Научная статья на тему 'МЕТАФИЗИКА КОНСТИТУЦИИ : ФИЛОСОФСКАЯ КУЛЬТУРА И ЦЕННОСТЬ ЧЕЛОВЕКА'

МЕТАФИЗИКА КОНСТИТУЦИИ : ФИЛОСОФСКАЯ КУЛЬТУРА И ЦЕННОСТЬ ЧЕЛОВЕКА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
65
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
философская культура / ценность человека / теоретический гуманизм / практический гуманизм / независимые интеллектуалы / теория факторов / ценности / гражданское общество / правовое государство. / рhilosophical culture / human dignity / theoretical humanism / practical humanism / the role of independent intellectuals / the role and significance of philosophical theory / values / civil society / the rule of law.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Cапаев Уткир

Социальная жизнь – сложное явление, состоящее из различных взаимоотношений между людьми, определенными социальными группами, социальными слоями и классами из разных уровней общения. Все явления, происходящие во всех сферах обществе социальной сфере, в частности человеческие проблемы, основаны и развиваются на определенных законах и факторах. Среди них также важную роль играют и субъективные факторы. Так, существуют такие формы общественного сознания, как философия, которая с правовыми и моральными нормами во все времена играет немаловажную роль в развитии гуманистических ценностей в общественной жизни, социокультурном развитии, общественном прогрессе. Одна из таких гуманистических категорий – ценность человека или человеческое достоинство. Уровень общественной значимости данной категории напрямую связан с соответствующим уровнем развития каждого социума не только в социально-экономическом, политико-правовом, но и культурно-интеллектуальном плане, во все периоды исторического развития, во всех регионах. Во всех периодах исторического развития проблема ценности человека занимала важное место в социально-философском и философско-правовом наследии. В данной статье рассматривается диалектическая взаимообусловленность философской культуры и проблемы ценности человека. А также анализируется роль и значение философско-теоретического сознания, передовой теории в разработке и осуществлении стретегии будущего, в изменении общественной жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METAPHYSICS OF CONSTITUTION: PHILOSOPHICAL CULTURE AND THE VALUE OF HUMAN

Social life is a complex phenomenon consisting of various relationships between people, certain social groups, social strata and classes, and different levels of communication. All phenomena that occur in all spheres of society and the social sphere, in particular human problems, are based and developed on certain laws and factors. Among them, subjective factors also play an essential role. There are such forms of social consciousness as philosophy and moral norms, which play an important role in the development of humanistic values in public life, in socio-cultural development and social progress at all times. One of these humanistic categories is the value of a person or human dignity. The level of the social significance of this category is directly related to the corresponding level of development of each society, not only in the socio-economic, political and legal, but also cultural and intellectual terms. The level of the social significance of this category is directly related to the corresponding level of development of each society, not only in socio-economic, political and legal, but also in cultural and intellectual terms. In all periods of historical development, the problem of human value has occupied an important place in the socio-philosophical and philosophical-legal heritage. This article examines the dialectical interdependence of philosophical culture and the problem of human value. It also analyzes the role and significance of philosophical and theoretical consciousness, advanced theory in the development and implementation of the future strategy in changing public life.

Текст научной работы на тему «МЕТАФИЗИКА КОНСТИТУЦИИ : ФИЛОСОФСКАЯ КУЛЬТУРА И ЦЕННОСТЬ ЧЕЛОВЕКА»

UDC: 342.4 (042)(575.1)

Сапаев Уткир

Тошкент давлат юридик университети катта укитувчиси E-mail: sapaevutkir1970@gmail.com

Конституция МЕТАФИЗИКАСИ: ФАЛСАФИй МАДАНИЯТ ВА ИНСОН ^АДР-^ИММАТИ

Аннотация. Ижтимоий уаёт инсонлар, муайян ижтимоий гуруу, цатлам ва синфлар уртасидаги турли муносабатлар, уар хил даражадаги алоцалардан иборат мураккаб уодиса. Ижтимоий соуаларда содир булаётган барча уодисалар, хусусан, инсоний муаммолар муайян цонуният ва омилларга асосла-нади. Улар орасида субъектив омиллар уам мууим роль уйнайди. Хуцуций меъёр, ахлоц нормалари каби фалсафий ижтимоий онг шакллари мавжудки, улар барча даврларда ижтимоий уаёт учун гуманистик меъёрларни сацлашда, ижтимоий-маданий тарацциёт ва жамият фаровонлигига эришишда уал ци-лувчи ричаг вазифасини бажаради. Шундай гуманистик категориялардан бири инсон цадридир. Инсон цадр-циммати барча даврларда энг долзарб муаммолардан бири сифатида урганилган. Унинг ауамияти уар бир мамлакатнинг нафацат ижтимоий-ицтисодий, сиёсий-ууцуций, балки маданий-интеллектуал жиуатдан тарацций этиш даражасига бевосита боглиц. Инсонлар, халцлар, миллатлар ууцуций ва маънавий тенглиги, узаро муносабатларда инсонпарварлик тамойилларига амал цилиш зарурлиги уаци-даги царашлар тарихий тарацциётнинг деярли барча даврларида, барча уудудларида илгари сурилган. Мазкур мацолада конституция, унинг назарияси узининг мазмун-моуияти буйича фалсафий маданият ва инсон цадр-циммати муаммоси билан диалектик узаро алоцадорлиги, боглицлиги ёритилади. Шу-нингдек, фалсафий-назарий онг, илгор назариянинг ижтимоий уаётдаги мууим узгаришлар, келажак стратегияси ишлаб чицилиши ва амалга оширилишида тутган урни таулил этилади.

