Научная статья на тему 'МОДДИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДЕПРИВАЦИОН КАМБАҒАЛЛИК: АСОСИЙ ЖИҲАТЛАР...'

МОДДИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДЕПРИВАЦИОН КАМБАҒАЛЛИК: АСОСИЙ ЖИҲАТЛАР... Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
7
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
депривацион камбағаллик / монетар камбағаллик / мутлақ камбағаллик / минимал истеъмол харажатлари қиймати / кўп ўлчамли индекс усули / уй хўжалиги / даромад. / deprivation poverty / monetary poverty / absolute poverty / the minimum consumer value / the method of multidimensional indices / household / income.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Юлдашев Н. Н.

Ушбу мақолада аҳоли камбағаллик даражасини ҳисоблашнинг моддий ва ижтимоий депривацион усули бошқа анъанавий усуллар билан таққосланади ҳамда унинг ўзига хослиги тавсифланади. Аҳолининг монетар ва кўп ўлчамли индекс усулларида аниқланган камбағаллик даражаси моддий депривацион усул билан ҳам аниқланганда нисбатан тўлиқроқ аҳволни кўриш мумкин бўлади. Камбағаллик даражасининг депривацион усулда аниқланиши унинг ҳудудий ва ижтимоий-демографик гуруҳлар ўртасидаги фарқлари янада яққол кўринишига туртки бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POVERTY WITH MATERIAL AND SOCIAL DEPRIVATION: KEY ASPECTS...

This article compares the method of calculating the poverty level of the population based on material and social deprivation with other traditional methods and describes its specific characteristics. A relatively more complete picture will be seen when the poverty level, determined by monetary and multidimensional index methods, is supplemented by the method of material deprivation. Determining the poverty level using the deprivation method is an incentive for poverty to become more evident in the differences between territorial and socio-demographic groups.

Текст научной работы на тему «МОДДИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДЕПРИВАЦИОН КАМБАҒАЛЛИК: АСОСИЙ ЖИҲАТЛАР...»

УДК: 364.12., 001.891.5

Юлдашев Н.Н., PhD Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Макроицтисодий ва худудий тадцицотлар

институти бош илмий ходими

МОДДИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДЕПРИВАЦИОН КАМБАГАЛЛИК:

АСОСИЙ ЖИХДТЛАР...

Аннотация. Ушбу мацолада ауоли камбазаллик даражасини уисоблашнинг моддий ва ижтимоий депривацион усули бошца анъанавий усуллар билан таццосланади уамда унинг узига хослиги тавсифланади. Ауолининг монетар ва куп улчамли индекс усулларида аницланган камбазаллик даражаси моддий депривацион усул билан уам аницланганда нисбатан тулицроц ауволни куриш мумкин булади. Камбазаллик даражасининг депривацион усулда аницланиши унинг худудий ва ижтимоий-демографик гуруулар уртасидаги фарцлари янада яццол куринишига туртки булади.

Калит сузлар: депривацион камбазаллик, монетар камбазаллик, мутлац камбазаллик, минимал истеъмол харажатлари циймати, куп улчамли индекс усули, уй хужалиги, даромад.

Yuldashev N.N., PhD

Chief Researcher at the Institute of Macroeconomic and Regional Studies under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan

POVERTY WITH MATERIAL AND SOCIAL DEPRIVATION:

KEY ASPECTS...

Abstract. This article compares the method of calculating the poverty level of the population based on material and social deprivation with other traditional methods and describes its specific characteristics. A relatively more complete picture will be seen when the poverty level, determined by monetary and multidimensional index methods, is supplemented by the method of material deprivation. Determining the poverty level using the deprivation method is an incentive for poverty to become more evident in the differences between territorial and socio-demographic groups.

Key words: deprivation poverty, monetary poverty, absolute poverty, the minimum consumer value, the method of multidimensional indices, household, income.

Кириш

Бугун дунёда камбагаллик ва ночор турмуш шароитида истикомат килаётган ахоли катлами муаммолари жуда долзарб булиб колмокда. БМТнинг 2030 йилгача булган даврдаги баркарор ривожланиш максадлари орасида устувор вазифалардан бири сифатида айнан ушбу даврга бориб сайёрамизда камбагаллик ва тенгсизликни кескин кискартириш кайд этилган[1]. БМТ Тараккиёт дастури (ЦЫОР)нинг 2023 йилги 110 та мамлакатда утказилган тадкикотларига кура, сайёрамизда 1,1 млрд инсон (жами ахолининг 18,0%и) куп улчамли камбагаллик индекси буйича ночор хаёт кечирмокда[2].

Ахоли камбагаллик даражасининг ортиши нафакат давлат ва жамият, балки ахоли учун ижтимоий хавфли жараёнга айланиши билан бирга, катор салбий окибатларни келтириб чикариши мумкин. Чунки бу жараён ижтимоий тараккиётни секинлаштирадиган ва инкирозларни вужудга келтирадиган катор ижтимоий-иктисодий муаммоларни хам кун тартибига чикаради. Бу борада мамлакатлар ва алохида худудларда хакдкдй вазиятни кузатиш, бахолаш ва тахлил килиш, шунингдек, камбагалликни кискартиришга каратилган стратегик йуналишларни аниклаш максадида ахоли камбагаллик даражасини мунтазам хисоблаб бориш мухим роль уйнайди. Бунинг учун эса хар тарафлама пухта ва мукаммал, илмий асосланган хамда натижаларидан самарали фойдаланишга каратилган илмий-амалий тадкикотлар алохида ахамиятга эга.

Шу нуктаи назардан ушбу маколада мамлакат ва унинг алохида худудларида ахоли камбагаллик даражасини хисоблашнинг монетар ва куп улчамли индекс усулларидан ташкари моддий ва ижтимоий депривацион усулидан хам фойдаланиш, ушбу усулнинг узига хос тарафлари хамда бошка усуллардан фаркли жихатлари, халкаро тажрибада ундан фойдаланаётган мамлакатлар услубиёти атрофлича ёритилган.

