Научная статья на тему 'МАССАСИ ЎЗГАРУВЧАН КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАЛАРНИНГ ТОРТИШГА ҚАРШИЛИГИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЯНГИ ЁНДАШУВИ'

МАССАСИ ЎЗГАРУВЧАН КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАЛАРНИНГ ТОРТИШГА ҚАРШИЛИГИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЯНГИ ЁНДАШУВИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Комбинациялашган машина / тортишга қаршилик / энергиятежамкорлик / тупроқ / ишлов бериш / уруғ экиш / ўғитлаш / масса / ўзгариш / ишчи орган. / Combined machine / traction resistance / energy saving / soil / cultivation / sowing / fertilization / weight / changes / working body.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Турдалиев Вохиджон Махсудович, Махкамов Ғуломжон Усмонжонович, Шералиев Икромжон Иброхимович, Эксанова Санталатхон Шаробидиновна

Қишлоқ хўжалигида қўлланиладиган машиналарни такомиллаштиришнинг истиқболли йўналишлардан бири бу уларни комбинациялаштиришдир. Машиналарни комбинациялаштириш орқали иш унумини ошириш, меҳнат сарфини камайтириш, ресурс ва энергия тежамкорликка эришиш, тупроқнинг структурасини сақлаш ва бошқаларга эришиш мумкин. Тадқиқотнинг мақсади сабзавотчиликда қўлланиладиган массаси ўзгарувчан комбинациялашган машиналарнинг тортишга қаршилик кучини аниқлашдан иборат. Ушбу машиналарнинг иш жараёнида уруғ экиш ёки ўғит солиш жараёнида массалари камайиб боради, бу эса ўзўзидан тортишга қаршилик кучини камайишига сабаб бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Турдалиев Вохиджон Махсудович, Махкамов Ғуломжон Усмонжонович, Шералиев Икромжон Иброхимович, Эксанова Санталатхон Шаробидиновна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A new approach to determining the traction resistance of a combined machine with variable mass

One of the promising areas for improving machines used in agriculture is their combination. By combining machines, you can increase productivity, reduce labor costs, achieve resource and energy savings, preserve soil structure, and much more. The purpose of the study is to determine the traction resistance of combined machines with variable mass used in vegetable growing. During the operation of these machines, the weight is reduced when sowing or fertilizing, which allows a reduction in traction resistance.

Текст научной работы на тему «МАССАСИ ЎЗГАРУВЧАН КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАЛАРНИНГ ТОРТИШГА ҚАРШИЛИГИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЯНГИ ЁНДАШУВИ»

Determining The Sustainability Of Working Depth Of Earthquaking Machines With Digital Device". The American Journal of Engineering and Technology 3 (05):156-59

8. Джонсон Н., Лион Ф. Статистика и планирование эксперемента в технике и науке. Методы обработки данных / Пер. с англиского. - Москва: Мир, 1990. - 610 с.

9. Аугамбаев М., Иванов А.З., Терехов Ю.И. Основы планирования научно-исследовательского эксперимента. -Ташкент: Укитувчи, 1993.- 336 б.

10. Кашаев С.М. Офисные решения с испльзованием Microsofy Excel 2007 и VBA. - СПб.: Питер, 2009. 352 с.: ил.

11. Abduvahobov, D. A., Kh, I. M., & Madrahimova, M. B. (2020). THE role of information and pedagogical technologies in teaching on general technical subjects. реализация международных и федеральных стандартов в психологии и педагогике, 3.

УДК 635.13

МАССАСИ УЗГАРУВЧАН КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНАЛАРНИНГ

ТОРТИШГА ЦАРШИЛИГИНИ АНИЦЛАШНИНГ ЯНГИ ЁНДАШУВИ

Турдалиев Вохиджон Махсудович НамМКИ, т.ф.д., профессор, vox-171181@mail.ru, тел:+99897 335 39 93

Махкамов Гуломжон Усмонжонович НамМКИ, т.ф.ф.д., mgulomjon m@mail.ru, +998939382588

Шералиев Икромжон Иброхимович НамМКИ, Sheraliyev127@inbox.ru, +998972532516

Эксанова Санталатхон Шаробидиновна НамМКИ, таянч докторант, santalatxoneksanova@gmail.com, тел:+998943075778

Аннотация. Кишлок хужалигида кулланиладиган машиналарни такомиллаштиришнинг истикболли йуналишлардан бири бу уларни комбинациялаштиришдир. Машиналарни комбинациялаштириш оркали иш унумини ошириш, мех,нат сарфини камайтириш, ресурс ва энергия тежамкорликка эришиш, тупрокнинг структурасини саклаш ва бошкаларга эришиш мумкин. Тадкикотнинг максади - сабзавотчиликда кулланиладиган массаси узгарувчан комбинациялашган машиналарнинг тортишга каршилик кучини аниклашдан иборат. Ушбу машиналарнинг иш жараёнида уруг экиш ёки угит солиш жараёнида массалари камайиб боради, бу эса уз-узидан тортишга каршилик кучини камайишига сабаб булади.

