Научная статья на тему 'Modern weapons and military equipment for issue 2-2017'

Modern weapons and military equipment for issue 2-2017 Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

CC BY
33
2
Поделиться
Ключевые слова
СОВРЕМЕННОЕ / ВООРУЖЕНИЕ / ВОЕННОЕ / ОБОРУДОВАНИЕ / САВРЕМЕНО / НАОРУЖАњЕ / ВОјНА / ОПРЕМА / MODERN / WEAPONS / MILITARY / EQUIPMENT

Аннотация научной статьи по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям, автор научной работы — Вучкович Драган М.

Модернизация индийских Сухой 30; Опасные условия для танков.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

СОВРЕМЕННОЕ ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ, к выпуску № 2-2017

Russia's Sukhoi Super 30: The Outlook for India’s Ultra-Advanced Flanker Upgrade; In harm’s way.

Текст научной работы на тему «Modern weapons and military equipment for issue 2-2017»

Ol ф

САВРЕМЕНО НАОРУЖА^Е И BOJHA ОПРЕМА COBPEMEHHOE ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT

LO CD

О >

0

01

ОС Ш 0£ ZD О

о <

о

х о ш

н

>-

СС <

(Л <

-J

О "У

X ш н

о

о >

1

Модернизаци]а индиских сухо]а 30'

Последних неколико месеци по]авиле су се индици]е да йе дойи до убрза^а програма модернизаци]е индуске флоте авиона Su-30MKI. Инди]ско ратно ваздухопловство поручило ]е 272 авиона од щих ]е Руси]а, у периоду од 2002. до 2007. године, испоручила 50 летелица. Предвидено ]е да остатак од 222 ловца произведе индуска корпораци]а HAL у чи]им ]е постро]е^има 2004. године и започета производи на основу руске лиценце. До сада ]е произведено више од 200 авиона, а ловац Su-30MKI ]е на]заступ^ени]а вишенаменска летелица у употреби инди]ског ратног ваздухопловства.

Ловац Su-30MKI

Иако ]е 8и-30МК1 ]едан од на]модерни]их ловаца генераци]е 4+ у служби инди]ског ратног ваздухопловства, потреба за модернизациям ]е све вейа. Први авиони испоручени су Инди]и рш 2004. године. Од тада су многе нове технологи]е постале доступне у Руси]и, Инди]и и другим тржиштима, ук^учу]уйи нове радаре, нове ракете и бомбе. Иначе, платформа 8и-30 ]е врло погодна за све врсте модернизаци]а, од конзервативне до радикалне, с обзиром на то да ова] авион има кокпит предвиден за два члана посаде, а могуче ]е сместити много кабасте и тешке опреме.

1 The National Interest 31 August 2016

<

О модернизации Su-30MKI дуго се ништа ни]е знало, сем да се ради о

програму Sukhoi Super 30, Ни]е било никаквих информаци]а у вези с а>

техничким спецификаци]ама, временским роковима или трошковима. Во]ни ю

коментатори често су мешали програм Sukhoi Super 30 са неким другим S програмима чи]и ]е ци^ била интеграц^а противбродске крстареЩе ракете

BrahMos. Ова противбродска ракета биЩе инсталирана на 40 до 42 авиона, ш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а та] програм ни]е у вези са програмом Sukhoi Super 30. Програм cl

интеграц^е ракете BrahMos налази се у поодмакло] фази и веЩ су ура^ена ^

тестиража на авиону Su-30MKI на щем су извршена о]ачажа авионске ^

конструкци]е. Програм Sukhoi Super 30 обухвата целокупну индуску флоту ос авиона Su-30MKI, рш ни]е започет и до недавно ни]е било скоро никаквих информаци]а.

Недавно ]е утицами индуски лист „The Hindu" пренео информаци]у да

су током ]ула 2016. године Руси]а и Инди]а одржале консултаци]е у вези с <

поменутим програмом, а да се потписиваже уговора очеку]е у блисщ Я}

будущности. Други, добро информисани лист „The Economic Times", о

известио ]е да Ще технички захтеви у вези с програмом бити зак^учени до < кра]а године и да Ще уговор бити потписан почетком 2017. године. Очеку]е се да Ще трошкови програма износити измену 7 и 8 мили]арди долара, а