Калит сузлар: фалсафий маданият, инсон цадр-циммати, назарий гуманизм, амалий гуманизм, мустацил интеллектуал урни, цадрият, фуцаролик жамияти, ууцуций давлат.

Сапаев Уткир

старший преподаватель Ташкентского государственного юридического университета

МЕТАФИЗИКА КОНСТИТУЦИИ: ФИЛОСОФСКАЯ КУЛЬТУРА И ЦЕННОСТЬ ЧЕЛОВЕКА

Аннотация. Социальная жизнь - сложное явление, состоящее из различных взаимоотношений между людьми, определенными социальными группами, социальными слоями и классами из разных уровней общения. Все явления, происходящие во всех сферах обществе социальной сфере, в частности человеческие проблемы, основаны и развиваются на определенных законах и факторах. Среди них также важную роль играют и субъективные факторы. Так, существуют такие формы общественного сознания, как философия, которая с правовыми и моральными нормами во все времена играет немаловажную роль в развитии гуманистических ценностей в общественной жизни, социокультурном развитии, общественном прогрессе. Одна из таких гуманистических категорий - ценность человека или человеческое достоинство. Уровень общественной значимости данной категории напрямую связан с соответствующим уровнем развития каждого социума не только в социально-экономическом, политико-правовом, но и культурно-интеллектуальном плане, во все периоды исторического развития, во всех регионах. Во всех периодах исторического развития проблема ценности человека занимала важное место в социально-философском и философско-правовом наследии. В данной статье рас-

сматривается диалектическая взаимообусловленность философской культуры и проблемы ценности человека. А также анализируется роль и значение философско-теоретического сознания, передовой теории в разработке и осуществлении стретегии будущего, в изменении общественной жизни.

Ключевые слова: философская культура, ценность человека, теоретический гуманизм, практический гуманизм, независимые интеллектуалы, теория факторов, ценности, гражданское общество, правовое государство.

Sapaev Utkir

Senior Lecturer, Tashkent State University of Law

METAPHYSICS OF CONSTITUTION: PHILOSOPHICAL CULTURE AND

THE VALUE OF HUMAN

Abüract. Social life is a complex phenomenon consisting of various relationships between people, certain social groups, social tfrata and classes, and different levels of communication. All phenomena that occur in all spheres of society and the social sphere, in particular human problems, are based and developed on certain laws and factors. Among them, subjective factors also play an essential role. There are such forms of social consciousness as philosophy and moral norms, which play an important role in the development of humanitfic values in public life, in socio-cultural development and social progress at all times. One of these humanitfic categories is the value of a person or human dignity. The level of the social significance of this category is directly related to the corresponding level of development of each society, not only in the socio-economic, political and legal, but also cultural and intellectual terms. The level of the social significance of this category is directly related to the corresponding level of development of each society, not only in socio-economic, political and legal, but also in cultural and intellectual terms. In all periods of hitforical development, the problem of human value has occupied an important place in the socio-philosophical and philosophical-legal heritage. This article examines the dialectical interdependence of philosophical culture and the problem of human value. It also analyzes the role and significance of philosophical and theoretical consciousness, advanced theory in the development and implementation of the future tfrategy in changing public life.

Keywords: рhilosophical culture, human dignity, theoretical humanism, practical humanism, the role of independent intellectuals, the role and significance ofphilosophical theory, values, civil society, the rule of law.

Муайян ху^у^ий жужжат ва матнлар мавжуд буладики, улар мазмун-мохияти, назарий ва ама-лий ахамияти соф ху^у^ий адабиётлар, манбалар доирасидан бироз таш^арига чи^ади. Узбекистан Республикасининг Конституцияси хусусида хам шундай дейиш мумкин. Зеро, Конституция уч минг йиллик давлатчилик тарихи ва миллий фал-сафий-гуманистик тафаккур тарихида хам узига хос урин тутади.

