Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ ЭТИМОЛОГИК ВА ПСИХОЛИНГВИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ ЭТИМОЛОГИК ВА ПСИХОЛИНГВИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
95
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — М. Х. Ахмедова

В настоящее время внимание уделяется исследованию национальных языковых особенностей с научной точки зрения. В статье рассматривается увеличение жаргонных слов значение и необходимости изучение этих слов. А также изучают жаргоны, которые используемые в ежедневном процессе. Слова жаргона, объясняет важность и необходимость изучения своего жаргона. Своеобразные этимологические, психолингвистические особенности жаргонных слов были научно проанализированы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Currently, attention is paid to the study of national linguistic features from a scientific point of view. The article discusses the increase in the magnificent words value and the need to study these words.And also study the jargon, which used in the daily process.Words of Zhargon, explains the importance and necessity of studying his jargon. Peculiar etymological, the psycholinguistic features of the jargon words were scientifically analyzed.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ ЭТИМОЛОГИК ВА ПСИХОЛИНГВИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ ЭТИМОЛОГИК ВА ПСИХОЛИНГВИСТИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

М. Х. Ахмедова

ТДПУ психология кафедраси доценти, психол. ф.н.,

АННОТАТЦИЯ

В настоящее время внимание уделяется исследованию национальных языковых особенностей с научной точки зрения. В статье рассматривается увеличение жаргонных слов значение и необходимости изучение этих слов. А также изучают жаргоны, которые используемые в ежедневном процессе. Слова жаргона, объясняет важность и необходимость изучения своего жаргона. Своеобразные этимологические, психолингвистические особенности жаргонных слов были научно проанализированы.

ABSTRACT

Currently, attention is paid to the study of national linguistic features from a scientific point of view. The article discusses the increase in the magnificent words value and the need to study these words.And also study the jargon, which used in the daily process.Words of Zhargon, explains the importance and necessity of studying his jargon. Peculiar etymological, the psycholinguistic features of the jargon words were scientifically analyzed.

Тил кишилик жамиятининг асрлар давомидаги бутун тарихий жараёнида маълум бир гурух томонидан эмас, балки бутун жамият ва жамиятнинг аъзолари томонидан яратилган ижтимоий ходисадир. Шу билан бирга, тил бирор даврнинг, бирор жамият тарихий тараккиёт жараёнидаги бир канча даврларнинг махсули булиб, жамият учун хизмат килади. Шунинг учун хам тилнинг кишилик жамиятидаги ахамияти бекиёс.

Тилнинг буюк ахамияти шундаки, у маънавият белгиси сифатида кишиларни якин килиб жипслаштиради. Шундай экан, тил миллатнинг олий кадрияти хисобланади. Шуни айтиш керакки, тил - инсонинг маънавий фаолиятини маданий бойликлар билан тулдиради. Инсоният томонидан яратилган моддий бойликларни узлаштириш инсонга уз маънавий дунёсини бойитиш имкониятини яратади.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Сунги йилларда жамиятда юз бераётган катор узгаришлар миллий тилларга, шунингдек узбек тилига кириб келаётган сузлар сонининг кескин купайишига ва маъно мохияти жихатидан бирмунча узгаришларга олиб келиши инкор этилмайди. Вакт утиши билан, айникса XXI асрда яшаш суръати тезлашади. Шунга монанд, лугат бойлиги ошди, хар кандай янги тушунчага камида бир, ёки икки, учта суз тугри келиши кузатилмокда. Шу билан бирга жамиятда сленг лугат таркиби хам кенгайди. (Инглиз тилшунослигида сузлашув нуткида бироз купол ва хазил буёгига эга булган, адабий нуткка кабул килинмаган суз ва иборалар булиб, улар "сленг" термини билан юритилади.) Баъзи мутахасислар «арго», «жаргон», «сленг» сузлари нуткни ифлослантиради, деган фикрни билдиришса, баъзилари, адабий тилининг киёфасини узгартиради, деб айтишади.

«Жаргон - бу бирор бир ижтимоий ёки умумий манфаат оркали бирлашган гурухдагилар нутки булиб, умумий тилдан фарк килувчи, шу жумладан сунъий, баъзан эса шартли купгина сузлар ва ибораларга эга нутк». «Кирилл ва Мефодийнинг универсал энциклопедияси» унга бошкача таъриф беради: «жаргон - (франц. jargon) бу умумхалк тилидан узига хос лексикаси ва фразеологияси билан нуткнинг ижтимоий тури». Узбек тилининг икки томлик изохли лугатида арго ва жаргонларга куйидагича таъриф берилади: «Арго ва жаргон французча суз булиб, бирор ижтимоий гурухнинг узига хос, бошкалар тушунмайдиган ясама тили» [4.52б.].

