Научная статья на тему 'ОЗОДИ БАЛГИРОМӢ ВА МАСОИЛИ НАҚДУ СУХАНСАНҶӢ ДАР «ДЕВОН»-И Ӯ'

ОЗОДИ БАЛГИРОМӢ ВА МАСОИЛИ НАҚДУ СУХАНСАНҶӢ ДАР «ДЕВОН»-И Ӯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
75
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЪРИХИ АДАБИЁТИ ТОҷИК ДАР ҲИНД (XVII) / ЭҷОДИЁТИ ОЗОДИ БАЛГИРОМӣ / НАқДИ АДАБӣ / ШЕЪРШИНОСӣ / ҲОФИЗИ ШЕРОЗӣ / қОФИЯ / РАДИФ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуллоев Ромезҷон Холмуминович

“Девон”-и шоири форсизабони Ҳинди қарни XVII Озоди Балгиромӣ чун манбаи пурарзиш оид ба таърихи нақди адабӣ ва маҳорати шоир ба ҳайси мунаққиди борикназар мавриди баррасӣ қарор гирифтааст. Дар асоси маводи ғании фактологӣ нуқтаи назари Озоди Балгиромӣ ба сохтори шеър, латофати шеър, мавқеи мисраъ дар сабки ҳиндӣ, қофия ва радиф, матлаъ, мақтаъ кушода дода шудааст. Таъкид гардидааст, ки дар давраи мавриди назар на ҳамаи ноқидон меъёрҳои одоби илмиро риоя мекарданд ва осори Озодро мавриди нақди бадғаразона, ғайрикасбӣ қарор медоданд, нисбат ба ашъори хӯрдагириҳо мекарданд. Дар навбати худ Озод чунин суханваронро бо номҳои “кӯрсавод”, “бедаҳан”, “ҷоҳил”, “камсавод” ва ғайра ёд кардааст. Қайд шудааст, ки Озод дар девони худ роҷеъ ба бисёр шоирони ҳамасраш ҳарф зада, хидматашонро дар шеъру шоирӣ таъкид месозад, ягон ҷиҳати эҷодиашонро васф мекунад. Дар “Девон”-и Озод шоирони мутақаддам, махсусан Ҳофизи Шерозӣ ҷойгоҳи махсус доранд. Зикр шудааст, ки Ҳофиз барои Озоди Балгиромӣ ба сифати муршид эътироф гардидааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OZOD BALGHIROMI AND THE PROBLEMS OF LITERARY CRITICISM IN HIS “DIVAN”

The article dwells on the studied “Divan” belonging to the pen of Persian-speaking Indian poet Ozod Balghiromi as a valuable origin on the history of literary criticism; the poet`s mastership being shown as a subtle approach to the matter-of-fact. Proceeding from the rich factological material, the author of the article discloses Ozod Balghiromi`s viewpoint of verse structure, its daintiness, place of misra genre in the poetry of India style, rhyme and redif, matla. It is underscored that not all men-of-letters of the epoch considered observed ethical norms of literary criticism, many of them subjected Ozod`s works to ungrounded, non-objective, non-professional criticism. Ozod, in his turn, calls such critics as “envious persons”, “ignoramuses”, “unwell-wishers”, “the scantily literate” and etc. it is marked that Ozod gives creative characteristics to many of his contemporaries, he separately emphasizes their contribution into the development of poetry. Special attention is paid to Ozod`s attitude in regard to poets-predecessors, particularly, to Hafiz Shirazi. It is asserted that Ozod Balghiromi considered Hafiz to be his spiritual preceptor (murshidam).