Мазкур ну^таи назардан Узбекистон Конститу-циясининг ^абул ^илиниши ижтимоий хаётда улкан тарихий во^еа булди. Энг асосийси, Конституция мамлакатни демократия принциплари ва эркин бозор муносабатлари асосида ривожланти-ришнинг ху^у^ий базаси сифатида Узбекистон муста^иллигини ху^у^ий жихатдан мустахкамла-ди.

Мазкур Конституция узбек миллий давлатчи-лигининг янги сиёсий ма^омини кутариб, Узбекистон - суверен демократик республика таърифи билан бошланди. Бу бежиз эмас, албатта. Зеро, Узбекистон Республикасининг Конституцияси дунёнинг таравдий этган давлатлари, хусусан, АКШ, Германия, Франция, Италия, Швеция, Япония, Испания ва бош^а давлатлар ривожланиши-нинг конституциявий тажрибасини ижобий идрок этиш натижаси хамдир. Узбекистон Конституцияси демократик ху^у^ тизимидаги барча позитив хусусиятларни узида мужассамлаштирган. Айни вактда Асосий Крнунда мустахкамланган инсон ху^у^ларининг химоя ^илиш тамойиллари узбек миллий тафаккурининг тарихий ривожи, хусусан, тарихий ижтимоий-фалсафий изланишларнинг ^онуний якуни хамдир.

Конституциянинг демократик-гуманистик мохияти, энг аввало, унинг инсон манфаатла-рини химоя килишда, фукаролар эркинлиги ва хукуклари ифодасини тула акс эттиришда намоён булади. Зотан, инсонпарвар, демократик жамият ва хукукий давлат куриш йулидаги асосий мак-сад, вазифа ва йуналишлар инсон хукукларини таъминлаш хамда химоя килишга каратилган. Яъни хукукий тизим узида инсон бахт-саодати, шахс хавфсизлигини мужассамлаштириши керак. Хдтто баркарор иктисодий усишнинг хам бирлам-чи шарти - бу инсон манфаатлари, ижтимоий ама-лиёт талабларидан келиб чикувчи конунлар усту-ворлиги. Шу боис инсон хукуклари ва эркинли-кларини хар жихатдан таъминланиши узбек жа-миятининг асосий тамойилига айланиб бормокда. Шунинг учун хам Узбекистон Республикасининг Конституциясида Узбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосла-нади, уларга кура инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, кадр-киммати ва бошка дахлсиз хукукла-рига олий кадрият хисобланиши [1] белгилаб ку-йилган.

Албатта, конун хукукий тизимнинг мухим элементи булиши билан бирга ижтимоий рухият-га таъсир курсатиш хусусиятига хам эгадир. Яъни конун функционал ахамияти жихатидан тарби-явий ва мафкуравий таъсир ролини хам бажара-ди. Конун ва хукукий нормалар максад-муддаоси уларнинг самарадорлигида аник намоён булади. Шунга кура Конституция нормалари аник ижро этилганда жамиятда инсон, унинг хукук ва эркин-ликлари олий кадрият мавкеига чи^иши ходисага айланади.

Давлатимиз конунчилигидаинсон шахси кадр-ланадиган, унинг хукук ва эркинликлари таъ-минланадиган фукаролик жамияти, демократик хукукий давлат, демак, амалий гуманизм муай-ян субъектив, ижтимоий-сиёсий ва маънавий омилларсиз хам карор топиши мумкин эмас. Бинобарин, хар кандай объектив шарт-шароит-лар субъектив омиллар иштирокида узгаришга юз тутиши мумкин. Шу жихатдан маънавийлик

- моддийлик, гоялар - иктисодиёт [2], мафкура

- ижтимоий хаёт асосларини белгилаши, яъни дунёни гоялар бошкаради ва барча ижтимоий маханизм натижада кишилар фикрига таянили-ши хакидаги идеалистик нуктаи назардан келиб чикади.

Фан-техника асосий ишлаб чикарувчи кучлар-га айланган хозирги даврда жамият ривожи, миллат равнаки, яъни ижтимоий тараккиётни таъминлаш муаммолари, уларнинг детерминант кучларини тадкик этиш мухим илмий-назарий ва ижтимоий-амалий ахамият касб этмокда. Айни вактда жамият ривожи омиллари тизими жуда куп. Ижтимоий тараккиёт детерминантлари ора-сида маданий (культурологик) омиллар мухим урин тутади. Зеро, жамият ривожининг туб сабаб-лари маданий фонда хам мавжуддир.

