Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА МОВАРОУННАҲР ВА ҲУРОСОН ВИЛОЯТИДА ҚУРИЛГАН САРДОБАЛАР ТАРИХИ'

АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА МОВАРОУННАҲР ВА ҲУРОСОН ВИЛОЯТИДА ҚУРИЛГАН САРДОБАЛАР ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
92
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сардоба / Буюк ипак йўли / карвонсарой / “Ажор аб анбарий” / сарож эритмаси / қудуқ. / Сардоба / Великий шелковый путь / караван-сарай / «Аджор аб анбари» / раствор сарож / колодец.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Муаззам Маҳмудова

Ушбу мақолада Амир Темур ва темурийлар даврида Мовароуннаҳр ва Ҳуросонвилоятида қурилган сардобалар ҳақидасўз боради. Мақолада сардобанинг ўрта асрларда Буюк ипак йўлида қурилган энг муҳим сув иншооти эканлиги ҳақида атрофлича маълумот берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИСТОРИЯ ЦИСТЕРН, ПОСТРОЕННЫХ В ПРОВИНЦИЯХ МОВАРОУННАХР И ХОРАСАН В ПЕРИОД ПРАВЛЕНИЯ АМИРА ТЕМУРА И ТЕМУРИДОВ

В статье рассматриваются сардобы, построенные в провинциях Мовароуннахр и Хорасан в период правления Амира Темура и Темуридов.В статье представлена подробная информация о том, что цистернаявляется важнейшим водным сооружением, построенным на Великом шелковом пути в средние века.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА МОВАРОУННАҲР ВА ҲУРОСОН ВИЛОЯТИДА ҚУРИЛГАН САРДОБАЛАР ТАРИХИ»

Oriental Journal of Social Sciences ORIENTAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES

Journal homepage: https://www.suppQrtscience.uz/index.php/oiss

HISTORY OF CISTERNS BUILT IN MOVAROUNNAHR AND KHURASAN PROVINCES DURING THE REIGN OF AMIR TEMUR AND THE TEMURIDS Muazzam Mahmudova

Doctoral student of the department "Humanities"

"Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Engineers " National Research University, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: Sardoba, Great Silk Road, caravanserai, "Ajor ab anbari", saroj solution, well.

Received: 7.03.22 Accepted: 14.03.22 Published: 31.03.22

Abstract: This article deals with the sardobas built in Movarounnahr and Khurasan provinces during the reign of Amir Temur and the Temurids.

The article provides detailed information that the cistern is the most important water structure built on the Great Silk Road in the Middle Ages.

АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИИЛАР ДАВРИДА МОВАРОУННА^Р ВА ^УРОСОН ВИЛОЯТИДА ЦУРИЛГАН САРДОБАЛАР ТАРИХИ

Муаззам Махмудова,

"Тошкент ирригация ва цишлоц хужалигини механизациялаш мууандислари институти" Миллий тадцицотуниверситети, "Гуманитар фанлар" кафедраси таянч докторанти, Узбекистан

мацола х,ак;ида

Калит сузлар: Сардоба, Буюк ипак йули, карвонсарой, "Ажор аб анбарий", сарож эритмаси, кудук.

Аннотация: Ушбу маколада Амир Темур ва темурийлар даврида Мовароуннахр ва Хуросон вилоятида курилган сардобалар хакида суз боради.

Маколада сардобанинг урта асрларда Буюк ипак йулида курилган энг мухим сув иншооти эканлиги хдкида атрофлича маълумот берилади.

ИСТОРИЯ ЦИСТЕРН, ПОСТРОЕННЫХ В ПРОВИНЦИЯХ МОВАРОУННАХР И ХОРАСАН В ПЕРИОД ПРАВЛЕНИЯ АМИРА ТЕМУРА И ТЕМУРИДОВ

Муаззам Махмудова,

"Ташкентский институт инженеров ирригации и механизации сельского хозяйства" Национальный исследовательский университет, Базовый докторант кафедры "Гуманитарные науки ",

Узбекистан_

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: Сардоба, Великий Аннотация: В статье рассматриваются шелковый путь, караван-сарай, «Аджор аб сардобы, построенные в провинциях анбари», раствор сарож, колодец. Мовароуннахр и Хорасан в период

правления Амира Темура и Темуридов. В статье представлена подробная информация о том, что цистерна является важнейшим водным сооружением, построенным на Великом шелковом пути в средние века.

