CC BY
36
Ol ф
CD CD
О >
0
01
ОС Ш
0£ ZD О о
_l
<
о
X
о ш
i>-
СС <
(Л <
-J
О ■О
X Ш I—
О z
—3
О >
Руси]а престигла Америку у електронском рату1
Америчке оружане снаге призна]у да су руске инвестицуе у во^еъе електронског рата веПе од оних ще jе Запад до сада уложио у ту област
Приликом ме^ународног cajMa наоружажа, одржаног у Москви током септембра 2017. године, руски во]но-индустри]ски комплекс приказао ]е стотине копнених, ваздушних и поморских система, а потписани су уговори у вредности од скоро 170 мили]арди америчких долара.
На са]му су приказани и на]нови]и системи за во^еже електронског рата: Vitebsk, Krasuha и Moskva.
Руске дневне новине Svobodnaya Pressa об]авиле су анализу руских система за електронско ратоваже, истичуйи жихову употребу на последжим во]ним вежбама „Запад 2017". Чланак наводи да ]е руска супериорност у овим системима не само квантитативна вей и квалитативна. Током последже децени]е више од десет нових система прошло ]е тестираже и разне евалуаци]е: Borisoglebsk-2, Algurit, Rtut-BM, Infauna, Krasuha-4, Moskva-1, Parodist, Lorandit-M, Leer-3, Lesochek, Less, Magnyi-REB, Pole-21, Hibini и Vitebsk. Ме^у жима су и системи намежени за локалне акци]е кратког домета чи]и ]е ци^ заштита летелица, бродова и возика у одре^еним оперативним рернима, затим системи за
1 September 19, 2017 The National Interest
неутрализоваже експлозивних детонатора у импровизованим експлозивним направама. Листа ук^учу]е и снажне системе са широм зоном операци]а, као што су Krasuha-4 и Moskva-1. У чланку се наводи да су бар два система изранена „по принципима щи до сада нису употреб^авани у радио-инжежерингу". Ни]е више потребно поседовати велике комплексе ради]ационих антена са ]аким изворима напа]ажа ради потискиважа непри]ате^евих радио-сигнала у целом спектру. Данас модерни начини откриважа и процесуиража омогу^ава овим системима да доби]у тачну копи]у непри]ате^евог сигнала и затим генеришу лажни сигнал щи ша^у аналогним путем по параметрима битним за противудар. То значи „да се непри]ате^у вра^а лажни сигнал у искривлено] форми", што се назива „неенергетском интерференцирм".
Чланак у дневном листу Svobodnaya Pressa наводи и да систем Moskva-1, щи ]е развила компани]а KRET, спроводи радио-технички обавешта]ни рад: скупка информаци]е о изворима електромагнетског зрачежа у радиусу од 400 км, ук^учу]у^и изворе зрачежа од авиона, самонаводе^их ракета, мобилних и стационарних система ваздушне заштите, радио-одаши^ача и других об]еката щи емиту]у радио-таласе. Ови сигнали се анализира]у и класифику]у према сво]им изворима. У случа]у масовног напада према непри]ате^у, прикуп^ене информаци]е се одаши^у према девет система за електронски рат, щи „ослеп^у]у" противника тако што генеришу сметже, а ти подаци се да^е ша^у руским снагама за одбрану ваздушног простора. Тачне спецификаци]е у погледу карактеристика и техничких дета^а овог система су во]на та]на. Ме^утим, у случа]у масовног непри]ате^евог напада, Moskva-1 помаже у прикуп^ажу података о свим жеговим ци^евима щи су потребни за жихово откриваже, препознаваже и правеже. Ова информаци]а ]е изузетно важна за системе електронског ратоважа, ]ер ови ометачи доби]а]у информаци]у о противничким системима щом могу извршити жихово оптимално потискиваже у одре^еном електронском опсегу.