Текст научной работы на тему «ОЗОДИ БАЛГИРОМӢ ВА МАСОИЛИ НАҚДУ СУХАНСАНҶӢ ДАР «ДЕВОН»-И Ӯ»

10 01 00 АДАБИЁТШИНОСЙ 10 01 00 ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ 10 01 00 LITERARY CRITICISM

10 01 03 ЛИТЕРАТУРА НАРОДОВ СТРАН ЗАРУБЕЖЬЯ 10 01 03 LITERATURE OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES

УДК 821.0 ББК 83.3(0)9

АбдуллоевРомезцон Холмуминович, н.и.ф., дотсенти кафедраи адабиёти классикии тоцики МДТ "ДДХ ба номи академик БТафуров"(Тоцикистон, Хуцанд)

Абдуллоев Ромезджон Холмуминович, канд. филол. наук, доцент кафедры таджикской классической литературы ГОУ «ХГУ имени академика Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

Abdulloyev Romezdjohn Kholmuminovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of Tajik classic literature under SEI "KhSU named after acad. B. Gafurov " (Tajikistan, Khujand) E-MAIL:romizjon_84@mail.ru

Вожах,ои калидй: таърихи адабиёти тоцик дар Хинд (XVII), эцодиёти Озоди Балгироми, нацди адаби, шеършиноси, Хофизи Шерози, цофия, радиф

"Девон"-и шоири форсизабони Хинди царни XVII Озоди Балгироми чун манбаи пурарзиш оид ба таърихи нацди адаби ва мауорати шоир ба уайси мунацциди борикназар мавриди барраси царор гирифтааст. Дар асоси маводи гании фактологи нуцтаи назари Озоди Балгироми ба сохтори шеър, латофати шеър, мавцеи мисраъ дар сабки уиндй, цофия ва радиф, матлаъ, мацтаъ кушода дода шудааст. Таъкид гардидааст, ки дар давраи мавриди назар на щмаи ноцидон меъёруои одоби илмиро риоя мекарданд ва осори Озодро мавриди нацди бадгаразона, гайрикасбй царор медоданд, нисбат ба ашъори у хурдагирщо мекарданд. Дар навбати худ Озод чунин суханваронро бо номуои "курсавод ", "бедащн ", "цоуил", "камсавод " ва гайра ёд кардааст. Цайд шудааст, ки Озод дар девони худ роцеъ ба бисёр шоирони щмасраш уарф зада, хидматашонро дар шеъру шоири таъкид месозад, ягон цщати эцодиашонро васф мекунад. Дар "Девон "-и Озод шоирони мутацаддам, махсусан Хофизи Шерози цойгоуи махсус доранд. Зикр шудааст, ки Х,офиз барои Озоди Балгироми ба сифати муршид эътироф гардидааст.

Ключевые слова: история таджикской литературы в Индии (XVIII в.), творчество Озода Балгироми, литературная критика, поэтология, Хафиз Ширази, рифма, редиф

Изучается «Диван» персоязычного индийского поэта XVIII в. Озода Балгироми как ценный источник по истории литературной критики и показывается мастерство поэта как тонкого критика. На основе богатого фактологического материала раскрывается

ОЗОДИ БАЛГИРОМИ ВА МАСОИЛИ НАКДУ СУХАНСАЩИ

ДАР «ДЕВОН»-И У

ОЗОД БАЛГИРОМИ И ПРОБЛЕМЫ ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКИ В ЕГО «ДИВАНЕ»

OZOD BALGHIROMI AND THE PROBLEMS OF LITERARY CRITICISM IN HIS "DIVAN"

точка зрения Озода Балгироми на структуру стиха, на его изысканность, на место мисраъ в поэзии индийского стиля, на рифму и редиф, матла' (первый бейт газели) и макта' (конечный бейт газели). Подчеркивается, что в рассматриваемую эпоху не все литераторы соблюдали этические нормы литературной критики, подвергали произведения Озода необоснованной, необъективной, непрофессиональной критике. Озод в свою очередь называет таких критиков «завистниками», «невеждами», «недоброжелателями», «малограмотными» и т.д. Отмечается, что Озод в диване даёт творческую характеристику многим его современникам, отдельно подчеркивает их вклад в развитие поэзии. Особое внимание уделено отношению Озода к предшествующим поэтам, в частности к Хафизу Ширази. Утверждается, что Озод Балгироми считал Хафиза своим духовным наставником (муршидом).