Адабиётлар шархц

Узбекистонда амалга оширилаётган аксар ислохотларнинг пировард максади ахоли турмуш фаровонлигини ошириш хамда камбагаллик, ишсизлик ва кам таъминланганлик каби курсаткичларни кискартиришдан иборатдир. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 11 сентябрдаги ПФ-158-сон Фармони билан тасдикланган "Узбекистон-2030" стратегиясида жами 100 та максад белгиланган булиб, уларнинг аксарида "инсон кадри учун" тамойили асосида ахоли турмуш даражасини яхшилашга каратилган максадли курсаткичлар акс этган. Стратегиянинг 22- ва 29-максадлари бевосита ахолини ижтимоий химоя килиш ва камбагалликни кискартиришга багишланган булиб, жумладан, 2026 йилга бориб мамлакатда камбагаллик даражасини икки баробарга, 2030 йилга бориб эса кескин кискартириш белгиланган [3].

Умуман олганда камбагаллик тушунчасини нисбий ва ягона таърифга эга булмаган ижтимоий-иктисодий жараён деб хисоблаш

мумкин. Шундай булсада, олис 1975 йилда Европа Кенгаши томонидан эълон килинган таърифга кура, "камбагаллик - ахолининг минимал даражада хаёт кечириши учун зарур булган даромад ва ресурсларнинг чекланганлиги" сифатида кайд этилган[4]. Машхур олим, Нобел мукофоти совриндори, Инсон тараккиёти индекси муаллифларидан бири - Амартея Сен эса камбагалликни "инсонларга жамиятнинг барча жабхаларида тенг иштирок этиши учун имкониятларнинг етишмаслиги хамда уни кенг камровли улчовларда аниклаш лозим"лигини билдирган[5].

Шиддат билан узгариб бораётган ва жамиятларда ахоли яшаш шароитларининг кескин тафовутлари кузга ташланаётган вактда камбагалликни монетар усуллар оркали аниклаш ва бахолаш ягона ишончли курсаткич була олмайди. Шунинг учун ахоли турмуш даражасининг турли куринишларини хар томонлама ва объектив бахолаш максадида бошка усуллардан, жумладан, моддий ва ижтимоий депривацион ёндашувлардан хам фойдаланиш вазиятни тулаконли куриш имконини беради.

Ахоли камбагаллик даражасини аниклашнинг депривацион усуллари борасида тадкикотлар олиб борган олимлардан бири, британиялик социолог Питер Таунсенд 1970 йилларда илк бор "куп улчамли депривацион камбагаллик" тушунчасини олга сурар экан, жумладан "жамиятда бирор шахс, оила ёки кишилар гурухининг кузатиладиган ва расман исботланадиган ночор турмуш кечириши"ни[6], кундалик хаётда зарур буладиган моддий, маиший махсулотлар хамда хизматлардан фойдалана олмаслик хам камбагалликнинг бир куриниши эканлигини таъкидлаган.

Адабиётлар тахлилини умумлаштирган холда ахоли камбагаллик даражасини хисоблашда нисбатан ривожланмаган, паст даромадли мамлакат ва худудларда монетар, ривожланиш нисбатан юкори хамда ривожланаётган худудларда куп улчамли индекс ва депривацион камбагаллик даражаларини аниклаш бирмунча осон, шу билан бирга самарали эканлигини эътироф этиш лозим. Бу борада камбагалликни кискартиришда юкори натижаларга эришган Хитойда "Икки эхтиёж" (озик-овкат ва кийим-кечак) ва "Уч кафолат" (таълим, согликни саклаш ва уй-жой) тартиби айнан юкоридаги фикрларга мисол була олади. Шунингдек, Европанинг 27 та мамлакатида 2009 йилдан бошлаб моддий ва ижтимоий депривацион камбагаллик даражаси хисобланиб, доимий равишда мониторинг олиб борилиши худудларни комплекс ривожлантириш ва бошка ислохотларда акс этмокда[7], [8], [9].

Россия Федерациясида депривацион камбагаллик буйича илк тадкикотлар 1996-1997 йилларда[10] амалга оширилган булса-да, кенг микёсдаги тадкикотлар 2000 йиллардан сунг ривожланди. Жумладан, 2016 йилдан бошлаб депривацион камбагаллик даражасини хисоблаш ва бахолаш максадида Россия статистика кумитасининг "Уй хужаликлари

даромадлари ва уларнинг ижтимоий дастурларда иштирокини кузатиш" ва "Ахоли яшаш шароитларини комплекс мониторинг килиш" танлама тадкикотлари утказиб келинмокда[11], [12].

Шу уринда, депривация атамаси хакида тухталиб утиш жоиз. Гарчи узбек тилида "махрумлик, чекланганлик" сузларига якин маънони англатса-да, бу тушунча халкаро амалиёт, жумладан инглиз, рус ва бошка тилларда хам тугридан тугри депривация шаклида кулланилганлиги учун, ушбу маколада айнан асл формада кулланилиши зарур деган тухтамга келинди.

Асосий цисм

Жахон тажрибасида ахолининг камбагаллик даражаси ёки умуман фаровонлик холатини аниклаш, улчашда катор ёндашувлар мавжуд. Яъни ахоли даромад ва харажатлари кийматидан келиб чикиб хисобланган монетар (мутлак ва нисбий камбагаллик, Monetary poverty), жамиятда мавжуд ижтимоий (таълим, согликни саклаш, ижтимоий химоя ва хок) хизматлардан фойдаланиш имконияти чекланланганлиги билан боглик куп улчамли индекс (Multidimensional Poverty Index) ва инсоннинг узини узи хамда атрофидаги кишиларнинг камбагал дейишига асосланган субъектив камбагаллик (Subjective poverty) тушунчалари амалиётда учрайди (1-жадвал).

1-жадвал

Камбагаллик даражасини хисоблаш усуллари* _

Усул Турлари Тавсифланиши Улчов асоси

Монетар Мутлац Ахолининг белгиланган минимал истеъмол харажатлари ва даромадлари цийматидан ёки тасдицланган истеъмол савати цийматидан келиб чициб уисобланади. Ккал ёки пул циймати

Нисбий Ауоли уртача даромадларига нисбатан минимал ёки маълум бир белгиланган даромадлар ёки харажатлар циймати билан уисобланади. Пул циймати

Куп улчамли индекс - Ахолининг жамиятда мавжуд ижтимоий механизмлар (таълим, соглицни сацлаш, инфратузилма, ижтимоий уимоя ва уок)дан фойдалана олиш имконияти билан бауоланади. Улуш

Депривацион Моддий Ахолининг уз шахсий тасарруфида булган моддий цийматдаги маусулотлар билан таъминланганлик уолати билан бауоланади. Балл

Ижтимоий чекланган (Social Exclusion) Ахолининг жамиятдаги барча учун бирдек мавжуд булган ижтимоий-маиший хизматлар ва имкониятлардан фойдалана олиш даражаси билан бауоланади. Балл

Субъектив - Инсон узини ёки атрофидаги кишилар уни камбагал деб уисоблашига асосланган, фацат ижтимоий суровлар орцали аницланади.