Аннотация. Одним из перспективных направлений совершенствования машин, используемых в сельском хозяйстве, является их комбинирование. Комбинируя машины, можно повысить производительность, снизить трудозатраты, можно достигнут ресурсо и энергосбережению, сохранить структуру почвы и многое другое. Цель исследования -определить тяговое сопротивление комбинированных машин с переменной массой, используемых в овощеводстве. При работе этих машин масса уменьшается при посеве или внесении удобрений, что позволяет снижение тягового сопротивления.

Annotation. One of the promising areas for improving machines used in agriculture is their combination. By combining machines, you can increase productivity, reduce labor costs,

achieve resource and energy savings, preserve soil structure, and much more. The purpose of the study is to determine the traction resistance of combined machines with variable mass used in vegetable growing. During the operation of these machines, the weight is reduced when sowing or fertilizing, which allows a reduction in traction resistance.

Калит сузлар. Комбинациялашган машина, тортишга каршилик, энергиятежамкорлик, тупрок, ишлов бериш, уруг экиш, угитлаш, масса, узгариш, ишчи орган.

Ключевые слова. Комбинированная машина, тяговая сопротивления, энергосбережения, почва, обработка, посев, внесение удобрений, масса, изменения, рабочий орган.

Keywords. Combined machine, traction resistance, energy saving, soil, cultivation, sowing, fertilization, weight, changes, working body.

Кишлок хужалиги машиналари ишчи органларнинг тупрок билан узаро таъсирлашиш жараёнининг энергетик модели учун амалда чикувчи омил сифатида энергетик параметрлар танланади. Тупрокка ишлов беришда ишчи органларнинг тупрок билан узаро таъсирлашиш жараёнининг энергетик параметри этиб тортишга каршилик кучини танлаб олиш одатий холга айланиб улгурган. Уни танлаб олишнинг афзаллиги шундаки, ундан двигателнинг кувватини ёки тортиш кобилиятини аниклаш мумкин. Энергетик моделнинг кирувчи омиллари сифатида эса тупрокнинг хоссалари ва ишлов бериш жараёнининг энергияга таъсир этиши мумкин булган ишчи органнинг параметрлари олиниши мумкин. Бундай омилларни кискагина энергетик омиллар деб аталади [1].

Тупрокка ишлов бериш жараёнида энергия асосан уларнинг таянч гилдиракларида хосил буладиган каршиликларни енгиш, иш органлар томонидан тупрокни кесиш, деформациялаш, парчалаш ва уларнинг таъсири остида тупрок тузилишини узгариши натижасида юзага келадиган каршиликларни енгишга сарфланади, яъни [2]

А = А1 + Л2 + А3 + А4,

бунда А-умумий энергия сарфи, J; А\ - тупрокка ишлов бериш машина ва куроллари таянч курилмаларида хосил буладиган каршиликларни енгиш учун энергия сарфи, J; А2 - иш органларининг тиглари тупрокни кесиши учун энергия сарфи, J; Аз - тупрокни деформациялаш ва парчалашга энергия сарфи, J; А4 - иш органларининг таъсири остида тупрок тузилишини узгариши натижасида юзага келадиган каршилик кучларини енгишга энергия сарфи, J.

Кишлок хужалигини жадал суръатлар билан ривожланиши энергия ва мехнат харажатларини камайтириш, бажариладиган технологик жараёнларнинг сифатини ошириш хамда ишлаб чикарилаётган замонавий техник воситалардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш муаммоларини кайта куриб чикишга ундамокда.

Адабиётларда келтиришича, кишлок хужалигида энергиятежамкорлик ва мехнат унумдорлигига эришиш хдмда кишлок хужалиги техникаларини такомиллаштиришнинг истикболли йуналишларидан бири комбинациялашган машиналардан фойдаланишдир. Комбинациялашган машиналардан окилона фойдаланиш оркали бир нечта жараёнларни биргаликда кушиб бажариш, ижобий натижаларга эришиш мумкин. Масалан, тупрокка экиш олдидан ишлов бериш ва экиш жараёнларини кушиб бажариш, биринчидан тупрокдаги намликни саклаш оркали уругларни униб чикиши учун керакли шароит яратилади, иккинчидан утишлар сонини камайтириш оркали тупрок структурасини узгариши камаяди, учинчидан экиш муддатлари кискаради [3].