КИРИШ

Буюк ипак йули кадимдан Хитой, Урта Осиё ва Урта ер денгизи худудларида жойлашган мамлакатлар хдётида мух,им урин тутган. Амир Темур х,окимиятни марказлаштиргач Буюк ипак йули назоратини уз кулига олди. Буюк ипак йулларида савдогарларнинг х,ордик чикариши ва тунаши учун карвонсаройлар курилган. Савдоргарлар узок сафар мобайнида сув етишмаслигидан азият чекишган, шу сабабли савдо йулларида хдмда карвонсаройларда сардобалар курилишига катта эътибор каратилган.

Айрим карвонсаройлар кишлоклардан олисда, сувсиз чулу сахролардан утувчи карвон йуллари ёкасида жойлашган. Бундай лолларда сув таъминоти учун махсус ирригация иншоотлари курилган. Шундай карвонсаройлардан бири куйидагича тавсифланади: Йулда учраган катта уйда тунадик, у йуловчилар учун (махсус) курилган, чунки бу ерда икки кунлик йул масофасида хдддан зиёд иссик ва сув етишмаслиги сабабли х,еч кандай турар жой йук. Карвонсаройга сув (бу ердан) бир кунлик йулдаги жойдан ер ости кувурлари оркали келтирилади"[1;144].

АСОСИЙ ЩСМ

Сардоба сузи форсча суз булиб, сард - совук, об - сув деган маънони билдиради[2;9]. Сардоба - кудук ёки х,овуз устига пишган гиштдан баланд килиб, гумбазсимон шаклда курилган иншоот булиб, унга зиналар оркали тушилади. Сардоба ичида хдво айланиши яхши булганлиги учун жазирама иссикда х,ам уни ичи салкин, суви ичи эса них,оятда муздек булган. Сардобалар асосан карвон йулларида курилган[3;96]. Рус шаркшуноси Жуковский сардобага (сув омбори) биринчи булиб таъриф беради, у "Эронда

(Хуросон ) мавжуд булган музни бир неча йил давомида саклайдиган музхонанинг бир тури" деб уйлайди. Архитектор Н. Бачинский ва В. Пилявский уни гиштдан ясалган сардобалар деб таърифлаган[4;105]. Темурийлар йирик иншоотлар, бозорлар ва масжидларни шахарнинг одамлар зич жойлашган ерида куришган. Сув омборлари, ховузлар ёки сардобаларда сакланган сувлар каналлар ва ер ости кувурлари оркали келтирилган, окава сувлар учун канализация тизими мавжуд булган[5; 597-598].

Сардобанинг ташки куриниши яхтангга жуда ухшаш, шунинг учун дастлаб олимлар сардоба ва яхтангни фарклай олишмаган булиши мумкин. Яхтанг сув кам булган худудларда корни саклаш вазифасини утовчи махсус гиштдан курилган музхона хисобланади. Сардобалар асосан сув танкис худудларда курилган ва кор-ёмгир, ер ости сувлари, арик сувлари билан тулдирилган.

Амир Темур даврига оид сардобалар хакида манбаларда аник маълумотлар берилмаган булса-да, лекин Урта Осиёга ташриф буюрган сайёхлар асарларида ва ахоли томонидан авлоддан-авлодга утиб келаётган ривоятларда маълумотлар бор. Ривоятларга кура, Амир Темур аскарларига доимо икки ёки уч донадан гишт олиб юришни буюрган. Булок буйларида дам олганда уша гиштлардан сардоба курдириб, дам олиш учун маскан хозирлар экан. Тарихий манбаларда кайд этилишича, Сохибкирон Амир Темур фармони билан курилган сардобалар Сирдарё, Тошкент, ^ашкадарё, Сурхондарё ва Жиззах вилоятларида аникланган[6;40]. Амир Темур кушинида мироблик илмини яхши билган мухандис саркарда ва аскарлар булиб, улар кушинга олдиндан кудук казиб куйганлар ва улар каердан кандай сув олиш сирларини хам яхши билганлар.

Рус ёзувчиси ва сайёхи Евгений Марков Урта Осиёга саёхат килиб, уз таассуротларини ёзиб колдиради. Сайёх Мирзачулда учта сардобага дуч келади, сардобаларнинг биттасидаги сув фойдаланишга ярокли булган, иккинчи сардоба куриб колган, учинчи сардобанинг суви шур эди. Сайёх сардобаларни Амир Темур даврида курилганлиги тарихий манбаларда келтирилмаганлиги, сардобалар махаллий ахоли томонидан Амир Темур томонидан курилган деб тахмин килинишини ёзиб колдиради[7;442]. Мирзачулда ахён-ахёнда куриб колган кудукни коплаган гумбазли гиштли бинолар(сардоба) учрайди. Ушбу сардобалар ривоятларга кура Амир Темур ёки Абдуллахон томонидан курилган[8;30].