*Муаллиф ишланмаси.

Юкоридаги усул ва ёндашувлардан ташкари, инсоннинг кундалик хаётда зарур буладиган ва турмуш фаровонлигини акс эттирадиган моддий кийматга эга махсулотлар хамда баъзи ижтимоий-маиший хизматлардан фойдалана олиш имконияти билан тавсифланадиган, нисбатан янги ва бошка усуллар билан катор жабхаларда богланган — камбагалликни моддий ва ижтимоий депривацион (Material and social deprivation) усулда хам аниклаш мумкин.

Куп улчамли индекс усули оркали ахоли камбагаллик даражасини аниклаш учун одатда ахолининг учта йуналиш — таълим, согликни саклаш ва уй-жой (турмуш фаровонлиги)дан фойдаланиш даражаси ва имкониятлари жами 10 та курсаткич оркали улчанади (2-жадвал). Бирок хар бир мамлакат уз ички имкониятлари хамда менталилетидан келиб чикиб ушбу курсаткичларни узгартириши мумкин. Бу усул ривожланган, жамиятда барча фукаролар учун тенг имкониятлар, жумладан бепул таълим, согликни саклаш ва яшаш шароитлари яратилган булса, камбагаллик даражасини аниклашда бироз ноаниклик вужудга келиши эхтимоли бор. Чунки, бепул ижтимоий хизматлар яратилган жойда улардан фойдалана олиш, имкониятлар борасида тенгсизликни аниклаш бироз мураккабдир. Куп улчамли индекс усулида камбагалликни аниклаш учун юкорида кайд этилган 10 та индикаторга турлича улуш (вазн) берилса (2-жадвал), моддий ва ижтимоий депривацион кабагаллик усули ёрдамида камбагаллик даражасини аниклашда балл тизимидан фойдаланилади. Бунда маълум индикатор суров утказилаётган инсон ёки уй хужалигида мавжуд булса 1 балл, йук булса 0 балл бериш оркали умумий баллар йигилади хамда жами йигиш мумкин булган балларнинг 70 %и (турли давлатларда турлича, яъни 50,0, 60,0 ёки 65,0% белгиланган, бу ижтимоий-иктисодий ривожланиш хамда бошка омилларга боглик) мавжуд булса, у инсон ёки оила камбагал хисобланмайди.

2-жадвал

Куп улчамли индекс усулида а^оли камбаFаллик даражасини

хисоблаш тартиби

Усул Иуналишлар ва вазн улуши Индикаторлар вазн улуши

Куп улчамли индекс Согликни саклаш, 1/3 Соглом озицланиш, 1/6

Болалар улими, 1/6

Таълим, 1/3 Мактабда таълим олинган йиллар, 1/6

Мактабга цатнов давомийлиги, 1/6

Турмуш фаровонлиги ёки турар-жой холати, 1/3 Электр энергияси билан таъминланганлиги, 1/18

Санитария %олати, 1/18

Ичимлик суви билан таъминланганлиги, 1/18

Овцат тайёрлаш учун ёцилги тури, 1/18

Турар-жой биноси %олати (том, девор ва %ок), 1/18

Депривацион усулда камбагаллик даражасини аниклаш купрок индивидуал характерга эгалиги билан, яъни бирор шахс ёки оила уз ички имкониятлари, турмуш кечириши сифатини узи яратиши хамда узгаришлар, аникроги камбагалликдан чикиб кетиш муддати тезкоррок эканлиги билан ажралиб туради. Чунки, куп улчамли камбагаллик даражасини аниклаш индикаторлари купрок давлат ва жамият томонидан барча учун яратилган ижтимоий имкониятлардан (таълим, согликни саклаш ва хок) фойдалана олиш даражаси билан белгиланса, моддий ва ижтимоий депривацион камбагалликда инсон ёки оила узлари яратган моддий кийматдаги махсулотлар ёки мавжуд ижтимоий-маиший имкониятлардан фойдалана олиш даражаси билан бахоланади. Гарчи халкаро ва Узбекистон камбагалликни хисоблаш методологияларида куп улчамли камбагаллик индексини аниклашда моддий ва ижтимоий депривацион камбагаллик курсаткичларидан хам фойдаланилганлиги, яъни куп улчамли индекс усулининг бир кисми сифатида [13], [14], [15] курилган булса-да, Европа иттифоки, Россия Федерацияси ва бошка мамлакатларда депривацион камбагаллик ахоли турмуш даражасини белгиловчи алохида курсаткич сифатида хисоблаб борилади.

Европа иттифоки мамлакатларида депривацион камбагаллик буйича дастлабки тадкикотлар 1970-йиллардан бошланган. Бирок хозирда амалда булган услубиёт 2006 йилда Европа иттифоки статистика хизмати (Еш^а^ ва Франция статистика институти томонидан "Камбагал булмаслик учун шахс ёки уй хужалиги нималарга эга булиши керак?" мавзусида утказилган социологик суров асосида ишлаб чикилган. Ва бу суровда иштирок этган респондентларда куйидаги имконият ва товарларнинг камида 50 %и ёки 5 таси мавжуд булса улар депривацион камбагаллик холатида эмас деб топилган:

- Кутилмаган молиявий харажатлар учун жамгарма маблагидан фойдалана олиш;

- Бир йилда камида бир уафтага уйдан ташцарида уордиц чицара

олиш;

- Уй-жой ижараси, коммунал, кредит ва бошца туловлардан царздорлик йуцлиги;

- Кунора гуштли, балицли, товуцли ва уларга тенг цувватли таом истеъмол цилиш;

- Уй-жойнинг меъёрида иситилиши;

- Кир ювиш машинаси;

- Рангли телевизор;

- Телефон;

- Шахсий автомобиль.