Кишлок хужалиги экинларини етиштиришда тупрокка ишлов бериш жараёнига

барча хдражатларнинг 40 % гача булган кисми сарф этилганлиги сабабли, ишлов бериш технологияси ва уни амалга оширишда кулланиладиган машиналарни такомиллаштириш мух,им ахдмиятга эга [4].

Кишлок хужалигида энергия ва ресурсларни тежаш муаммосини ечишда иккита асосий йуналиш мавжуд: биринчиси тортишга каршилик кучини камайтириш, иккинчиси кенг камровли комбинациялашган машиналардан фойдаланишдир. Агарда кенг камровли комбинациялашган машиналардан фойдаланилса тортишга каршилик кучини ортишига олиб келади, бу эса машиналар ишчи органларини рационал конструкцияларини танлашга ундайди.

Юкорида таъкидлаганимиздек, асосий энергетик параметр сифатида машиналарнинг тортишга каршилик кучи саналади. Тупрокка ишлов бериш машиналарининг тортишга каршилик кучини аниклаш учун В.П.Горячкиннинг машхур рационал формуласидан фойдаланиш кулай, яъни [5]

Р = fG + zkab+z&bv2, (1)

бунда G-машинадаги огирлик кучи, N; /-ишкаланиш коэффициенти; z-машинадаги секциялар сони; Л-тупрокнинг солиштирма каршилиги, N/ст2; а-ишлов бериш чукурлиги, m; ¿-ишчи органнинг камров кенгилик, m; ^-машина ишчи органларининг геометрик ва фрикцион хусусиятларини инобатга оладиган коэффициент, Ns2/m4; о -машинанинг хдракат тезлиги, m/s.

Агарда огирлик кучи G=mg эканлигини инобатга олсак, у х,олда (1) ифода куйидагича куриниш олади

Р = fmg + zkab + z^ab о2, (2)

бунда m-машинанинг умумий массаси, kg; g-эркин тушиш тезланиш, m/s2.

Маълумки, комбинациялашган машиналар бажарадиган ишлар таркибига уруг экиш ва угит солиш жараёнлари хдм киради. Ушбу жараёнларда машинанинг умумий массаси доимий булмайди, яъни иш бажариш жараёнида массаси камайиб боради. Чунки, уруг ёки угитлар машинанинг кутиларидан дала майдонига тушади.

Шуни таъкидлаш лозимки, катор тадкикотчиларнинг ишларида машиналарни тадкик этишда масса ва инерциал параметрларнинг узгарувчанлиги курсатиб утилган, лекин улар буйича масалаларни ечишда доимий параметрлар билан алмаштирилади. Бу эса нотугри хулосаларга олиб келиши мумкин.

Массаси узгарувчан курилмалар билан агрегатланган машиналарнинг тадкик этишда уларнинг динамик моделлари ва дифференциал тенгламаларини тузишда узгарувчан параметрлари киритилади. А.П.Бессонов узининг тадкикотларида, бугинининг массаси узгарувчан механизмлар динамикасини урганишда реактив кучни киритиб, куйидаги тенгламани таклиф этган, яъни [6]

m (t) dx

d

dt

+ cx = F(t) , (3)

dt

бунда т(^-вактга боглик булган масса, kg; с-бикрлик коэффициенти, N/m.

Узгарувчан массали механик тизимларни тадкик этишда албатта тизимнинг ишлаш режимини инобатга олиш зарур. Демак, комбинациялашган машина умумий массасининг узгаришини инобатга оладиган булсак, (2) ифодадан фойдаланиш оркали комбинациялашган машиналарнинг тортишга каршилик кучини узгариш конуниятини олишда мураккабликлар тугилади. Шу сабабли комбинациялашган машиналар учун куйидаги тузилишдаги формула тавсия этилади, яъни

Р = fg\mM + (my - WBs /10000) + zkab + z&bv2J, (4)

бунда гаж-машинанинг массаси, kg; дау-машина кутисидаги уруг ёки угитнинг массаси, kg; W-уруг экиш ёки угит солиш меъёри, kg/ha; B-машинанинг камров кенглиги, m; 5-машинанинг босиб утган йули, m.

Ушбу (4) ифодада куйидаги шарт бажарилиши лозим, яъни

(m - WBs /10000) > 0

Чунки, комбинациялашган машина уруг экишда ёки угит солишда кути бушагандан сунг кдйтадан тулдирилиши лозим. р. к,.

3400 -

зооо -I-i-,-,-,-,->

О 200 400 600 800 1000 S, 111

1-W=10 kg/ha; 2-W=100 kg/ha; 3-W=200 kg/ha 1-расм. Комбинациялашган машинанинг тортишга каршилик кучини босиб утган

масофасига боFликлик графиги

Сабзавотчиликда кулланиладиган комбинациялашган машиналарнинг тортишга каршилик кучининг узгаришини тадкик этиш максадида (4) ифоданинг сонли ечимини параметрларнинг куйидаги кийматларида амалга оширамиз: f=0,5; g=10 m/s2; да=400 kg; my=250 kg; W=(10-250) kg/ha; 5=2,8 m; 5=100 m; z=4; k=5 N/m2; a=0,15 m; ¿=0,3 m; 150 Nc2/m4; v=1,4 m/s.