]една од жегових основних карактеристика биЩе учешЩе локалних ш

снабдевача као дела нове индустри]ске политике индуске владе. о

Специфичности инди}ске политике набавки

Оригинални програм Su-30MKI био ]е, за индуске прилике, ура^ен ш врло брзо. Са друге стране, програм модернизаци]е кретао се изузетно с споро, што представка нормалну брзину разво]а програма у инди]ском ° систему одбране. Након што ]е Руси]а представила првобитни предлог за ¡л набавку ловца Su-30MKI прошло ]е само три године од потписиважа првог о уговора. Предлог ]е понурен у децембру 1993. године, а уговор ]е потписан у новембру 1996. године. Прве техничке спецификаци]е ловца Su-30MKI ^ доста су се разликовале од спецификаци]а за ловца Su-30K щи ]е Руси]а првобитно планирала да прода Инди]и. Нису се разликовали само авионски инструменти веЩ и сама конструкци]а авиона. о

Програм ловца Su-30MKI и да^е ]е непревази^ен по питажу времена имплементаци]е. ВеЩина програма индуске аеронаутичке индустри]е се о веома споро реализу]е, а пример представ^а]у модернизаци]е ловаца ш Mirage 2000 и MiG-29. Модернизаци]е представ^а]у на]бо^и и на^ефтин^и ig начин побо^шажа способности инди]ског ратног ваздухопловства с обзиром на посщеЩа ограничежа и парализу тендерских процедура ще су онемогуЩиле Инди]у да повеЩа бро] ескадрила ратног ваздухопловства на 45.

Почетком двехи^адитих година инди]ско ратно ваздухопловство било ]е у потпуно] надмоЩи у односу на пакистанско по сваком основу, а о технолошки супериорно у односу на кинеско ратно ваздухопловство, што ]е поништило бро]чану предност Кине. Оваква надмоЩ остварена ]е великим делом захва^у]уЩи брзо] имплементаци]и програма Su-30MKI. Након тога,

CM <D

(Л tf>

ю" CD

"о >

О

см

of ш о:

Z) О

О _|

< о

X

о ш

н >-

а. <

н

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

посщейа равнотежа во]не силе и технологи]е ни]е захтевала брзу набавку нових авиона нити модернизаци]у посщейих.

Ме^утим, сада се ситуаци]а потпуно променила. Пакистан ]е добио нове верзи]е америчких ловаца F-16 и неколико десетина кинеско-пакистанских авиона FC-1. Док ]е Инди]а, током двехи^адитих година, остваривала потпуну доминаци]у над пакистанским ратним ваздухопловством, сада поседу]е тек незнатну супериорност. Врло ]е могуче да йе Пакистан из]едначити бро] авиона са Индирм када доби]е наручене кинеске ловце J-10 (као и ловце J-31, пету генераци]у ловаца). Овакво из]едначе^е било би потпуно неочекивано.

Баланс снага у односу на кинеско ратно ваздухопловство представка рш вейи проблем за Инди]у. Током деведесетих година и почетком двехи^адитих, Кина ]е купила 76 ловаца Su-27SK/UBK и 100 Su-30MKK/MK2 од Руси]е. Убрзо ]е произвела рш 105 ловаца Su-27SK на основу руске лиценце, а затим започела производи клонираних авиона без икакве лиценце. Ови авиони садрже технологи]у из осамдесетих година, али ]е Кина тек од недавно почела да доби]а на]нови]е руске ловце Su-35, а упоредо ради и на сво^ пето] генерации ловаца, што йе pj омогуйити да достигне инди]ско ратно ваздухопловство у погледу технологи]е, док йе и да^е задржати сво]у импресивну нумеричку супериорност. У том контексту посто]ейи индуски модел набавки за министарство одбране, щи предви^а седам до десет година само за припрему уговора, поста]е потпуно застарео и неодржив.

Постов све хитни]а потреба за убрзава^ем програма Su-30MKI щи би обновио технолошку супериорност инди]ског ратног ваздухопловства над кинеским. Инди]а мора да понови исту операци]у када ]е, током деведесетих година, покренула првобитни програм набавке ловца Su-30MKI, као одговор на масовну кинеску набавку ловаца Su-27/30. Сада Инди]а мора одговорити на кинеску набавку ловаца Su-35 и J-31 сво]им програмом модернизаци]е Sukhoi Super 30.

Onuuje модернизацие

Избор опци]а у оквиру модернизаци]е састо]айе се од компромиса измену цене, времена и могуйности модернизоване летелице. Теорийки посматрано, ради се о великом бро]у разних технолошких солуци]а. Конзервативно решете ще би било на^ефтин^е и на]брже подразумевало би инсталира^е свих технолошких решена ща су угра^ена на на]нови]е верзи]е Su-30. Авион Su-30MKI представка на]стари]у верзи]у ове летелице у ще спада]у малези]ски Su-30MKM (модел 2007) и руски Su-30SM (модел из 2011. године). Конзервативна модернизаци]а подразумевала би ограничен бро] додатних одбрамбених система (слично малези]ском моделу авиона), али и могуйност коришйе^а нових ракета и паметних бомби ще се сада разви]а]у у Руси]и за ловац Su-30SM. Оваква модернизаци]а довела би индуски ловац Su-30MKI на ниво Su-30SM.

