Научная статья на тему 'МЕТОДЫ ЗАПИСИ УСЛОВИЯ ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ЗАДАЧ ПО ФИЗИКЕ (НА ТАДЖ.)'

МЕТОДЫ ЗАПИСИ УСЛОВИЯ ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ЗАДАЧ ПО ФИЗИКЕ (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
25
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФИЗИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ / ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ ЗАДАЧИ / ФИЗИЧЕСКИЕ ЯВЛЕНИЯ / ФИЗИЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Атакулова Д.

В статье даются рекомендации для записи условий вычислительных задач по физике. Приводится четыре вида записи условия вычислительных задач по физике, из которых учителям рекомендуется использовать четвёртый вид.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МЕТОДЫ ЗАПИСИ УСЛОВИЯ ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ЗАДАЧ ПО ФИЗИКЕ (НА ТАДЖ.)»

деятельность, научность, доступность, умения, навыки, лабораторная работа, демонстрационных эксперимент.

ROLE AND TASKS OF THE SPECIAL COURSES IN THE TRAINING OF SPEICALISTS ON THE BASIS OF CREDIT SYSTEM OF EDUCATION

Siyahakov S.M.

This article is devoted to the role and tasks of the special courses in the training of specialists on the basis of credit system of education. The author has applied many sources while writing the article.

Key words: credit system of the education, professional and pedagogical preparation, thermal physics, intersubject relationship, teaching program, pedagogical activity, scientific content, accessibility, skills, laboratory work, demonstration experiment.

Сведения об авторе: Сияхаков Сафарали Мирзоевич - старший преподаватель кафедры общей физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 93 4087746.

Information about the author: Siyahakov Safarali Mirzoevich, senior lecturer of General Physics chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 93 4087746.

УСУЛ^ОИ НАВИШТАНИ ШАРТИ МАСЪАЛА^ОИ ФИЗИКИИ ^ИСОБИ

(МИВДОРИ)

Атакулова Д.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Аз хамаи намудхои гуногуни масъалахои физикй-масъалахои хисобй (микдорй) ахамиятноктаранд ва дар раванди таълими физика ин намуд масъалахо бештар хал карда мешаванд. Махсусияти масъалахои хисобй (микдорй) дар он аст, ки чавоб ба саволи гузошташуда (шарти масъала) таввасути хисобукитоб ва истифодаи аппарати (амалхои) математикй ифода меёбад. Ин навъи масъалахоро баъзан масъалахои микдорй ва ё ададй низ меноманд.

Максадхои халли масъалахои хисобй (микдорй)-ро аз руйи ахамияти онхо дар ташаккули мафхумхои физикй муоина менамоем. Сохтори раванди халли масъала бо максади ташаккули мафхумхои физикй чунин аст:

1. Аниккунии аломатхои мафхум .

2. Тафрика кардани аломатхои ба хамдигар монанди мафхумхо.

3. Ташаккули малакахои татбики мафхум дар фаъолияти амалии таълимй.

4. Баркарор намудан, аниккунй ва ё устуворгардонии робитаи байни мафхумхо.

5. Мушаххасгардонии мафхумхо.

6. Аниккунии хачми мафхумхо.

Хдлли масъалаи хисобй (микдорй) аз хондани шарти он огоз меёбад. Шарти масъала бояд буро ва ифоданок хонда шавад. Бо баробари хонда шудани шарти масъала муллим бояд боварй хосил намояд, ки истилохот ва мафхумхои дар шарти масъала додашуда ба хонандагон фахмоанд. Истилохоти ба хонандагон нофахмо, пас аз хондани шарти масъала фахмонида шуда, хамзамон кадом ходиса, раванд ё хосияти чисм, ки дар шарти масъала тачассум ёфтааст, фахмонида мешавад. Сипас, бори дуюм шарти масъала хонда шуда, бузургихои маълуму матлуб чудо карда мешаванд. Пас аз ин шарти мухтасари масъаларо тавассути ишорахои кабулшуда навиштан мумкин аст.