1-расмдаги графикдан куринадики, уруг экиш ёки угит солиш меъёри 10 kg^ булганда машинанинг тортишга каршилик кучи 1000 m масофани босиб утганда параметрларнинг танлаб олинган кийматларида 3303,82 N дан 3298,82 N гача чизикли конуниятга камайиб борар экан. Агарда уруг экиш ёки угит солиш меъёри 100 kg^ ва 200 kg^ булганда машинанинг тортишга каршилик кучи мос равишда 3303,82 N дан 3163,82 N гача хамда 3303,82 N дан 3023,82 N гача чизикли конуниятга камайиб борар экан.

Хулоса. Утказилган тадкикотлардан хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, комбинациялашган машиналарни кулланилиши улар буйича олиб бориладиган изланишларни ривожлантиришни такозо этади. Шу билан бирга комбинациялашган машиналар бажарадиган ишлар таркибида уруг экиш ва угит солиш жараёнлари хам булса, у холда иш жараёнида массанинг камайиши билан тортишга каршилик кучининг киймати хам тугри чизикли конунда камайиб борар экан. Агар уруг экиш ёки угит солиш меъёри катта булса тортишга каршилик кучининг киймати жадал суръатлар билан камайиши кузатилиши аникланди.

АДАБИЁТЛАР

1. Игнатенко И.В. Методы снижения энергозатрат почвообрабатывающих машин с упругозакреплёнными рабочими органами: Дисс. ... док.тех. наук. - Ростов-на-Дону, 2003.

- 375 с.

2. Имомкулов КБ. Кам энергия сафлаб тупрокка ишлов берадиган машиналарни яратиш: Тех. фан. док. дисс. - Тошкент, 2016. - 191 б.

3. Дёмшин С.Л. Разработка и результаты исследований комбинированного агрегата для предпосевной обработки почвы // Аграрная наука Евро-Северо-Востока, 2008. - №11. -С. 229-235.

4. Коган А.Б., Швейкин А.П. Исследование плуга с вибрирующими долотами // Состояние и перспективы развития почвообрабатывающих машин, фрез и культиваторов: матер. НТС ВИСХОМ. Вып. 25. М., 1968. - С. 157-161.

5. Горячкин В.П. Собрание сочинений. Т.2. - М.: Колос, 1968. - 480 с.

6. Бессонов А. П. Основы динамики механизмов с переменной массой звеньев. -М.: Наука, 1967. - 280 с.

УДК. 631.313.2

ТУПРОЦЦА ИШЛОВ БЕРУВЧИ РОТАЦИОН БОРОНА ТИШИНИНГ УЛЧАМЛАРИ ВА КИНЕМАТИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ АГРОТЕХНИК ИШ

КУРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

Мухамедов Джабирхон НамМКИ профессори, +998905551911, j m muxamedov@umail.uz

Абдувахобов Дилшод Абдувахидович НамМКИ, доцент, +998977071825, d.a.abduvahobov@gmail.com

Исматуллаев Кахрамон Кодиржонович НамМКИ таянч докторанти, +998994747727, kyuks-1989@mail.ru

Мухаммадалиев Бекзодбек НамМКИ стажёр- укитувчи, +998911785277, bekzodmuxammadaliyev00@gmail.com,

Аннотация. Ушбу маколада назарий тадкикотлар асосида ишлаб чикилган тупрок юзасига ишлов берувчи ротацион боронанинг тажрибавий тадкикоти натижалари келтирилган. Унда ротацион боронанинг тиш шакли ва айланишлар сони хдмда тиш узунлиги иш сифат курсаткичларига таъсири аникланган.

Аннотация. В статье приведены результаты экспериментальных исследований ротационной бороны разработанный на оснований параметров теоретических исследований. Было исследовано влияние метрических и кинематических параметров на агротехническим показателями.

Annotation. This article presents the results of an experimental study of a rotary harrow working on the soil surface, developed on the basis of theoretical studies. The influence of the shape of the rotary harrow's teeth, the number of revolutions, and the length of the teeth on the work quality indicators was determined.

Калит сузлар: ротацион борона, тиш узунлиги, тиш шакли, айланишлар сони, фракция, тезлик.

Ключевые слова: ротационной борона, длина зуба, форма зуба, количество оборотов, фракция, скорость.

Key words: rotary harrow, tooth length, tooth shape, number of revolutions, fraction,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.