Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ АНЪАНАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ-ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МУАММОСИНИНГ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ҲОЛАТИ'

МИЛЛИЙ АНЪАНАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ-ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МУАММОСИНИНГ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
17
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МИЛЛИЙ АНЪАНАЛАР / ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ / КАСБИЙ ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Лухманов Д.Б.

Мақолада миллий анъаналардан фойдаланиш технологиялари асосида касбий-педагогик фаолиятини ташкил этиш муаммосининг назарий ва амалий ҳолати ҳақида гап борган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND PRACTICAL STATE OF THE PROBLEM OF ORGANIZATION OF PROFESSIONAL-PEDAGOGICAL ACTIVITY ON THE BASIS OF TECHNOLOGIES OF USE OF NATIONAL TRADITIONS

The article deals with the theoretical and practical state of the problem of organizing professional and pedagogical activities on the basis of technologies using national traditions.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ АНЪАНАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ-ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МУАММОСИНИНГ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ҲОЛАТИ»

Лухманов Д.Б.

Тошкент вилояти Чирчиц давлат педагогика институти уцитувчиси

МИЛЛИЙ АНЪАНАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ-ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МУАММОСИНИНГ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ Х,ОЛАТИ

Аннотация: мацолада миллий анъаналардан фойдаланиш технологиялари асосида касбий-педагогик фаолиятини ташкил этиш муаммосининг назарий ва амалий уолати уацида гап борган.

Калит сузлар: миллий анъаналар, технологиялари, касбий педагогик фаолият.

Luxmanov D.B. teacher

Chirchik State Pedagogical Institute

Tashkent region

THEORETICAL AND PRACTICAL STATE OF THE PROBLEM OF ORGANIZATION OF PROFESSIONAL-PEDAGOGICAL ACTIVITY ON THE BASIS OF TECHNOLOGIES OF USE OF NATIONAL

TRADITIONS

Abstract: The article deals with the theoretical and practical state of the problem of organizing professional and pedagogical activities on the basis of technologies using national traditions.

Keywords: national traditions, technologies, professional pedagogical activity.

Хрзирги кунда жамиятимизда ижтимоий-иктисодий узгаришларнинг жадал амалга оширилиши, таълим тизимининг боскичма-боскич ислох килиб борилиши - мураккаб ижтимоий ходиса сифатида умум эътиборли ва маънавий кизикишга молик жараёнга айланди. Таълим тизимининг умумий максади тенг хукукли ва демократик давлат талабига жавоб берадиган баркамол жамият аъзоларини тарбиялаб беришдан иборатдир. Касбий фаолиятга педагогик мослашиш ёрдамида инсон хаётига, шахс тарбиясига, ижтимоий муносабатлар ривожланишига маълум таъсир курсатиш мумкин. Булажак укитувчиларнинг касбий-педагогик фаолиятга мослашишининг ижтимоий уйгунлашуви эса таълимни тараккий эттиришнинг мухим омили хисобланади.

Касбий-педагогик фаолиятга мослашиш булажак педагогларни тайёрлашдаги мураккаб муаммолар каторида узига хос урин тутади.

Айникса, таълимни модернизациялаш билан боглик ислохотларнинг жорий боскичида касбий-педагогик фаолиятга мослашиш муаммоси янада яккол намоён булмокда. Булажак технология фани укитувчиларини тайёрлашнинг мазмуни умуммиллий кадриятларга мос касбий, амалий, психологик, методик, тадкикотчилик фаолият турлари билан бир каторда касбий-педагогик фаолиятга мослашиш билан бойиб бормокда.

Узбекистон Республикасининг 2020 йил 23 сентябрдаги «Таълим тугрисида»ги ^онунида таълим ва тарбиянинг инсонпарвар, демократик характерда эканлиги давлат сиёсатининг асосий принципларидан бири эканлиги таъкидланади. Булажак технология фани укитувчисининг миллий анъналардан фойдаланиш технологиялари асосида касбий-педагогик фаолиятга мослашиш муаммоларини урганиш учун аввало, бу тушунчанинг мохиятини, ижтимоий-маънавий асосларини аникдаш хамда уни такомиллаштириш йулларини билиш зарур.

Касбий-педагогик фаолиятга мослашишнинг ижтимоий жихатдан тадкик килинаётганига хали куп вакт булгани йук, шунга карамай йилдан-йилга тадкикотчилар томонидан унга каратилаётган эътибор кучайиб бормокда. Бугунги кунда касбий-педагогик таълимни такомиллаштириш муаммолари жамият хаётида алохида ахамият касб этади.

Бугунги илмий дунёкараш касбий-педагогик мослашишга "ижтимоий хаётнинг барча томонларини камраб оладиган ижтимоий тизим элементи" сифатида ёндашади. Касбий мослашиш деганда, ижтимоий шахс, жамият эхтиёжини кондириш максадида фаолият юритадиган инсоннинг мохият кучи, ривожланиш йуллари ва натижаларининг тарихий аник тизими назарда тутилади.