У. Мавлонов "Урта Осиёнинг кадимги йуллари" монографиясида Фаргона водийсидан Тошкент ва Хужанд оркали Самаркандни богловчи йулларда курилган сардобалар хакида батафсил тухталади. Муаллиф Чиноз ва Жиззах оралигида жойлашган

Учтепа худудида Амир Темур даврида курилган Ёгочли сардобаси мавжудлигини ёзади[9;202]. Ёгочли сардобаси Хофиз Таниш Бухорийнинг "Абдулланома" асаридаги маълумотга кура Абдуллахон II фармони билан Тошкентга юриш даврида курилган. Жиззахдан 35 км узокликда, Сирдарё вилоятининг Гумбаз кишлогида сардоба бор, уни махаллий ахоли Ёгочли (ёгоч) деб атаган. Махаллий афсоналарга кура, сардоба Амир Темур (1336-1405) даврида курилган, кейин эса Абдуллахон II (1556-1598) фармони билан кайта тикланди[10;22-23].

^ашкадарё вилояти Касби туманида Хазрат Султон Мир Хайдар тарихий меъморий ёдгорликлари ансамбли булиб XI-XVI асрларда барпо килинган. Ушбу ансамблда битта ёпик ва иккита очик сардобалар мавжуд булиб, ер остидан топилган сардоба корахонийлар даврига тегишли. Ер устида сакланган сардобалар темурийлар даврида курилган. Х,ар иккала сардоба махаллий ахолини сув билан таъминлаш билан бирга Касбига ташриф буюрган мехмонларни тоза ичимлик суви билан таъминловчи мухим манба булиб хизмат килган[11;206].

^арши шахрида Амир Темур курдирган дея тахмин килинган йирик сардоба бор. Баъзи манбалардаги маълумотларда сардоба Абдуллахон II томонидан бунёд этилган. Мазкур иншоотни урганган археологлар сардобанинг курилишида фойдаланилган пишик гиштларни Регистон майдонидаги пишик гиштлар билан ухшашлигини аниклашган. Ушбу сардобада туртта кириш жойи мавжуд булган, цилиндр куринишидаги ички сув хавзасининг диаметри анча катта - 14 метр булиб, сардоба тубига 40 та зинадан тушилган. Сардоба гумбазининг баландлиги ер юзидан 7 метрдан ортикни ташкил килади. Ривоятларга кура, сардоба Сохибкирон Амир Темур фармони билан курилган, зарур булган курилиш материаллари хашарчилар ёрдамида Самарканддан кулма-кул килиб келтирилган, сардоба ховузи Сирдарёдан сув олувчи Уринбойарик ташламаси ёрдамида тулдирилган[12;39-40].

Темурийлар Хуросонда хам сардобалар куришга катта ахамият беришган. XV асрга тегишли шахар сардобасининг харобаси хозирги Туркманистоннинг Анау туманидаги Анау кадимий турар жой мажмуасида сакланиб колган. Сув омбори цилиндрсимон булиб, усти гумбаз билан копланган, сув олиш учун зина оркали пастга тушилади. Сардобадаги максимал сув хажми 2000 кубометрни ташкил килади. Архитектура нуктаи назаридан, карвон йуллари буйлаб курилган сардобаларнинг ахамияти юкори эди[13;50].

Язд шахрида (Эроннинг марказий кисми) жойлашган Амир Чакмок масжиди, Масжиди Нов деб хам аталади. Ушбу мажмуа мадраса, хонка (суфийлар ёки дарвешлар

учун ётокхона), карвонсарой, канот ва об анбарлар (ер ости канали ва сув омбори), хаммом, жамоат майдони, бозордан ташкил топган. Хозирги кунда асл мажмуада факат масжид, майдон ва бир нечта гидротехник иншоотлар сакланиб колган. Масжиднинг курилиши 1436-1437 йилларда темурийлар хукмдори Султон Шохрух даврида Яздда хокимлик килган Жалолиддин Чакмок Шомий томонидан бошланган ва бир неча йил утгач, унинг хотини Биби Фотима Хотиннинг фаол хомийлиги билан бир канча ёрдамчи иншоотлар куриб битказилган[14;143].

Сардобалар кучли сув босимига хамда зилзилаларга бардошли булиши керак эди. Кориз сувлари туннеллар оркали сардобанинг сув омборига окиб келади. Сардобанинг калин гишт деворлари сакланаётган сувнинг исиб кетиши ва совиб кетишини олдини оладиган изоляторлар эди. Сув омбори деворининг калинлиги икки метр булиб "Ажор аб анбарий" деб номланган махсус пиширилган гиштлардан курилган. Эронда сардобалар курилишида асосан сарож материалидан фойдаланилган. Сарож кум, лой, тухум оки, охак, эчки жунидан ва кулдан махсус нисбатда тайёрланган ва сув утказмасликка жуда чидамли булган махсус аралашма хисобланади[15;13585].