уш6у pyйхaт узок йиллap дaвoмидa Еврота Иттифоки мaмлaкaтлapи axoлиси учун депpивaциoн кaмбaFaллик мониторинггини шaкллaнтиpиш учун aсoс 6ули6 хизмaт килгвн[7]. Бирок кейинрок ижтимоий-иктисодий в&зиятнинг yзгapиши, тapaккиёт шиддaти xaмдa турли дaвлaтлapдaги ментaлитетдaн келиб чикиб ушбу pyйхaт бироз yзгapгaн [16] xa^a axoлининг деnpивaциoн кaмбaFaллик дapaжaсини xисoблaш учун 13 тa индикaтopдaн фoйдaлaнишгa утилгвн. Улap икки йунолиш — уй хужвлиги дapaжaсидa вa швхсий имкoниятлapдaн келиб чикиб xисoблaнгaн xa^a кyйидaгилapдaн ибopaт 6УЛГОН:

1. Уй хужвлиги дapaжaсидa:

- Кymuлмaгaн хapaжamлapдa мoлuявuй maнглuк бyлмacлuгu;

- Йuлдa 6up мapma yйдaн maшцapuдa 6up yaфma yopдuц 4u^apa oлuш uмкoнuяmu;

- Ижapa, кoммyнaл, кpедum вa бoшцa myлoвлapдaн цapз бyлмacлuк;

- Кyнopa гyшmлu, бaлuцлu вa бoшцa юцopu цyввamлu maoм ucmеъмoл цuлa oлuш;

- Уй-жoйдa эpкuн яшaй oлuш (yй-жoй uжmuмouй нopмacu меъëpuдa бyлuшu);

- Шaхcuй aвmoмoбuл ëKu мuкpoaвmoбycнuнг мaвжyдлuгu;

- Эcкupгaн мебеллapнu янгucuгa aлмaшmupa oлuш uмкoнuяmu.

2. Шлхсий имкoниятлap дapaжaсидa:

- Инmеpнеmгa mycuцсш yлaнa oлuш;

- Эcкupгaн кuйuмлapнu янгucuгa aлмaшmupa ouш;

- Xap цaндaй мaвcyмдa кш oлaдuгaн ukku жуфт пoйaбзaлнuнг бyлuшu;

- Xaфmaлuк шaхcuй эymuëжлap учун мaълyм мuцдopдa мaблas capфлaнuшu;

- Myнmaзaм (yap yaфmaдa, oйдa) дaм oлuш uмкoнuяmu;

- Бup oйдa 6up мapma дycmлap ëKu orna бuлaн бupгaлuкдa oвцamлaнuш uмкoнuяmu.

Аммо, хозирги кунга келиб Еврота иттифоки axoли турмуш дapaжaси вa дapoмaдлapи стaтистикaси (EU-SILC) метoдoлoгиясидa деярли 50 тa индикaтopдaн ^оли турмуш фapoвoнлиги вa депpивaциoн кaмбaFaллик дapaжaсини xисoблaшдa фoйдaлaнилмoкдa[16]. Шyндaн 30 дaн ортик кypсaткич татта ёшдaги (16 ёшдж ошган) ax^^ 17 тaси эсa бoлaлap фapoвoнлик дapaжaсини aниклaшдa кУллaнилмoкдa. Улap кyйидaгилapдиp :

А. Уй хyжaлuгuдa ucmuкoмam кuлyвчu 16 ëшдaн Kamma yap 6up aъзo учун uндuвuдyaл дapaжaдa:

1. Уялu aлoцa вocumacu мaвжyдлuгu

2. Эcкupгaн кuйuмлapнu янгucuгa aлмaшmupa oлuш uмкoнuяmu

3. Иcmaлгaн мaвcyмгa мoc бyлгaн ukku жуфт пoйaфзaлнuнг мaвжyдлuгu

4. X,ap %aфma aз мuцдapдaгu пyлнu УЗ шaxcuй мaцcaдлap УЧУН capфлaй aлuш (xaлцдa aдaтдa "чyнтaк пyлu " дeб aтaлaдu)

5. Бup aйдa 6up мapтa дycтлap (orna) бuлaн бupгa тушлш (кaфe, бapдa) цuлa aлuш

6. Иcтaлгaн пaйтдa буш вaцт monu6 %apдщ чuцapuш.

B. Уй xyжaлuгu ëKu auлaдaгu бapчa aъзaлap учун бupдeк тaaллyклu:

7. Уйдa uccu^ cyв (ювuнuш)нuнг мaвжyдлuгu

8. Уйдa uжтuмauй нapмa (6up кuшuгa myspu кeлaдuгaн кв.мeтp)нuнг мaвжyдлuгu

9. Уйнu eтapлu дapaжaдa ëpuтuш uмкaнu мaвжyдлuгu

10. Уй тaмu, дeвapлapu вa пaлuдaн cyв yтмacлuгu, эшш-дepaзaлapнuнг 6ymyrn^u

11. Уйдa мauшuй мaцcaдлapдa aцaвa cyв мaвжyд %aжamxaнa бapлuгu

12. Уйдa вaннa вa душншг мaвжyдuлu

13. Уй-жaйдa дauмuй paвuшдa чuцuндuлap бyлмacлuгu

14. Уй-жaй яцuнuдaгu жaмaaт uншaaтлapuнuнг тз %aлamдaлuгu

15. Kyчaдaн ëKu цyшнuлapдaн кyчлu шaвцuннuнг эшuтuлмacлuгu

16. Уй-жaйдa uфлacлaнuш, экaлaгuк мyaммaлapнuнг мaвжyдлuгu

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

17. Уй-жaй жaйлaшгaн %yдyддa жuнaятчuлuк, зypaвaнлuк вa тaлaнчuлuк uyun^u

18. Уй-жaй жaйлaшгaн %yдyддa a%aлu жyдa зт яшaйдu

19. Уй-жaй учун xapaжaтлapнuнг юцapuлuгu (уй xyжaлuгu жaмu дapaмaдuнuнг 40,0% вa yндaн opmusmu тaшкuл этт)

20. Эcкupгaн мeбeллapнu aлмaштupa aлuш uмкaнuятu

21. Kyнapa гyштлu, тaвyцлu, бaлuцлu ëKu бaшцa тaaмлapнu ucтeъмaл цuлa aлuш

22. Kyтuлмaгaн xapжaтлapгa myspu кeлгaндa цuйнaлмacлuк

23. Уй-жaйнuнг emapлu дapaжaдa ucumuлuшu.

