Научная статья на тему 'МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ЯК ҲИКОЯТИ “БӮСТОН”'

МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ЯК ҲИКОЯТИ “БӮСТОН” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
156
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“БУСТОН ”-И САЪДИИ ШЕРОЗЙ / МАТНШИНОСЙ / МУЦОИСАЮ МУЦОБИЛАИ НУСХАУО / FУЛОМУУСАЙНИ ЮСУФЙ / ХАМИДРИЗОИ МАЦИДОБОДЙ / МУУАММАДАЛИИ ФУРУГЙ / НАШРУОИ “БУСТОН”

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторова Н.М.

Як ҳикояти “Бӯстон”-и Саъдии Шерозӣ (асри XIII) дар асоси даҳ нусха: нашрҳои эронӣ, аз ҷумла нашрҳои Ғуломҳусайни Юсуфӣ, Ҳамидризои Маҷидободӣ, Муҳаммадалии Фурӯғӣ ва нашрҳои тоҷикӣ ба монанди Садриддин Айнӣ, Абдусалом Деҳотӣ, Абдуманнони Насриддин ва ғайраҳо бо ҳам муқоисаю муқобила карда шудаанд. Бояд зикр кард, ки дар 22 байти мавҷудбудаи ҳикояти мазкур танҳо дар понздаҳ байт ихтилофот пайдо гардида, дар абѐти дуюм, чорум, даҳум, ѐздаҳум, сенздаҳум, чордаҳум ва ҳаждаҳум дигаргуние ба назар нарасид. Баъд аз муқоисаи нусхаҳо маълум гардид, ки бо вуҷуди дар баъзеи байтҳо ихтилофот мавҷуд будан, мазмуну мақсади асосии ҳикоят халал наѐфтааст ва нашрҳои эронии Ғуломҳусайни Юсуфӣ, Муҳаммадалии Фурӯғӣ, Муҳаммад Хазоилӣ, Ҳамидризои Маҷидободӣ, инчунин нашри тоҷикии Абдуманнони Насриддин нисбати дигар нашрҳо боэътимодтаранд, зеро онҳо дар асоси нусхаҳои хаттӣ интишор гардидаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEMS OF ONE SHORT-STORY TEXTOLOGY FROM SAADI SHIRAZI 'S “BUSTON ”

The article is a textological analysis of one short-story from the book “Buston” (“Flower-Garden”) by Saadi Shirazi (the XIII-th c.) on the basis of ten editions: Iranian (in particular, by Gulomhusayn Yusufi, Hamidrizo Madjidobodi, Muhammadali Furughi and others and Tajik ones (Sadriddin Aini, Ibrahim Alizoda, Abdusalom Dehoti, Abdumannon Nasriddin and others). It is marked that out of 22 beyts composing the short-story, different readings are observed in 15 beyts; 2, 4, 10, 11, 13, 14, 18 ones exclusive. It is underscored especially that though numerous variants of beyts are occurred in different editions of the short-story, however, principle difference of readings changing the sense of the beyts studied is absent. In other words, nowhere difference in readings breaks logic and succession of the story. The conclusion is made that in the editions of Gulomhusayn Yusufi, Muhammadali Furughi, Muhammad Ghzzoli, Homidrizo Madjidobodi (Iranian ones) and in the Tajik edition of Abdumannon Nasriddonov a more convincing and authentic variant of the short-story is presented as it is published on the ground of the ancientest authoritative lists.

Текст научной работы на тему «МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ЯК ҲИКОЯТИ “БӮСТОН”»

УДК 82 ББК 83.3Т

Сатторова Нилуфар Мавлониддиновна,

муаллимаи кафедраи умумидонишгоуии забони тоцикии МДТ "Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров" (Тоцикистон, Хуцанд)

Сатторова Нилуфар Мавлониддиновна,

преподаватель общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

Sattorova Nilufar Mavloniddinovna, lecturer of the All-University department of the Tajik Language under SEI "Khujand State University named after academician B.Gafurov"(Tajikistan, Khujand) E-MAIL: z.halimjon@mail.ru

Вожах,ои калиди: "Бустон "-и Саъдии Шерозй, матншиносй, муцоисаю муцобилаи нусхауо, Fуломуусайни Юсуфй, Хамидризои Мацидободй, Мууаммадалии Фуругй, нашруои "Бустон"

Як уикояти "Бустон"-и Саъдии Шерозй (асри XIII) дар асоси дау нусха: нашруои эронй, аз цумла нашруои Fуломуусайни Юсуфй, X1амидризои Мацидободй, Мууаммадалии Фуругй ва нашруои тоцикй ба монанди Садриддин Айнй, Абдусалом Деуотй, Абдуманнони Насриддин ва гайрауо бо уам муцоисаю муцобила карда шудаанд. Бояд зикр кард, ки дар 22 байти мавцудбудаи уикояти мазкур тануо дар понздау байт ихтилофот пайдо гардида, дар абёти дуюм, чорум, дауум, ёздауум, сенздауум, чордауум ва уаждауум дигаргуние ба назар нарасид. Баъд аз муцоисаи нусхауо маълум гардид, ки бо вуцуди дар баъзеи байтуо ихтилофот мавцуд будан, мазмуну мацсади асосии уикоят халал наёфтааст ва нашруои эронии Fуломуусайни Юсуфй, Мууаммадалии Фуругй, Мууаммад Хазоилй, X1амидризои Мацидободй, инчунин нашри тоцикии Абдуманнони Насриддин нисбати дигар нашруо боэътимодтаранд, зеро онуо дар асоси нусхауои хаттй интишор гардидаанд.

