Научная статья на тему 'МУЛОҲАЗАЛАР УСТИДА МАНТИҚИЙ АМАЛЛАР МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА «КИЧИК ГУРУҲЛАРДА ИШЛАШ» МEТOДИ'

МУЛОҲАЗАЛАР УСТИДА МАНТИҚИЙ АМАЛЛАР МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА «КИЧИК ГУРУҲЛАРДА ИШЛАШ» МEТOДИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
728
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Мулоҳаза / мантиқий амаллар / таълим / “Кичик гуруҳларда ишлаш” методи / конъюнкция / дизъюнкция / инкор / импликация / эквивалентлик. / Reflection / logical operations / education / “Working in strong groups” methodology / conjunction / disjunction / negation / implication / equivalence.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Умида Умаровна Умарова

Ушбу мақолада таълим жараёнида кўп қўлланиладиган “Кичик гуруҳларда ишлаш” методи кенг ёритилган ҳамда дискрет математика ва математик мантиқ фани мулоҳазалар алгебраси бўлимининг асосий мавзуларидан бири бўлган “Мулоҳазалар устида мантиқий амаллар”га тадбиқ қилинган. Унда методнинг учинчи мoдeли мoзaикa мoдeли мисолида дарс жараёнини ташкил қилиш усули келтирилган. Берилган барча топшириқлар ва уларнинг жавоблари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHOD OF WORKING IN SMALL GROUPS IN TEACHING LOGICAL PRACTICE ON REFLECTION

In the Methodological Council “Working in Strong Groups” that can teach in this article, the science of discrete mathematics and mathematical logic has been applied to “Logical Operations on Considerations”, one of the basic topics of reasoning algebra. The third model of the the mosaic model shows the method of organizing the lesson process. All assignments given and their answers were analyzed.

Текст научной работы на тему «МУЛОҲАЗАЛАР УСТИДА МАНТИҚИЙ АМАЛЛАР МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА «КИЧИК ГУРУҲЛАРДА ИШЛАШ» МEТOДИ»

МУЛОХДЗАЛАР УСТИДА МАНТЩИЙ АМАЛЛАР МАВЗУСИНИ УКИТИШДА «КИЧИК ГУРУХДАРДА ИШЛАШ» МЕТОДИ

Умида Умаровна Умарова

Бухоро давлат университети "Математик анализ" кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада таълим жараёнида куп кулланиладиган "Кичик гурухларда ишлаш" методи кенг ёритилган хамда дискрет математика ва математик мантик фани мулохазалар алгебраси булимининг асосий мавзуларидан бири булган "Мулохазалар устида мантикий амаллар"га тадбик килинган. Унда методнинг учинчи модели - мозаика модели мисолида дарс жараёнини ташкил килиш усули келтирилган. Берилган барча топшириклар ва уларнинг жавоблари тахлил килинган.

Калит сузлар: Мулохаза, мантикий амаллар, таълим, "Кичик гурухларда ишлаш" методи, конъюнкция, дизъюнкция, инкор, импликация, эквивалентлик.

METHOD OF WORKING IN SMALL GROUPS IN TEACHING LOGICAL

PRACTICE ON REFLECTION

ABSTRACT

In the Methodological Council "Working in Strong Groups" that can teach in this article, the science of discrete mathematics and mathematical logic has been applied to "Logical Operations on Considerations", one of the basic topics of reasoning algebra. The third model of the - the mosaic model shows the method of organizing the lesson process. All assignments given and their answers were analyzed.

Keywords: Reflection, logical operations, education, "Working in strong groups" methodology, conjunction, disjunction, negation, implication, equivalence.

Бугунги кунда таълим сохасида олиб борилаётган кенг куламли ислохотлар, таълим мазмунини такомилаштиришга оид кабул килинган хукумат карорлари, таълимни хаёт билан боглашни, укитиш самарадорлигини оширишни, тез тараккий этиб бораётган жамият учун хар томонлама ривожланган баркамол авлодни тарбиялаб этиштиришни талаб килади.

Бу уринда таълим жараёнига янги педагогик технологияларнинг кириб келиши ва кулланиши давр талаби билан бевосита богликдир.

