Научная статья на тему 'МИРЗАЧЎЛ ГИДРОЛОГИК РЕСУРСЛАРИДАН ОҚИЛОНА ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ'

МИРЗАЧЎЛ ГИДРОЛОГИК РЕСУРСЛАРИДАН ОҚИЛОНА ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
3
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жиззах / ирригация иншоотлари / каналлар / сув омборлар / насос станциялари / тўғонлар (дамба) / коллекторлар / ариқлар / коризлар / мелиоратив экспедиция.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Холдорова Г.М.

Гидрологик ресурсларидан самарали фойдаланиш долзарб масалалар сирасига кириб бормоқда. Мазкур мақолада Мирзачўл ҳудудудидаги сув омбори ва унинг атроф-муҳит ландшафтларига кўрсатаётган таъсирини комплекс равишда ўрганиш ва таҳлил қилишни тақоза этмоқда. Сир эмаски хар қандай катта қурилишлар амалга оширилаётганда биринчи навбатда иқтисодиётга кўрсатадиган фойда ҳисобга олинади. Ҳудудда ирригация иншоотларидан каналлар ва сув омборлар, насос станциялари ва уларнинг геотизимларни ўзгаришига таъсири муҳокама этилган ва таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИРЗАЧЎЛ ГИДРОЛОГИК РЕСУРСЛАРИДАН ОҚИЛОНА ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ»

Холдорова Г.М., PhD

Жиззах Давлат педагогика университети Табиий фанлар факултети География ва ицтисодий билим асослари кафедраси катта уцитувчиси

г.ф.ф.д.

МИРЗАЧУЛ ГИДРОЛОГИК РЕСУРСЛАРИДАН ОЦИЛОНА ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация. Гидрологикресурсларидан самарали фойдаланиш долзарб масалалар сирасига кириб бормоцда. Мазкур мацолада Мирзачул уудудудидаги сув омбори ва унинг атроф-мууит ландшафтларига курсатаётган таъсирини комплекс равишда урганиш ва таулил цилишни тацоза этмоцда. Сир эмаски хар цандай катта цурилишлар амалга оширилаётганда биринчи навбатда ицтисодиётга курсатадиган фойда уисобга олинади. Худудда ирригация иншоотларидан каналлар ва сув омборлар, насос станциялари ва уларнинг геотизимларни узгаришига таъсири мууокама этилган ва таулил цилинган.

Калит сузлар: Жиззах, ирригация иншоотлари, каналлар, сув омборлар, насос станциялари, тугонлар (дамба), коллекторлар, арицлар, коризлар, мелиоратив экспедиция.

Kholdorova G.M., Ph.D.

senior lecturer

Department of Geography and Basics of Economic Knowledge

Faculty of Natural Sciences Jizzakh State Pedagogical University

ISSUES OF REASONABLE USE OF HYDROLOGICAL RESOURCES

OF MIRZACHOL

Abstract. Effective use of hydrological resources is becoming one of the pressing problems. This article calls for a comprehensive study and analysis of the reservoir of the Mirzachol region and its impact on the surrounding landscapes. It's no secret that with any large construction, the benefits for the economy are taken into account first. From irrigation structures in the area to canals and reservoirs, pumping stations and their impact on geosystem changes are discussed and analyzed

Key words: Jizzakh, irrigation facilities, canals, reservoirs, pumping stations, dams (damba), collectors, ditches, ditches, reclamation expedition.

Кириш. Урганилаётган худудда сув хдвзаларига алохида тадкикотни талаб килади. Мирзачул округида ер ости ва усти сувларини комплекс урганиш хамда уларнинг атроф-мухитга таъсири мониторингини утказиш

мухим илмий-амалий ахамиятига эгадир. Округда ирригация иншоотларнинг гидрологик тури, табиий равишда хосил булган ер ости ва усти сувларига нисбатан зич хисобланади. Сабаби, округда сугорма дехкончилик асосий тармок эканлиги билан богликдир.

Мирзачул округида ирригация иншоотларига каналлар ва сув омборлар, насос станциялари, тугонлар (дамба), коллекторлар, ариклар, коризлар ва бетон арик (лоток) лар мисол булади.

Му^окама ва натижалар. Мирзачул округида окар сувларни тартибга солиш хамда сугориладиган худудларни сув билан таъминлаш максадида бир неча сув омборлари курилган. Буларга Жиззах, Коровултепа, Зомин, Арнасой, Новка, Хужамушкент, Сармишсой ва Сардоба каби сув омборлари мисол булади. Мирзачул округидаги сув хавзаларига дастлабки сув омбори 1973 йилда курилган Жиззах сув омбори булиб, Сангзор дарёсидан сув олади. Сув омборнинг хажми 100 млн м3 ни ташкил этади ва атрофдаги 5 минг гектар жойларни сув билан таъминлайди.