Ключевые слова: «Бустон» Саади Ширази, текстология рассказа, сопоставительный анализ, Гуломхусайн Юсуфи, Хамидризо Маджидободи, Мухаммадали Фуруги, издания «Бустона»

Осуществлен текстологический анализ одного рассказа из книги «Бустон» («Цветник») Саади Ширази (XIII в.) на основе десяти его изданий: иранских, в частности Гуломхусайна Юсуфи, Хамидризо Маджидободи, Мухаммадали Фуруги и и др,. и таджикских, в том числе Садриддина Айни, Ибрахима Ализода, Абдусалома Дехоти, Абдуманнона Насриддина и др. Отмечается, что из 22-х бейтов, составляющих рассказ, разночтения наблюдаются в 15 бейтах, за исключением 2, 4, 10, 11, 13, 14, 18-го бейтов. Особо подчеркивается, что, хотя в разных изданиях рассказа встречаются многочисленные варианты бейтов, однако принципиальные разночтения, изменяющие смысл изучаемых бейтов, отсутствуют. Другими словами, нигде разночтения не нарушают логику и последовательность рассказа. Согласно сопоставительному анализу делается вывод, что в изданиях Гуломхусайна Юсуфи, Мухамамадали Фуруги, Мухаммада

МАСЪАЛАХрИ МАТНШИНОСИИ ЯК ХИКОЯТИ "БУСТОН"

ПРОБЛЕМЫ ТЕКСТОЛОГИИ ОДНОГО РАССКАЗА ИЗ «БУСТОНА» СААДИ ШИРАЗИ

THE PROBLEMS OF ONE SHORT-STORY TEXTOLOGY FROM SAADI SHIRAZI S "BUSTON"

Хазоили, Хамидризо Маджидободи (иранские издания) и в таджикском издании Абдуманнона Насриддинова представлен более убедительный и достоверный вариант рассказа, так как он опубликован на основе древнейших авторитетных списков.

Key-words: Saadi Shirazi's "Buston", textology, correlative analysis, Gulomhusayn Yusufi,

HamidrizoMadjidobodi, Muhammadali Furughi "Buston" editions.

The article is a textological analysis of one short-story from the book "Buston" ("Flower-Garden") by Saadi Shirazi (the XIII-th c.) on the basis of ten editions: Iranian (in particular, by Gulomhusayn Yusufi, Hamidrizo Madjidobodi, Muhammadali Furughi and others and Tajik ones (Sadriddin Aini, Ibrahim Alizoda, Abdusalom Dehoti, Abdumannon Nasriddin and others). It is marked that out of 22 beyts composing the short-story, different readings are observed in 15 beyts; 2, 4, 10, 11, 13, 14, 18 ones exclusive. It is underscored especially that though numerous variants of beyts are occurred in different editions of the short-story, however, principle difference of readings changing the sense of the beyts studied is absent. In other words, nowhere difference in readings breaks logic and succession of the story. The conclusion is made that in the editions of Gulomhusayn Yusufi, Muhammadali Furughi, Muhammad Ghzzoli, Homidrizo Madjidobodi (Iranian ones) and in the Tajik edition of Abdumannon Nasriddonov a more convincing and authentic variant of the short-story is presented as it is published on the ground of the ancientest authoritative lists.

"Бустон"-и Саъдии Шерозй яке аз сарчашмахоест, ки инсонро ба дунёи ахло;, яъне ситоиши фурутанй, беахамият набудан ба гами дигарон, ;адр кардани тамоми чузъиёти олам, хамеша аз руи инсофу инсонгарй нигох кардан ба мухити зист, шукргузор будан аз он неъмате, ки Худованд бароямон ато кардааст, инчунин умри азизро бехуда паси сар накардан ва бисёр дигар масъалахое, ки моро ба рохи дурусти зиндагй хидоят мекунанд, ворид месозад.

Зикр намудан бамаврид аст, ки мо хостем ихтилофоти як хикоятеро дар дах нусхаи "Бустон" дида бошем. Хикояти интихобнамудаи мо низ чанбаи баланди тарбиявй дошта, бо мисраи "Чунон ;ахтсоле шуд андар Димиш;" огоз гардидааст. Хангоми ошной бо нусхахо ва му;оисаю му;обилаи хикоёти онхо маълум гардид, ки умумият ва фар;ияте байни онхо мавчуд аст. Пеш аз он ки дар бораи дигаргунихои хузурдоштаи хикоят сухан намоем, ма;бул донистем, ки аввалан худи онро оварда, сипас, ба ихтисор дар бораи тафовути нусхахо бахс намоем:

