Научная статья на тему 'ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИКЛАР ОРАСИДА САРДОБАЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ (БУХОРО ВА ҚАРШИ ЧЎЛЛАРИДА ЖОЙЛАШГАН САРДОБАЛАР МИСОЛИДА)'

ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИКЛАР ОРАСИДА САРДОБАЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ (БУХОРО ВА ҚАРШИ ЧЎЛЛАРИДА ЖОЙЛАШГАН САРДОБАЛАР МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
216
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Сардоба / Работи Малик / савдо йўли / Бўзачи / Қоровулбозор. / Captain / Raboti Malik / trade route / Bozachi.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жасур Фахриддинович Савриев

Ушбу мақолада тарихий ёдгорликлар орасида ўз ўрнига эга сардобалар ҳақида илмий адабиётлардаги маьлумотлар таҳлил қилинган. Сардобаларнинг қурилиш тарихи, уларнинг вазифаси ва аҳамияти мақоланинг асосини ташкил қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE AND SIGNIFICANCE OF CANDARDS AMONG HISTORICAL MONUMENTS (ON THE EXAMPLE OF CANDARDS IN THE DESERTS OF BUKHARA AND KARSH)

In this article, the information in the scientific literature about the captains with their place among the historical monuments was analyzed. The history of the construction of the cisterns, their function and importance form the basis of the article.

Текст научной работы на тему «ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИКЛАР ОРАСИДА САРДОБАЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ (БУХОРО ВА ҚАРШИ ЧЎЛЛАРИДА ЖОЙЛАШГАН САРДОБАЛАР МИСОЛИДА)»

ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИКЛАР ОРАСИДА САРДОБАЛАРНИНГ ТУТГАН УРНИ ВА АХДМИЯТИ (БУХОРО ВА ЦАРШИ ЧУЛЛАРИДА ЖОЙЛАШГАН САРДОБАЛАР МИСОЛИДА)

Жасур Фахриддинович Савриев

Кармана касб-хунар мактаби директори, мустакил тадкикотчи (Навоий)

АННОТАЦИЯ:

Ушбу маколада тарихий ёдгорликлар орасида уз урнига эга сардобалар хакида илмий адабиётлардаги маьлумотлар тахлил килинган. Сардобаларнинг курилиш тарихи, уларнинг вазифаси ва ахамияти маколанинг асосини ташкил килади.

Калит сузлар: Сардоба, Работи Малик, савдо йули, Бузачи, Крровулбозор.

THE PLACE AND SIGNIFICANCE OF CANDARDS AMONG HISTORICAL MONUMENTS (ON THE EXAMPLE OF CANDARDS IN THE DESERTS OF

BUKHARA AND KARSH)

Жасур Фахриддинович Савриев

Director of Karmana Vocational School, Independent Researcher (Navoi)

ABSTRACT

In this article, the information in the scientific literature about the captains with their place among the historical monuments was analyzed. The history of the construction of the cisterns, their function and importance form the basis of the article.

Keywords: Captain, Raboti Malik, trade route, Bozachi.

КИРИШ

Узбекистон замини асрлар давомида Буюк Ипак йулининг марказий бугини сифатида Шарк билан Гарб уртасидаги фаол савдо-иктисодий, маънавий ва маданий алокалар туташувининг маркази булган. Марказий Осиё худудларида антик даврдан бошлаб, ривожланиш жараёнлари Буюк Ипак йули билан узвий богликдир. Хусусан, милоддан аввалги II асрдан бошлаб Хитой ва Марказий Осиё тарихий-маданий вилоятлари уртасида савдо ва маданий алокалар ривожланиб борди. Карвон йули ривожланиб боргани сари савдо-сотик ва маданий алокалар тараккий этди. Буюк Ипак йули буйлаб куплаб карвонсаройлар, сардобалар, шахарлар барпо этилди. Бу йулдан бораётган савдогарлар купинча йулнинг охиригача бормас эдилар. Марказий Осиё бу йулнинг уртасида жойлашганлиги

сабабли, савдогарлар Хоразм, Самарканд, Термиз, Бухоро ва бошка худудларда уз молларини сотиб, махаллий махсулотларни харид килар эдилар[1].

Шарк ва Гарб халкларининг кенг микёсдаги узаро маданий ва иктисодий алокаларида, карвонларнинг фаолиятида Буюк Ипак йули ёкасида жойлашган сардобаларнинг хам урни беькиёс хисобланади. Манбаада кайд этилишича Сардоба сузи икки узакдан "сард"-совук, зах, нам ва "об" -сув сузидан ташкил топган[2]. Сардоба сузи -"совукни сакловчи гор, муз уй, "салкин хона" маъноларини англатган[3]. Бу номнинг узиёк мазкур иншоот сувни саклаш учун хизмат килганлигини англатиб турибди.