Шу сабабли маданият, аникроги, маънавий маданият таркибида фалсафий тафаккур ёки фал-сафий маданият глобал муаммолар кескинлаш-ган, инсон, жамият маънавий таназзул, тахдидлар хавфи ошаётган бугунги кунда долзарб ахамият касб этмокда. Колаверса, ижтимоий тараккиёт ва детерминация масалалари, яъни жамиятда барка-рор ривожланишни таъминлаш бу факат иктисо-дий, сиёсий, технологик омиллардан иборат эмас, балки маънавий, шунингдек, фалсафий маданият билан боглик жараён эканлигини кишилик жамия-тининг бир неча минг йиллик тарихий ривожла-ниши яккол курсатиб турибди. Фалсафий мадани-ят ижтимоий тараккиётнинг мухим детерминант кучи эканлигини ривожланган мамлакатлар, ай-никса, Fарбий Европа ёки Жанубий-Шаркий Осиё жамиятлари мисолида аник кузатиш мумкин.

Маънавий тахдидлар кучайган хозирги даврда ижтимоий тараккиёт уз мазмун-мохиятига кура жамиятнинг маънавий асосларини мустахкам-лаш, хусусан, фалсафий тафаккур ривожини таъ-минлаш оркали руй берадиган ходиса эканлиги-ни курсатмокда [19]. Шунинг учун 2002 йилдан бошлаб Бутунжахон фалсафа кунини нишонлаш йулга куйила бошланди. 2005 йил октябрь ойида утказилган конференцияда ЮНЕСКО томонидан ноябрь ойи учинчи хафтасининг пайшанба куни Бутунжахон фалсафа куни сифатида нишонлаш карор килинди. Яъни эндиликда хар кандай ижти-моий тараккиёт - юксак фалсафий тафаккурни объектив равишда такозо этиши халкаро микёсда хам эътироф этила бошланди.

Шу жихатдан ижтимоий тараккиёт муаммоси оркали фалсафий маданиятни алохида феномен тарзида урганиш бугунги кунда нихоятда мухим илмий ахамиятга эга.

Жамият хаётида гуманистик-демократик кад-риятлар устуворлиги, шахснинг эркин ривожи-

ни таъминловчи кучлар бир ^анча мухим ва ун-чалик мухим булмаган, зарурий ва тасодифий омиллар комплексидан иборат булиб, шунчаки улардан бирининг роли ва ахамиятини ошириш ноурин. Ушбу, уринда Т. Парсонснинг ^уйида-ги фикри ^изи^иш уйготади: "Умуман олганда, кишилар хул^-атворларига таъсир курсатадиган барча омиллар - табиий мухит ва ахолининг биологик таркиби, психологик, щтисодий, сиёсий, ху^у^ий омиллардан маданий тизим омилларига-ча хамда социал узгаришлар омиллар сифатида муфассал куриб чи^ишга лойивдир. Бунда жуда куп нарса нафа^ат конкрет ходисага, балки кури-лаётган узгаришлар муаммоси характерига хам боглиц" [3].

Купфакторлилик назарияси ва фалсафанинг гуманистик миссиясидан келиб чи^иб айтиш мум-кинки, бар^арор инсоний таравдиёт, ижтимоий-маънавий такомил омиллари тизимида мутла^-лаштириб булмайдиган, аммо тасодифий деб хам хисобланмайдиган фалсафий маданият хам мав-жуд, уни фаоллаштириш эса долзарб ахамият касб этади. Метафизик даража (идеал)да бу - ижтимоий хаётга билвосита эмас, балки тугридан-тугри таъсир ^илиш даражасидаги фалсафий-гуманистик онг ва ижтимоий-фалсафий тафаккур негизида кишилик жамиятида "Инсон - асосий сиёсий, ху^у^ий ва маънавий ^адрият (ха^и^ат)" касб этиши, яъни инсон ^адр-^иммати, таравдиёт му-аммоси максимал ечимга эга була бориши мум-кин деганидир [18]. Тугри, мураккаб ижтимоий жараёнларнинг фалсафа томонидан махв этили-ши купро^ хаёлот оламига хос тасаввур ва метафизик иллюзияга ухшаши мумкин. Биро^ хар ^андай фундаментал ижтимоий муаммолар, кела-жак стратегияси - инсон борлигининг асосларига чу^ур ва кенг кириб борадиган метаназария, хар бири алохида-алохида мавжуд булган ижтимоий билим ва жамият ха^идаги базавий фанларни узаро боглайдиган назарияни объектив равишда та^озо этади.