Чунон цацтсоле шуд андар Димишц Ки ёрон фаромуш карданд ишц. Чунон осмон бар замин шуд бахил, Ки лаб тар накарданд заръу нахил. Бихушид сарчашмацои цадим, Намонд об, цуз оби чашми ятим. Набудй ба цуз оци бевазане, Агар баршудй дуде аз равзане. Чу дарвеш бебарг дидам дарахт, Цавибозувон сусту дармонда сахт. На дар куц сабзй, на дар бог шах, Малах бустон хурда мардум малах. Дар он цол пеш омадам дусте, Аз у монда бар устухон пусте. В-агарчи ба мукнат цавицол буд,

Xydoeandu yoyy 3apy Mon 6yd. Ead-y гyfymaм: «Эü epu noKU3axyü, Hü даpмoндагü newam OMad? Eигyü!" Eusyppud 6ap Man, ku: «A^am кyцoсm? Hy donuw nypcü, cyonam xamocm?! Ha6unü, ku caxmü 6a goam pacud, Mawa^^am 6a yaddu nuyoampacud? Ha 6opon yaMeoad a3 ocMon, Ha 6apMepaead dydu fyapedxon». Ead-y гyfymaм: «Oxup, mypo 6ok necm, Kywad 3ayp цoüe, ku mapeK necm. rap a3 necmü d^ape wyd yanoK, Typo yacm, 6ampo 3u myfyon Hü 6ok? " H^ay Kapd panцидa dap Man $ayey, H^ay Kapdanu onuM andap cafyey, Ku: «Mapd apHU 6ap coyun acm, эü pa$u%, Haecoad y dycmonaw sapu^. Man a3 6enaeoü naaM pyü3apd, FaMU 6enaeoen pyxaM 3apd Kapd. Haxoyad, ku 6unad xupadMand, pew Ha 6ap y36U MapdyM, na 6ap y3eu xew. HKe aeean a3 mandypycmon ManaM, Ku pewe 6y6unaM, 6unap3ad manaM. Mynaggac 6yead aüwu on mandypycm, Ku 6owad 6a naynyu panyypu cycm. Hy 6unaM, ku dapeewu muckuh nax(e)apd, Ea kom andapaM ny^Ma 3ayp acmy dapd. " HKepo 6a 3undon 6apü dycmon, Ky^o Monadaw aüw dap 6ycmon?!

flap nemry^Topu khtoöh FynoM^ycaMHH Mcy^H goup 6a xukoath Ma3Kyp HyHHH oMagaacr "flap onaMH "EycTOH" x,aMau a^pogu hhcoh 6o aKgurap x,aMgHnß MeBap3aHgy x,aMgapgH. flap x,a^u^aT oh Kac, kh a3 hh $a3Hnar 6e6axpa acT, moucrau hh MaguHau $O3Hna HecT. Ea x,aMHH ca6a6 gap ^a^TH conu fluMum^ Mapge 6o oh kh xyg gopocT Ba Hue3MaHg HecT, a3 paH^H gurapoH a3 y ycryxoHe MoHgaacTy nycre. FaMH 6eHaBoeH pyxu BaMpo hh3 3apg KapgaacT. Huroxu y 6ap gycTe, kh a3 gapMoHgaruu BaM gap mura^TH acT, HHrax, KapgaHH ohhm acT aHgap ca^ex,. Ea Ha3apu y Ba^re gycroH gap gapeu Mycu6ar Ba TaHrgacTH rapu^aHg 6ap cox,un 6ygaH hh ocoume TaBoHag gomT?"

Haxoyad, ku 6unad xupadMand, pew Ha 6ap y36U MapdyM, na 6ap y3eu xew (7, 24).

Eo Ma^cage, kh xukosth 3HKpe$Ta gap HaHg Hycxa 6a KagoM TarMupoT BoxypgaacT Ba KagoM Hycxa MaBpugu ^a6yn x,acr, MyaMaH rapgag, hh ^o Hycxaxpu Catguu fflepo30, "EycTOH", Tacx,ex, Ba TaB3exu FynoM^ycaMHH föcy^H (7, 58); ry3ugau "EycTOH"-H CatgH, "flap op3yu xy6H Ba 3e6oH", hhthxo6 Ba TaB3exu gyKTyp FynoMxycaMHH föcy^H (3, 74-75); "EycTOH" Ba 'TynHcTOH"-H CatgH", 6o Kymumu X^Mugproou Ma^ugo6ogH (1, 320-322); KynnueTH CatgH 6a Tacx,ex,u Myx,aMMaganuu OypyrH (5, 333-334); fflapxu "EycToH", TaMH^u gyKTyp MyxaMMag Xa3ounH (9, 107-109); "flocTOHxpu gunaHre3 a3 "EycTOH"-H fflaMx CatgH",

интихоб Ba шaр^y нигориши нaсрии Абдyмaннони Нaсриддин (4, 46-47); "Бустон" Шaйх Муслих,иддин Сaъдии Шерозй, интишороти бaйнaлмилaлии "Ал^удо" (10, 67-69); Сaъдии Шерозй, "Бустон", бо кушиши С. Айнй, (6, 28-29); Сaъдии Шерозй, Мyнтaхaби кyллиëт, Иброх,им Ализодa Ba Абдyсaлом Дех,отй (8,179-180); Гyлшaни aдaб, нaмyнaи нaзми форсу точик, aсрx,ои XIII - XIV, ч. 1. (2, 141-142) бо хдм кдес кaрдa шyдaнд.