24. Уйдaн maшцapuдa 6up йuлдa 6up %aфma maъmuлгa чuцuш

25. Уй-жaй uжapa, unomeKa, кaммyнaл вa бaшцa myлaвлapдaн цapздapлuк йyцлuгu

26. Kup ювuш мaшuнacu

27. Рaнглu meлeвuзap

28. Тeлeфaн, шyнuнгдeк yялu aлaцa вacumacu

29. Kaмnъюmep, нaymбyк ëKu nлaншem

30. Енгт, aвmaмaбuл, ëKu шaxcuй фaйдaлaнuш учун мuнuфypгaн

31. Инmepmm mrnu^-^a yлaнuш uмкaнuяmu

32. Уй xyжaлuгuнuнг жaмaam mpaнcnapmuдaн фaйдaлaнuшu чeклaнгaнлuгu

33. Хyжaлuкнuнг naчma, бaнк вa бaшцa xuзмamлapдaн фaйдaлaнuшu чeклaнгaнлuгu

C. Уй xyжaлuгuдaгu 16 ëшгaчa бyлгaн бaлaлap учун: бyндa 6umma бaлa учун зapyp бyлгaн uндuкamapлap uнaбamгa aлuнaдu^.

34. Нисбатан янги (бироз кийилган булса %ам) кийимларнинг мавжудлиги

35. Болага лойиц булган %ар цандай мавсумга мулжалланган икки жуфт пойафзал

36. Хар кунлик сар%ил мева ва сабзавотлар истеъмол цилиш

37. Уч ма%ал овцатланиш имконияти

38. Суткада камида бир марта гуштли таом истеъмол цилиш

39. Уйда бола ёшига мос китобларни мавжудлигиги

40. Ховли ёки уйда бола %ордиц чицариши учун мосламаларнинг мавжудлиги

41. Уйда бола учун мулжалланган уйин жи%озлари мавжудлиги

42. Уй вазифасини бажариш учун етарли даражада жойнинг мавжудлиги

43. Зарур %олларда стоматологга мурожаат цила олиш имконияти

44. Зарур %олларда умумий амалиёт шифокорига мурожаат цила олиш имконияти

45. Мунтазам равишда буш вацтни утказиш (спорт, тугарак ва %ок) имконияти

46. Ало%ида тантанали кунларда цанаша олиш имконияти

47. Мунтазам равишда дустлар ёки синфдошларни тушликка таклиф эта олиш

48. Кушимча харажат зарур булган тадбирлар(саё%ат ва б)да иштирок эта олиш

49. Кушни болалар билан хавфсиз уйинлар учун очиц майдонларнинг мавжудлиги

50. Хар йили уйдан узоцда камида бир %афталик таътилга чица

олиш.

Россия Федерацияси статистика кумитасининг 2016 йилги "Ахоли турмуш даражасини ялпи кузатиш" (К0УЖ-2016) танлама тадкикотлари натижаларига кура, мамлакатда ахолининг депривацион камбагаллик даражасини хисоблаш учун куйидаги 16 та индикатордан фойдаланиш [17] йулга куйилган эди:

1. Хафтада 2 марта гушт, балиц ёки товуц гуштли (ёки уларга тенг келадиган цувватга эга вегетариан таомлар) таом истеъмол цилиш учун маблазнинг етишмаслиги

2. Йилнинг исталган вацтида мева-сабзавот истеъмол цила олиш имконияти

3. Эскирган кийимларни алмаштириш учун маблаз етишмаслиги

4. Яшаш жойининг торлиги (жон бошига 6 кв.м.дан кам уй-жой майдонига эга)

5. Коммунал хизматлар %ацини уз вацтида ва тулиц тулай олмаслик

6. Турар-жойни иситиш тизими ёки ёцилзи сотиб олиш учун маблаз етишмаслиги

7. Яроцсиз уолга келган мебелларни алмаштириш учун маблаз етишмаслиги

8. Уйни фавцулодда таъмирлаш учун мабла 8 етишмаслиги (эшик-деразалар, санитария анжомларини алмаштириш, том, девор, полни таъмирлаш ва уоказо.)

9. Кундалик зарур дори-дармонларни сотиб олиш учун маблагнинг етишмаслиги

10. Хар бир оила аъзосига икки жуфт мавсумий пойафзал сотиб олиш имконияти

11. Телефон (шу жумладан уяли телефон) сотиб олиш имконияти

12. Компьютер сотиб олиш имконияти

13. Уй-жойни иссиц сув билан таъминлаш ёки иситиш мосламасини сотиб олиш

14.Уй-жойда уаммом, душ ёки бошца турдаги ювиниш мосламалари мавжудлиги

15. Меумонларни оилавий байрамларга (тузилган кун, янги йил ва бошц) таклиф цила олиш имконияти)

16. Йилда бир марта бир уафталик таътилни уйдан узоцда утказиш имконияти.

Россияда бу руйхат умумий ахоли катлами учун мулжалланган булиб, худди Европа мамлакатларида мавжуд услубиёт асосида 17 та курсаткичдан иборат болалар депривацион камбагаллик даражаси хам хисобланади.

Европа иттифоки мамлакатлари услубиётларидан фаркли уларок Россияда ахолининг ижтимоий ва депривацион камбагаллик даражасини аниклашда уй-жой билан боглик баъзи индикаторлар, йирик маиший буюмларнинг мавжудлиги кабилар якуний руйхатга киритилмаган. Чунки, 2016 йилги танлама кузатувлар натижаларига кура, суров утказилганлар ва хатто камбагал деб хисобланган катлам орасида бор йуги 0,1-0,5 % ахолининг узок муддатли маиший буюмларга эга булмаслик холати аинкланган. Уларнинг улуши жуда пастлигига ахоли турмуш даражасини аниклашда маиший буюмлар моддий кийматга эга товар булмай колганлигини сабаб килиб келтиришади. Европа мамлакатлари методологияларида эса, ахолининг йирик маиший буюмларга эга булишида асосий жихат — уларнинг мавжудлиги эмас, балки янгилиги, фойдаланишга яроклилиги хамда муддати билан белгиланиши кераклиги кайд этилган.