Драган М. Вучкови^ (Dragan M. Vuckovic),

e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ORCID iD: ©http://orcid.org/QQQQ-QQQ3-1620-56Q1

<

_ — C\J

Са друге стране, радикална модернизации довела би до развод ¡^

авиона на ниво америчког ловца F-15 Silent Eagle. Ова опци]а укручила би œ

замену свих авионских система, а на]важни]а замена односила би се на ^ радар. Пасивни радар са фазном решетком (PESA) био би заменен активним радаром са електронским скениражем (AESA). Даре промене

односиле би се на измену конструкци]е авиона ради смажежа радарског ш

одраза. Ова опци]а модернизаци]е подразумевала би велике трошкове и cl

време потребно за имплементаци]у. ^

Можда би на]бора опци]а била она ща би укручивала надограджу ^

авионског радара N-Q11M Bars и интеграц^у на]нови]их руских и инди]ских ос електронских, оптичких и инфрацрвених система без модификаци]е авионске конструкци]е. Оваква модернизаци]а била би оптимална у смислу унапре^ежа авиона уз релативно скромна новчана улагажа и кратку

временску реализаци]у. <

Разматра се могу^ност имплементаци]е програма модернизаци]е Я}

ловца Su-3QMKI у неколико транши од по 5Q до 55 авиона с тим да би свака О

сери]а подразумевала инкорпораци]у све сложение технологи]е. Овакав < приступ предложио ]е Yuri Beliy, шеф компани]е NIIP Tikhomirov ща ]е про]ектовала радар Bars. Beliy ]е у интерв]уу из]авио да би се прва фаза

модернизаци]е сасщала у унапре^ежу радара ради постизажа ве^ег ш

домета, ве^е резолуци]е, ве^е отпорности на електронско ометаже и о омогу^аважа подршке за нове оружне системе. У касни]им фазама ова] радар могао би бити опремрен активном фазираном решетком.

Овакав приступ омогу^ио би брзо покретаже програма, довео би до ш

унапре^ежа способности инди]ског ратног ваздухопловства и олакшао би g

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

преобуку инди]ским пилотима. Оваква фазна стратеги]а ]е добро < функционисала током периода 2QQ2-2QQ4. када ]е Руси]а испоручила прву

сери]у од 32 авиона Su-3QMKI. Ловци су испоручени у три групе од по 1Q, § 12 и 1Q авиона. Свака следе^а парти]а укручивала ]е нова унапре^ежа ща

су касни]е убацивана у претходно испоручене групе, па су на кра]у сва 32 ^ ловца преведена на исти стандард.

Када су први пут изведене спецификаци]е за Su-3QMKI, инди]ско

министарство одбране поднело ]е изузетно добро балансиране захтеве о

ще ]е нови авион требало да задовори .Они су представрали сам i

технолошки врх, ще ]е руска индустри]а могла спроведе по прихватриво] о

цени и у разумним временским роковима. Било би добро ако би се ш

пронашло слично решеже за програм Sukhoi Super 3Q. ш

m <

о

■о >

Л

>o

CM ф

ю CD

О >

О

см

ОС Ш 0£ ZD О

О _|

<

о

х о ш

н

>-

СС <

(Л <

-J

О "У

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

X ш н

о

о >

Опасно окруже^е за тенкове2

Заштита оклопних возила на бо]ишту никада HMje била толико важна као што je данас с обзиром на све вейи бро] напредних, во^ених противтенковских ракета великог домета.

Иако ]е модеран оклоп врло ефикасан, оклопна заштита ]е све више лимитирана ограничежима везаним са тежином возила с обзиром на то да ]е много лакше повейати убо]ност кумулативне бо]еве главе него константно повейавати оклоп и тежину модерних оклопних возила. Данас ]е све вейи бро] модерних тенкова, као што су израелски Мегкауа, амерички M1A1 Abrams и руски T-90, щи су у недавним конфликтима озби^но оштейени или уништени противтенковским ракетама и про]ектилима.