Хусусий-конкрет холатда эса хар ^андай маъ-рифий жамият, муваффа^иятли модернизация-ни амалга оширган мамлакатлар тарихига назар солинса, уларда бой ижтимоий-фалсафий мерос, илгор фалсафий анъаналар мавжудлиги, умуман, инсонийлашган хаётга амалий етаклаган гоя ва таълимотлар купинча назариётчи, интеллектуал (фалсафий мия)лар томонидан яратилганлиги

(яхши назариядан амалий нарсанинг узи йу^лиги) хамда муайян типдаги назариясиз ривожланиш моделларини яратиш ва амалга ошириш мумкин эмаслигига амин булиш мумкин. Фалсафий ма-даният муайян вазиятларда (масалан, америка-ликлардек буюк миллат шаклланиши му^адди-масида ёхуд континентал ахамиятга эга булган 1789 йилдаги Буюк француз ищилоби (америка-лик олим Ф. Фукуяма таъкидлаганидек, "тарих-нинг бошланиши") ортидаги файласуф-маъри-фатчилар, шунингдек, я^ин даврларда гарб маънавий хаётида чу^ур из ^олдирган экзистенциализм, персонализм ва француз жамиятида "интеллектуал тунтариш"ни амалга оширган "Янги файласуфлар") катта узгаришларга кучли таъсир курсата олишга ^одир эканлигини намоён этади. Дарха^и^ат, "Ягона фа^ат фалсафагина бизни ёв-войи ва вахшийлардан ажратиб туради..., ...хар бир хал^ ^анчалик яхши фалсафий мушохада юрита билса, у шу даражада фу^аровий ва у^ими-шлидир" [4] каби фикрлар анахронизм эмас. Де-мак, фалсафий маданият ва назарий онг жамият узгаришларининг мухим омили булиб келган.

Фалсафа вужудга келгандан бошлаб хозир-ги кунгача хам хаёт юзага келтирган турли-туман масалалар, инсон ва инсониятни ^изи^ти-риб келган муаммолар билан шугулланган. Шу боис ижтимоий хаётни гуманистик асосларга ^уй-иш эхтиёжлари фалсафа фанининг манбаи дейил-са муболага булмайди.

Айни^са, хозирги даврдаги и^тисодий-молиявий, экологик ищирозлар, савдо ва инфор-мацион урушлар, геосиёсий можаролар, и^лим узгаришлари ва антропоген таъсир остида табиат катаклизмлари кучайган, яъни кишилик жамия-ти, инсон мавжудлиги билан боглиц фундамен-тал муаммоларни англаш учун хам системали-диалектик тафаккур маданиятининг ахамияти ошиб боради [17]. Чунки туб ижтимоий-и^тисо-дий, сиёсий ва маънавий-интеллектуал узгаришлар шароитида экзистенциал ^адриятлар, ижтимоий дунё^арашда узгаришлар содир булади. Хрзирги даврда назарий-фалсафий гоялар эскир-маслиги, инсон дунё^арашини шакллантириш ва ривожлантиришда уларнинг роли тобора ортиб бориши бу фаннинг хаёт билан узвий богли^-лигини курсатади. Фалсафа ^адимдан инсон ва инсоният муаммолари ечимини топишга ёрдам берган.

Фалсафа инсониятнинг бир неча минг йиллик тарихий тараккиёти давомида яратилган маданият-нинг ажралмас таркибий кисми булиб, илмий билимлар орасида мухим урин тутади. У бор-ликнинг умумий ривожланиш конуниятларини урганиб, кишиларда олам хакида яхлит илмий тасаввур хосил килади. Фалсафа дунёкараш ха-рактеридаги фан хисобланади. Унинг бошка фан-лардан фарки хам ижтимоий дунёкарашни илмий асосларда шакллантириш масалалари билан шугулланишидадир.

Бу фаннинг олдига куйилган вазифалар ва унинг хаётдаги урнига караб инсоният тарихи-нинг турли даврларида унга булган муносабат хам узгариб борган. Бу муносабатлар дастлаб-ки жамиятнинг маънавий хаёти узагини ташкил этувчи сиёсий, диний, хукукий, мафкуравий, ахлокий, эстетик, илмий, санъат ва унинг турла-рида уз ифодасини топган.

Албатта, фалсафанинг шахс ва жамият хаёти-даги ах,амияти нимадан иборатлиги муаммоси хамма даврларда хам долзарблигини йукотмайди. Айникса, тарихий тараккиётнинг туб бурилиш даврида бир кадриятлар тизими урнига бошка-лари келиши бу фаннинг асл мохиятини билиш, унинг усул ва гоялари кучидан фойдаланиш мухим ахамият касб этишини курсатади.

Узбекистон тараккиётининг хозирги боскичи фалсафанинг ижтимоий фанлар, жамият хаёти-даги роли ва ахамиятига нисбатан карашларни тубдан узгартириш кераклигини талаб килмокда. Бинобарин, хозирги шароитларда тафаккур до-ираси кенг, фанлараро фикрлайдиган даражада-ги интеллектуалларга эхтиёж ошиб бормокда. Мустакил интеллектуаллар эса фукаролик жа-мияти ва демократик давлатчиликнинг мухим таянчларидандир. Инсон кадр-киммати, шахс мустакиллиги кенг жамоатчилик ишонч-эътико-дига айланиши учун мустакил интеллектуаллар каби ижодкор озчилик (миллат виждони) зарур. Шу сабабдан улар алохида ижтимоий нуфуз ва алохида бир маънавий кадр-кимматга эга. (Ахир, акл эгаларисиз янги кадриятлар яратилиши мум-кинми?!)