Статистика агентлиги маълумотларига кура, депривацион камбагалликни аниклашнинг мухим жихатларидан хисобланган узок муддатли фойдаланишда булган маиший жихозлар билан таъминланиш статистикасига эътибор каратадиган булсак, Узбекистонда хар 100 та уй хужалигига тугри келадиган телевизор, совутгич ва музлатгич, кир ювиш машинаси, мобил телефонлар сони юкорилигича колмокда (3-жадвал).

Бирок бу курсаткичлар умумий ахолига нисбатан хисобланганлигини, депривацион камбагалликда эса жами ахрлига нисбатан маиший жихозларга эга булмаган ёки эскирган жихозларга эга ахоли катлами хисобга олиниши лозим.

3-жадвал

Ахрлининг узок муддатли фойдаланишда булган маиший жихрзлар

билан таъминланганлиги (уар 100 та уй хужалигига нисбатан, _бирликда)_

№ Жих,озлар 2010 йил 2015 йил 2020 йил 2023йил

1. Енгил автомобиль 21 42 49 57

2. Телевизор 132 152 162 176

3. Совутгич ва музлатгич 99 101 107 118

4. Кондиционер 19 32 40 47

5. Чангютгич 37 53 60 71

6. Компьютер 12 47 60 66

7. Кир ювиш машинаси 75 79 90 96

8. Мобил телефонлар 145 234 287 349

Изоу: Статистика агентлиги маълумотлари тузилди.

Юкоридаги тахлиллар хамда хорижий мамлакатлар тажрибаларидан келиб чикиб Узбекистонда хам ахолининг депривацион камбагаллик даражасини аниклаш учун куйидаги жадвалда келтирилган индикаторлардан фойдаланиш таклиф этилади (4-жадвал). Ушбу индикаторлар камбагаллик даражасини хисоблаш учун тулик ва мукаммал тасвирни акс этмасада, кичикрок микёсда (махалла, туман, шахар) тадкикот хамда дастлабки хисоб-китобларни амалга ошириш имконини беради.

Маълумот учун шуни кайд этиш зарурки, жадвалда оилаларнинг айни вактда шахсий фойдаланувида булган, олиб-сотиш, ижара ва бошка шаклдаги даромад келтирмайдиган моддий активларигина инобатга олинади. Бундан ташкари, ушбу саволномани шахар ва кишлок худудлари учун алохида тузиш, шунингдек ундаги активлар ва ижтимоий имкониятлар руйхатини худудлар менталитетидан келиб чикиб узгартириш мумкин.

Жадвалдаги активлар ва имкониятларга балл бериш оркали, яъни суралаётган актив ёки имконият оилада мавжуд булса 1 балл, йук булса 0 балл бериш оркали оилани турмуш кечириш даражасини бахолаш мумкин. Шунда хисоблаш мумкин булган максимум балл 30 ни ташкил этиши, оиланинг мавжуд активлари ва имкониятлари 21 баллдан (ёки жамига нисбатан 70,0%ни) ортикни ташкил этса, ушбу оиланинг турмуш кечириш даражаси коникарли деб хисобланиши мумкин. Уз узидан 20 ва ундан паст балл туплаган оила депривацион камбагал хисобланади.

4-жадвал

Ахолининг моддий ва ижтимоий депривацион камбаFаллик даражасини аниклаш буйича саволнома намунаси

№ 1. Моддий активлар буйича балл бор йуц

1 Уй-жой (курилганига 50 йилдан ёки тулик таъмирланганига 25 йилдан кам булмаган шахсий уй-жой, шу билан бирга текин фойдаланишда булган, ижара киймати оила ойлик даромадининг 3/4 кисмигача ташкил этадиган турар-жой) 1

2 Автомототранспорт воситалари (ишлаб чикарилганига 20 йилдан кам булмаган шахсий енгил, юк ва махсус автомобиллар, кишлок хужалиги, гидротехник ва бошка махсус техникалар, мотороллер, скутер ва бошка кичик хажмли транспорт воситалари, шунингдек барча шаклдаги ижарада фойдаланилаётган техник воситалар) 1

3 Чорва ва паррандалар (йирик корамол 1 та, майда шохли 2 та ва паррандалар 10 тадан кам булган) 1

4 Ижарага бериш оркали фойда олишга мулжалланган кучмас ва кучар мулклар, (ижарадан тушган даромад жами ойлик даромаднинг 3/4 кисмидан кам булганида) 1

5 Рангли телевизор (и/ч 7 йилдан кам булмаган, кейинги уринларда -й.к.б.) 1

6 Холодильник (и/ч 7 й.к.б.) 1

7 Кир ювиш машинаси (и/ч 7 й.к.б.) 1

8 Газ плита (и/ч 7 й.к.б.) 1

9 Чангютгич (и/ч 5 й.к.б.) 1

10 Тикув машинаси (и/ч 7 й.к.б.) 1

11 Микротулкинли печь (и/ч 5 й.к.б.) 1

12 Кондиционер (и/ч 5 й.к.б.) 1

13 Иситиш печлари (и/ч 5 й.к.б.) ва иситиш тизими (курилганига 10 й.к.б., марказий иситиш тизимисиз) 1

14 Дазмол (и/ч 3 й.к.б.) 1

15 Электр чойнак (и/ч 3 й.к.б.) 1

16 Ювиниш учун мосламалар (ванна, душ кабинаси, унитаз ва раковиналар, урнатилганига 10 й.к.б.) 1

17 Мобил телефон (оила аъзоларини 1/3 кисмида бор булса, сотиб олинганига 5 й.к.б.) 1

18 Интернет роутер (урнатилганига 5 й.к.б.) 1

19 Компьютер (ноутбук, лаптоп ва б. и/ч 7 й.к.б.) 1

2. Ижтимоий депривация буйича (имкониятлар)

20 Бир йилда камида бир хафта муддатга яшаб турган худуддан ташкарида дам олиш 1

21 Бир ойда бир марта ресторан (кафе, бар ва хок) да оилавий (ёки ёлгиз) тушлик килиш 1

22 Бир ойда камида икки марта гуштли (баликли, товукли ва хок) таом тайёрлаш 1

23 Бирор йирик маиший жихоз бузилганида урнига янгисини сотиб олиш 1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

24 Кутилмаганда мехмон келиб колганида уни меъёрида кутиб олиш (тугилган кун, байрам ва бошкаларда хам) 1