Подаци доби]ени од система Moskva-1 корисни су за системе противваздушне ракетне одбране, ук^учу]у^и и на]нови]и систем S-400 щи има исти радиус откриважа противника као и Moskva-1. У случа]у непри]ате^евог напада, S-400 „види" об]екат и одре^е жегову брзину и смер лета, док систем Moskva-1 има могу^ност идентификаци]е ци^а, што значи да може да одреди да ли се ради о ракети или авиону, па чак и о типу летелице или ракете, што умногоме олакшава пресретаже. Све донедавно ни]е било могуче сместити систем таквих могу^ности на возило са три шаси]е. Овакав разво] омогу^ила ]е транзици]а са аналогних на дигиталне технологи]е. У овом случа]у дошло ]е до знача]ног раста брзине комп]утерског процесуиража, што ]е омогу^ило уво^еже нових, напредни]их алгоритама за обраду података.
CM <D (Л
m
со CD
"5 >
оэ
о см
of ш
а.
Z) О
О _|
< о
X
о ш
H >-
о: <
н
(Л <
CD >о
X ш H
о
О >
У чланку се да^е наводе детали система Krasuha-4, тако^е базираног на дигиталним технологи]ама, наме^еног одбрани командних места, као и индустри]ских и административних комплекса. Систем врши потискива^е електронског зраче^а стационарних и мобилних об]еката користеПи ефекте интерференци]е у смислу разликова^а противничких и савезничких сигнала у области операци]а система Krasuha-4. Систем ]е у мощности да „ослепи" не само противничке ловце и бомбардере ве^ и зема^ске радаре, летелице AWACS, па чак и шпи]унске сателите с обзиром на то да ]е радиус де]ства система 300 км у вертикали и хоризонтали. Разво] система Krasuha-4, започет ]е 1995. године, а усво]ен ]е у наоружа^е руских оружаних снага тек 2012. године.
Током 2015. године систем Krasuha-4 поставлен ]е у русщ во]но] бази Khmeimim, у Сири]и. Током напада америчких крстаре^их ракета на аеродром сири]ске во]ске различити меди]и су известили да ]е систем успео да скрене неке од ракета Томахавк са ци^а. Критичари су се одмах успротивили ово] анализи, ]ер се ова крстаре^а ракета наводи путем геолокаци]е и не користи радар за сво]е во^е^е него оптоелектронски систем високе резолуци]е. Ипак, у чланку се наводи да ]е систем Krasuha-4 сво]е де]ство усмерио на електронске склопове ракете. Ови системи били су употреб^ени у великом бро] руских во]них вежби у одбрани ци^ева ще су „нападали" ловци бомбардери Su-24 и Su-34 щи нису налазили ци^еве зашти^ене поменутим системом, па су се вращали у базе необав^еног задатка.
Тре^а технологи]а щу помине дневни лист Svobodnaya Pressa односи се на систем Vitebsk. Ради се одбрамбеном систему наме^еном хеликоптерима Mi-8 у одбрани од преносивих противваздухопловних ракета. Ова] систем могу користити и ]уришни авиони и хеликоптери у миси]ама напада на копнене ци^еве. Опрем^ен ]е инфрацрвеним и ултра^убичастим уре^има за проналаже^е смера испа^ива^а ракета, опремом за открива^е ласерског и радарског озрачива^а, оптоелектронским урежем за заслеп^ива^е, урежем за омета^е радара и опремом за отпушта^е лажних ци^ева; другим речима -одбрани од интерференци]е свих активних и пасивних радара, термалних, ласерских и оптоелектронских уре^а.
Руске оружане снаге раде и на другим системима за електронско ратова^е щи би били способни за брзу и ефикасну акци]у против све модерни]их западних беспилотних система. Jедна од таквих технологи]а ]е и недавно на]ав^ени Repellent щи ]е про]ектован за открива^е и неутрализова^е беспилотних летелица на да^инама до 35 км, да^у и ноЬу, за време лошег времена, а може де]ствовати чак и на температурама нижим од минус 45 степени. Систем Repellent првенствено ]е намерен борби против ро]ева мини]атурних беспилотних летелица ще тренутно убрзано усавршава]у америчке оружане снаге.
Разво] овог система иде у правцу смаживажа габаритета, тако да fie у будупности бити преносивог облика.