АСОСИЙ КИСМ

Маълумки, Буюк Ипак йули Урта Осиё оркали утган ва бу савдо йулининг аксарият кисми бепоён сувсиз чулу-сахроларга тугри келарди. Ер ости сувларининг шурлиги, кудукларнинг кумилиб кетиши ва куриб колиши туфайли йуловчиларни сув танкислиги муаммоси доимий кийнарди. Айникса, жазирама ёз ойларида сувга эхтиёж жуда катта буларди. Бу хол кишиларни чуллардаги кор ва ёмгирнинг чучук сувларидан фойдаланишга мажбур этган. Сувдан самарали фойдаланишга интилиш аждодларимизни сардобага ухшаш иншоотларни барпо этишга ундаган. Сардобалардаги сувни ифлосланишдан саклаш учун атрофи девор билан уралган, сувнинг ерга сингишини камайтириш чоралари курилган, сув буКланишини камайтириш максадида бундай ховузларнинг усти ёпиладиган булган. Сардоба курувчилари топкирлиги, тадбиркорлигига хар канча койил колса арзийди. Улар сувни Сардобада тоза, айнимасдан саклаш йулларини жуда яхши билишган. Бунинг учун сардобанинг ховузи остига сувнинг сакланиши ва унинг сизот сувларидан тоза туриши учун ганч билан ишланган юмалок гиштларни ишлатганлар.

Урта асрлар даврига оид куплаб сардобалар Узбекистоннинг турли чул худудларида сакланиб колган. Бизгача етиб келган сардобаларнинг ичида энг кадимгиси Кармана якинида, Работи Маликдаги сардоба хисобланади. Бундан ун асрдан ортикрок тарихни мужассамлаштирган Работи Малик Сардобаси замон ва макон эврилишлари, шу давр ичида руй берган вокеа ва ходисалар, табиат узгаришларига карамасдан хамон тарихий холини саклаб колган [4]. Утган юз йиллар ичида бу заминга кимлар келиб кетмади. Аммо сардобалар яшаяпти. Гарчи уларнинг курувчилари номаълум булса-да, улар узларидан кейинги авлодлар учун узларига учмас ва унутилмас хайкал колдиргани айни хакикатдир.Хусусан, М.Е.Массоннинг маълумотига кура, Карши чулида, Бухоро -Безда савдо йули буйида X асрда хам сардоба мавжуд булган [5].

Амир Темур (Темурийлар) ва Шайбонийлар даврида Сардобалар курилиши анча кенг микёсида амалга оширилади. Навоий вилоятидаги, Бухородан Карши

opKanu AMygapeHuHr ypTa oKuMugaru KapKu Ba Kenu$ KenyBnapura onuö öopyBHu fiynnapga KypunraH capgoöanap öyHra aKKon Mucon öyna onagu. XVI acpHHHr hkkhhhh apMuga fflaööoHHH xyKMgop AögynnaxoH II nyn xygygnapga Kynnaö capgoöanap Kypumra axaMuaT KapaTraH. Ynap unuga KppoBynöosopgaru capgoöa, By3aHH capgoöacu, BerunaK capgoöa, ^KKa capgoöa, Kacnugaru capgoöanap, KapmugaH AMygapegaru KenyBnapra onuö öopyBHu fiynnapgaru capgoöanap, xycycaH TypKMaHHCTOH xygygugaru CaHrup cyBnoK capgoöacu, fflepoöog aKuHugaru capgoöa, ^M33ax-^uH03 opanu Kugaru nyn xygygugaru ^KKacapgoöa, MupsapaöoT, Efohhu capgoöacu Ba öomKa capgoöanap ^aonuaTu KapBOH fiymapuga ^aonuaraga canMOK^u xu3MaT KypcarraH. TagKuKoTHunap ^uKpuna, Mupsanyggaru capgoöanapHuHr öapno этнпнmн AMup TeMyp Ba AögynnaxoH II HuHr KypyBHunuK ^aonuaTu öunaH SornuKgup. YpTa OcueHuHr ^asupuMa uk^um mapoura Ba fiupuK rnaxapnapHu cyB öunaH TatMuHnam эxтнe^н maxapnapga xaM capgoöanap öapno этнпнmнгa TypTKu öepapgu. AögynnaxoH II TOMoHugaH Kapmuga, CyöxoHKynuxoH ToMoHugaH Byxopoga öapno эmпгaн capgoöa Ba öornKa MatnyMoraap öyHgaH ganonar öepagu.