Итак, оид бa чaнд ихтилофи х,икояти мaзбyр дaр нyсхax,о нaзaр меaфкaнем.

1. Дaр х^^и нyсхax,о мивдори бaйтx,о бaр 22 бaробaр aCT, илло як нyсхaи Мyx,aммaд Хaзоилй (9, 109), ки a3 21 бaйт иборaт мебошaд.

2. Дaр бобaти унвони х,икоят бояд тaзaккyр дод, ки дaр ду нyсхaе, ки бa Fyлом^yсaйни Юсуфй (3; 7) тaaллyrç дорaнд, бо номи "Дaр мaънии рax,мaт бо нотaвонон дaр х,оли тaвоной" ном гирифтaaст, aммо дaр дигaр нyсхax,о тaнx,о "Х^икоят" ном гирифтaaстy бaс. Дaр Barçra мyrçоисaи нyсaх рaвшaн гардид, ки нyсхax,ои Fyлом^yсaйни Юсуфй (7; 3) бинобaр a3 як мyсa^x,еx, бyдaн, шaбоx,aти бисëр дорaнд.

3. Бояд тaзaккyр дод, ки дaр х^^и нyсхax,о дaр бaйтx,ои дуюм, чорум, дa^yм, ëздa^yм, сенздa^yм, чордa^yм Ba x,aждa^yм тaFЙирот бa нaзaр нaрaсидaнд, яъне ихтилофх,о тaн^о дaр 15 бaйти боrçимондaи х,икоят мaвчyд бyдaнд.

Байти якум, дaр aксaри нyсхax,о бa гyнaи зер aCT: Чунон к^аx^тœлe шуд андар Димишц,

Ки ëрoн фаромуш карданд ишц (1, 320; 2, 141; 3, 74; 4, 46; 5, 333; 6, 28;

8, 179; 9, 107; 10, 67).

Тaн^о дaр яке a3 нyсхax,ои Fyлом^yсaйни Юсуфй чунин омaдaaст: Чунон цах,т шуд солe андар Димишц, Ки ëрoн фаромуш карданд ишц (7, 58).

Бояд тaзaккyр дод, ки a3 чойивaзкyнии кaлимоти ишорaшyдa мaънй тaFЙир нaмеëбaд, яъне мaзмyн он aCT, ки соле дaр Димишц кд^тсолй шyдaaст.

Байти сeюм дaр нyсхax,о чунин aст:

Бихушид сарчашмауои цадим,

Намонд об цуз оби чашми ятим (1, 320; 3, 74; 4, 46; 5, 333; 7, 58; 8, 179;

9, 108; 10, 67).

Бихушкид сарчашмауои цадим,

Намонд об, цуз оби чашми ятим (6, 28; 2, 141).

Инчунин дaр мисрaи дуюми бaъзе нyсхax,о (1; 3; 6; 7) "^мощ об, чуз оби чaшми ятим" aломaти вергул мaвчyд буда, дaр дигaр нyсхax,о бa нaзaр нaмерaсaд.

Оид бa шaрx,и кaлимaи феълии '^ш^а^^р нyсхaи Хaзоилй (9, 108) Ba А. ^сриддин (4, 46) "Бихушид - хушк шуд, бихушкид" омaдaaст. Мaълyм мешaвaд, ки дaр нyсхax,ои дигaр (2; 6) x,одисaи зaбонии иловaшaвии хдрф бa миëн омaдaaст Ba ë тax,иягaрони мaтн чихдти фax,мотaр гaштaни мaтлaб тa^рире дaр он ворид кaрдaaнд, вaле дaр хдр ду тaрз хдм мaвзyнии шеър Ba хдм мaзмyн тaFЙир нaмеëбaд.

Байти панцум дaр нyсхax,ои мaвчyдa бa гутаи зaйл омaдaaст: Чу дарвeши бeбарг дидам дарахт

Цавибозувон сусту дармонда сахт (2, 141; 6, 28; 8, 179).

Hy dapeem 6epa^ dudaM dapaxm

Kaeuöo3yeon cycmy dapMonda caxm (1, 320; 5, 333; 10, 68). Hy dapeem öeöapг dudaM dapaxm,

Kaeu6o3yeon cycmy dapMonda caxm (4, 46; 3, 74; 7, 58; 9, 108).

3oxupaH, gapaxTH 6e6apr Huc6aTH gapaxTH 6epaHr gypycirap acr Ba hh ^o monp gapaxTH 6e6aprpo 6a gapBeme, kh 6eHaBoro 6enopa acT, ma6oxaT gogaacT. Eoag 3HKp Kapg, kh gap Hycxaxoe, kh KanuMau "gapBem" 6e unoBau 6aHgaKH h30$h OMagaacT, Mamu^aH caxex Me6omag. flap 6aÖTH Ma3Kyp caHtaTH Tam6ex 6a Kop pa^TaacT.

flap öaümu mamyMU Hycxaxo uxrano^OTH 3ep MaB^ygaHg:

Ha dap Kyy caÖ3ü, na dap öos max,

Manax öycmon xypda, MapdyM Manax (1, 320; 4,46).

Ha dap poz caÖ3a, na dap öos max

Marnx öycmon xypdy MapdyM Marnx (2, 142; 8, 179).