На основу тога неопходно ]е найи начин за пресретаже противтенковских во^ених ракета или ракета са ручних бацача опрем^ених кумулативном бо]евом главом пре него што ударе по оклопним возилима. Активни системи заштите (hard kill) служе управо за то. Ови системи често су упарени или по]ачани системима заштите (soft kill) чи]а ]е улога упозореже, ометаже или неки други начин превенци]е долазейе претже. Иако посще различите врсте активних система заштите (hard kill), вейина жих потпада под две категори]е: експлозивни панели и пресретачи.

Дв]ство активное система заштите

2 Jane's Defence Weekly 7 September 2016

562

Активни системи заштите путем пресретача ук^учу]у Afganit (PycMja),

Ol Ю

<

Akkor (Турска) и Land Electronic Defence System ^ужна Африка). Ови оо системи испа^у]у пресретач из лансера щи се налази на возилу, пресретач пресрейе долазейу прет^у на одре^ено] да^ини и ä онеспособ^ава га путем експлозивне фрагментаци]е или самом експлозирм бо]еве главе пресретача. С обзиром на то да пресретачи ш погашу ци^ на одре^ено] разда^ини, ослажа]у се на податке доби]ене о. од радарских сензора. Пресретачки системи могу онеспособити ци^еве на ^ да^инама од преко 10 метара од заштийеног возила. ^

Експлозивни панели обично су монтирани на заштийеном возилу. Они ос детонира]у пре него што непри]ате^ев про]ектил удари возило и онеспособ^ава]у га путем експлози]е, фрагментаци]е или експлозивно формираног про]ектила. Примери експлозивних панела посще на следейим системима: израелски Trophy и немачки AMAP-ADS, али посще < и други. С обзиром на то да се реакци]а ових система очеку]е близу Я} заштийеног возила, многи системи експлозивних панела употреб^ава]у о податке доби]ене од ласерских или других електрооптичких сензора щи су < често упарени са радаром на возилу.

Без обзира на тип активних система заштите, врло кратко време интервенци]е подразумева да ови системи мора]у радити у аутоматском ш режиму без уплита^а посаде. о

Израел

Израелски систем активне заштите Trophy, тако^е познат као ASPRO- ш A или Me'il Ruach (ветровка), за сада ]е ]едини стандардизовани систем с активне заштите и ]едан од два система щи су прошли борбено крште^е. ° Систем Trophy обухвата четири радара Elta EL/M-2133 WindGuard x ELM 2143, щи су распоре^ени у кругу од 360 степени око заштийеног О возила, централну контролну ]единицу и два лансера. Сваки лансер садржи по ]едну плочу щу ]е могуйе ротирати по азимуту и висини. Сама плоча ^ разви]а ефекат неколико експлозивно формираних про]ектила, а сваки лансер има неколико плоча ради поновног пу^е^а. Оваква конфигураци]а носи назив Trophy-HV и има масу од 850 кг. О

Израелци су током 2006. године, приликом напада на милитантну групу Хамас у Гази, први пут доживели велике губитке; помине се чак о неколико десетина уништених или оштейених тенкова Merkava. Израелски ш тенкови сачекивани су и пога^ани модерним руским противтенковским ig наво^еним ракетама са добро маскираних и утвр^ених положа]а. Губици су gj били и у ^удству. Много израелских возика ]е ранено или погинуло. Одмах након тога израелске оружане снаге кренуле су са разво]ем и опрема^ем тенкова активним системима заштите. .у

Систем Trophy-HV налази се у оперативно] употреби на тенковима д Merkava IV од 2009. године, а први пут ]е употреблен у одбрани тенкова 2011. године. Систем ]е у велико] мери коришйен и током израелског упада у Газу током 2014. године, а Израелци тврде да ]е био 100 посто успешан.

563

OI ф

ю CD

О >

0

01

ОС Ш ОС ZD О

о <

о

х о ш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

н

>-

ОС <

(Л <

-J

О

•у

X ш н

о

о >

Наводно je велики 6poj израелских тенкова био га^ан противтенковским наво^еним ракетама, али и ручним ракетним бацачима и ни]едан ни]е био ни оштепен. Наводи се да ]е на ]едан тенк де]ствовано са чак по 12 противтенковских ракета. Поред тога, систем Trophy-HV од радара доби]а и просле^эде посади тенка информаци]у о локации са ще ]е тенк га^ан, што омогупава врло брзу повратну парбу. Ову информаци]у могуче ]е пренети и на друга возила ща су опремрена овим системом.

Израелска компани]а Rafael наставила ]е са усавршава^ем система Trophy и сада се очекэде да пе ова] систем бити инсталиран на ново израелско тешко оклопно возило пешади]е Namer, а и на нови оклопни транспортер точкаш Eitan у конфигурации 8x8. За сада ова] систем нема про^у на извозном тржишту, иако ]е ]едан од неколико ще разматра аустрали]ска во]ска.