Мустакилликдан кейин округи худудида курилган энг катта сув омбор сузсиз - Сардоба сув омбори хисобланади. Бу сув омбор 2010 йилда Жанубий Мирзачул каналининг марказий тармоги окиб утган жойда бунёд этила бошланиб, 2018 йилда якунланди. Улкан гидротехник иншоотнинг морфометрик улчамларини курадиган булсак, майдони 58, 7 км2, сув сигими 922 млн м3, максимал чукурлиги 35 м, узунлиги 33 км, баландлиги 33 м ни ташкил этади. Сардоба сув омбори Сирдарё вилоятининг Околтин ва Мирзаобод туманлари, Жиззах вилоятининг Арнасой, Мирзачул ва Дустлик туманларидаги 146, 2 минг гектар ерларни сугориш кузда тутилган. Шунингдек, Сардоба сув омборида куввати 15 мегаватт булган мини гидроэлектростанция куриш хам бошланган. [].

Бундай улкан лойихаларни амалга ошираётган Сардоба сув омборида, кутилмаганда 2020 йилнинг 1 май куни эрталаб тугон упирилиши содир булди. Сардоба сув омборида катта микдорда сувнинг окиб чикиши хисобига Сардоба, Околтин ва Мирзаобод туманларидаги ахоли пунктлари ва экинлари зарар курди. Бу туманлардаги бир канча бинолар, йуллар, коммуникациялар вайрон булди. Умумий килиб олганда, Сардоба, Околтин ва Мирзаобод туманларидаги 22 та кишлокдан 60 мингдан ортик ахоли эвакуация килинди.

"XXI аср курилиши" номини олган сув омбордаги бундай фожиа -Сардоба сув омбори ва унинг атроф-мухит ландшафтларига курсатаётган таъсирини комплекс равишда урганиш ва тахлил килишни такоза этмокда. Сир эмаски хар кандай катта курилишлар амалга оширилаётганда биринчи навбатда иктисодиётга курсатадиган фойда хисобга олинади. Курилишнинг атроф-мухит ландшафтларига курсатаётган таъсири куп холларда етарлича бахоланмай колади. Натижада, табиат ва жамият уртасидаги мувозант бузилади. Мирзачул округида сув омборлар билан бир каторда Новка, Сармич, Хужамушкент каби селхоналар хам курилган (1.1-жадвал каранг).

1.1-жадвал

Мирзачул округи сув омбор ва селхоналари т^рисида маълумот

№ Сув омбор ва селхоналар ^урилган йили манбаи майдони, км2 лойих,а Куввати, млн.м3

1 Жиззах сув омбори 1973 Сангзар, Зарафшон 12, 4 100

2 Коровултепа сув омбори 1978 Зарафшон 8, 50 50

3 Зомин сув омбори 1979 Зоминсой 1, 4 52, 1

4 Арнасой сув омбори 2003 Чордара сув омбори 140 730

5 Сардоба сув омбори 2018 Жанубий Мирзачул канали 58, 7 922

6 Новка селхонаси 1980 Сангзар ва селлар 0, 60 5

7 Хужамушкент селхонаси 1981 Булок ва селлар 0, 58 5

Манба: Сирдарё-Зарафшон ИТХБК мелиоратив экспедиция маълумотлари, 2019

Мирзачул округи худудини сугоришда сув омборлар билан бир каторда канал ва коллекторларнинг хам ахамияти каттадир. Худудда сугориладиган майдонларда ер ости сувларни маълум бир сатхда ушлаб туриш максадида куплаб коллектор-зовурлар хам казилган.Жумладан, сугориладиган худудларни сув билан таъминлашда А.Саркисов номидаги Жанубий Мирзачул, Шимолий Мирзачул (хозирги Дустлик) ва Эски Туятортар каналлари оркали Сирдарё ва Жиззах вилоятларининг пахта ва галла майдонлари сугорилади (1.2-жадвал каранг).