Руски разво] и употреба оваквих различитих система за електронско ратоваже никако не одговара америчким и НАТО снагама. Године 2016. дошло се до зак^учка да je Пентагон запоставио електронско ратоваже и на та] начин омо^ио Руси]и стицаже знатне предности. Американци су зак^учили да руске оружане снаге има]у чете, бата^оне, па чак и бригаде са одговараjуfiом опремом и посебним ланцем командоважа ще су посвefieнe електронском ратоважу. Након тога, током 2017. године, америчке оружане снаге почижу интензивно да раде на ово] технологии како би сустигли руски напредак у ово] области. Америчка во]ска тражи да све беспилотне летелице великог домета доби]у мо^ност електронског ратоважа. Руси]а je недавно, у близини укра]инског ратишта, употребила беспилотне летелице типа Orlan-10 ще има]у мо^ност ометажа мобилних телефона. Чини се да je ова] систем у употреби и у Сир^и.
Иако Америка предузима крупне кораке у ово] области, велики бро] разноврсних напредних руских уре^а за електронски рат прeдставиfie велики проблем америчким и НАТО снагама, нарочито ако се узме у обзир да ефикасна употреба уре^а за електронско ратоваже до два пута повefiава потенциал копнених оружаних снага, а умажу]е мо^ност губитка авиона и до шест пута.
Драган М. Вучковиfi (Dragan M. Vuckovic),
e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Убрзано опремаже2
Поновно интересоваже за копнене операц^е обухвата обнав^аже искустава стечених за време хладног рата, Првог и Другог ирачког рата и операц^а на Балкану. До тога долази након сукоба у Укра^ни и први пут, после две децен^е, долази до опремажа европских арм^а за директан сукоб ]еднаких во]них снага. Тако^е, долази до промене приоритета од заштите и концепта прежив^аважа оружаних снага, што je био приоритет у Авганистану, до концепта повefiанe убо^тости
Тенковски топови
Тенкови, односно тенковски топови, осщу на прво] лин^и одбране у европским арм^ама. Иако je технолог^а разво]а тенковских топова на]више фокусирана на разво] муниц^е и модернизоваже постоjefiих про]екта, упоредо тече и разво] слeдefie генерац^е топова.
2 Jane's Defence Weekly 15 November 2017
см
<D (Л
ю со"
CD
"5 >
оэ
о см
а. ш
а.
Z) О
О _|
< о
X
о ш
н ^
а. <
н
(Л <
CD >о
X ш н о
О >
Програм модернизоважа немачког тенка Leopard 2A7V обухвата унапре^еже основног наоружажа и то тако што йе тенкови Leopard 2A4 бити унапре^ени на стандард 2A7V са новим топом L55A1 компани]е Rheinmetall. Ова] топ има за 20% вейи притисак од посщейег топа L55 када се користи муници]а новог типа. Поред тога, нова верзи]а топа L55A1 поседу]е и модернизовани систем за избациваже празне чауре.
Током септембра 2017. године компани]а Rheinmetall об]авила ]е потписиваже уговора за модернизаци]у 104 немачких тенкова Leopard 2 -68 2А4, 16 2А6 и 20 2А7 на стандард 2A7V, што подразумева уграджу новог топа L55A1. Модернизовани тенкови бийе опрем^ени новим термалним уре^има, ласерским да^иномерима, унапре^еним комп]утерима за управ^аже ватром и контролним конзолама. Испоруке првих модернизованих тенкова Leopard 2A7V очеку]у се током 2020. године.
У ме^увремену, иако британски програм за продужеже животног века тенка Challenger II (Life Extension Programme - LEP) не покрива модернизовав олученог тенковског топа 120 мм L55 (познатог под ознаком L30A1), врло ]е вероватно да йе то бити ура^ено преко посебног програма британског министарства одбране. Министарство одбране ]е претходно извршило процену адекватности топа глатке цеви 120 мм на основу сада отказаног програма унапре^ежа убо^тости тека Challenger II.
Понуда компани]е Rheinmetall у оквиру програма LEP сасщи се од опционе инсталаци|е топа глатке цеви 120 мм L55 щи би омогуйио тенку Challenger II испа^иваже ]едноделних тенковских граната, ук^учу]уйи и поткалибарна зрна са пенетраторима (APFSDS). Како ни]е преостао велики бро] граната 120 мм за топ са олученом цеви L30A1 ще ]е производила сада угашена фабрика Birtley ща ]е пословала у оквиру компани]е BAE Systems, то йе омогуйити гараже новом муницирм ща се производи у Немачщ и САД и представ^ати добродошло унапре^еже за топ тенка Challenger II. Ме^утим, посщи могуйност да британско министарство одбране ипак задржи посщейи топ са олученом цеви због могуйих високих трошкова щи би настали изменом куполе.