Ha dap Kyy caÖ3ü na dap öos max,

Marnx öycmon xypda MapdyM Marnx (3, 74; 5, 333; 7, 58).

Ha dap poz caÖ3a, na dap öos max Marnx öycmon xypda, MapdyM Marnx (6, 28).

Ha dap Kyx, caÖ3ü, na dap öos, max Marnx öycmon xypdy MapdyM Marnx (9, 108).

Ha dap Kyy caÖ3ü, na dap öos, max, Marnx öycmon xypda MapdyM Marnx (10, 68).

floup 6a HXTuno^H Hycxaxo gap MaBpugu KanuMau "Kyx" Ba "pof" xaMHHpo 6oag 3HKp Kapg, kh KanuMau "por" gap nyFaT MatHOH goMaHH Kyx, naMaroop, MapF3oppo gomTa, Ma3MyHaH, xap gy KanuMa Ha3guKaHg, Bane 3oxupaH, acnu MaTH "Kyx" acT Ba FynoMxycaÖHH rocy^H HH3 KanuMau "Kyx"-po hhthxo6 HaMygaacT.

HxTuno^u gurap 6aÖHH KanuMaxou "caÖ3fl" Ba "caÖ3a" Me6omag. KanuMau "caÖ3fl" gap nyFaT MatHOH "ca63 6ygaH, 6a paHru ana$" Ba "caÖ3a" -raexu Tapy TO3au 6a raHgyM Ba ^aBH HaBxe3 MOHaHg, kh a3 3aMHH nuga Hamyga 6omag; ca63au HaBxe3, ruexu aKHyH Hem3aga Ba ca63uga OMagaacT. MaB^yguaTH xap gy HaBtu KanuMa HH3 gap Ma3MyHH 6a0T Mamu^aH gypycT Meoag.

flap Mucpau gyroMH 6aÖTH KanuMau ^etnuu "xypga" Ba "xypgy" OMagaacT Ba a3

^uxaTH To6umu 3aMOHHH KanuMOT ^ap^uaTH KynaKe xacT. "Manax 6ycTOH xypga, MapgyM Manax" rye xaM3aMOHHH aManpo Me^axMOHag, atHe gap aK 3aMOH Manax 6ycTOHpo xypgaacTy MapgyM Manaxpo. flap HaBtu gyroM: "Manax 6ycTOH xypgy MapgyM Manax" OMagaacT Ba 3aMOHH xoguca "aBBan Manax 6ycTOHpo xypgaacTy 6atg MapgyM Manaxpo". flap aK Hurox, Tap3H "xypga" caxexTap acT, 3epo gap aK 3aMOH Manaxxo 6ycTOHpo xypga TaMOM KapgaHgy MapgyM a3 Hae^TaHH HH3e e 3upoaTe Manaxxopo...

Eaümu 7-yM gap aKcapu Hycxaxo nyHHH OMagaacT: ffap on x,on nem oMadaM dycme,

A3 y Monda öap ycmyxon nycme (1, 320; 2, 142; 3, 74; 4, 46; 5, 333; 6, 28; 7, 58; 8, 179; 10, 68).

Ammo mopexu acap - Xa3OHnH ohpo 6a ryHau 3ep OBapgaacT:

Дар он сол пеш омадам дусте,

Аз y монда бар устухон пусте (9, 108).

Дар иxтилофоти калимоти ишоpaшyдa "зол"-у "сол" гуфтан мумкин аст, ки хар ду калимот хамвазн буда, навъи якуми он, яъне дар он зол дурусттар аст, зеро дар холате он дУст наздаш омад, ки хама чой xyшкивy ^ахтй ва мардум саргарон буданд.

Байти 8-ум дар аксар нycax чунин омадааст: В-агарчи ба мукнат цавщол буд,

Худованди цоуу зару мол буд (1, З2; З, 74; 4, 46; 5, ЗЗЗ; 7, 58; 9, 108; 10, 68).

Дар нycxaхои дигар:

Шигифт омадам, к-y цавщол буд,

Худованди цоуу зару мол буд (2, 142; 6, 28; 8, 179).

Чунонки ба назар расид, дар aбëти мазкур иштироки калимот ба куллй фар^кунанда аст, вале дар мавриди мавзунии aбëт ягон но^исй дида нашуд, аз лихози маънй низ хар ду тарз коста нест.

"Мукнат" дар лyFaт маънии боигарй, сарват, молу мулкро дорад ва азбаски нycxaхои Хамидризои Мачидободй, нycxaхои Fyломхycaйни Юсуфй, Абдуманнони Насриддин, Мухаммадалии ФypyFй, Мухаммад Хазоилй ва интишороти байналмилалии "Алхудо" (1; 3; 7; 4; 5; 9; 10) дар асоси сарчашмахои боэътимод тахия шудаанд, зохиран нycxaи асл "В-агарчи ба мукнат ^авихол буд" аст.

Байти 9 -ум дар нycxaхои зери дасти мо чунин омадааст: Бад-y гуфтам: Эй ëрu покизах^й

Чй дармондагй пешат омад? Биг$й (3, 74; 7, 58; Я, 108). Бад-y гуфтам эй ëрu покизах^й

Чй дармондагй пешат омад биг$й (1, 321; 5, 333; 10, 68).