1.2-жадвал

Мирзачул округидаги каналлар тугрисида маълумот_

Канал номи Сув манбаи Узунлиги км Сув сарфи м3/с Ташкил этилган йили

Жанубий Мирзачул Сирдарё 127, 7 545 1957 - 62

Шимолий Мирзачул (Дустлик) Сирдарё 116 230 1891

Эски Туятортар Зарафшон 108, 2 50 XVI аср

Манба: Сирдарё-Зарафшон ИТХБК мелиоратив экспедиция маълумотлари, 2019

Мирзачул округида сугориладиган майдонларда ер ости сувларни маълум бир сатхда ушлаб туриш максадида куплаб коллектор-зовурлар казилган. Буларга Окбулок, Чегара коллектори, Кли, Жиззах бош зовури (ЖБЗ) ва Буйлама (ПК-6) каби коллектор-зовурлари киради. Коллектор-зовур сувларининг микдори сугоришга сарфланадиган сув микдорига боглик. Утган асрнинг 70-йилларида Мирзачулни сугоришга сарфланадиган сув микдори 196 м3/сек дан 219 м3/сек га ошди. Шунга боглик холда

сугориладиган ерлардан коллектор-дренажлар оркали чикадиган сувлар микдори хам 43 м3/сек дан 56 м3/сек га ошди (1.3-жадвалга каранг).

1.3-жадвал

Мирзачул округидаги коллектор-зовур сувларнинг куп йиллик _курсаткичлари__

Ииллар Коллекто-зову лар Жами сув микдори млн м3

Окбулок млн м3 Чегара коллектори млн м3 ^ли 3 млн м3 ЖБЗ млн м3 Буйлама (ПК-6) млн м3

2012 187, 9 87, 0 282, 9 234, 3 57, 1 849, 2

2013 213, 7 74, 4 323, 9 238, 3 55, 9 906, 2

2014 139, 8 48, 9 394, 1 312, 2 75, 3 970, 3

2015 127, 7 50, 3 394, 2 305, 0 83, 2 960, 4

2016 123, 5 88, 1 364, 2 258, 6 110, 3 944, 7

2017 126, 4 77, 6 428, 6 314, 8 118, 8 1066, 2

2018 126, 9 51, 9 393, 3 312, 1 97, 5 981, 7

Сирдарё-Зарафшон ИТХБ^ мелиоратив экспедиция маълумотлари,

2019

Хулоса.Мирзачул округи табиатидаги узгаришларни узок вакт давомида кузатиш ва урганишлар натижасида, табиатни мухофаза килиш ва табиий ресурслардан окилона фойдаланиш борасидаги баъзи бир таклиф ва мулохазалар тугилди. Жумладан:

- Сангзор хавзасидаги турли-туман табиатини табиий ва антропаген омиллар таъсирида узгариш даражасига караб экологик раёнларга ажратиш ва схематик картасини ишлаб чикиш;

- Мирзачул округидаги мавжуд табиат ёдгорликларини аниклаш, руйхатга олиш ва уларни мухофаза килишда махаллий ахоли билан хамкорликни йулга куйиш;

- Худуддаги алохида мухофаза килинадиган худудлар ва табиат ёдгорликларнинг схематик картасини тайёрлаш ва ушбу худудларда экотуризм ривожлантиришнинг режаларини ишлаб чикиш лозим;

- Сангзор хавзасида бахор фаслида сел ходисалари булиши табиий хол хисобланади. Шу сабабли хам доимий равишда сел окувчи жойларда селхоналар барпо этиш лозимдир;

- гидротехник иншоотларнинг атроф-мухитга курсатиладиган таъсирини хамда табиий шароити бир мунча узгарган худудлар муаммосини хал килиш, яхшилаш, уларни чукур илмий асосланган холда тадрижий ва стационар мониторинг тахлилларини утказиш лозимдир

Фойдаланилган адабиётлар: 1.Алибеков Л.А, Нишонов С.А Природные условнайа и ресурсы Джизакской области - Ташкент. Узбекистан. 1978. 255 с.

2.XongopoBa, r. (2021). MHp3aHynga arpo^-MyxuraH MOHHTopHHr Kunum Macananapu. ^ypHan negaroruKH h ncuxonoruu B c0BpeMeHH0M 06pa30BaHHu, (1)

3. Gapparov, A., & Kholdorova, K. (2020). Population Systems In The Reclaimed Lands Of The Republic Of Uzbekistan. ApxuB HaynHtix Пy6пнкaцнн JSPI.

4. Abdunazarov, U., & Sabitova, N. (2020). Morphological features of buried Soils of loess formations of the prytashkent region of Uzbekistan. ApxuB HayHHtix Пy6пнкaцнн JSPI

5. XaKHMOB, K. M., XongopoBa, r. M., & 3pMaroBa, H. H. K. (2017). Пpннцнпм H ocHOBHtie nono^eHua HOMUHanuu reorpa^unecKux oôteKTOB. npoôneMti coBpeMeHHofi HayKu H 06pa30BaHHa, (4 (86)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.