Key-words: history of Tajik literature in India (the XVIII-th century), Ozod Balghiromi's

creation, literary criticism, peotology, Hafiz Sherozi, kofiya, redif

The article dwells on the studied "Divan" belonging to the pen of Persian-speaking Indian poet Ozod Balghiromi as a valuable origin on the history of literary criticism; the poet's mastership being shown as a subtle approach to the matter-of-fact. Proceeding from the rich factological material, the author of the article discloses Ozod Balghiromi's viewpoint of verse structure, its daintiness, place of misra genre in the poetry of Indian style, rhyme and redif, matla. It is underscored that not all men-of-letters of the epoch considered observed ethical norms of literary criticism, many of them subjected Ozod's works to ungrounded, non-objective, non-professional criticism. Ozod, in his turn, calls such critics as "envious persons", "ignoramuses", "unwell-wishers", "scantily literate" and etc. It is marked that Ozod gives creative characteristics to many of his contemporaries, he separately emphasizes their contribution into the development of poetry.

Special attention is paid to Ozod's attitude in regard to poets-predecessors, particularly, to Hafiz Shirazi. It is asserted that Ozod Balghiromi considered Hafiz to be his spiritual preceptor (murshidam).

«Девон»-и Fуломалихон Озоди Балгиромй бо фарогирии бах,огузорих,о ба ашъори суханварони гузашта ва муосири у, тачассуми афкори адабиаш рочеъ ба шеъру шоирй дар баробари тазкирах,о, осори дигари суханвар аз диди бозтоби масоили навду сухансанчй дар шибх,и ^ораи Хинд чойгох,и махсус дорад. Ба таъбири дигар, хдрчанд у бо таълифи тазкирах,ои «Сарви Озод», «Маосир-ул-киром», "Яди байзо", "Хизонаи омира" ва инчунин китоби <^изолони Хинд», ки дарбаргирандаи тавзе^у инти^оди илмх,ои балогии х,индуён, аз чумла санъати суханварй ба забони форсй мебошад, ба тавсеаи доманаи навду сухансанчй мучиб шудааст, метавон тачассуми х,амин гуна мулох,изах,оро дар ашъори суханвар ба мушох,ида гирифт. Перомуни на^ши шеъри Озоди Балгиромй дар навду сухансанчй, аз чумла посух ба эрод^ои хдмасрон х,ануз дар ^амон замон шогирди у Абдул^одир Ме^рубони Аврангободй муаллифи рисолаи «Таьдиб-уз-зиндщ фи такзиб-ил-Сидди^» маълумот овардааст. Бояд ^айд кард, ки мураттибони «Девон»-и Озод дар х,оле, ки оид ба фаъолияти новдцй ва чойгох,и у дар баррасии чунин афкор дар ^исмати му^аддимаи «Девон» мулох,изах,ои добили таваччуд баён кардаанд, хднгоми зикри баъзе вижагих,ои ашъори суханвар ба ин чанбаи масъала, мутаассифона, ишора нанамудаанд. Дар бораи Сидди^и Суханвар, ки шогирд ва хдмасри Озоди Балгиромй мебошад, Абду^одир Ме^рубони Аврангободй иттилоъ дода, дар охир як байти Озоди Балгиромиро дар мазаммати Мухдммад Сидди^и Суханвар зикр менамояд, ки бар асари таълифи

pиcолaе тaнкидй 6ap зидди Озод тaхти унвони «Тaхкик-yc-caдод фи мaнзaлaт-ил-Озод» cypyдa шyдaacт.