Ба dy гуфтам: "Эй ëрu покизах$ Чй дармондагй пешат омад? Бигy!" (6, 28)

Бад-y гуфтам: "Эй ëрu покизах$

Чй дармондагй пешат омад? Бигy!" (2, 142); (8, 17Я)

Бад-y гуфтам: «Эй ëрu покизахуй, Чй дармондагй пешат омад, биг^й» (4, 46).

Чунонки дида шуд, жтилофоти ^cax здад нест, танхо дар будан, ë набудани хамсадои "йот" (аз руи талаботи ходисахои савтй хар ду тарз хам дуруст аст), ë xyд гузоштан, ë нагузоштани аломатхои китобат мебошад. Азбаски баъзе нycxaхо бо xarrn кириллй ва баъзе бо xarra арабиасоси форсианд, талаботи имлоии забони точикй ва форсй ба назар гирифта шудааст.

Байти 12 -ум дар бештари нycxaхо чунин аст: На борон хамеояд аз осмон

На бармеравад дуди фарëдхон (1, З21; З, 75; 4, 46; 5, ЗЗЗ; 7, 58; 9,108; 10, 68).

Дар нycxaхои дигар бошад:

На борон хамеборад аз осмон

На бар меравад дуди фарëдхон (2, 142; 6, 29; 8, 179).

HyHoH kh MatnyM acT, kh gap xap gaBpy 3aMoH Hcra^ogau KanuMoT Ba xarro MatHHH ohxo hh3 TarMup Mee6ag Ba HMpy3 mo maKnu "6opugaH"-po ucra^oga MeHaMoeM, BaneKHH Tap3H "^aMeoHfl" Huc6aTaH caxexTap Me6omag Ba MyTa3og 6o "6apMepaBag" acT.

flap öaümu 15-yM HyHHH hxthao^ 6a Ha3ap pacugaHg:

H^ay Kapd panцидa dap Man fya^ey,

H^ay Kapdanu onuM andap cafyey (1, 321; 3, 75; 4, 46; 5, 334; 7, 58; 9,

109; 10, 69).

flap Hycxaxpu to^hkhctohh 6omag:

H^ay Kapd panцидa dap Man fya^ey,

H^ay Kapdanu o^un andap cafyey (2, 142; 6, 29; 8, 179).

KanuMau "oahm" gap nyraT MatHHH goHumMaHg, coxu6u ham Ba "o;ha" - 6oa;n, xupagMaHg, goHo TaB3ex e^TaacT. Hh KanuMoT Ma3MyHaH xaMpagu^aHg, aMMo Hycxaxoe, kh gap ohxo KanuMau "oahm" oMagaacr, 6a 3oxup caxex Ba acn Me6omaHg. A3 ^ohh6h gurap, "$a;ex" - maxcu oahm Ba goHaHgau hamh $h;x acT Ba "ca^ex," HogoHpo ryaHg.

Eaümu 16-yM gap 6at3e Hycxaxo HyHHH oMagaacT:

Ku: «Mapd apHU 6ap coyun acm, эü pafyu

Haecond y dycmonaw sapu^ (1, 321; 3, 75; 4, 46; 5, 334; 7, 58; 9, 109; 10,

69; 2, 142; 8, 179).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

flap Hycxau gurap:

Ku: «Mapd apHU 6ap coyun acm, эü pafyu Haocond y dycmonaw sapu^ (6, 29).

flap MaBpugu KanuMoTH "HaecoHfl" Ba "HaocoHfl" ry^TaH MyMKHH acT, kh hh ^o xogucau 3a6oHH MaB^yg acT, atHe 6atg a3 cagoHoKH "a" cagoHoKH "o" xaMHyH "e" Tana$$y3 mygaacT Ba "Haecoag" Tana$$y3 KapgaH caxexTapy ocoHTap Me6omag.

Eaümu 17-yM gap Hycxaxo 6a ryHau 3ep acT:

Man a3 öeMypodtt naaM pyü3apd,

FaMU öeMypodoH dunaM xacma Kapd (2, 142; 3, 75; 6, 29; 7, 58; 8, 179). Man a3 öeHaeou naaM pyü3apd,

FaMU öeHaeoeH pyxaM 3apd Kapd (1, 321; 4, 46; 5, 334; 9, 109; 10, 69).

"EeMypog" - gap nyraT MatHHH hokomh, MaxpyMuaTpo gomTa, "6eHaBo" - 6eHH3y nopa, Hogop, $a;up, ^ammo^ mapx e^Taacr (11, 173).

fflaMx CatgH Meryag: "MaH Ha a3 6eHaBouu xyg, 6anKH a3 6eHaBouu MapgyM pyM3apg mygaM." Ea aHgemau mo ryHau cohh Huc6araH caxex acT.

Eaümu 19 -yM gap aKcapu Hycxaxo HyHHH acT:

HKe aeean a3 maHdypycmoH MaHaM,

Ku pewe 6y6unaM 6unap3ad manaM (1, 321; 3, 75; 4, 47; 5, 334; 7, 58; 9,

109; 10, 69).