Тилнинг лексик катлами асосий бирлик сифатида жуда бой булиб, унинг бир кисми нофаол, яъни кулланилиши чегараланган сузлардан иборат. Булар диалектизмлар (адабий тилнинг потенциал захираси), терминлар, эскирган сузлар, неологизмлар, жаргон ва арготизм (инглиз тилида сленг хам мавжуд)ларни ташкил этади [3].

Сленг сузининг этимологияси аникланмаган ёки хозирги вактга кадар тилшуносликда бахсли булиб колмокда. Узбек тилшунослигида сунги йилларда сленглар ишлатилса-да, узининг тулик таърифига эга эмас, шунингдек, лугат тузилиши жихатидан тадкикотлар хам олиб борилмаган.

«Жаргон» термини очик ёки ёпик ижтимоий гурух нуткини эслатади. У одатда жамият учун ёт булган ёпик ижтимоий гурух нуткига ухшаб кетади. Масалан, наркоманлар жаргони, турма лагери жаргони, шу боис "умумий жаргон"суз бирикмасида ички зиддият мавжуд: тарифига кура жаргон умумий була олмайди.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Арго ва жаргон сузлар маъно ва шакл жихатдан бир-бирига якин сузлар булса хам, ижтимоий гурухланиш жихатдан бир- биридан фарк килади.

Арго ва жаргонлар ёрдамида кишиларни кайси ижтимоий гурух вакиллари эканлилигини англаш мумкин. Арго ва жаргонлар бошка лексик бирликлар билан доимо узаро алокада булади. Айрим бадиий арго ва жарголар персонаж тилидан кулланади. Бу асарнинг табиий чикишига имкон беради. Масалан «Зелихон» эса «ук илон» деб ном чикарган бу одамдан заррача тап тортмай угираворади.

Арго ва жаргон сузларни кулловчи кишилар гурухи турли-туман булгани учун, арго — жаргон сузлар хам келиб чикиш характерига кура турли-туман булади. Масалан: Угрилар аргоси; савдогарлар аргоси; киморбозлар аргоси; даллоллар аргоси, киссавурлар аргоси ва хоказо.

Умумхалк тилидан фарк килиб, бирор ижтимоий гурух уртасида яратилган ва уларнинг талабларини ифодаловчи махсус суз ва иборалар жаргон дейилади. Масалан: «куруги» сузини олсак «Шайтанат» асарида бу икки хил маънода кулланган.

Жаргонларнинг энг характерли белгиси узаро сузлашувни бошкалардан махфий сир тутишдир. Шунга кура жаргонларнинг яратилиш йуллари хам купинча тилнинг суз ясаш системасига тугри келмайди. Улар узига хос сунъий, шартли сузлардир.

Жаргонлар купинча тилдаги сузларнинг товуш томонини узгариши, бузиб куллаш, бошка тиллардан суз узлаштириш ва тилдаги мавжуд сузларга маъно бериш йули билан хосил килинади.

Ижтимоий арго ва жаргонларни узбек тилида абдал тили деб хам юритилган. Кадимда маддохлар ва каландарлар уз ниятини бошкалардан яшириш максадида узлари учунгина тушунарли булган абдал тилидан фойдаланган.

Хрзирги пайтда бир томондан, жаргоннинг уни яратган касбий ва ижтимоий гурухлар доирасидан чикиш тамойили кузатилса, иккинчи томондан, адабий ва жаргонли нутк уртасидаги тафовутнинг ортишини куриш мумкин. Бу ижтимоий хаётнинг демократлашуви ва хатто "вульгарлашуви" билан куп жихатдан боглик. Жаргон бутун миллат тилида уз изини колдирадиган оммавий ахборот воситалари ва оммавий маданиятнинг таркалиши оркали салобатли, бамаъни нуткни сикиб чикаради.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Арго ва жаргонлар истеъмол доираси чегараланган лексикага кирса хам, психолингвистик нуктаи назардан урганиш миллий тил хусусиятларини бойитишда уларнинг ахамияти жуда мухимдир.

