp. 53-60.

19. Бобоева М.Н. (2021). Обучение теме «Множества неотрицательных целых чисел» кластерным методом. Проблемы педагогики. 53:2, С. 23-26.

20. Бобоева М.Н. (2020). Проблемная образовательная технология в изучении систем линейных уравнений с многими неизвестными. Наука, техника и образование. 73:9, С. 48-51.

21. Хайитова Х.Г. (2021). Преимущества использования метода анализа при изучении темы «Непрерывные функции» по предмету «Математический анализ». Проблемы педагогики. 53:2, С. 35-38.

22. Марданова Ф.Я. (2021). Нестандартные методы обучения высшей математике. Проблемы педагогики. 53:2, С. 19-22.

23. Umirqulova G.H. (2021). Sferik koordinatalar sistemasining ba'zi tadbiqlari. Scientific progress. 8:2, pp. 8-18.

24. Ахмедов О.С. (2021). Основные требования к языку учителя математики. Наука, техника и образование, 2:77-2, стр. 74-75.

25. Дилмуродов Э.Б. (2016). Числовой образ матрицы размера 3х3 в частных случаях. Молодой ученый, №10, C. 5-7.

26. Ахмедов О.С. (2021). Необходимость изучения математики и польза этого изучения. Scientific progress, 2:2, p. 538-544.

27. Ахмедов О.С. (2021). Актуальные задачи в предметной подготовке учителя математики. Scientific progress, 2:4, p. 516-522.

28. Дилмуродов Э.Б. (2016). Формула для числового образа трехдиагональной матрицы размера 3х3. Молодой ученый, №10, C. 3-5.

29. Ахмедов О.С. (2021). Определение предмета и места математики в системе наук. Scientific progress, 2:4, p. 531-537.

30. Хайитова Х.Г. (2020). Использование эвристического метода при объяснении темы «Непрерывные линейные операторы» по предмету «Функциональный анализ». Вестник науки и образования. №16-2 (94). С. 25-28.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.