Хуш, янгича тарихий шароитларда фалсафий тафаккур, назарий гуманизм ривожи кандай асосларда руй беради? Качон фалсафа тор махсус муам-молар билан бирга кенг инсон муаммоларига бу-рилади, узининг диккат марказига конкрет инсон-

ни куяди? Кай холатларда назарий (абстракт) гуманизм амалиётдан оркада колмайди?

Албатта, ушбу саволлар объектив шарт-шаро-итлар ва субъектив омиллар, бир канча мураккаб ва ута мураккаб муаммоларни камраб оладиган абстракциялар, хар хил махсус илмий ёндашув-ларни талаб килади. Шундай булса-да, инсоний кадр-киммат муаммосига алокадор масалага од-дийрок тарзда, яъни икки йуналиш (конкрет му-аммовий холатларни ечишга каратилган прагматик инструментал усул ва "хаёт фалсафаси" асоси) да ёндашиш мумкин (зеро, хар кандай мураккаб ижтимоий муаммолар, уларнинг ечими негизида бир канча оддийлик ва хаётий хакикатлар ётади).

Узбек фалсафаси ривожи, даставвал, соглом ижодий ракобат ва хурфикрлилик, очик мусобака-лашув ва эркин хамкорлик - ракобатбардош фалсафа, бунёдкор фалсафа шаклланишига боглик-дир. Акс холда, фалсафий билимлар равнаки йу-лидаги назарий саъй-харакатларнинг амалий са-марадорлиги сусайиши аник. (Шубхасиз, фалсафа ижтимоий онг шакли, даврнинг маънавий квинт-эссенцияси сифатида узи мансуб жамиятдан, узи мавжуд шароитлардан буткул устун туролмайди. Аммо бу хол унинг ижтимоий хаётдан илгарилаб кетиши ва шароитлар инсонийлашишига хизмат килиши мумкинлиги ва лозимлиги, ижтимоий онг-нинг ижтимоий борликка фаол тескари таъсир конуни, фаоллик принципи инсон омилини йукка чикармайди. Умуман, "экзистенция" ёки "систе-ма"ни катъий мулжалламаганда, индетерминизм ёки детерминизмга берилмаганда хам муайян илмий интеллектуал салохият, бой фалсафий ме-росга табиий эхтиёж ва ижтимоий талаб хаттоки энг юкори даражада булиши мумкин. Мана шун-дай зиддиятли ва масъулиятли даврларда фалсафанинг юлдузи чарогон порлайди, унга мурожаат заруриятга айланади. Бирок масаланинг мураккаб бир томони шундаки, социум ва файласуфлар ур-тасида "узаро манфаатдорлик" кучайган тарихий даврларда жамият, ижтимоий фанлар, оддий инсон, нокомил типларга файласуфлар элитаси то-монидан бериладиган "таклиф" фаол, таъсирчан, хаётий ва эгалитар булган. Таклиф талабни хам вужудга келтириши, субъектив омиллар объектив омилларга айланиши мумкин булганидек, фал-сафий билимларга эхтиёж шаклланиши, бирин-чи навбатда, файласуфлар оммасига, уларнинг "таклифлари" сифати, даражасига хам богликки,

буни кандайдир бирёкламалик, максимализм, волюнтаризм ва бошка "изм"ларга буриш ноурин. Колаверса, ижтимоий тараккиёт индивидуал хо-дисаларга ажратилиб тахлил килинганда жамият хаётидаги фалсафий тафаккур ривожи ва гуманизм масаласида нима учун бирламчи масъуллик файласуфларда хам булмаслиги керак?

Хдр канча "субъективизм" булмасин, эътироф этиш мумкинки, "Инсон рухи учун системани тан олишдан яксон киладиган нарса йук" (Ф. Шлегель), натижада "Система ирода самимиятининг етиш-маслигидир" (Ф. Ницше) [16]. Аёнки, фалсафа азалдан умумилмий, умумуслубий мушохадалар, атараксия ва шу кабилардан иборат булмай, авва-ло, у "дилларимизда мардликни уйготишга кодир" (У. Жеймс ибораси) куч, "окимдан устун чикиш" усули, "нажот йули" булиб, инсонга гайриинсоний-ликдан химояловчи кадриятларни яратиб, хаётга мазмун-максад, кискаси, дунёкараш бериб келган. Зеро, фалсафанинг туб гуманистик миссияси хам ана шунда намоён булади. Нацизм шароитида хам унинг назариётчилари билан бахслашиш имкони-ни топган К. Ясперснинг таъкидлашича:"..вазифа хамиша иштиголланишдан иборат: дунёдан таш;а-ри, ундан воз кечиш ва танхоликда сарбастликка эга булишда ёки дунёнинг узида, дунё оркали, унда унга буйсунмаган харакатда"[15]. Ана шунда инсон, жамият муаммоларининг конкрет амалий ечими учун зарур булган гоялар, идеаллар, кадри-ятлар ва концепциялар ишлаб чикилиши ;атъий базисга эга булиши ёки фалсафанинг "фойдалилик коэффиценти" ошиши, унинг кадриятлиги дефакто таъминланиши мумкин.