Шундай килиб, хозирги кунда тилнинг жонлирок ва табиийрок булиши учун жаргон, арго, сленглар матбуотда ва хатто адабиётларда (факат детектив жанрдагина эмас) хам ишлатилаётиланлиги кузатилмокда. Хдтто юкори даражадаги давлат арбоблари хам узларининг оммавий чикишларида сузлашувга хос иборалар, арготизмларни куллашади. Демак, буларга факат тилни ифлослантирувчи ходиса сифатида муносабатда булиш мумкикн эмас. Зеро у оддий сузлашув сузлари каби тилнинг ажралмас таркибий кисми хисобланар экан уларни илмий жихатдан чукуррок урганиш максадга мувофикдир.

Бугунги кунда мустакил Республикамизнинг жахон хамжамиятида тутган урни тобора усиб, мустахкамланиб бораётган бир пайтда унинг келажагини яратувчи ёшларга чет тилларини пухта ургатиш ва хорижликлар билан мулокот давомида узига тааллукли масалаларни эркин мухокама кила олиш, умуман огзаки ёки ёзма шаклда нуткий мулокот килишни ургатиш жараёнида маънавий-ахлокий маданиятни шакллантириш хозирги куннинг энг мухим вазифаларидан биридир. Мустакилликнинг дастлабки кунлариданок талаба ёшлар тарбиясида тил урганиш ва улар асосида маънавий-ахлокий маданиятни шакллантиришга алохида эътибор каратилмокда. Чунки, юксак маънавият бу -тил ва ахлокнинг юксак даражаси хисобланиб, жамиятимиз турмуш тарзида, мамлакатимиз тараккиётида муваффакиятларга эришишнинг асосий омилидир. Бунда, айникса, ёшларнинг тил ва ахлокни таргиб килиши оркали миллий маънавиятимиз тиклана боради.

REFERENCES

1. Гридин В.Н. Психолингвистические функции эмоционально-экспрессивной лексики: Автореф. дис. . канд. филол. наук. -М., 1976.-22 с.

2. Кучменова Ж.М. Эмоциональные концепты в языковой картине мира. Автореф. дис... канд. филол. наук. Нальчик - 2005.

3. Утаева И. Инглиз ва узбек тилларида нофаол сузлар. Магистр Акад. дар. олтиш учун т.э. дисс-я. СамДЧТИ 2014.

4. Умарова, Н. Ш. (2021). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ХДОИДАГИ КАРАШЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(11), 1225-1233.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

5. Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of age periods. Bulletin of Science and Education,(22-3 (76)).

6. Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

7. УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИДА ИРОДА КУЧИНИ НАМОЁН БУЛИШИНИНГ ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ. Фан-Cпортга, (3), 42-44.

8. Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА ПУЛГА БУЛГАН УСТАНОВКАЛАРИНИ АНЩЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДЛИЛ. Science and

Education, 1 (Special Issue 4), 51-63.

9. Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте

возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)), 60-64.

10. Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of altruism in humans. Central Asian Journal of Education, 3(1), 98-119.

11. Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления

альтруизма у детей. Вестник интегративной психологии, 27-30.

12. Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D.

(2020). National features which are necessary to be developed in a

person. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 548-564.

13. Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in

students. In Актуальные проблемы психологии и педагогики в современном

образовании (pp. 176-177).

14. Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. 1п ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (рр. 37-40). ^

15. Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM BUILDING UP IN A PERSON. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 168-172).

16. Абдуллаева, Д. У. (2021). Психокоррекция во взаимоотношениях матери и подростка. Наука и образование сегодня, (4 (63)), 114-115.

17. Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS CHILDREN. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

18. Абдуллаева, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ КРЕАТИВНОСТИ ДЕТЕЙ. In Развитие интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в современность (pp. 335-336).

19. Абдуллаева, Д. У., & Маткаримова, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ СИТУАЦИИ XXI ВЕКА. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (6-2), 127-130.

20. Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы

исследования к парадигме обеспечения. Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук, (5-4), 11-13.

21. Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ ПРОЦЕССА СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ

ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА. Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук, (5-6), 64-66

22. Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ

МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и

мир, 2(5), 96-97.

23. Махмудова, Д. А., & ' Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ

ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 3(1), 130-132.

24. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ. Наука и мир, 3(6), 4142.

25. Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В

УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. SCIENCE AND WORLD, 77.

26. Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. SCIENCE AND WORLD, 116.

27. Реджабаева, М. З., Махмудова, Д. А., & Газиханова, Ш. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.

28. Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity for physical development of children with autism spectrum disorders.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.