Научная статья на тему 'МАЖБУРИЙ КЎЧИРИЛГАН ХАЛҚЛАР ТАРИХИГА ОИД ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ АРХИВИДАГИ АЙРИМ ХУЖЖАТЛАР ТАҲЛИЛИ'

МАЖБУРИЙ КЎЧИРИЛГАН ХАЛҚЛАР ТАРИХИГА ОИД ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ АРХИВИДАГИ АЙРИМ ХУЖЖАТЛАР ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
депортация тарихи / Ўзбекистон миллий архиви манбалари / Ўзбекистон ССР ХКС ҳузуридаги кўчириш бошқармаси / кўчириш бўлимига оид хужжатлар / мажбурий кўчирилган халқлар таъминотига оид манбалар таҳлили.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Рахманова Мавлуда Эркин Қизи

Мақолада Ўзбекистон ССРга депортация қилинган халқларнинг тарихи акс этган манбаларни ўрганиш, Ўзбекистон миллий архивида совет ҳокимияти томонидан мажбурий кўчирилган аҳолининг ижтимоий-иқтисодий ҳаётини акс эттирувчи хужжатларни тадқиқ этиш ва уларнинг таҳлил этиш масаласи кўриб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по социологическим наукам , автор научной работы — Рахманова Мавлуда Эркин Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАЖБУРИЙ КЎЧИРИЛГАН ХАЛҚЛАР ТАРИХИГА ОИД ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ АРХИВИДАГИ АЙРИМ ХУЖЖАТЛАР ТАҲЛИЛИ»

Central Asian Journal of

Education and Innovation

МАЖБУРИИ КУЧИРИЛГАН ХАЛ^ЛАР ТАРИХИГА ОИД УЗБЕКИСТОН МИЛЛИИ АРХИВИДАГИ АИРИМ ХУЖЖАТЛАР ТАХ.ЛИЛИ

Рахманова Мавлуда Эркин цизи

Таянч докторант Узбекистон Фанлар академияси Тарих институти erkinovnalyuda95@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11532583

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Qabul qilindi: 01-June 2024 yil Ma'qullandi: 04- June 2024 yil Nashr qilindi: 08- June 2024 yil

KEY WORDS

депортация тарихи,

Узбекистон миллий архиви манбалари, Узбекистон ССР ХКС хузуридаги кучириш

бошцармаси, кучириш булимига оид хужжатлар, мажбурий кучирилган халцлар

таъминотига оид манбалар таулили.

Мацолада Узбекистон ССРга депортация цилинган халцларнинг тарихи акс этган манбаларни урганиш, Узбекистон миллий архивида совет %окимияти томонидан мажбурий кучирилган а%олининг ижтимоий-ицтисодий %аётини акс эттирувчи хужжатларни тадциц этиш ва уларнинг та%лил этиш масаласи куриб чицилган.

ХХ асрнинг 30-40 йилларида, совет хокимиятининг энг адолатсиз сиёсати цурбони булиб, цатагонга учраган бир цатор "жазоланган халцлар" мажбурий Узбекистон худудига кучириб келтирилди. Улар орасида сон жихатидан энг купи цирим татарлари (147 170 киши), корейслар (74 206 киши) ва месхети турклари (53 133 киши) эди. Тарихшунослик ва манбушонслик нуцтаи назаридан уларнинг депортация булиши сабаблари ва оцибатлари буйича жахон ва МДХ давлатлари мицёсида цатор тадцицотлар амалга оширилган, аммо улар кучирилган худудлардаги турмуш шароитлари, ицтисодий ва хужалик хаёти кам урганилган масалалардан бири хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХ.ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ. Мавзу буйича алохида миллий ёки хорижий адабиётлар мавжуд эмас. Ушбу халцларнинг Узбекистондаги тацдирининг тарихий жихатларини мукаммал тарзда ёритиш учун энг аввало бирламчи манбаларга, архив хужжатларига мурожаат цилишимизга тугри келади. 2000 йиллар бошида Совет хокимиятининг депортация сиёсатини тадциц этган олима Адолат Рахманцулова Узбекистон Миллий архивидаги хужжатларни корейс халци мисолида тахлил этиб берган эди [1]. Унинг мацолаларида зурлик билан кучирилган ахолининг ижтимоий-маданий, ицтисодий ахволи ва мажбурий миграция оцибатлари архив манбалари асосида ёритиб берилган.