25 Бир йилда икки марта оилавий кунгилочар жойларга ((концерт зали, кинотеатр, музей, хайвонот ва истирохат богларига (бепул кириш мумкин булганларидан ташкдри)) ташриф буюриш 1

26 Оила аъзоларидан кимдир уртача огирликда касал булиб колганида уни даволатиш 1

27 Оила аъзоларидан камида 1/3 кисмининг эски холатдаги кийимларини янгилаш 1

28 Оила кутилмаганда бошка жойга кучишига тугри келса, бемалол куча олиш 1

29 Уй-жой ижараси, коммунал, кредит, булиб тулаш ва бошка туловларни уз вактида тулай олиш (бир йилда 2 ойдан кам булмаган карздорлик) 1

30 Камида 5 йилда бир марта урф-одатлар билан боглик тадбирлар (туй, юбилей, маросим ва хок) утказа олиш 1

Жами балл 30

*Муаллиф ишланмаси.

Ана шу тартиб асосида муаллиф томонидан Тошкент вилояти Зангиота тумани Янгихаёт махалласида (махаллада 550 дан ортик хонадон, 2200 дан ортик ахоли истикомат килади) яшовчи ахоли уртасида телеграм ижтимоий тармоги оркали онлайн суров утказилди. Суровда 100 та оила иштирок этди хамда уларнинг 87,0 фоизи 21 ва ундан юкори баллга эгалиги аникланди. Суров утказилган оилаларда депривацион камбагаллик даражаси 13,0%ни ташкил этди.

Суровда иштирок этганларнинг 96,0 %ида уй-жой, 85,0 %ида у ёки бу турдаги автомототранспорт воситаси, деярли барчасида йирик маиший жихозлар мавжудлиги аникланган (5-жадвал). Ахолининг сезиларли кисмида ижтимоий депривация буйича имкониятлар юкори эмаслиги, жумладан, уйдан ташкарида дам олиш, тушлик ёки кечки овкатни кафе -ресторанларда тановул килиш, кутилмаганда оила бошка жойга куча олиши каби индикаторларда "йук" деб жавоб берганлар купчиликни ташкил этган.

Шу уринда яна бир жихатни кайд этиш лозимки, суровда иштирок этган оилаларнинг баъзи моддий активлари, жумладан маиший жихозларнинг ишлаб чикарилган вакти ва фойдаланиш даврийлиги, яроклилик муддати каби курсаткичлар Россия Федерацияси (https://bitprice.ru/) ва Беларусь Республикаси (https://neg.by/) стандартларидан олинган. Уй-жой ва автотранспорт воситаларининг курилган хамда ишлаб чикарилган муддатлари эса уртача фойдаланиш даврийлиги хисобга олинган.

5-жaдвaл

Танлама суровда аникланган баъзи индикаторлар натижалари _(% \исо(бида)_

№ Депривация индикаторлари бор йук

1 Уй-жoй 96 4

2 Авmoмomompaнcпopm вocumaлapu 85 15

3 Рaнглu meлeвuзop 99 1

4 Хoлoдuльнuк 95 5

5 Kup ювuш мaшuнacu 99 1

6 ra3 muma 100 0

7 Чaнгюmгuч 87 13

8 Тuкyв мaшuнacu 37 63

9 Mo6rn meлeфoн (orna aъзoлapuнu 1/3 цucмuдa 6op бyлca) 100 0

10 Koмпьюmep (нoym6yx, лaпmoп вa б.) 48 52

11 Бup йuлдa 6up ^aфmaгa яшaб mypгaн ^yдyддaн maшцapuдa дaм oлuш 35 65

12 Бup oйдa 6up мapma кaфe, 6ap вa %.дa ouлaвuй ёш ёлгт myrn^rn цuлuш 38 62

13 Бup oйдa urru мapma гyшmлu (бaлuцлu, moвyцлu вa %or) maoм maйёpлaш 86 14

14 Kymuлмaгaндa мeщoн ueлu6 цoлгaнuдa yнu мeъёpuдa xymu6 oлuш (myгuлгaн кун, бaйpaм вa бoшцaлapдa щм) 60 40

15 Orna aъзoлapuдaн шмдup ypmaчa oгupлuкдa кacaл бyлгaндa дaвoлamuш 67 33

16 Owa 6omKfl жoйгa кyчuшuгa myzpu кeлca, бeмaлoл кyчa oлuш 26 74

17 Уй-жoй uжapacu, кoммyнaл, кpeдum вa 6omKfl myлoвлapнu вaцmuдa myлaй oлuш (6up йuлдa 2 oйдaн шм бyлмaгaн цapздopлuк) 86 14

18 Kaмuдa 5 йuлдa 6up мapma ypф-oдamлap бuлaн бoглuц maдбupлap (myй, юбuлeй, мapocuм вa к) ymrn3a oлuш 83 17

Сypoв нamuжaлapu acocea мyaллuф uшлaнмacu.

Хулосалар

1. XanKapo Ta®ptóa Ba хорижий мaмлaкaтлaр yслyбиётидaн шуни хyлосa килиш мумкинки, Узбекистон Ba унинг xyдyдлaридa хдм ax1олининг кaмбaFaллик дaрaжaсини aникдaшдa aмaлдaги монетaр yсyллaр билaн биргa мукобил тaрздa моддий Ba ижтимоий депривaцион кaмбaFaдлик дaрaжaсини x1исоблaш, кyзaтиш, эълон килиб бориш Ba ишлaб чикилaдигaн комплекс ижтимоий-иктисодий ривожлaниш дaстyрлaридa буни инобaтгa олиш лозим. Бунинг учун хдр томонлaмa nyxTa Ba бaрчa жиx1aтлaрни yзидa кaмрaб олгaн янги услубиёт ишлaб чикилиши 3apyp. X,озирдa Узбекистондa минимaд истеъмол хaрaжaтлaри к,иймaтигa aсослaнгaн мyтлaк Ba куп yлчaмли кaмбaFaдлик дaрaжaси эълон килинмокдa. Мукобил тaрздa депривaцион кaмбaFaллик дaрaжaсининг aникдaниши й^^ли турмуш фaровонлигини куриш имконини берaди.