Янги педагогик технология таълимнинг маълум максадга йуналтирилган шакли, усули ва воситаларининг махсулидир [1-30]. Кузатувлар шуни курсатадики, аксарият холларда укитувчи дарс жараёнида факат узи ишлайди,

укувчилар эса кузатувчи булиб колаверадилар. Таълимнинг бундай куриниши укувчиларнинг акдий тафаккурини устирмайди, фаоллигини оширмайди, таълим жараёнидаги ижодий фаолиятини сундиради.

«Кичик гуру^ларда ишлаш» методи хакида кискача маълумот берамиз. Бу метод талабаларни биргаликда ишлашга урганиш накадар мухим эканлигини тушунишга ёрдам беради. Чунки талабаларнинг бир-бирларига ижобий таъсири бутун гурухнинг билим олиши жараёнини оптималлаштиришга хизмат килади. Бу метод билан укув машгулотларини ташкил килиш анъанавий укув машгулотлари утиш методларига караганда анча самарали эканлиги бир катор тадкикотчи олимлар томонидан таъкидлаб утилган. Тадкикотлар яна шуни курсатадики, талабаларни кичик гурухларга булиб укув машгулотлари ташкил этишнинг узи етарли эмас. Кутилган натижага эришиш учун яна икки компонент: гурухни рагбатлантириш ва шахсий масъулиятни хис килиш механизми хамда уни рагбатлантириш тизимини ишлаб чикиш керак булади. Агарда гурух микёсида рагбатлантириш етарли булмаса, гурух аъзолари уз уртокларининг утилаётган укув машгулотларини узлаштиришига унча ахамият бермай куядилар.

Кичик гурухларга булиниб, укув машгулотларини утиш методининг бир нечта вариантлари ёки моделлари мавжуд:

Биринчи моделда гурухларнинг укув материалини узлаштириш натижасини яхшилашга каратилган. Бунда укитувчи бирор мавзу ёки мавзунинг режасини кискача тушунтириб, талабаларга топширик беради. Топширик масала-машк, савол-жавоб ёки бошка шакллардаги назорат иши булиши мумкин. Сунгра топширик кичик гурухлар ичида мухокама килинади. Кейин урганилган мавзу буйича хар бир кичик гурух аъзоси индивидуал тарзда назорат иши ёзади. Х,ар бир талабанинг олган баллари кушилиб, умумий гурух бали чикарилади ва тупланади. Шу тарика гурухларнинг олган уринлари аникланади. Тупланган балларга кура гурухлар ва фаол иштирок этган кичик гурух аъзолари рагбатлантирилади.

Иккинчи моделда назорат иши эмас, балки мустакил мусобака утказилади. Бунда гурух аъзолари бошка гурух аъзолари билан мусобакалашиб баллар туплашади.

Учинчи модель мозаика модели деб аталади. Бу моделни купрок катта гурухларда куллаш максадга мувофик. Гурухдаги талабалар сонига караб укитувчи хар бир гурухга 4 ёки 5 нафардан талабани жалб килиб, хар бир гурух таркибидаги талабалар сонига караб, мавзуга оид алохида алохида таркатмали материални урганиш учун укув-топширигини беради. Х,ар бир гурухдан бир киши битта режа ёки саволни урганишга масъул килиб белгиланади. Турли гурухлардан шу режа ёки саволни олган талабалар бирга йигилиб, шу савол ёки укув-топширикни мухокама киладилар. Бу гурухларни одатда эксперт гурухлари деб

аташади. Бунда экспертлар гурухи олдиндан кичик гурухларни назорат килишлари учун бахолаш мезонлари ишлаб чикишади. Ушбу мезонлар мазмуни олдиндан барча талабаларга хавола килинади. Агарда асосий гурухларни алифбодаги харфлар билан белгиласак, талабаларни ракамлар билан белгилаймиз.

Куйида "Кичик гурухларда ишлаш" методининг тузилмаси "Мулохазалар устида мантикий амаллар" мавзуси мисолида тушунтирамиз. Айтайлик, гурух 25 нафар талабадан иборат. Укитувчи талабаларни 5 нафардан 5 та кичик гурухга булади, яъни А, Б, В, Г, Д гурухлар. Биринчи гурух А, ундаги талабалар А1, А2, A3, A4, А5; иккинчи гурух Б, ундаги талабалар эса Б1, Б2, Б3, Б4, Б5; ва хоказо тарзида булинади.