НАТИЖАЛАР. Узбекистон Миллий архиви жамгармаларида сацланаётган

Y36eKHCTOH CCP Xa^^ KoMuccap^apu coBeraHHHr P-№837 »aMFapMacu x,aMga Y3ÔeKucToH CCP Xa^^ KOMHCcap^apH coBeTH, Ba3Hp^ap KeHramH xy3ypugaru KyHupum 6om^apMacHHHHr P-№314 »aMFapMa ^y^^aT^apu Ma»ôypuH KyHupu^raH axp^uHuHr Y36eKHCTOH CCPgaru TapuxuHu Ta^^H^ этнmгa ëpgaM ôepagu. Xy»»aT.«apga Y36eKHCTOH XKC, BK rçapop.flapu, Y36eKHCTOH Ba3Hp^ap KeHramu xy3ypugaru KyHupum 6y^HMH, ôom;apMacura Terum^u x,Hco6oT-flap, aKT^ap, ë3HmMa^ap, mHKOHT Ba TymyHTupum xaT^apu, cypoBHOMa^ap Ba xy^ocaBHH ax6opoT^ap »aM^aHraH. ^yM^agaH, P-№314 »aMFapMacu Y36eKHCTOH CCP Ba3up^ap KeHramu xy3ypugaru ax,o.flHHH эвaкyaцнн rçu^um 6yHHHa BaKO^aT^u ôom;apMacura Terum^u apxuB xy^^aT^apugaH uôopaT 6y^u6, ym6y »aMFapMara 1939 hu^ 14 ceHTaôpgaH Y36eKucTOH CCP XKC xy3ypugaru KyHupum ôy^uMu xy^^aT^apugaH ôom^aô pyfixaT^ap Kupura^raH.

Y36eKucTOH CCP XKC xy3ypugaru KyHupum ôy^uMu ^opa^a^noFucTOH ACCP Ba OapFOHa, Xopa3M, TomKeHT, Byxopo, CaMap;aHg bu^oht u^poun KyMuTa^apu ;omuga x,aM TamKu^ этн^гaн. Xyggu my »aMFapMaga Mkkuhhu »ax,oH ypymu gaBpuga Kagp^ap eTumMoBHu^uru x,aMga MogguH mapouT^ap eTap^u ôy^MaraH^uru caôaô^u xy^^aT^apHuHr acocuH rçucMu 1944 fiu^gaH ôom^aô ropнтн^гaн^нгннн KypumuM^ MyMKuH. ^aB^aT Mygo^aa KyMuTacuHuHr 1944 fiu^ 25 ceHTflôpgaru №6600 ;apopura acoc^aHuô, Y3ÔeKucToH CCP Xa^^ KoMuccap^apu coBeTu xy3ypuga KyHupum ôom;apMacu TamKu^ этн^гaн [2]. Bu^oht u^poun KyMuTa^apu xy3ypuga TomKeHT Ba CaMap;aHg BRfloflTflapuga KyHupum ôy^uM^apu Ba AHgu»oH, HaMaHraH, OapFoHa, Byxopo, K^amrçagapë Bu^o^T^apuga KyHupum rypyx^apu Ty3u^raH ôy^uô acocuH um ^y^^aT^apu my ôy^uM Ba rypy^^ap ToMoHugaH o^uô ôopu^raH. Ym6y ôom;apMa x,aMga ôy^uM^ap 1953 fiu^gaH KefiuH y3 ^ao-ran^Hu TyxTaTraH.