У ]уну 2016. године компани]а Rheinmetall открила ]е нови топ са глатком цеви од 130 мм под ознаком L51. Ово ору^е могло би бити коришйено у ново] генерации основног копненог борбеног система (Main Ground Combat System - MGCS) щи би могао да од 2035. године замени тенкове Leopard 2 и Leclerc. Топ L 51 ]е знатно убо]ити]и од посщейег топа 120 мм са притиском у комори топовске цеви од 880 МПа. Компани]а Rheinmetall тврди да овакво повейаже притиска, уз коришйеже дужих пенетратора, обезбе^е 50% вейу пробо]ност оклопа у поре^ежу са посщейим топовима од 120 мм.
Challenger II (Life Extension Programme - LEP)
Ова компани]а про]ектовала je и нову генераци]у граната типа APFSDS, под ознаком КЕ2020, ща има полусагор^иву чауру, ново пропулзивно пужеже и нови дуги пенетратор од волфрама. С обзиром на то да кинетичка зрна велике брзине, као што су APFSDS, има]у одличан ефекат против активних система заштите, на]вероватни]е да ^е разво] оваквих граната представ^ати тренд у следе^им годинама. Поред тога, компани]а разви]а и нову високоексплозивну, ваздушно-распрскава]у^у гранату DM12 ща ^е увести рш ве^и спектар напада.
Руси]а, држава ща ]е узета као пример потенци]алног противника европских арми]а, за сво] тенк Armata T-14 развила ]е топ 125 мм глатке цеви 2A82 щи може испа^ивати више различитих про]ектила, ук^учу]у^и и Vacuum-1, гранату типа APSFDS чи]и ]е пенетратор дужине 900 мм и ваздушно-распрскава]у^у гранату Telnik. Обе гранате разви]ене су за употребу у топу 2A82. Посто]е разне спекулаци]е у вези с тим да Руси]а планира у будущности опремаже тенка Т-14 новим топом од 152 мм 2A83 щим би био опрем^ен и нови ловац тенкова BAM. Такав топ био ]е разви]ен за програм тенка T-95 (Object 195), али за сада нема доказа да ]е такво оперативно ору^е у употреби.
Кинетички уместо вощеное npojeKmuna
У току ]е дебата ща се тиче употребе муници]е са кинетичком енергирм против миници]е са хеми]ском енергирм за напад на
CD
ф оклоп^ене ци^еве Предност кинетичких проjектила ]е жихова велика брзина и могуйност пробо]а конвенционалног оклопа. То ]е довело да разво]а нових про]ектила типа APSFDS, као што су гранате DM63A1 и со Orbital ATK M829A4 компани]е Rheinmetall. Упоредни разво] во^ене 75 муници]е довео ]е до разво]а во^ених ракета ще се лансира]у из тенковског топа щим ]е могуйе га^ати осет^иве тенковске области као што су врх куполе или трупа.
Кинетички про]ектили у теории нуде крайи борбени ангажман у ш поре^ежу са во^еним про]ектилима и омогуйава]у вейи бро] ангажованих Е и „уништених" ци^ева с обзиром на вейи бро] граната у борбеном
0 комплету и брже испа^иваже. Вейа брзина кинетичких про]ектила (5 ^ маха) омогуйава им и заобилажеже вейине система за активну заштиту
< щи нису у стажу да дово^но брзо откри]у, класифику]у и одговоре против надолазейег про]ектила. Европске арми]е су у процесу набавке
g вейег бро]а модерних кинетичких про]ектила, а нарочито Поиска, ща ш захтева комплетну замену сво]их противтенковских граната DM33A2. >- Предност во^ених про]ектила ]е у том што им се експлозивно де]ство
не смажу]е приликом лета до уда^ене мете. С друге стране, во^ени про]ектили су спорки и, према томе, осет^иви]и на де]ство активних система за заштиту, али их ]е могуйе наводити или могу бити самонаво^ени на осет^иве делове тенка.