Х,ар бир талаба узининг раками буйича асосий гурухидан, яъни харф буйича укув материалининг маълум кисми ёки саволини урганиш буйича топширик олади.

А гурухига "Мулохазанинг инкори",

Б гурухига "Мулохазанинг конъюнкцияси",

В гурухига "Мулохазанинг дизъюнкцияси",

Г гурухига "Мулохазаниг импликацияси",

Д гурухига "Мулохазанинг эквивалентлиги" топшириклари берилади.

Материал тулик узлаштирилиши учун вакт берилади. Сунгра мутахассислар гурухида (ракамлар буйича) барча 1 ёки 2 ва хоказо ракамлар асосида янги гурух ташкил килинади, яъни, мутахассислар гурухи А1, Б1, В1, Г1, Д1; иккинчи гурух А2, Б2, В2, Г2, Д2; ва хоказо тарзда янги гурухлар хосил булади. Х,ар бир асосий гурухдан бир хил ракамдаги, лекин харфи турли гурух аъзолари тупланиб, узларига берилган савол ёки укув-топширигини мухокама киладилар. Сунгра экспертлар гурухи иштирокчилари узининг асосий гурухига кайтадилар. Х,ар бир кичик гурухга мавзуга оид таркатмали материаллардан топшириклар таркатилади, уларнинг хар бирида масала-машклар (шундай танланиши керакки, унда барча амаллар катнашиши шарт) берилади.

Масалан:

1-кичик гурух топшириги: жадвали тузилсин.

2-кичик гурух топшириги: жадвали тузилсин.

3-кичик гурух топшириги: жадвали тузилсин.

4-кичик гурух топшириги: жадвали тузилсин.

5-кичик гурух топшириги: жадвали тузилсин.

F(P, Q) = (((P v Q) л -P) ^ (P ^ Q)) -чинлик F(P, Q) = (((P ^ Q) л P) v (P ^ -Q)) -чинлик F(P, Q) = (((P ^ Q) л P) v (-P ^ Q)) -чинлик F(P, Q) = (((P ^ Q) л P) v (P ^ -Q)) -чинлик F(P, Q) = ((P ^ (Q л P)) v -(P ^ Q)) -чинлик

Eapna rypyxnapra TeramnH Kypcamanap öepnnagH, HyHanTHpHnagH Ba TonmnpHKHH öa^apnm ynyH BaKT öepnnagH. BaKT Tyraran rypyxnapHHHr ^aBOÖnapH (hhhhhk ^agBann) TaKgHM эraпaцн, MyxpKaMa Ba Ta^nnn KH^HHagH. ^hhhhk ^agBanHHHHr x,ap 6np ycTyHH Ba Hara^acH TeKmHpnnHÖ HHKHnagn.

1-khhhk rypyx, TaKgHM KH-^raH F(P, Q) = (((P v Q) a-P) ^ (P ^ Q)) HHHr hhhhhk ^agBann KyÖHgarHHa öynnmH KepaK:

p o P v O c F(P, O)

0 0 1 0 0 1 1

0 1 1 1 1 0 0

1 0 0 1 0 0 1

1 1 0 1 0 1 1

2-khhhk rypyx, TaKAHM KH^raH F(P, Q) = (((P ^ Q) a P) v (P ^ -Q)) HHHr hhhhhk ^agBanH Kyfiugaruna Synumu KepaK:

P Q -Q P ^ Q (P ^ Q) a P (P ^-Q) F (P, Q)

0 0 1 1 0 0 0

0 1 0 1 0 0 0

1 0 1 0 0 1 1

1 1 0 1 1 0 1

3-khhhk rypyx, TaKAHM KH^raH F(P, Q) = (((P ^ Q) a P) v (-P ^ Q)) HHHr hhhhhk ^agBanH KyfiHgarnna öynnmH KepaK:

P Q P ^ Q (P ^ Q) a P -P -P ^ Q F (P, Q)

0 0 1 0 1 0 0

0 1 1 0 1 1 1

1 0 0 0 0 0 0

1 1 1 1 0 0 1

4-khhhk rypyx takahm kh^rah F(P, Q) = (((P ^ Q) a P) v (P ^ -Q)) hhhr hhhhhk ^agbanh kyöhgarhha öynhmh kepak:

P Q P ^ Q (P ^ Q) a P -Q P ^-Q F (P, Q)

0 0 1 0 1 1 1

0 1 0 0 0 1 1

1 0 0 0 1 1 1

1 1 1 1 0 0 1

5-khhhk rypyx, TaKAHM KHnraH F(P,Q) = ((P ^ (Q aP))v-(P ^ Q)) HHHr hhhhhk ^agBanH KyÖHgarHHa öynHmH KepaK:

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 806

Р Q Q л P P ^ (Q л P) P о Q -(P о Q) F ( P, Q)

0 0 0 1 1 0 1

0 1 0 1 0 1 1

1 0 0 0 0 1 1

1 1 1 1 1 0 1

Агар бирор устунда хато мавжуд булса, шу устундаги амал аникланиб, амални тушунтирган эксперт гурухдан жарима балл айирилади ва хамма бахоланади. Гурухни кичик гурухларга булиб ишлаш максадга мувофик, чунки бунда куйидаги ижобий натижаларга эришиш мумкин:

S узаро ахборот алмашинуви мунтазам амалга оширилади;

S гоя ва фикрларни йигиш ва уртоклашиш таъминланади. Гурухда ишлаш индивидуал ишлашга Караганда яхши натижа беради. Бунга сабаб сифатида куйидагиларни келтириш мумкин:

S гурухда ахборот диапазони кенг, чунки, хар бир талаба озми-купми маълум ахборотга эга;

S хамкорлик натижасида гурухдаги фаол талабаларнинг таъсири туфайли суст талабаларнинг хам фаоллиги ортиши мумкин;

S купгина таклиф, фикрлар узаро танкид натижасида сараланади. Гурух билан ишлаш укитишнинг ижтимоий методи сифатида талабаларнинг билимдон булишига каратилади. Уни мохирлик билан куллаш эса максадга эришишга олиб келади. Методни самарали куллаш натижасида куйидагиларга эришиш мумкин:

S гурух билан биргаликда ишлаш шакллари урганилади;

S талабаларда бир-бирларига булган хурмат, ишонч туйгулари ошади;

S нутк сузлаш, уз фикрини асослаб бериш ва химояланишга булган кобилияти ортади;

S мустакил фикрлаш ва муаммоларни ечишга оид иштиёки шаклланади;

S урганиш, ишлашга булган куникма ва малакалар хосил булади ва бошкалар. Хулоса сифатида шуни таъкидлаш мумкинки, «Кичик гурухларда ишлаш» интерфаол методини укув жараёнида юкорида берилган тартибда куллай олиш учун гурухларга ажратилган кисмлар узаро боглик булмаслиги, яъни биринчи кисмни узлаштирмай туриб, иккинчи ёки учинчи кисмларни узлаштира олиб билиши мумкин булган мавзулар танланиши лозим.

REFERENCES

1.Умарова У.У. (2020). Использование педагогических технологий в дистанционном обучении моодле. Проблемы педагогики 51:6, С. 31-34.

2. Умарова У.У. (2020). Применение триз технологии к теме «Нормальные формы для формул алгебры высказываний». Наука, техника и образование. 73:9, С. 32-35.

3. Умарова У.У. (2020). Роль современных интерактивных методов в изучении темы «Множества и операции над ними». Вестник науки и образования. 94:16, часть 2, С. 21-24.

4. Бахронов Б.И. (2021). Функциянинг узлуксизлиги ва текис узлуксизлиги мавзусини укитишга доир баъзи методик тавсиялар. Scientific progress. 2:1, 13551363 б.

5. Расулов Х.Р., Джуракулова Ф.М. (2021). Баъзи динамик системаларнинг сонли ечимлари хакида. Scientific progress, 2:1, р. 455-462.