MaHÖanapga Ba TagKuKoraapga MatnyM öy^umuHa ypTa acpnapga MoBapoyHHaxpga 44 Ta capgoöa MaB^yg öynuö, myHgaH 29 Tacu Kapmu nynuga KypunraH.

AcocaH nyn xygygnapuga Kag pocraaraH capgoöanap yHuHr öyHegKopnapu Ha^aKaT MetMopufi ycnyö, öanKu TaSuuH ysrapumnap, KuMeBuH-^rouK KoHyHuaTnapgaH, ^yrpo^uH unMnapgaH axmu xaöapgop öynraHnapu Ba öy urnnapHu nyxTa ysnamTupraHnapugaH ganonaT öepagu. ByHgaH carnaM öem acp onguH Kag pocTnaraH By3anu Ba KppoBynöo3op capgoöanapu 3aMoH Ba MaKoH эвpнпнmпapн,my gaBp unuga pyfi öepraH BoKea Ba xpgucanap, TaöuaT ysrapumnapura KapaMafi x^moh TupuK. yTraH W3 fiunnap unuga öy 3aMuHra KuMnap Kenuö KeTMagu geöcro. Ammo capgoöa amaanra. Y TapuxgaH cyfinafigu. rapnu yHuHr KypyBnunapu HoMatnyM öyncaga, aMMo ynap ysnapugaH KefiuH Kenrycu aBnogra yHMac Ba yHyranMac x,aÖKan KongupraHu afiHu xaKuKaTgup.

Capgoöanap HopBananuK Ba KapBoH fiynnapu öanaH öofhuk paBumga By^ygra KenraH. PecnyönuKaMro xygyg^apuga xosuprana caKgaHuö KonraH capgoöanapHuHr KynHunuru XIV-XVI acpnap opanuFuga KypunraH. XIX-XX acp öomnapuga neT эппнк cafiexnap Ba эпннпapнннг acapnapu Ba KyHganuKnapuga Kapmu Hynnapugaru capgoöanap xaKuga KuMMaTnu MatnyMoTnap MaB^yg. Ynap TOMoHugaH e3uö KongupunraH öy MatnyMoTnap MyafiaH HoaHuKguKnapra эгa öyncaga, öu3 ynyH KaTTa axaMuaTra эгa.

By MaHöanapga Byxopo-^apmu KapBoH fiynu öyннgaгн öemTa capgoöa: KopoBynöo3op capgoöa, Kym capgoöa, Bysanu capgoöa, KaKup capgoöa Ba By3ypr capgoöanap öopnuruHu KypcaTumraH. Ammo öyryHru KyHga KopoBynöo3op xaMga

By3aHH capgoöanapuruHa caKgaHuö KonraH. XIX acp ypTanapuraHa 6y hkkh capgoöa YpTacuga Kymcapgoöa MaB^yg öynuö, cyHrpa y öy3unuö KeTraH. KppoBynöo3op capgoöacu maxap MapKa3ura akhh. CapgoöaHHHr 3 Ta gapBo3acu 6op, xpBy3HHHHr KeHrauru 15 MeTp. AfinaHa maKnugaru xpBy3 Ba yHHHr ycTHHH enuö TypyBHH ryMöa3 maKnuga KypunraH 6y capgoöaHHHr öup HeHa gepa3anapugaH TamKapu, cyB Tymumu ynyH Myn^annaHaH Maxcyc TemHKnap Ba Tenacuga afinaHa maKngaru TyfiHyK 6op. Capgoöa AKHHuga KygyK öynuö, yHgaH HopBa MonnapuHH cyropnm ynyH ^ofiganaHHmraH. EyHgaH TamKapu, capgoöa xpBy3Hgaru cyBgaH onum ynyH Myn^annaö KongupunraH Maxcyc Kupum ^ofiu MaB^yg.

Fumraap ycTHgaH caKcoByngaH TafiepnaHraH KyMHp KaraaMH Tymanuö, yHHHr ycTHgaH 3 KaBaT Tya ^yHHgaH TafiepnaHraH Kuru3, cyHr эca napgo3naHraH 3 KaBaT Mon Tepucu enunuö, yHHHr ycTHgaH FumT TepunraH Ba raHH öunaH cyBanraH. By xpn öup HeHa öop TaKpopnaHraH. ByHga caKcoByn cyBHH Ty3napgaH T03anamga ^untTp Ba3H$acuHH öa^apraH öynca, raHH, namaK FamT Ba moh Tepucu cyBHHHr opTHKHa epra muMunuö KeTHmuHH xumoa KH^raH. numuK FumraapHH Tepumga xaM nofiura Kyfi cyra, Tya ^yHH KymunraH. Capgoöa geBopnapuHHHr KanuHnuru 1,5 MeTpraHa khhhö TepanraH. By3aHH capgoöacu KppoBynöo3op capgoöacugaH aHHa khhhk. Ynap opacugaru Maco^a 17 km. akuh. Ty3Hnumu ^uxarngaH aHHa uxHaM öynraH öy HHmooTHHHr yHTa gepe3a Ba Kupum ^ofiu öop. ^uaMeTpu 13 MeTpra TeHr. AfiHH nafiTga xpBy3H KyMHnraH.