"Педагогик мослашиш" тушунчасини ойдинлаштиришда инсон фаолиятининг натижаси сифатидаги талкинини тушунишгина эмас, балки унинг ташувчиси сифатида инсоннинг узига ургу берилади, муайян моддий-маънавий кадриятлар эса, объект, касбни ривожлантиришнинг воситаси ва усуллари сифатида каралади. Шу жихатдан олганда мослашиш терминини "индивиднинг меъёрий ривожланиши" сифатида тушуниш мумкин. Касбий мослашиш икки асосий шаклда намоён булади: биринчидан, инсоният томонидан яратиладиган моддий ва маънавий бойликлар, иккинчидан, шахснинг хакикий бойликлари.

Инсоннинг куч-кудрати мехнат фаолияти, онг, ахлокийлик, ижтимоий муносабатларнинг яхлит тизими билан белгиланади, жамиятнинг биринчи тахлилий кесимига мувофик, бир томондан, ижтимоий турмуш, базаси билан ва, иккинчи томондан, ижтимоий онг билан белгиланар экан, анъанавий равишда жамиятнинг моддий ва маънавий тайёргарлиги илгари сурилади. Бу касбий-педагогик мослашиш, уз навбатида, сифат жихатлари, фаолият билан богликдир.

Фаолият - умуман олганда, бу жонли тизимларнинг ташки мухит билан узаро хамкорлиги асосидаги адаптив йуналтирилган фаоллигидир.

Инсон фаолиятига келганда эса, уни одамларнинг ижтимоий йуналтирилган фаолияти сифатида белгилаш мумкин. Мослашиш эса мана шу фаолият усулининг узгинасидир. Хдкикатдан хам, исталган касбий-педагогик мослашиш, у ижтимоий фаолият буладими, индивидуал фаолият буладими, кандай булмасин фаолиятни такозо этади, бирок хар кандай фаолиятни эмас, балки жамиятни ижтимоий, иктисодий, маънавий сохаларидаги ижобий узгартиришларни назарда тутадиган "фаолият усули"нигина касбий-педагогик мослашиш сифатида талкин килиш максадга мувофикдир. Касбий мослашишни ривожлантириш усули сифатидаги фаолият энг аввало маънавий, касбий-ижодий фаолиятни уз ичига олади. Мана шу фаолият давомида маданий кадриятлар яратилади. Айнан касбий-педагогик мослашиш инсоннинг фаолияти шаклида ижтимоий ривожланиш ва инсон шахси шаклланишининг омилига айланади. Зеро шахс факат маънавий фаолият жараёнида шаклланади.

Шахснинг чинакам педагогик касбий мослашиши хакида куплаб таълимий сифатлар, шу жумладан, кадриятлар биргаликда, жамулжам намоён булган такдирдагина суз юритиш мумкин. Узлигини англаш фаолияти шахснинг юксак фаоллиги курсаткичларидан бири эканлигини кушимча килмокчимиз. Бусиз шахснинг мустахкам кадр-кимматли йуналишларини ва янгича тафаккурни тарбиялаш мумкин эмас. Узлигини англаш фаолиятнинг умумий даражаси, кадриятларни тушунишдаги муайян бирлик тарбиячилар ва тарбияланувчилар сифатида намоён буладиган кишиларнинг узаро бир-бирларини тушунишлари учун хам шарт-шароит яратади, мезонларнинг умумийлигини белгилаб беради. Ана шу мезонлар ёрдамида шахс узини, уз фазилатлари ва нуксонларини бахолайди, жамиятдаги муайян муносабатлар шаклланади, узаро ишонч ва ижодий фаолият учун кулай мухит яратилади. Шундай килиб, "узини англаш фаолияти" - бу инсон томонидан уз турмуш тарзини, аник хаётий вазиятлардаги хатти-харакатларини эркин танлашининг, у ёки бу ижтимоий масалаларни хал этиш чогида уз нуктаи назарини аниклашнинг маънавий шарт-шароитидир.

Бизнинг фикримизча, шахс фаолияти маънавий ишлаб чикариш сохаси билан белгиланган холда хам онгнинг, хам уз-узини англашнинг шаклланиши ва намоён булишини, шунингдек, тафаккур фаолиятини камраб олади.

Шундай килиб, касбий мослашиш сифатида фанни билиш фанни принципиал фарклашни ягона тузилма таркибида тушуниш имконияти яратилади. Уларнинг тадкикот мавзусига янгича ёндашув шундан иборатки, предмет биз тушунган маънодаги объект булишдан тухтайди, чунки жавоб беришга мажбур килинмайди, балки жавобга рагбат уйготади, турли фаолиятлар оралигида ва улар билан хамкорликда, фаолият ичидаги вертикал ва горизонтал алокалар хам шу жумлага киради, ишончли ва бу билан конструктив сухбатга, мулокотга рагбат уйготади.