Израелско тешко оклопно возило пешадц'е Namer са системом активне заштите Trophy-HV

Компани]а Rafael тако^е рекламира и други систем активне заштите под називом Trophy LV, щи осим назива нема ништа за]едничко са претходно описаним системом. За разлику од система Trophy-HV, Trophy LV ]е монтиран у кути]ама ще се налазе дуж крова возила. Електрооптички сензори открива]у надолазейу прет^у, детонира]у експлозивни панел щи испару]е, односно формира „енергетско сечиво" усмерено надоле према долазейо] прет^и.

Осим компани]е Rafael, израелска во]на индустри]а израдила ]е сво] систем активне одбране Iron Fist. Ова] систем ]е пресретачког типа и обично се сасщи од два усмерава]уйа лансера од щих сваки покрива

<

по^е од 270 степени. Сваки лансер садржи две пресретачке цеви, као и електрооптички ометач као алтернативан начин онеспособ^аважа претже оо (soft kill). Сами пресретачи су нево^ени и детонира]у се да^инским путем ^ помойу радио-таласа када се налазе близу свог ци^а. Детонаци]а уништава или онеспособ^ава ци^ путем експлозивног ефекта, а не путем експлозивне фрагментаци]е као неки други системи активне одбране. ш Оваква врста детонаци]е умажу]е могуйност детонаци]е долазейе бо]еве cl главе, а ефикасни]а ]е у ситуации одбране од кинетичког пенетратора щи, ^ експлозирм, скрейе са путаже ка браженом возилу. ^

Систем Iron Fist разви]ен ]е као ривал систему Trophy и користи исти ос радар Elta, али ]е изгубио у надметажу за опремаже тенка Merkava IV. Са друге стране, израелска во]ска ]е одабрала систем Trophy за заштиту тешког оклопног транспортера Namer, док ]е америчка во]ска одабрала систем Iron Fist као заштиту возилу у оквиру програма Modular Active < Protection Systems (MAPS), што представка велики извозни успех Израела ^ и велику промену у ставовима америчке во]ске ща до сада ни]е имала о систем активне заштите на сво]им оклопним возилима. <

Руси}а

Руси]а ]е прва држава ща ]е увела у оперативну употребу систем ш за активну заштиту (hard kill) у облику система Drozd на сво]им § тенковима

T-55AD щи су били коришйени у сукобу у Авганистану. Ова] систем био ]е монтиран на куполама тенкова са лансирним цевима за осам ш нево^ених пресретача формираних у паровима на странама куполе за с покриваже фронталног сектора у радиусу од 60 степени. Пресретачи су ° били нево^ени, 105 мм у диаметру, и ослажали су се на ¡л фрагментациони ефекат приликом пресретажа надолазейе претже. о Иако су, по неким извешта]има, били ефикасни, пружали су висок ризик колатералне штете при]ате^ским снагама или цивилима щи би се ^ нашли у близини. Систем су контролисали радари, док ]е укупна маса система била око 1.000 кг.

Иако су били релативно успешни приликом примене у Авганистану, q Руси]а ]е поставила ове системе на веома мали бро] тенкова Т-55. ^ Накнадно ]е разви]ен систем Arena щи ]е лансирао експлозивно- о формира]уйе про]ектиле са крова возила надоле према надолазейо] ш претжи. Овакав метод знача]но редуте колатералну штету, али Arena g] ни]е уведена у оперативну употребу у руским оружаним снагама. Руси]а ]е након тога представила сво] систем Shtora (soft kill) щи се ослажа на детекторе щи упозорава]у на надолазейу претжу и инфрацрвене лампе ще служе за ометаже система наво^ежа противтенковских ракета. Систем Shtora налази се у употреби на руским тенковима Т-90 и Т-80, на о алжирским тенковима Т-90, док се сличан систем заштите налази и на малом бро]у та]ландских и украинских тенкова Т-84 Oplot.