XY^OCA

Capgoöanap Kypunumgaru acocufi ^Hx,aT MetMopufi-reoMeTpuK xucoö-KHToÖHHHr aHHKguru, yHra umnaranaguraH xom ameHHHr cu^ara, MexaHHK TapKHÖH xaMga ycTanapHHHr Kacö Maxpparnra öofhhk öynraH. OgaTga capgoöanap 5-7 fiun gaBoMuga KypunraH. HHmooT Kypunumu ynyH umnaTHnaguraH FumT xaMga KopumMa Tafiepnam TexHonoruacu KU3HKapnHgup. OgaTga ÖHTTa capgoöaHH Kypum ynyH Maxcyc ynnaMgaru FumraapgaH yH W3 -TypT W3 MHHr arpo^uga umnarnnraH. ByHga энг aBBano TynpoKKa acocufi эtтнöop Kaparanuö, acocaH TO3anurH HHoöaTra ohhhhö, KynuHHa AMygape этaкпapнgaгн KyMnapgaH FumT Tafiepnamga umnarnnraH. FumT nofiu Tya ^yHH öunaH ufinaHraH Konunnapra conumgaH ongHH öup MyggaT numupunraH. .Hofi Tafiep xonra KenraH Konunnapra cohhhhö TyKunraH. Xom FumT onguH 1-2 fiuH Kyemga ToönaHraH, maKHH y3rapMaraH xaMga gap3 KeTMaraH FumTnap xyMgoHga numupunraH. ffly TapuKa numraH FumT Kyem Hypura, HaMra HugaMnunuK, hcchk yTKa3MacnuK, xapopaTHH öup Metepga caKgaö Typum xycycuaTnapuHH y3uga ®;aMnaraH. CyB caKgaHaguraH xoBy3HHHr Tarura yH KaBaT khhhö KopaMon eKH Tya Tepucu Tymanuö, capgoöa nofigeBopu TeKuc TomnapgaH TepunraH. By cyBHHHr epra cuHruö KeTMacnuru yHyH KHHHHraH Tagöupgup. yumT Ba TomnapHH öup öupura enumTupaguraH KopumMa-KHp öynuö (xo3upru Kypunumga umnaTHnaguraH цeмeнт,

кум, шагал аралашмаси бетон деб юритилади) уни тайёрлашда камиш, юлгун кули, куй сути ва туя зардоби, жуни кушилиб, мустахкам коришма хосил килинган. Буларнинг бари сардобаларнинг девори мустахкам булиши билан бирга, уни ёгингарчилик, турли чанг тузонлардан химоялашга, емирилиб кетишидан асраб, сувнинг тиник ва тоза, узок вакт бузилмай сакланишида мухим рол уйнаган.

REFERENCES

1. Савриев Ж. Ф. Карманадаги Работи-Малик сардобаси курилиш лойихаси -кайта таъмирланиши, маиший ахамияти. Хоразм Маьмун академияси ахборотномаси. 2021 -3. -Хива,2021. -Б.153.

2. Кандахоров а. Бухоро хонлигида кармананинг тутган урни (XVI аср). -Тошкент: Фан ва технология, 2016. -Б.46.

3. Массон М.Е. Проблема изучения цистерн -сардоба. Материальи Узкомстариса, Вып.8. -Ташкент, 1935.-С.38.

4. Иноятов С., Хдйитова О. Кармана тарих кузгусида (Энг кадимги даврлардан XX аср бошларигача). -Тошкент: Шарк, 2006. - 55-б.

5. Массон М.Е. Проблемы изучения цистерни-Сардоба. - Ташкент,1935. -С.37.

6. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

7. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

8. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

9. Очилов, Алишер Тулис Угли. "БУХОРО ВОХАСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ УРНИ ВА ВОХА ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛОХАЗАЛАР." Scientific progress 1.6 (2021): 933-938.

10. Ochilov A. Бухоро вохасида олиб борилган илк археологик тадкикотлар //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 4. - №. 4.

Иловалар

Работи Малик- Сардобаси (1980 ва 1999 йиллардаги холати)

Работи Малик карвон саройи ва Сардобанинг олдинги ва хозирги

холати.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.