Укитувчи билимининг касбий-педагогик фаолиятга мослашишни эгаллаб олиш воситаси сифатида талкин килиниши тараккийпарвар педагогик тамойиллар учун анъанавий хисобланади. Шунинг учун 2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясининг 1-хамда 4-бандида инсон кадрини юксалтириш хамда таълим сифатини ошириш буйича бир катор вазифалар белгиланган. Муайян халк фаолиятининг хар кандай холати унинг ривожланиши, янги боскичга утиши учун асос, базис булади. Шу сабабли муайян вактда турган фаолият даражаси билан биз ижобий натижаларга эришмокчи булсак, унга мос равишда харакат килишимиз зарур. Бошкача айтганда, биз фаолиятга мос харакат килишимиз лозим.

Касбий-педагогик фаолиятга юксак даражадаги мослашиш укитувчи таълим-тарбия ишига узини бутунлай бахшида этиши, тарбияланувчилар олами билан доимий равишда кдзикдшидир.

Укитувчининг касбий-педагогик фаолиятга мослашишини шакллантириш билан боглик муаммоларни мехнатнинг касбий-педагогик фаолиятга мослашиши даражаси ошишига кумаклашувчи шахс фазилатларига эътибор каратилади.

Биз укитувчи шахсини тахлил килар эканмиз, инсонпарварлик тамойили бутун жамият умумий фаолиятининг ажралмас кисми сифатида таълим ва тарбия амалиётининг асосий йуналиши эканлиги хакидаги хулосага келамиз.

Укитувчининг маънавий бойлиги, унинг ахлокий софлиги инсонпарварликнинг гарови булиб хизмат килади. Чунки укитувчининг зиёлилиги - бу энг аввало унинг касбий-педагогик фаолиятга мослашишга булган муносабатидир. У, биринчи навбатда, таълим даражаси, иш тури, касб-хунар тайёргарлиги билан эмас, балки шахснинг нечогли кадриятларга йуналганлиги билан белгиланади.

Кейинги вактларда "Касбий-педагогик фаолиятга мослашиш" тушунчаси укитувчининг ижтимоий фазилатларини таърифлашда кенгрок кулланилмокда. Масалан, З.А.Решетова ота-оналарнинг касбий-педагогик фаолиятга мослашишини тадкик этар экан, уни оталар ва оналарнинг педагогик тайёргарлиги ва муайян хусусиятлари ва фазилатларининг жами сифатида ифодалайди.

Жамиятнинг техноллогия фани укитувчиларига нисбатан куяётган янги ижтимоий буюртмаси ундан юксак касбий-педагогик фаолиятга мослашишни ва унинг негизида янги педагогик тафаккурни шакллантиришни талаб этади. Шу сабабли бугунги кунда укитувчи фаолиятидаги асосий йуналишлардан бири боланинг шахсига, унинг маънавий бойишига булган муносабатидан иборатдир. Шу муносабат билан Т.Ф.Белоусова куйидагиларни таъкидлайди: "Укитувчининг касбий-педагогик фаолиятга мослашиши - объектив ва субъектив жихатларга эгадир".

Kaсбий-педaгогик фaолиятгa мослaшишни илмий-ижодий фaолият сифaтидa белгилaнишини кyрсaтди. БУ фaолиятни педaгогик йyнaдишдaги, тaълим-тaрбия мyaссaсaдaри тaдaбaдapидa мyaммони мустэкил хэл этишдa мaдaкa вэ кyникмaдapини pивожлaнтиpaди, мехнэтни илмий эсосдэ тэшкил этиш учун 3apyp булгэн шaxс сифэтлэрини ривожлэнтирэди, тaдaбaдapнинг ижтимоий хэётгэ, шунингдек, мустэкил педaгогик фэолиятгэ тaйёpгapлигини орттиради, укитувчининг ижодий фикрлэшисиз педaгогик фэолият 6улиши мумкин эмэс.

Укитувчи ижоди муэммолэрини тэдкик этувчи фэолиятгэ мослэшишнинг куйидэги тaмойиллapини курсэтэди: ижодий тэфэккур вэ хэрэкэт бирлиги; ижодий фэолиятдэ индивидуэллик вэ ижтимоийликнинг бирлиги; онглилик вэ интуитивлик бирлиги.

Шундэй килиб, xоpижий педэгоглэр кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшишни ижодий педэгогик фикрлэш вэ фэолият билэн белгилaйдилap. Бу фэолият нэтижэсидэ шaxс ижодкорлиги ривожлэниши, муэммони хэл этишнинг янги йyллapи, усуллэри эниклэниши, сэнъэтнинг янги aсapлapи ярэтилиши мумкин.