2. Одaтдa моддий Ba ижтимоий депривaцион кaмбaFaллик дaрaжaси x1исоблaнгaн xyдyдлaрдa монетaр Ba куп yлчaмли кaмбaFaдлик дaрaжaси хдм xaмоxaнг булиши лозим. Агaр монетaр кaмбaFaдлик дaрaжaси нисбaтaн пaст бyлсaю, депривaцион кaмбaFaдлик дaрaжaси юкори бyлсa, yшa xyдyддa й^оли орaсидa дaромaд Ba хaрaжaтлaрни яшириш, хyфёнa иктисодиёт кyлaми юкори бyлaди. Чунки, соддa aйтгaндa, моддий

кийматга эга ва ижтимоий имкониятлардан бемалол фойдалана оладиган оила монетар камбагал булиши мумкин эмас, узида булган моддий бойликлардан самарасиз фойдаланаётган ёки умуман фойдаланмаётган булиши мумкин, бу парадоксал холатдир. Шунинг учун, одатда Узбекистан шароитида камбагал ва эхтиёжманд оилаларни ижтимоий химоя килиш, уларга ижтимоий нафака ва моддий ёрдам тайинлаш, шунингдек, имтиёзлардан фойдаланишида депривацион камбагаллик холатини хам инобатга олиш тавсия этилади. Зеро, моддий кийматга эга хамда ижтимоий-маиший имкониятлардан фойдалана оладиган оила камбагал хисобланмайди.

3. Депривацион камбагаллик даражасини кискартиришнинг энг макбул йули — ахоли даромадларини шакллантириш, бандлигини таъминлаш хамда кулай ижтимоий мухит, инфратузилмаларни яратишдан иборатдир. Худди монетар камбагаллик каби ушбу турдаги камбагалликни кискартиришда ахоли уртасида таргибот-ташвикотни кучайтириш, молиявий ва замонавий билимлар буйича саводхонликни ошириш мухим рол уйнайди.

4. Узбекистон ва худудларда ахолининг депривацион камбагаллик даражасини доимий кузатиб борадиган тизим, шунингдек, мунтазам илмий-амалий тадкикотлар утказиб туриш лозим. Бу борада махсус электрон база, платформа ёки визуал карта ишлаб чикиш, амалга оширилган тадкикотлар натижаларини унга доимий жойлаб бориш оркали ахоли турмуш даражасида кутиладиган ижтимоий хатарларни олдини олиш мумкин. Инсон кундалик бирламчи эхтиёжлар (озик-овкат ва кийим-кечак)дан сунг имкони борича барча маиший жихозлардан фойдаланиш, узини кониктирадиган мухитда осуда хаёт кечиришни хохлайди.

5. Ахолининг депривацион камбагаллик даражаси эълон килиниши хамда келгусида уни пасайишига каратилган ислохотлар уз навбатида худудларни комплекс ижтимоий-иктисодий ривожланишига хам туртки булади. Чунки инсон канчалик куп моддий кийматга эга товарларга эга булса хамда ижтимоий-маиший хизматлардан фойдаланса шунчалик куп талаб ошиши, охир-окибатда иктисодиётнинг тезлашишига олиб келади. Яъни ушбу икки жараён чамбарчас богликликда ривожланиши исбот талаб килмайдиган конундир.

Адабиётлар руйхати:

1. Декларация тысячелетия ООН. Принята резолюцией 55/2 Генеральной Ассамблеи от 08.09.2000 г.

2. БМТ Тараккиёт дастури (UNDP) тахлилий маълумотномаси. 2023 йил 11 июль.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 11 сентябрдаги ПФ-158-сон "Узбекистон-2030" стратегияси тугрисидаги Фармони. https://lex.uz/docs/6600413

4. Измерение бедности и социальной интеграции в ЕС/Рабочий документ 25-с. 20 января 2014 г. Европейская экономическая комиссия ООН, «Перспективы измерения бедности» конференция европейских статистиков. 2-4 декабря 2013 г. Женева, Швейцария.

5. Sen A. Commodities and Capabilities. Amsterdam: North-Holland, 1985., Development as Freedom. Oxford University Press, 1999.

6. Townsend P. Poverty in the United Kingdom: A Survey of Household Resources and Standards of Living. London, 1979. 1212 рр.

7. "Measuring material deprivation in the EU — Indicators for the whole population and child-specific indicators. Publications Office of the European Union, Luxembourg. 2012. 169 pp.

8. "Руководство по измерению бедности: дезагрегирование данных". Доклад Европейской экономической комиссии ООН. 2020, Женева, Швейцария.

9. Guio Anne-Catherine and oth. "Improving the measurement of material deprivation at the European Union level". Journal of European Social Policy 2016, Vol. 26(3) 219-233.

10. Корчагина И.И. и др. Материальные депривации в оценках бедности// Журнал "Народонаселение", № 2, 2019. стр-54.

11. Итоги федеральных статистических наблюдений по социально -демографическим проблемам. URL:http://www.gks.ru/free_doc/new_site/inspection/itog_inspect1.htm

12. Шабанов В.Л. Депривационный подход в исследованиях бедности. Москва, 2020.

13. Alkire, S., Foster, J. 2011, Counting and multidimensional poverty measurement, Journal of Public Economics, Vol. 95, no. 7 - 8, p. 476 - 487.

14. Кальдерон С. Индекс многомерной бедности 2021: разоблачение различий по этническому, кастовому и гендерному признакам// https://unece.org/sites/default/files/2021 -12/PPP_D.%20Multidimensional%20poverty_UNDP_rus.pdf

15. Пилотный отчет об индексе многомерной бедности в Узбекистане за 2023 год. https://www.undp.org/uzbekistan/publications/uzbekistan-pilot-multidimensional-poverty-index-report-2023

16. Условия жизни в Европе - материальные лишения и экономическое напряжение - Статистика - 2023. https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title

17. Доклад Федеральной службы государственной статистики «О совершенствовании методологических положений по расчетам индексов немонетарной бедности по итогам выборочных наблюдений по социально - демографическим проблемам». Москва 2016. https://rosstat.gov.ru/storage/subblock/subblock_document/2018-06/28/doc-frol.pdf

18. Давыдова Н.М. Депривационный подход в оценках бедности// Социологические исследования. 2013. № 6. С. 88-96.

19. Узбекистон Республикаси Статистика агентлигининг www.stat.uz интернет сайти маълумотлари.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.