<D H (Я

in

LO CO

15 >

о см

ос

Ш

ОС ZD О

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

О <

0

Z

1 О ш

н >-

ОС <

сл <

CD 2 'У

Z I ш н

о

О >

Систем активне заштите Drozd на тенковима T-55AD

Систем Shtora доживео je ватрено крште^е у Сири]и. Сирийки тенк Т-90 пого^ен je америчком противтенковском ракетом типа Tow (класична верзи]а без тандем бо]еве главе), а након експлози]е ракете на фронталном делу куполе, одмах код омета]у^их инфрацрвених лампи, ни]е дошло до секундарних експлози]а ще су карактеристичне за руске тенкове са аутоматским пу^ачем. Прве реакци]е посматрача говориле су да се систем Shtora показао неделотворним. Ме^утим, нешто касни]е на интернету су се по]авиле слике пого^еног тенка где се ]асно види површинско оштейеъе на предаем делу куполе након експлози]е реактивног оклопа (старее генерац^е у односу на оклоп новог тенка Т-14 под називом Relikt 5). Наиме, плоча са реактивним оклопом пореметила ]е и ослабила сноп кумулативног пу^е^а ракете. Накнадно су об]аврени коментари поводом делова^а/неделова^а система Shtora са шпекулаци]ама да систем ни]е скренуо ракету са сво]е путане, ]ер су поклопци куполе на тенку били отворени (ради брже евакуаци]е сирийке посаде), што ]е онемогу^ило правилно функциониса^е система. Снимак поготка тенка показэде да ]е гор^и отвор на куполи био отворен и да ]е кроз ^ега искочио ]едан сир^ски во]ник, члан посаде, одмах након експлози]е. Након првих, чини се нетачних коментара, по]авили су се други коментари щи су навели да систем Shtora ни]е ни могао деловати, ]ер ]е тенк био га^ан америчком противтенковском ракетом старее генераци]е Tow без ласерског наво^е^а, па систем Shtora ни]е ни могао ометати непосто]е^и ласерски сноп.

Руски тенк Т 90 пого^ен америчком ракетом старце генерацце Tow

Руси]а се након разви]ажа система Drozd окренула ка другим технологи]ама активне заштите. У ма]у 2015. године, током во]не параде поводом дана победе, Руси]а ]е приказала нови тенк T-14 Armata са одбрамбеним системом Afganit. Нови тенк опрем^ен ]е са 10 лансера пресретача щи су монтирани на тенковсщ куполи у низу щи покрива фронтални радиус од 120 степени и радарима AESA щи раде на милиметарском таласу. Ови лансери изгледа]у слично пресретачима система Drozd у калибру 105 мм, а чини се да се ослажа]у на исти фрагментациони ефекат. Тенк Т-14 тако^е ]е опрем^ен додатним системом заштите (soft kil) у виду низа бацача граната. Оног тренутка када радари виде претжу, они преко система активне заштите одмах окрейу куполу тенка у том правцу и лансира]у пресретаче. Осим система активне заштите hard kill, тенк Т-14 ]е опрем^ен и системом soft kill щим се испа^эду димне гранате пужене мултиспектралним димом ради маскиража возила од оператора противтенковских во^ених ракета. Маскираже се врши ради умажежа инфрацрвеног одраза и блокиража ласерског во^ежа ракета. Системи активне заштите типа Afganit присутни су и на оклопним возилима Т-15, Kurganets-25 и Boomerang. Уколико ови системи заштите буду угра^ени на вейи бро] возила, Руси]а би била прва зем^а ща би

2 7

ю оэ ю ю

ср p

Ш

□L

О

ш

>-

ос <

<

S

О

0_

<

ос ш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

D

О

ш

Q_ IZ

О <

X

О со S

ш £

0_

О <

X

О X ш 2 ш

Q_

СО <

О

■о >

J2

увела системе активне заштите (hard kill) на сва оклопна возила тешке и средне категори]е. Уво^е^е система Afganit представ^ало ]е и кра] разво]а система Arena.

Распоред елемената система Afganit на тенку Т 14

Током 2016. године систем Afganit je тестиран приликом пресрета^а противтенковског про]ектила са пенетратором од осиромашеног урани]ума ко]и лети брзином од 1,5 до 2 км у секунди, а суде^и према руским изворима, пресрета^е ]е било успешно. Западни извори су скептични и наводе да ]е пита^е да ли су извешта]и тачни, об]аш^ава]у^и да ]е готово немогу^е уништити пенетратор од осиромашеног урани]ума путем фрагментационе експлози]е, али дозво^ава]у могу^ност да га ]е тим путем могуче скренути са иегове путане. Уколико би, опет, ови извешта]и били тачни, то би означило револуци]у у погледу заштите не само тенкова ве^ и других оклопних борбених возила. Руси]а, иначе, планира опрема^е овим системом активне заштите, не само тенкова Т-14 ве^ и тешког оклопног транспортера Т-15, али и других оклопних борбених возила.