Укитувчининг кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиши ижтимоий ходисэ сифэтидэ индивид хэрэкэт килэдигэн ижтимоий мyносaбaтлapнинг бойлигигэ бевоситэ боглик булэди, чунки "индивиднинг чинэкэм мэънэвий кэмолоти тэмомилэ унинг aмaддaги мyносaбaтлapи бойлигигэ боглик булади".

Педэгогик фэолият, ижтимоий жapaёнлap вэ индивидлэрнинг фикрлэш тэрзининг узэро aдокaдapи хэкидэ гапиргандэ, умумэн, фэолият кэби кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиш узидэ узлуксиз Уси6 борувчи, уз ривожлэниши жэрэёнидэ доимий рэвишдэ узгэрувчи, вокеликни тоборэ чукуррок экс эттириш томонигэ узгэрувчи, янги xyсyсиятлapни кэсб этувчи ходисэни ифодэлэнишини кдйд этиш лозим.

Хулосэ килиб эйтгэндэ, кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиш хэкидэ юкоридэ келтирилгэн фикрлэрни тэхлил килиш унинг куйидэги эсосий белгилэрини эжрэтиб курсэтиш имконини берэди:

- биринчидан, кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиш миллий aнъaнaлaр рухидэ yкдтyвчилaрнинг ижодий фэолиятини ифод^эйди вэ педэгогик фэолиятининг сифэт курсэткичи хисоблэнэди;

- иккинчидан, кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиш укитувчи миллий тэфэккурининг шэкллэниш жэрэёнигэ тэъсир курсэтэди;

- учинчидан, кэсбий-педэгогик фэолиятгэ мослэшиш узидэ нэфэкэт якунни, бэлки укув-тэрбия жэрэёнидэ хэм укитувчининг, хэм укувчилэрнинг кэйтэ узгэриши жэрэёнини ифодэлэйди.

Булгуси yкдтyвчилaрнинг кэсбий-педэгогик фэолиятигэ мослэшиш белгилэрининг эниклэниши мэзкур жэрэёнгэ тэъсир курсэтувчи шэрт -шэроитлэрни белгилэшни тэкозо этади.

Шу сэбэбли, булгуси yкдтyвчилaрнинг кэсбий-педэгогик

фаолиятининг психологик шарт-шароитларини урнини аникдаш максадга мувофик.

Булажак технология фани укитувчиларининг касбий тайёргарлик мазмуни технология фани укитувчисининг мухим шахсий хусусиятларини шакллантиришнинг педагогик-психологик шарт-шароитларини аникдаш эхтиёжини юзага келтиради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. «Таълим тугрисида» Узбекистон Республикасининг ^онуни,2020.

2. Узбекистон Миллий энциклопедияси. -Тошкент: "Узбекистон Миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2003. - 5 том. -261 б.

3. Каримов И.А. Узбекистоннинг уз истиклол ва тараккиёт йули. -Тошкент: Узбекистон, 1992. -79 б.

4. Давлатов К. Д. ва бошкалар. Мехнат ва касб таълими назарияси хамда методикаси. -Тошкент: «Укитувчи», 1992. - 320 б.

5. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Ternir yo'l transportini rivojlantirishning moliyaviy siyosatining tahlili va tamoyillari. Экономика и социум, 9(88), 893-896.

6. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Moliyaviy menejment tizimini rivojlantirish tamoyllari. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 7(9), 972-977.

7. Razzoqova, J. R., Qaxorov, M. X., Kushakova, M. N. (2021). Temir yo'l transportining moliyaviy boshqaruv tizimini takomillashtirish. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 978-986.

8. Kushakova, M. N. (2020). Main directions of credit policy during the COVID-19 PANDEMY. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 1836-1839.

9. Kushakova, M. N. (2020). Financial planning problems in enterprises. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues, 8(5), 2021.

10. Dzhumanova, A. B., Kushakova, M. N., Khodzhaeva, N. A. (2019). Formation of accounting management information in the control system of enterprises of JSC «Uzbekistan Railways. International Journal of Advanced Science and Technology, 28(14), 32-36.

11. Кушакова, М. Н. (2022). Анализ и методология управления осблуживающего персонала железнодорожного транспорта в республике. Экономика и социум, 1(92), 593-596.

12. Salimov, I. I., Kushakova, M. N. (2022). Analysis of the Problems of Innovative Development of the National Economy and Financial Stability of the Republic of Uzbekistan. International Journal of Innovative Research in Science Engineering and Technology, 11(2), 1603-1605.

13. Kushakova, M. N. (2022). Increasing the Efficiency of Logistics Management in Railway Transport. ACADEMICIA An International Multidisciplinary Research Journal, 12(2), 342-346.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.