6. Boboeva M.N., Rasulov T.H. (2020). The method of using problematic equation in teaching theory of matrix to students. Academy. 55:4, pp. 68-71

7. Mardanova F.Ya., Rasulov T.H. (2020). Advantages and disadvantages of the method of working in small group in teaching higher mathematics. Academy. 55:4, pp. 65-68.

8. Расулов Т.Х. (2020). Инновационные технологии изучения темы линейные интегральные уравнения. Наука, техника и образование. 73:9, С. 74-76.

9. Расулов Т.Х,., Расулов Х.Р. (2021). Узгариши чегараланган функциялар булимини укитишга доир методик тавсиялар. Scientific progress. 2:1, 559-567 б.

10. Расулов Т.Х., Бахронов Б.И. (2015). О спектре тензорной суммы моделей Фридрихса. Молодой учёный. № 9, С. 17-20.

11. Дилмуродов Э.Б. (2016). Формула для числового образа трехдиагональной матрицы размера 3х3. Молодой ученый, №10, C. 3-5.

12. Марданова Ф.Я. (2020). Использование научного наследия великих предков на уроках математики. Проблемы педагогики. 51:6, С. 40-43.

13. Марданова Ф.Я. (2020). Рекомендации по организации самостоятельной работы в высших учебных заведениях. Вестник науки и образования, 95:17, Часть 2, С. 83-86.

14. Латипов. Х,.М. (2021). О собственных числах трехдиагональной матрицы порядка 4. Academy, № 3 (66), С. 4-8.

15. Латипов. Х,.М. (2021). 4-тартибли матрица хос сонларининг таснифи. Scientific progress, 1(2), 1380-1388 b.

16. Тошева Н.А. (2021). Использование метода мозгового штурма на уроке комплексного анализа и его преимущества. Проблемы педагогики. 53:2, С. 31-34.

17. Тошева Н.А. (2020). Технология обучения теме метрического пространства методом «Инсерт». Проблемы педагогики. №6 (51), C. 43-44.

18. Бобоева М.Н. (2021). "Номанфий бутун сонлар туплами" мавзусини укитишда айрим интерфаол методлардан фойдаланиш. Scientific progress. 2:1, pp. 53-60.

19. Бобоева М.Н. (2021). Обучение теме «Множества неотрицательных целых чисел» кластерным методом. Проблемы педагогики. 53:2, С. 23-26.

20. Бобоева М.Н. (2020). Проблемная образовательная технология в изучении систем линейных уравнений с многими неизвестными. Наука, техника и образование. 73:9, С. 48-51.

21. Хайитова Х.Г. (2021). Преимущества использования метода анализа при изучении темы «Непрерывные функции» по предмету «Математический анализ». Проблемы педагогики. 53:2, С. 35-38.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22. Марданова Ф.Я. (2021). Нестандартные методы обучения высшей математике. Проблемы педагогики. 53:2, С. 19-22.

23. Ахмедов О.С. (2021). Преимущества историко-генетического метода при обучении математики. Scientific progress, 2:4, p. 523-530.

24. Дилмуродов Э.Б. (2016). Числовой образ матрицы размера 3х3 в частных случаях. Молодой ученый, №10, C. 5-7.

25. Ахмедов О.С. (2021). Профессия - учитель математики. Scientific progress, 2:1, p. 277-284.

26. Умиркулова Г.Х. (2020). Использование MathCad при обучении теме «Квадратичные функции». Проблемы педагогики. 51:6, С. 93-95.

27. Ахмедов О.С. (2021). Актуальные задачи в предметной подготовке учителя математики. Scientific progress, 2:4, p. 516-522.

28. Umirqulova G.H. (2021). Sferik koordinatalar sistemasining ba'zi tadbiqlari. Scientific progress. 8:2, pp. 8-18.

29. Ахмедов О.С. (2021). Определение предмета и места математики в системе наук. Scientific progress, 2:4, p. 531-537.

30. Хайитова Х.Г. (2020). Использование эвристического метода при объяснении темы «Непрерывные линейные операторы» по предмету «Функциональный анализ». Вестник науки и образования. №16 2(94). С. 25-28.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.