MYX.OKAMA. P-№314 »aMFapMaHuHr №7 pyfixaT №1 umuga 1939 fiu^ga Y3o; fflaprçgaru Yccyp Bu^o^TugaH Узôeкнcтoннннг OapFoHa Boguficu xygyg^apura эme^oн^apga кyннpн^aётгaн Kopefic Mu^^aTura MaHcyô axp^uHuHr x,ap ôup BaroHgaru cohu Ba HoMMa hom pyfixaT^apu aKc этгaн. P-№314 »aMFapMaHuHr №7 pyfixaT №5 umuga Maxcyc Kynupu^raH axp^uHuHr xy^a^uK Ty3u^Ma^apu Ba MogguH mapouT^apu aKc эттнpyвнн x,uco6oT xaT^apu, Ma^yMoraoMa^ap, axôopoT ^ucoôoT^apu »aM^aHraH. XycycaH, Maxcyc KyHupu^raH axp^uHuHr xy^a^uK-Maumufi ^aëTuHu nxmu^am yHyH 6apna Hopa Tagôup^ap, myHuHrgeK fiy^ ^yMu^raH KaMHu^uK Ba xaTo^ap, eTumMoBHu^uK^ap ^a^uga xy^oca^ap ymôy xy^^aT^apga y3 aKcuHu TonraH. "Y36eKucToH CCP xygygura ^oн^amтнpн^гaн rpy3un CCPgaH KyHupu^raH Ba ^upuMgaH Maxcyc KyHupu^raH^apHuHr xy^a^uK Ba MaumuH TypMymu ôyHuHa Tagôup^apHu aMa^ra omupum тyFpнcнga"гн ^ucoôoT xaTuga [3] Ke^Tupu^umuHa Уз6eкнcтoннннг 62 TyMaHura ^upuMgaH 37 325Ta ou^a KyHupuô Ke^Tupu^raH 6y^u6, y^apHuHr 10 521Tacu KopxoHa^apra, 7833Tacu coBeT xy^a^uK^apura, 18 881Tacu ^aMoa xy^a^uK^apura ^:oн^amтнpн^гaн. KyHupu^raH^apHu ^u^raH Ko^xo3^ap yHyH 6enyfl HopBa Ba oT^ap Ta^guM этн^гaн^нгн, CCCP ^oHgapugaH Maxcyc KyHupu^raH^apra 1945 fiu^ MapT ofiuraHa »aMu 6060 ToHHa 6yFgofi, Kumu ôomura x,ap 6up oh yHyH 8 Kr 200 rpgaH Tap^aTu^raH^uru, MyxTo» ou^a^apra KpeguT^ap a»paTum mo^uhbuh TaH^uc^uK^apra yHparaH^uru, xyggu myHgafi o3u^-oB^aT, ca63aBoT^ap eTKa3uô ôepum ^aM Ty^u^ ôa^apu^MaraH^uru, y^apHuHr xy»a^uK TypMymuHu axmu^am yHyH oën; kuhum, »yH Ba Tepu Ma^cy^oT^apu ^aMga yfi-»ofi ^ypu^umu yHyH ^oMamë^ap eTKa3uô ôepu^raH^uru ^a;ugaru Maca^a^ap ymôy

хужжатларда курсатиб утилган.

Уларда келтирилишича 1944 йил декабрь холатига кура Узбекистон ССРга 10 616 та Грузия ССРдан оилалар кучирилган булиб, дастлабки даврда улар жойлашган худудларга тиббий санитар хизматлари ташкил этишга киришилган, жойлашиш вацтида 5 кун давомида уларга ун, гушт, ёт бериб турилган. Давлат мудофаа цумитасининг курсатмаларига кура Гушт-сут саноати халц комиссарлиги, Хомашё ва Ер халц комиссарликларига кучирилган оилаларда аввал мавжуд булган мулкларига мос алмашинув квитанцияларига цараб таъминотларни амалга оширишлари учун цатор вазифалар юклатилган. Кучирилганларни цабул цилган жамоа хужаликлари 2 йил давомила солиц, давлатга турли йитин ва жунатмалар юборишдан озод этилган. Бундан ташцари уй-жой цуриш ва хужаликларини ташкил цилиш учун кучирилган оилаларнинг хар бирига 7000 рубл мицдорида кредит ажратилиши белгиланди. Аммо, уларни иш билан таъминлаш масаласи тулиц хал этилмаган.