Во^ени про]ектили лансирани из цеви топа, као што су украински
< Falarick 90 и 105 щи се лансира]у из топова нижег калибра Cockerill (¡5 LCRS90MP и CT-CV 105HP, повейава]у учинак таквих топова на ци^ане 2 мете. Поиска ]е представила ново оклопно возило Wilk (вук) верзи]у 'У оклопног возила Rosomak 8X8 опрем^еног куполом Cockerill CT-CV
1 105HP.
н Када се ради о топовима вейег калибра, ласерски во^ени про]ектили
§ Konus 120 mm и Kombat 125 mm омогуйава]у пробо] до 700 и 750 мм ¡[3 ва^аног челика и то иза експлозивно-реактивног оклопа. Kombat ]е > предвиден за употребу са украинских тенкова T-72AMT, T-84 и BM Oplot. Руска вожена ракета 9K119M Refleks води се са тенкова T-80BVM и T-90M, односно из жихових топова типа 2A46M1 и 2A46M-4. Западно-европске државе рш нису развиле компатибилне про]ектиле, него су концентрисане на разво] во^ених противтенковских ракета.
Щ!к (вук) верз^а оклопног возила Иовотак 8X8, опремъеног куполом ОооквгШ СТ-
СУ105НР
Тестна вожъа руског тенка Т-90М
CM ф
(Л tf>
со
СО
"о >
оэ
о гм
of ш
а.
Z) О
О _|
< о
X
о ш
н ^
а. <
н
(Л <
CD >о
X ш н о
О >
Противтенковско вожено наоружа^е
Француска вожена ракета среджег домета Missile Moyenne Portee (MMP) про]ектована ]е као преносиво оруж]е, али се може монтирати и на возило. Ова ракета заменийе ракету Javelin у наоружажу француске во]ске.
У току ]е интеграци]а ракете MMP на куполу Nexter Systems T40, а прва пробна гаража бийе одржана током 2018. и 2019. године. Ова купола бийе угра^ена на вишенаменско оклопно возило Jaguar 2020. године. Ракета MMP понурена ]е и Аустрали]и у оквиру женог програма Land 400 Phase 2.
Турска компани]а FNSS приказала ]е сво]у противтенковску да^ински управ^ану куполу - Anti-Tank Remote Controlled Turret (ARCT) током ма]а 2017. године. Овом куполом бийе наоружана нова генераци]а турских противтенковских возила. Купола йе имати пар противтенковских во^ених ракета (ПТВР), руски Kornet-E или турски OMTAS, као и митра^ез 7.62 мм.
Руси]а предви^а уграджу ПТВР типа Kornet на сво]а тактичка возила типа 92 9P163-3 Tigr, на куполу Epoch щом ]е опрем^ено борбено возило пешади]е Bumerang, гусеничар Kurganets и тешко борбено возило пешади]е T-15. Предви^а се пораст бро]а оклопних и других возила на щима йе бити омогуйено монтираже противтенковских во^ених ракета Kornet-P/E и Kornet D/EM .
Чланице НАТО-а ще су у последже две децени]е биле ангажоване у асиметричним операци]ама против побуженика сада се убрзано врайа]у на конвенционалне противоклопне концепци]е због „по]ачаних претжи" са истока изазваних сукобима у Укра^ни. Европски и неевропски добав^ачи траже профит у ово] ситуации. Израелска компани]а Rafael преко Eurospike, сво]е компани]е у Европи, покушава да прода сво]е против-тенковске во^ене ракете типа Spike на источноевропском тржишту. Очеку]е се да йе поменута компани]а потписати уговор са Литванирм о опремажу литванских возила Boxer ракетама Spike Long Range, а вей ]е потписала уговор са Хрватском о опремажу осам хрватских оклопних модуларних возила. Компани]а агресивно наступа и на тржиштима Словенце и Румуни]е. Исто ради и компани]а Raytheon/Lockheed Martin ща ]е вей уговорила прода]у сво]их ПТВР Javelin Чешщ, Естони]и и Литвани]и.
Ракете и бакински управъане оружне станице
Иако ]е противоклопна борба примарна ставка у модернизации оружаних снага европских држава, ради се и на попужаважу празнине измену ПТВР и оруж|а мажег калибра, као што су аутоматски топови и ракете.