Шарти масъаларо ба тарики мухтасар дар сатрхо ва ё сутунхо навиштан, тавсия дода мешавад. Дар методикаи таълими физика шакли сутунии навишти шарти

мyхтасаpи масъала маъмyл аст. Тах,ти мафхуми «Навишти мyхтасаpи шаpти масъала» навиштани х,амаи к;иматх,ои бyзypгиx,ои даp шаpти масъала додашyдаpо тавассyти ишоpаx,ои x,аpфии кдбулшуда, мефах,манд. Мавpиди навиштани шаpти мyхтасаpи масъала вох,идх,ои мувофик;и бyзypгиx,о ратман даp Системаи вох,идх,ои байналхалк;й (СИ) навишта мешаванд. Хднгоми даp шаpти масъала якчанд маpотиба такpоp шудани х,амон як бyзypгй, он тавассути индексх,о навишта (нишона каpда) мешавад.

Усулх,ои нaвиштaни шцрти мaсъaлa

Усулх,ои навишти сутунии шаpти мyхтасаpи масъалаpо муоина менамоем.

I.

II.

III.

1. Саволи масъала.

2. К|иматх,ои бyзypгиx,ои даp шаpти масъала додашуда.

3. Киматх,ои бyзypгиx,ои аз чадвалх,о ёфташуда (гиpифташyда).

1. Кимат^ои бyзypгиx,ои даp шаpти масъала додашуда.

2. Саволи масъала.

3. Кимат^ои бyзypгиx,ои аз чадвалх,о ёфташуда (гиpифташyда).

1. Киматх,ои бyзypгиx,ои даp шаpти масъала додашуда.

2. Киматх,ои бyзypгиx,ои аз чадвалх,о ёфташуда (гиpифташyда).

3. Саволи масъала.

IV.

1. Нишон додани х,одиса ё чисме, ки даp масъала доиp ба он сухан меpавад.

2. Кимат^ои бyзypгиx,ои даp шаpти масъала додашуда.

3. Саволи масъала.

4. Киматх,ои бyзypгиx,ои аз чадвалх,о ёфташуда (гиpифташyда). Мисолх,ои усулх,ои гуногуни HaBi^'iami шцрти мyхтaсapи viaeba.ia

Мaсъaлaи 1. Баpои аз x,аpоpати 100С то чушидан гаpм каpдани 100 кг об чй к;адаp х,езуми хуш^о сухтан лозим аст? ККФ-и оташдон 15% аст.

I. mx - ?

тоб = 100 кг t1=100С t2=100°C ij=15%=0,15 q,=8,3 — =8,3 Соб=4200 —

: :7 - тх

- ?

II. тоб = 100 кг tl=100С t2=100°C îj= 15%=0Л 5

qx= 8,3 — = 8,3 Соб=4200 —

10е

III. тоб =100 кг IV. Оташдон, зезум,об tl=100С t2=100°C ij=15%=0,15

qx=8,3 — = 3,3 ■ lQf

кг

Соб=4200 —

л.

m,

- ?

тоб=100кг

tl=100С t2=100°C

tj= 15%=0Д 5

m,-? q,=8,3 — =3,3

Соб=4200

10

л>

6 ±

Аз ин чоp шакли навишти мyхтасаpи шаpти масъала методистон шакли чоpyмpо афзалтаp медонанд. Ин шакли навишт аз он сабаб афзалиятнок аст, ки даp он объекте, ки даp шаpти масъала доиp ба он сухан меpавад, нишон дода мешавад. Ин баpои даp хотиpи

хонандагон мондани шарти масъала мусоидат менамояд. Х,ангоми бо чунин тарз навиштани шарти мухтасари масъала дар шарт танхо додашудахо ва бузургии матлуб навишта мешавад. К^иматхои бузургихоеро, ки барои халли масъала заруранду дар шарти он дода нашудаанд, хонандагон пас аз фахмидани зарурати онхо аз чадвалхо ёфта, менависанд. Х,ангоми бо чунин тарз навиштани шарти мухтасари масъала раванди фикрй -мантикии тахдили шарти масъала аз тарафи хонандагон назорат карда мешавад.

Навиштани шарти мухтасари масъала ба гайр аз сабти киматхои ададии бузургихо, инчунин кашидани расм, тартиб додани накша ва сохтани графикхоро, ки барои фахмидани шарти масъала мусоидат менамоянд, низ дарбар мегирад.