Eux,aMdynnax,, apnu 3u peM эмuнaм,

Hy pewe 6y6unaM, 6unap3ad manaM (2, 142; 6, 29).

flKe aBBa^ a3 TaHgypycTOH MaHaM,

Hy peme 6y6uHaM 6unap3ag TaHaM (8, 180).

Реш дaр лyFaт - чaроx,aте, ки дaр бaдaн пaйдо мешaвaд (бе зaхм зaдaн) шaрx, ëфтa, дaр ин чо мaчрyx,ии рух,й ^о^иди фрaзеологй - мaчрyxy aбгор гaрдидaн), яъне Faмy дaрди хaлrç дaр нaзaр доштa шyдaaст.

Азбaски ташрх,ои Хдмидризои Мaчидободй, Мyx,aммaдaлии ФyрyFй, Мyx,aммaд Хaзоилй Ba Fyломxyсaйни Юсуфй бо истифодa aз сaрчaшмax,ои боэътимод тax,ия шyдaaнд (руцуъ шавад: 1, 7-18; 5, Пешгуфтор; 9, 7-8; 7, 13-15), мо низ тaкя бaр ин нyсхax,о тaрзи aввaлро дyрyсттaр пиндоштем.

Байти 20 -ум бa гyнaи зер омaдaaст:

Mунаггас бувад айши он тандуруст,

Ки бошад ба паулуи ранцури суст (3, 75; 7, 58).

Mунаггас бувад айши он тандуруст,

Ки бошад ба паулуи бeмори суст (1, 321; 2, 142; 4, 47; 5, 334; 6, 29; 8, 180; 9, 109; 10, 69).

"Бемор" Ba "ранчур" хдрду кaлимax,ои муродиф x.aCTarçg, яъне дaр лyFaт мaънои рaнчдидa, дaрдмaнд, мaшaвдaткaшидa шaрx, ëфтaaст, aммо хднгоми rçироaт кaлимaи ранчур нисбaтaн рaвонтaрy мaвзyнтaр тaлaффyз мегaрдaд.

Байти 21 -ум бошaд, чунин омaдaaст:

Чу бинам, ки дарвеши мискин нах(в)ард,

Ба ком андарам луцма заур асту дард (1, 322; 2, 142; 3, 75; 4, 47; 5, 334;

7, 58; 10, 69).

Бaъзе as нyсхax,ои точикистонй чунитанд:

Чу бинам, ки дарвеши мискин нахурд,

Ба ком андарам луцма заур асту дард (6, 29; 8, 180).

Бaйти мaзкyр дaр нyсхaи Хaзоилй мaвчyд нaбyдa, дaр бобaти кaлимax,ои ихтилофии ишорaшyдa хдминро бояд зикр гард, ки шaкли aввaл бa имлои зaбони форсй мутоби^ бyдa, дaр бобaти тaлaботи ^офия низ сax,еx, aст. Дaр бaъзе нyсхax,ои точикистонй бошaд (6,180; 8, 180), ^офия мaъюб мебошaд.

Байти 22:

Якеро ба зиндон бари дустон

Куцо монадаш айш дар бустон? (3, 75; 7, 58)

Якеро ба зиндон дараш дустон

Куцо монадаш айш дар бустон? (1, 322; 2, 142; 4, 47; 5, 334; 6, 29; (8, 180; 9, 109; 10, 69)

Сaъдй дaр бaйти хотимaвии х,икоят мегуяд: "Якеро, ки дyстонaш дaр зиндонaнд, дaр дилaш чй гyнa сaйр дaр 6устону aйшy хyрсaндй меFyнчaд? "Барй" - дaр лyFaт мaънои "холй, дур aa чизе" омaдa, дaр бaъзе aa нyсхax,о чои ин, кaлимaи "дараш" (яъне: якеро, ки дyстонaш дaр зиндонaнд) омaдaaст. Хдр ду шaкл хдм чихдти мaънй сax,еx,aнд, aммо гутаи aввaл мaвзyнтaрy хушохднггар бyдa, чунонки зикр гaрдид, Fyломxyсaйни Юсуфй бештaр бa нyсхax,ои хaттй ру овaрдaaст.

Ихтилофот дaр нусх^о зиëдaнд Ba сaбaб дaр он aст, ки ^р яке aз сaрчaшмax,ои гуногун истифодa нaмyдaaнд. Чунонки зикр гардид, x,aнroми ошно шyдaн бо пешгуфтору мукддцимоти китобх,ои мaзкyр мaълyм гашт, ки нусх^ои Fyломxyсaйни Юсуфй,

Мудаммадалии Фуругй, Мудаммад Хазоилй, Хдмидризои Мачидободй (нашрдои форсй) ба манбаъдои асл ру овардаанд ва матни дикояти ондо нисбати нусхадои бо^й садедтар аст.

Аз чумла, Fулодусайни Юсуфй дар бахши "Му^аддима"-и китобаш мушаххасан унвони 10 нусхаи хаттиро, ки дар нашри китоби хеш ондоро дамчун сарчашма ^арор додааст, бо зикри макони нашру дар кадом китобхонадо мадфуз доштан, инчунин таърихи тадрири нусхадои мазкурро оварда, баён доштааст, ки асосан ба нусхаи хаттии "Куллиёт"-и Саъдй мутаалли^ ба Гиренавй, ки нахуст дар Лондон буда, баъд даст ба даст шуда ва акнун дар китобхонаи Будамир дар Жинав нигаддорй мешавад, такя намудааст: "... ва нусхаест комилу муътабар, ки дар ин чоп нусхаи асос ^арор гирифтааст" (7, 13).