Ракета CiRit 70mm турске компани]е Roketsan, првобитно намежена S
за употребу на авионима, прилаго^ена ]е употреби на систему щи ]е
ш
■■¡г c\i
монтиран на возило. Ради се о систему щи испа^у]е ракете са ч
полуактивним системом во^ежа са четвороцевним лансером. Овакав & лансер монтиран ]е на тактичко оклопно возило Nurol makina у
конфигурации 4X4. ш
Сличан систем монтиран ]е на лако изви^ачко возило Supacat са cl
ракетама 70 мм из сери]е Nammo M282. g
Поред лаких ракетних система, у Европи се све више разви]а]у ш
да^ински управ^ане оружне станице (ДуОс). Турска компани]а Otokar c¿
приказала ]е сво]у ДУОС Mizrak са стабилизованим аутоматским топом ^ MK44 од 30 мм и паром ПТВР типа L-UMTAS. Слично решеже представка и купола Bozok-25 MKT опрем^ена топом M242 од 25 мм Щи
знатно повеЩава ватрену моЩ оклопног транспортера пешади]е Arma у ^
конфигурации 6X6. ся
Словеначка компани]а Valhalla Turret недавно ]е об]авила да ради на о разво]у да^ински управ^ане оружне станице Hildgard 57 Medium Remote Gun System опрем^ене топом L/76.6 са руског вучног противваздушног топа S-60. Ова ДУОС може се поредити са руским системом AU-220M
Baikal. fí
Уво^еже топа 40 мм са телескопском муницирм CTAS (Case- g Telescoped Armament Systems) у наоружаже оклопног борбеног возила, типа британског Ajax и француског Jaguar EBRC, довешЩе до велике
промене у ватрено] моЩи овог типа оклопних возила. Граната од 40 мм ¡f¡
има чак четири пута веЩу експлозивну снагу од гранате 30 мм. Велика ^
Британка ]е поручила чак неколико стотина оваквих топова Щима Ще о бити наоружана оклопна возила Scout и Warrior.
Слоjeвumо прeжuвъаваfoe >
Са разво]ем убо^тости топова и ракета разви]а]у се и нови типови ш оклопа, активни системи заштите и други облици опреме Щи чине
„сло]евито прежив^аваже". ^
Концепт „сло]евитог прежив^аважа" опису]е концентричне сло]еве о
заштите око возила. Први сло] je „не буди ви^ен" Щим се маскира _
оклопно борбено возило. Други сло] представ^ао би концепт „не буди §
пого^ен" и ту ускачу „меки" и „тврди" системи за активну заштиту щи се ш
користе за одбрану од надолазеЩих про]ектила као што су ПТВР и ракете. ш
ТреЩи сло] био би „не буди пробоен", а фокусира се на отпорност оклопа >
на пенетраци]у бо]еве главе во^ене ракете или кинетичког про]ектила. w Последжи сло] ]е „не буди уништен", Щи служи за умажеже штете по возило и посаду у случа]у проби]ажа возила ракетом или кинетичким
про]ектилом. °
>(j
Разво] у области првог сло]а „не буди ви^ен" крейе се у правцу управ^ажа открив^ивим зрачежима са возила у областима инфрацрвеног, радарског и звучног спектра. Компани]а Saab развила ]е мобилни прекривач Barracuda Mobile System (MCS) щи би могао да се користи у возилима специ]алних ]единица, а могао би бити понурен и Аустрали]и у оквиру програма Land 400 Phase 2.
Мобилна прекривка Barracuda Mobile System (MCS) на тенку Leopard 2
Британска арми]а одлучила je да набави прекривке типа Barracuda за CBOja возила Ajax щи fie у овом случа]у бити саставни део опреме возила. Тенкови Leopard 2, у саставу оружаних снага Канаде, Данске и Немачке, биfie опрем^ени овим маскирним системом.
По питажу слeдefiих сло]ева заштите, француска компани]а Nexter Systems одлучила je да сво]е борбено возило пешади]е Vehicule Blinde de Combat d infanterie (VBCI) опреми решеткастим оклопом ради заштите од ракета ручних бацача. Ова возила биfie опрем^ена и системом за ометаже импровизованих експлозивних направа и додатним заштитним оклопом испод возила.