Акнун мисолхоеро муоина менамоем, ки хангоми навиштани шарти мухтасари масъала кашидани расм, тартиб додани накша ва ё сохтани график зарурат дорад.

Масъалаи 2. К^уввахоеро ёбед, ки ба милахои АВ ва ВС (расми 1) таъсир мекунанд,

агар

л = - ва массаи чарог 3 кг бошад.

Ба таври схематикй тасвир кардани вазъияти дар шарти масъала додашуда, бахри хубтар фахмидани шарти он ва тезтар ёфтани рохи халли масъала мусоидат менамояд.

Милахои АВ ва ВС (расми 1) я = 60° т=3кг

Fl - ? F2 - ?

Расми 1

Масъалаи 3. Се резистори муковиматашон мувофикан 2 Ом, 3 Ом ва 5 Ом-и пай дар пай пайвастшуда, ба манбайи чараёни шиддаташ 20 В васл карда шудаанд. Шиддатро дар хар як резистор муайян кунед (расми 2).

Занчири электрй

Кл=2 Ом R2=3 Ом Rз=5 Ом

и=20 В _

Щ-?

и2-? из-?

Расми 2

Масъалаи 4. Графики вобастагии шитоб ва вакт (а=а(^) дода шудааст (расми 3).

Графики вобастагии суръат ба вакт (13= ч?(1))-ро барои чисми додашуда созед.

Графики расми 3

а= а (^

1?= ОД - ?

Расми 3

Масъалаи 5. Fyлачyби массааш 1 кг тадти таъсири чисми массааш 0,5 кг даракат мекунад (расми 4). Агар коэффитсиенти соиш 0,1 бошад, тарангии ресмонро муайян кунед.

m, 0 ma.

Расми 4

mi=1 кг 1112=0,5 кг M =0,1 _ F - ?

Расми 4

Чунинанд, ба акидаи мо баъзе тавсиядо доир ба усулдои навиштани шарти мухтасари масъаладои физикии дисобй (микдорй).

Адабиёт:

1. Балаш В. А. Задачи по физике и методы их решения. Пособие для учителей. -3-е изд. перераб. и исправ. М.: Просвещение, 1974.

2. Лукашик В. И. Китоби масъаладои физика. Дастури таълим барои хонандагони синфдои 7-8 мактаби миёна. Душанбе, Маориф, 1991.

3. Каменецкий С. Е., Орехов В. П. Методика решения задач по физике в средней школы. М.: Просвещение, 1971.

4. Мирзоев Б., Норкулов А., Ч,умъаев X,. Хдлли масъаладо аз физика. (Иборат аз 5 кисм). Душанбе, ДДОТ, 1991.

5. Рымкевич А. П. Мачмуаи масъаладо аз физика. Барои синфдои 9-11-и мактаби миёна. Душанбе, Маориф, 1989.

6. Тулькибаева Н. Н., Усова А. В. Методика обучения учащихся умению решат задачи. Учебное пособие к спецкурсу. Челябинск, 1981.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

МЕТОДЫ ЗАПИСИ УСЛОВИЯ ВЫЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ЗАДАЧ ПО ФИЗИКЕ

Атакулова Д.

В статье даются рекомендации для записи условий вычислительных задач по физике. Приводится четыре вида записи условия вычислительных задач по физике, из которых учителям рекомендуется использовать четвёртый вид.

Ключевые слова: физические задачи, вычислительные задачи, условия задач, физические понятия, физические явления, физические процессы.

METHODS OF WRITING THE CONDITION OF THE COMPUTING TASKS ON

PHYSICS

Atakulova D.

Recommendations are given in article for writing the conditions of the computing tasks on physics. The author brings four types of writing the condition to the computing task in physics, from which the teachers are recommended to use the fourth type.

Key words: physical tasks, computing tasks, condition of the task, physical notions, physical phenomena, physical processes.

Сведения об авторе: Атакулова Дилором - ассистент кафедры общей физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 901 072109.

Information about the author: Atakulova Dilorom, senior lecturer of General physics chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 901 072109.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.