Аз ин лидоз, ба хулоса омадан мумкин аст, ки матни нисбатан дуруст ва наздик ба асли дикоят дамон аст, ки мо дар боло овардаем.

Хамин тавр, мушодида гардид, ки баъзе абёти дикоят, дар нусхадои мазкур ба дигаргунй дучор гардидаанд, вале бояд ^айд кард, ки ма^сади асосии дикоят дамоно бепарво набудан аз гами якдигар, дамеша дар фикри манфиати хеш нагаштан ва махсусан, дамдаму гамхор будан ба дангоми тангдастию эдтиёчмандй мебошад. Чунонки ин маънй дар байти машдури Саъдй омадааст:

Чу узве ба дард оварад рузгор Дигар узвуоро намонад царор

Пайнавишт:

1- "Бустон" ва "Гулистони" Саъдй/ бо кушиши Цамидризои Мацидободй. - Теурон: Парвон, 1393. - 624 с.

2- Гулшани адаб, намунаи назми форсу тоцик, асруои XIII - XIV. Ц. 1. - Душанбе: Ирфон, 1975. - 496 с.

3- Дар орзуи хубй ва зебой, Гузидаи Бустони Саъдй/ интихоб ва тавзеуи дуктур Fуломуусайни Юсуфй, чопи саввум. - Теурон: Сухан, 1373. - 575 с.

4- Достонуои дилангез аз "Бустон "-и Шайх Саъдй, интихоб ва шаруу нигориши насрии Абдуманнони Насриддин. - Хуцанд: Ношир, 2008. - 228 с.

5- Куллиёти Саъдй/ ба тасуеуиМууаммадалии Фуругй. - Теурон: %ирмис, 1337. - 1408 с.

6- Саъдии Шерозй, Бустон/ С. Айнй, нашри сеюм. - Душанбе: Маориф, 1977. - 160 с.

7- Саъдии Шерозй, Бустон/ Тавзеу ва тасуеуи Fуломуусайни Юсуфй. - Теурон: Интишороти Хоразмй, 1372, чопи чорум. - 620 с.

8- Саъдии Шерозй, Мунтахаби Куллиёт, Иброуим Ализода, Абдусалом Деуотй. -Сталинобод: Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1956. - 434 с.

9- Шаруи Бустон/ Таълифи дуктур Мууаммад Хазоилй, чопи аввал. - Созмони чопу интишороти Цовидон, 1353. - 480 с.

10- Шайх Муслиуиддин Саъдии Шерозй / Бустон . -Теурон: Интишороти байналмилалии "Алуудо", 1371, чопи аввал. - 463 с.

11- Фаруанги забони тоцикй. Цилди якум. - Москва: Советская энсиклопедия. -1969. - 952 с.

12- Фаруанги забони тоцикй. Цилди дуюм. - Москва: Советская энсиклопедия. -1969. - 950 с.

Reference Literature:

1. "Buston" and "Guliston" by Saadi // under the editorship of Hamidrizo Madjdobodi. -Tehran: Parvon, 1393 hijra. - 624 pp.

2. Literary Flower-Garden (Patterns of Persian-Tajik Poetry of the Xlll-th - the XlV-th Centuries). Part 1. - Dushanbe: Cognition, 1975. - 496pp.

3. The Dream about the Dainty and the Beautiful. Selected Bustana by Saadi // selection and commentaries by Dr. Gulomhusayn Yusufi. The third edition. - Tehran: Word, 1373 hijra. -575 pp.

4. Exciting Dastans from "Bustana" by Sheik Saadi; selection; commentary and prosaic appendices by Abdumannon Nasriddin. - Khujand: Publisher, 2008. - 228 pp.

5. Saadi's Compositions // Commentaries by Muhammadali Furughi. - Tehran: Hirmis, 1337 hijra. -1408 pp.

6. Saadi Shirazi. Buston //S.Aini, edition 3. - Dushanbe: Enlightenment, 1977. - 160pp.

7. Saadi Shirazi. Buston // Commentaries and Recension by Gulomhusayn Yusufi. - Tehran: Khorazmi Publishing-House, 1372, edition 4. - 620 pp.

8. Saadi Shirazi. Selected Works, compilers: Ibrohim Alizoda, Abdusalom Dehoti. -Stalinabad: Tajik State Publishing-House, 1956. - 434 pp.

9. Commentaries to Bustana // Compositions of Dr. Muhammad Hazoili. The first edition. Publishing-house "Jovidon " (The Eternal and Immortal). 1353 hijra. - 480 pp.

10. Sheikh Muslihiddin Saadi Shirazi // Buston. - Tehran: International publishing-house "Alhudo" (Allah Almighty), 1371 hijra, the first edition. - 463 pp.

11. Tajik Language Dictionary. V.1. - M. : Soviet Encyclopedia, 1969. - 952 pp.

12. Tajik Language Dictionary. V.2. - M. : Soviet Encyclopedia, 1969. - 950 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.