Државе Запада

Европске зем^е, као и феди^ене Државе, оклевале су са уво^е^ем система активне заштите. До данас ни]една европска држава, осим Руси]е, ни]е поставила ни]едан систем активне заштите на сво]а возила. То не значи да ]е европска одбрамбена индустри]а била неактивна, што показу]е разво] неколико различитих система активне одбране.

На]успешнирм се показала немачка компани]а ADS Gesellschaft Fur aktive Schutzsysteme са сво]им системом Advanced Modular Armor Protection - Active Defence System (AMAP-ADS). Систем ни]е уведен у наоружа^е немачких оружаних снага, али ]е компани]а об]авила да ]е добила посао

сер^ске производже за ^едну ази]ску државу". Иако се званично не зна о що] се држави ради, веру]е се да ]е реч о Сингапуру, мада ]е и да^е не]асно на ще йе возило систем (AMAP-ADS) бити угра^ен. Претпостав^а се да йе бити монтиран на теренско возило Bronco, као и на сингапурски тенк Leopard 2 SG.

Систем AMAP-ADS има директну па^бу, а ослажа се на велики бро] сензора и противмера щи се налазе око возила. За разлику од система Trophy HV, немачки систем активне заштите нема покретних делова и слични]и ]е израелском систему Trophy LV. Немачки AMAP-ADS приказан ]е као кровни систем (за мажа теренска возила), а жегови сензори и противмере директно су интегрисани у оклоп возила када су у питажу вейа возила као што су тенкови, борбена возила пешади]е, гусеничари, као и точкаши у конфигурации 8x8. Детекци]у и систем за управ^аже ватром омогуйава]у сензори, док ]е сам систем уништаважа AMAP-ADS описан као „директна енерги]а", што умажу]е колатералну штету.

Активни систем заштите AMAP-ADS на борбеном возилу Fuchs

Растреситост система AMAP-ADS омогуйава малу масу од само 145 кг, ща се повейава до 500 кг на вейим возилима као што су тенкови. Ди-стрибуци]а великог бро]а сензора и противмера око возила тако^е обезбе-^е елемент редундандности, иако ]е утрошене противмере потребно руч-но допужавати. Ова] систем користи се као основа система Shark щи ]е

2 7

ю оэ ю ю

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ср p

Ш

□L

О

ш

>-

ОС <

<

S

О

0_

<

ОС ш

D

о

ш

Q_ IZ

О <

X

О со S ш £

0_

О <

X

О X ш 2 ш

Q_

СО <

О

■о >

J2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

CM ф

(Л tf>

ю" CD

"5 >

О

см

of ш о:

Z) О

О _|

< о

X

о ш

н >-

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

тестиран на француском оклопном возилу VAB 4x4, иако Француска HMje поручила коначну верзи]у система.

Немачка компани]а Diehl BGTтако^е je развила активни систем зашти-те под називом Defence Active Vehicle Protection System. За разлику од система AMAP-ADS, то ]е систем заснован на пресретачима щи се лансира]у са управ^ивих лансера.

Ова] систем има масу од 350 кг (¡едан лансер), док се маса са два лансера повейава на 500 кг. Лансери има]у три или четири цеви. Гранате су, наводно, ефикасне против противтенковских во^ених ракета, али и кине-тичких про]ектила и онеспособ^ава]у долазейе претже путем експлозив-ног, а не фрагментационог ефекта. Defence Active Vehicle Protection System напада ци^еве на разда^инама преко 10 м, што омогуйава формираже безбедне дистанце од возила с обзиром на то да ефикасност кумулативних пужежа нагло опада на разда^инама вейим од неколико метара. Ефекат експлози]е скрейе са путаже и кинетичке про]ектиле.

Немачка за сада ни]е узела у разматраже ова] систем, вей ]е одлучила да употреби систем Multi functional Self protection System (MUSS) компани]е Krauss Maffei Wegmann за борбено возило пешади]е Puma. MUSS спада у системе активне заштите (soft kill) и користи инфрацрвени ометач и бацаче димних граната за заштиту возила. Велика Британка тако^е разматра ова] систем. Постов могуйност да йе компани]а развити и систем активне заштите (hard kill) као допуну и надограджу.

Постов рш неколико система активне заштите щи су разви]ени у Европи, али нису у употреби као што су украински Zaslon, итали]ански Scu-do и чешки Aktivni Ochrana.