Уз навбатида, фалсафий билимлар ривожида формал ва диалектик мантикнинг ахамияти нихо-ятда каттадир. Формал манти; илмийликнинг умумий мезонларини белгиловчи фан эталони сифатида талкин килиниши, "хар кандай фан ама-лий мантик"лиги, "фалсафанинг максади - фи-крларни манти;ий ойдинлаштириш... Фалсафий иш, мохиятан, тушунтиришлардан иборат" [5] эканлиги ёки хар кандай ижтимоий ходиса ички зиддиятларга эгалиги, ;арама-;аршиликлар кура-ши ва бирлиги асосида ривожланиш руй бериши-ни инкор этиш ;ийин. Яъни формал ва диалектик мантиксиз хеч бир ижтимоий фанлар ривожини тасаввур этиб булмайди.

Кейинги йилларда умумфалсафий маданият масалалари ёритилмокда, хусусан, фалсафанинг

янги сифат боскичига кутарилиши сифатида олий ва урта махсус таълимда укитилиши, шунингдек, бу урта таълимга хам киритилиши лозимлиги таъкидланмокда. Анъанавий жамият замонавий-лашуви эса таълим тизими стратегик сохалардан эканлиги, "инсонни инсон киладиган" фалсафа-нинг узи маърифат, тарбият илмилиги хам маъ-лум [14]. "Таълим, - дейди Д. Дидро, - Инсонга кадр-киммат ато этади, хатто кул хам, у куллик учун тугилмаганлигини англай бошлайди" [6]. Бу жихатдан "... фалсафанинг эрта укитилиши ва фукаровий онг равнаки, шунингдек, фикрлай би-лишлик кобилияти орасида муайян мувофиклик бор" [7].

Бугунги кунда инсон шахсининг мутла; кадр-киммати, адлу хакикат, эрк ва масъулият, хурфикрлилик ва танкидийлик мохиятини тушу-ниш ва тушунтириш, демократик узгаришлар, ижтимоий жараёнлар ва маънавий муносабатлар-ни соглом акл-идрок тарозисида тахлил-тадки; этиш, улардан фаолият учун зарурий хулосалар чикариш ижтимоий-гуманитар билимлар усту-вор даражада ривожланиши, одамлар томонидан хукукий-сиёсий фаоллик такдирланишининг аха-миятини теран англаш кобилияти, мантикий фикр юритиш маданияти даражасига хам бевосита бог-лик. "Бу жойда бизнинг вазифамиз, барча нарса-ни эмас, балки хатти-харакатларимиз учун зарур нарсани билишдир" [9].

Бир тарафдан, инсоннинг "кайнок" хаёти -"совук рацио" мантик аъмолларини тан олавер-майди, образли тарзда Ч. Айтматов ибораси би-лан айтганда, "инсон муносабатлари ал-жабр хисоб-китобларига буйсунмайди". Хдтто илмий ижодда хам баъзан "Агар логикага карши хилоф иш килинмаса, унда умуман хеч нимага келиш мумкин эмас" [10]. Аммо, бошка бир тарафдан, фалсафий маданият, назарий гуманизм уз-узидан (мантик илмининг зарурий иштироки ва позитив таъсирисиз) содир булмаганлигини хам назарда тутиш лозим. Яъни: илмий, гуманитар сохалар-да фалсафа омилининг фаоллашуви ва жамиятда айрим, алохида инсон, кадр-кимматининг реал маънавий эътирофи ва кафолати муайян маънода мохиятан фалсафий ва айни пайтда мазмунан универсал хамда мустакил булган мантик илми риво-жига хам алокадорки, буни панлогизмга йуйиш ноурин [13]. Классик Европа анъанасида, хусу-сан, гегелча талкинда фалсафа маънавий мадани-

ят, барча фанлар ва хар кандай хакикат марказини ташкил этса, унда мантии ушбу марказ хаётийли-гини таъминлайдиган "гуманитарийлар ва ногу-манитарийлар, хар хил оким вакиллари учраша-диган, гоялар куч синашадиган майдон" хисобланади. Хдёт ва прагматикага асосланган, мантилий тафаккур ахамиятини чеклашга каратилган турли позиция (А. Шопенгауэр, Ф. Ницше, У. Жеймс ва бошка)ларни маъкуллаш ёки маъкулламасликдан, бир-бирини инкор этувчи, тулдирувчи йуналиш, оким ва карашлар мавжудлигига, интуиция ва мистика фалсафада хар канча мухим урин тутиш-лилига карамасдан мухолиф томонларни каноат-лантира оладиган аргумент шуки, фалсафанинг узи "мантикли, интеллектуал ва рационал дониш-мандликдир. Номантикий донишмандлик булиши мумкин эмас"[10].