Темурийлар даврида Эроннинг хозирги Язд вилоятида ёзнинг иссик кунларида муздек сув сакланадиган сув кудугини куришга ва ундан фойдаланишга купрок эътибор каратилди. Ушбу кудуклардан барча умумий фойдаланган ва сувга булган эхтиёжини кондирган[16;281]. Темурийлар даврида Мовароуннахрда махаллий ахоли хонадонларида кудук мавжуд булган, ахоли кудук сувларидан истеъмол учун фойдаланган. Демак, темурийлар Эрон ва Хуросон худудларида иклимнинг иссиклиги туфайли кудуклар казишга катта эътибор каратган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, сардобалар урта асрларда Мовароуннахр ва Хуросон вилоятининг мураккаб гидротехник сув иншооти булиб карвонсаройдаги йуловчиларни, сувсиз худудлардаги ахолини, чорва молларини сув билан таъминлашга хизмат килган. Сардоба сувлари иссик кунларда узининг совуклиги билан жуда кадрли булган. Ушбу сардобаларнинг айримлари хозирги кунда хам сакланиб колган. Хозирги кунда хам сувсиз худудларда сардобалар курилишига ахамият берилса фойдадан холи булмайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Темур ва Улугбек даври тарихи. - Тошкент: ^омуслар, 1996. - Б. 144.

2. Массон М. Проблема изучения цистерн-сардоба. - Ташкент: Издание Комитета наук при СНК,1935. - С. 9.

З.Чориев З. Тарих атамаларининг кискача изохли лугати. - Тошкент: Шарк, 1999. - Б. 96.

4. HerrmannG., KennedyH. Monuments of Merv traditional buildings of the Karakum. -London: The Society of Antiquaries of London, 1999. - P. 105.

5. Allchin R., Hammond N. The archaeology of Afghanistan from earliest times to the timurid period. - Edinburgh: Edinburgh University Press Ltd, 2019. - P. 597-598.

6. Дустназарова С., Хасанов А.Сардоба - урта асрлар асл муъжизаси // Экология хабарномаси, № 6. - Тошкент: ECO TEXTILE PRODUCT, 2020. - Б. 40.

7. Марков Е. Россия в Средней Азии. Очерки путешествия по Закавказью, Туркмении, Бухаре, Самаркандской, Ташкентской и Ферганской областям, Каспийскому морю и Волге. Том I. - Санкт - Петербург: Тип. М.М. Стасюлевича, 1901. - С. 442.

8. Россия. Полное географическое описание нашего отечества: Настольная и дорожная книга для русских людей. Том XIX. Туркестанский край. - Санкт-Петербург: А.Ф. Девриена, 1913. -С. 30.

9. Мавлонов У. Марказий Осиёнинг кадимги йуллари: шаклланиши ва ривожланиш боскичлари. Монография. - Тошкент: Академия, 2008. - Б. 202.

10. Новик П. Сардоба Мавераннахра. - Ташкент: Baktria press, 2017. - С. 22-23.

11. Чориев А. Хазрати Султон Мир Хайдар ота манокиби. - Тошкент: Янги аср авлоди, 2016. - Б. 206.

12. Дустназарова С., Хасанов А.Сардоба - урта асрлар асл муъжизаси // Экология хабарномаси, № 6. - Тошкент: ECO TEXTILE PRODUCT, 2020. - Б. 39-40.

13. Пугаченкова Г. Зодчество Центральной Азии. XV век. - Ташкент: Гафур Гулям, 1976. - С. 50.

14. KhazaeeM. Influence of timurid architecture on safavid and mughal mosques in India // Doctor of Philosophy, Faculty of Bulit Environment University of Malaya. - Kuala Lumpur, 2015. - P. 143.

15. SaeidianA. Ab-anbar, sustainable traditional water supply system in hot arid regions, remarkable example of Iranian vernacular architecture // Elixir Sustain. Arc. 56A (2013). Elixir Sustain. Arc. 56A, 2013. - P.13585.

16. Bashmahaleh М., GhassemiS. Water reservoirs (ab anbar) of Yazd city with the perspective of saving energy consumption Case study: (six-windcatcher Water reservoir in Yazd, fivewindcatcher Water reservoir in Yazd) // Teknologi Tanaman/Vol(12), 2015. - P. 281.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.