Турска ]е, тако^е, инвестирала у технологи]е активних система заштите и тренутно ради на разво]у свог система Akkor щи спада у типичне пре-сретачке системе и ук^учу]е два двострука лансера и четири радарска па-нела щи покрива]у радиус од 360 степени. Претпостав^а се да йе бо]еве главе пресретача онеспособ^авати ци^еве по основу експлозивног, а не фрагментационог ефекта. Пресретачке бо]еве главе спада]у у „паметне" због употребе програмабилних упа^ача. Систем ук^учу]е и елементе (soft kill) щи су засновани на ласерским сензорима и бацачима димних ракета. Разво] овог система текао ]е упоредо са разво]ем турског тенка Altay, па се очеку]е да йе бити монтиран на жему, као и на оклопно возило средже кла-се Arma 6x6.

Турски систем активне заштите Akkor

Аз^а

Многе земре у Ази]и наставра]у са истраживажем на пору активних система одбране за сво]а возила. Преджачи Jужна Коре]а и жихов систем KAPS разви]ен за тенк K2 Black Panther.

иужнокоре'ски систем KAPS на тенку K2 Black Panther

Први снимци дефинишу KAPS као пресретачки систем щи се сасщи од два покретрива лансера са по две лансирне цеви од 70 мм. Лансери су спрегнути са комплетом радара независним од система за управра^е ва-

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

см

Ю 03 Ю Ю

!± CP

Ш

□L

з О

ш

>-

ос <

<

О

0_

<

ОС ш Q О

ш 0_ IZ

О <

X

О m s

ш £

о_

О <

х

О х ш 2 ш 0_

m <

о

■о >

Ü >о

CM ф

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

v>

in CD

"5

>

О

см

of ш о:

Z) О

О _|

< о

X

о ш

н

>-

ОН <

н

(Л <

CD >о

X ш н

о

О >

тром и радара за упозораваже щи се налазе на преджо] страни куполе K2. По томе ]е KAPS одво]ен од напредног активног система одбране (soft kill) щим ]е тенк К2 стандардно опрем^ен. Претпостав^а се да KAPS користи сво]е радаре ради упозораважа и прайежа ци^а са електрооптичким сен-зорима щи омогуйу]у прецизно наво^еже.

Разво] система KAPS започео ]е 2006, а завршен ]е 2012. године. Прве испоруке тенкова К2 почеле су 2014. године, али систем рш ни]е инстали-ран ни на ]едан испоручени тенк.

Кина ]е, тако^е, разви]ала сво] систем активне одбране за сво] тенк Type 98/99. Ради се о типу пресретачког система, иако ]е познато врло мало дета^а. Ни]е ]асно ни да ли ]е ова] систем инсталиран на тенк Type 99, али ]е у ме^увремену Кина одлучила да йе приоритет имати жихов тенк Type 96B на щем ни]е инсталиран такав систем.

J^Ha Африка

Jeдан од на]модерни]их система активне одбране представка Land Electronic Defence System (LEDS) щи разви]а ]ужноафричка компани]а Avi-tronics ща ]е сада део компани]е Saab. У ствари, LEDS представка целу породицу система щи су типа soft kill (LEDS 50 LEDS 100) и типа hard kill (LEDS 150, LEDS 200 и LEDS 300). Систем активне одбране hard kill сасщи се од два усмерена лансера велике брзине щи лансира]у пресретаче, а увезани су са радаром.

Основна муници]а сасщи се од пресретача Mongoose 1, шест комада по лансеру са дометом од 5 до 20 м. Пресретач има „паметни" упа^ач и наводно ]е ефикасан у употреби против нево^ених и во^ених противтенков-ских ракета, а ци^еве онеспособ^ава фрагментационим ефектом. Компа-ни]а Denel развила ]е много вейи пресретач под називом Mongoose 3 щи има домет до 300 м. За разлику од претходника, Mongoose 3 има мали ак-тивни радарски трагач и може маневрисати. За ова] вейи и много свестра-ни]и про]ектил наводи се да може поразити велики бро] разних противтен-ковских про]ектила, ук^учу]уйи кинетичке про]ектиле, ракете и бомбе ва-здух-зем^а.

Систем LEDS/Mongoose испробан ]е на многим возилима, али ]е за сада, према расположивим подацима, продат само систем soft kill (LEDS 50). Тренутно ]е компани]а веома активна на инди]ском тржишту у покуша]у про-да]е сво]их система.

Тржиште система активне одбране ]е у нарастажу, али и веома затворено, па ]е тешко дойи до правих података о жиховим техничким могуйно-стима. Разво] су започеле Руси]а и Израел, а све ]е више држава ще озби^но размиш^а]у о набавци система активне одбране типа soft kill или hard kill с обзиром на врло распростражену претжу оклопним возилима.

Драган М. Вучковий (Dragan M. Vuckovic),

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ORCID iD: ©http://orcid.org/0000-0003-1620-5601