Демак, ижтимоий хаётда инсон кадр-кимматини таъминланишида мухим ахамият-га эга булган фалсафий маданият ривожи фор-мал ва диалектик мантикдан бошланиши, ушбу сохага доир тадкикотларни хам хар томонлама кучайтириш, уни оммалаштириш, айникса, олий таълимнинг гуманитар йуналишларида фал-сафа билан бирга мантикнинг хам мавкеи му-стахкамланиши зарур. Зотан, таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанларнинг асосий вази-фаларидан бири - бу ёш авлодда мустакил фикр, рационал-танкидий тафаккур кобилиятини ри-вожлантириш. Олий укув юртлари "боши тул-дирилган эмас, балки боши окилона курилган" (М. Монтень) шахсларни шакллантириши лозим, бунда эса формал ва диалектик мантик ута мухим амалий ахамиятга эгадир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. http://con&itution.uz/uz/clause/index

2. Кейнс Д.М. Общая теория занятости, процента и денег. - 1978. - С. 458.

3. Парсонс Т. Общий обзор. Американская социология. Перспективы. Проблемы. Методы. - 1972. - С. 377.

4. Декарт Р. Рассуждение о методике. Избран. произв. / Р. Декарт. - М., 1950. - С. 450.

5. Витгенштейн Л. Логико-философский трактат:(перевод). ОЛМА Медиа Групп, 2007. - С. 50.

6. Дидро Д. Избранные философские произведения. - М.: Политизд, 1941.

7. Автономова Н.С. Заметки о философском языке: традиции, проблемы, перспективы. Вопросы философии. - 1999. (11) 22.

8. Локк Д. Избранные философские произведения: в 2 т. - М., 1960. Т. 2, 6. - С. 74.

9. Эйнштейн А., Кузнецов Б.Г., Смородинский Я.А. & Тамм И.Е. Собрание научных трудов в четырех томах. Наука. - 1965. - C. 572.

10. Чанышев А.Н. Мировоззрение и философия. Мысль и жизнь: сб. ст. - Уфа: Изд-во Башкирского гос. ун-та, 1993. - С. 232.

11. Рассел Б. История западной философии. Litres, 2020. - С. 956.

12. Shakabilovich S.S., Davletbaevich I.K. & Rikhsivoevna S.A. (2020). Priority directions for the development of civil society in Uzbeki^an. Solid State Technology, 63(4), 472. http: // solid^atetechnology. us/index.php/JSST/article/view/1223

13. Nosirhodjaeva G. The hi^orical-philosophical heritage and the methodological problems of the hi^oy of science. Review of law sciences: Vol.1. Iss.2. Article 4. 2017. Available at: https://uzjournals.edu.uz/rev_ law/vol1/iss2/4

14. Oblomuradova X.N. A &ate with healthy children is evident to become powerful. Review of law sciences: Vol.2. Iss.1. Article 31. 2018. https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/31

15. Tojiboeva D.O. Religious Tolerance Is The Basis Of Society Su^ainability And Integration. The American Journal of Political Science Law and Criminology, 2(11), 21. https://doi.org/10.37547/tajpslc/ Volume02Issue11-04

16. Kuchkarov R. (2020). Ideological threats in Uzbeki^an: recent hi^ory and modern techniques.

Religación. Revira de Ciencias Sociales y Humanidades, 5(25), 315-322. https://doi.org/10.46652/rgn. v5i25.694

17. Mamajonovna U.S., Abdukaxxarovna N.G., Imomovich A.K. & Ozodovna T.D. (2019). A Hi^ory of Hi^oriography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819. DOI: 10.35940/ijeat.A2930.109119

18. Обломурадова Х.Н. (2018). Миссионерская деятельность религиозных объединений: социально-политический аспект. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 122). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2018/11/%D0%9C%D0%9A-428-%D0%A7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C-1 .pdf

19. Allayarova Solikha Narzulloevna, Khusainova Firuza Tokhirovna, Akhrorova Zebo Bakhramovna, Sadikova Shoira Odeldjanovna, Sodikov Ulugbek Jurayevich (2020). Modern pedagogical methods in effective organization of lessons. Journal of Critical Reviews, 7 (9), 133. doi:10.31838/jcr.07.09.24

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.