Велика Британка се, по традиции, ослажа на оклоп као примарни елемент прежив^аважа возила, често на штету мобилности. Оклопно
возило Warrior добило je нови модуларни оклоп са додатком керамичких легура.
Поиска je у ме^увремену развила две модернизоване верзи]е тенка Т-72, ознака PT-17 и PT-91M2. Тенк PT-17 опрем^ен ]е модуларним композитним оклопом са плочама на преджо] и заджо] страни, као и на бочним деловима тенка, затим решеткастим оклопом на заджо] страни, оклопним страницама Ще покрива]у точкове и системом за упозораваже од ласерског зрачежа OBRA-3. Тенк PT-91M2 опрем^ен ]е додатним решеткастим оклопом щи се налази на заджо] страни куполе и трупа, без бочних оклопних страна, али и без модуларних оклопних плоча. Уместо тога, тенк ]е опрем^ен експлозивно-реактивним оклопом типа ERAWA-1 и ERAWA-2 на бочним странама и на куполи, Щи умажу]у пенетраци]у кумулативних про]ектила и до 70%.
Када се ради о системима активне заштите, треба репи да европске државе почижу да разви]а]у нове технологи]е, али и да модифику]у посщепе системе. Немачка je приказала сво] мултифункционални само-заштитни систем (Multifunction Self-Protection System - MUSS) Щи ]е намежен заштити нових борбених возила пешади]е Puma. Ова] „меки" систем заштите користи систем упозораважа од ласерске озрачености и ултра^убичасти оптички детектор откриважа лансиража ракета ради прапежа и категоризаци]е ПТВР, мултиспектралне димне гранате Ще се лансира]у са возила с ци^ем да маскира]у и омета]у надолазепи противтенковски про]ектил.
Поред тога, ]едан бро] европских зема^а инвестира у технологи]е „чврстих" активних система заштите. Немачка компани]а ADS про]ектовала ]е „чврсти" активни систем заштите под ознаком активни систем заштите. Ова] уре^а] пресрепе надолазепе ракете на да^инама од 1 до 2 метра од заштипеног возила путем испа^иважа противмера. Свака од лансираних противмера сасщи се од три експлозивна пужежа Ща пресрепу про]ектиле из више праваца, ук^учу]упи и оне Щи напада]у врх куполе.
Систем ]е успешно тестиран против широког спектра оруж|а, ук^учу]упи руски ПТВР Kornet, ручни ракетни бацач RPG-7, амерички ПТВР TOW2, шведски ПТВР BILL 1, као и ручни ракетни бацач AT4. Систем ]е испробан у више од 300 ватрених тестова у Щима ]е пресрео три руска ПТВР Kornet, 535 ракета RPG-7 и пет ПТВР TOW2. Откриваже надолазепих про]ектила извршено ]е у 95% случа]ева, док ]е пресретаже успешно извршено у 85 до 90% случа]ева са ПТВР и у 80% случа]ева када су питажу ракете ручних ракетних бацача.
Ова] активни систем одбране (АСД) веп ]е продат Малези]и за употребу на жиховим тенковима Leopard 2SG. Немци тврде да ]е жихов АСД чак ефикасни]и од израелског система Trophy Щи ]е ]едини тестиран у ратним условима.
ф Турска компан^а Aselsan наставка са разво]ем свог „чврстог"
система активне одбране Akkor щи je планиран за уграджу у нови
домами тенк Altay, иако то ¡ош нше званично одлучено. Систем je могуче
со
«э уградити и на друга оклопна возила ща се налазе у арсеналу турске 75 воjскe.
Током децембра 2016. године Холандиjа je склопила уговор са компан^ом BAE Systems ради уградже израелског „чврстог" система активне одбране Iron Fist на своjа борбена возила пешад^е CV9035, а ш прво такво возило приказано je 2017. године. Она je прва европска зем^а оЕ Ща je уградила систем активне одбране на своjа борбена возила
о пeшадиje.
о
< Драган М. Вучковип (Dragan M. Vuckovic),
о e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs,
ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
0
01
x о ш
I>-
R
<
(Л <
-J
О ■О
X ш н
O O
>