Узбекистон ССРга халцларни мажбурий кучириш ута отир ва мураккаб вазиятда содир этилганлиги, марказ томонидан юборилган топширицларни сузсиз адо этишга мажбур булганлиги, республиканинг моддий ва ицтисодий ахволи бунга тайёр булмаганлиги туфайли кучирилган ахоли вакиллари жуда катта цийинчилик ва муаммоларга учрадилар. Жумладан, Ер тузилиши бошцармаси мухандисининг Узбекистон ССР ВК хузуридаги Кучириш бошцармаси рахбари Гофуров номига ёзган хисобот хатида махсус кучирилганлар Андижон шахридаги корхоналарга жойлаштирилган кишиларнинг моддий шароити нисбатан яхши эканлиги, аммо цишлоц хужалиги билан шутулланувчи туманларга жойлаштирилганлар уй-жой, кийим кечак масаларида танцисликларга учраётганлиги, вилоят ижроия цумиталари томонидан махсус кучирилган болаларнинг Фабрика-завод ва касб-хунар мактабларига цабул цилишга рухсат берилмаганлиги айтиб утилган [4]. Р-№314 жамтарманинг №7 руйхат №24 ишида Кашцадарё, Бухоро, Андижон, Тошкент вилоят ижроия цумиталари хузурида ташкил этилган кучириш булимлари катта инспекторларининг хисобот хужжатлари мавжуд булиб, уларда мажбурий кучирилган оилалар дуч келган камчилик ва цийин вазиятлар, шикоятлар хацида суз боради.

ХУЛОСА. Катагон уз мохиятига кура инсоният бошига отир кулфатлар келтирувчи зурликка асосланган тоталитар хокимиятнинг асосий цуролидир. Бу цурол ёрдамида жамият эркинлиги ва тарацциёти илдизига болта урилади, келажак нишонлари эса янчиб ташланади. Совет хокимияти бутун хукмронлиги даврида ана шу цататон цуролидан фойдаланиб, нафацат алохида шахсларни, балки бутун бошли халцларни хам аяб утирмади ва уларга зурлик ишлатиб уз эркинликларидан хаттоки, яшаб турган ватанларидан жудо этишга эришди. Хулоса цилиб айтадиган булсак, совет хокимиятининг халцларни мажбурий кучириш сиёсатининг мохиятини очиб берувчи, тоталитар тизим бошцарувида амалга оширилган цататоннинг отир оцибатларини хамда Узбекистон тарихининг мустабид тузум давридаги мураккаб сиёсий ва ижтимоий-ицтисодий холатларини курсатиб берувчи хужжатларни урганиш ва тахлил цилиш жараёнида Узбекистон Миллий архиви жамтармаларидаги маълумотларнинг манбавий жихатдан цимматли эканлигини англаш мумкин.

Адабиётлар ва манбалар руйхати: 1. А.Рахманкулова. Документы ЦГА Республики Узбекистан по истории депортации

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION AND INNOVATION SJIF = 5.281

ародов в Узбекистан в 1930-е годы (на примере корейцев). https://koryo-saram.site/dokumenty-tsga-respubliki-uzbekistan-po-istorii-dep.

2. Узбекистон миллий архиви. 314-фонд,7-руйхат , 26-иш, 77-варак;.

3. Уз.МА. 314-ф,7-р, 5-и, 134-139 в.

4. Уз.МА. 314-ф,7-р , 5-и, 123-127 в.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.