Яке a3 мacъaлaхое, ки бaйни осори тaхкикии cyxarnap Ba «Девон»-и aшъоpaш дap мaвpиди мacоили шеършиносй як pиштaи мaтолиби тaнкидии шоирро 6a ^aM мепaйвaндaд, фикру мyлохизaхои у доир 6a чойгохи устод дap тapбияи як нaфap cyxaнвap Ba шоири 6a истилох вокей 6a шумор меpaвaд, ки биcëp чолиб 6a нaзap меpacaд. Абдукодир Мехру6они Авpaнгободй дap мaвpиди Мyхaммaд Сиддики Сyxaнвap, ки Сирочиддин Алиxони Орзуро устоди xеш дониcтa, 6a кaвли бaъзе мyхaккикон 6a интикодгapи acлии «Девон»-и aшъоpи Озоди Бaлгиpомй мyбaддaл гapдидaacт, чунин менaвиcaд: «Ин aзиз (мaнзyp Сyxaнвap -А.Р.) чaшм as хукуки кaдим Ba чaдид пушид Ba cилcилaи 6епирй дap гapдaн aндоxт... Ba интисо6и тaлaммyзи xyд дap шоирй 6a Сирочиддин Алиxони Орзу нaмyд Ba ... гуяд: «Мaн тaмоми «Девон»-pо aa нaзapи Орзу гyзapонидaм Ba 6a зевapи ислох мaхaлле cоxтaм». Орзуро ку димоF, ки aвкоти xyдpо capфи ислохи cyxaни aтфол кyнaд» (5, 5). Тaвpе aллaкaй ëдpac гapдид, хapчaнд Озоди Бaлгиpомй 6a кито6и Мyхaммaд Сиддики Сyxaнвap Ba дигap хaммacлaконaш поcyx нaдодaacт, ин мaънои онро нaдоpaд, ки дap ин paвaнд Озод xомyшй иxтиëp кapдaacт. Дap «Девон»-и у чaндин бaйтхое доир 6a интиxоби устод дap шеъру шоирй Ba мухим бyдaни чойгохи вaй дap ин paвaнд 6a мyшохидa меpacaнд, ки мaзмyни ин икти6осро ифодa менaмоянд:

Агар касби уунар хоуи бирав устод пайдо кун, Ки тути ёд аз устод гирад хушзабониро (1, 200).

Дигар мacъaлaе, ки дap «Девон» Озоди Бaлгиpомй онро 6о як дидгохи xоc мaтpaх мекyнaд, истеъдод 6a шумор меpaвaд, ки он хaм нaвъе 6a мaвзyи такду cyxaнcaнчй, чyмлa бaëни дидгоххои у доир 6a шеъру шоирй пaйвaнд мегиpaд. У aгap, aз як истеъдодро хaмчyн як фaйзи Хдк бapои шоир Ba cyxaнвapй зapyp донaд, дигар тapaф тaъкид мекyнaд, ки фaйзи Хдк aз acapи истеъдод aфзyн нaмешaвaд, яъне хap кac 6a ^дри мyкaддapоти xеш бaхpa xохaд гирифт. Бap ин acоc шоир ин мaъниpо бapои ононе тaвзех медихaд, ки дap "Девон"-и эшон мaонии тозa 6a чaшм нaмеpacaд: Файзи Х,ац афзун зи истеъдод натвон ёфтан, Мебарад уар кас ба цадри зарфи худ аз баур об (1, 215).

Хдмин тapик, бapppacии aшъоpи cyxaнвap нишон медихaд, ки Озоди Бaлгиpомй 6a шеър хaмчyн як шоири лихози paвaндхои инкишофи aдaбй огох мyомилa кapдa, вaйpо дap бapобapи як мyнтaкиди бapчacтaи зaмон 6у^н, инчунин 6a cифaти як устоди paхнaмо дap таклу cyxaнcaнчй 6a 4^Ba меоpaд, ки aлбaттa чойи бaхcи дигap acт. Афкори Озоди Бaлгиpомй дap доиpaи 6озгуии зapypaти истеъдод 6a шоир Ba хaмчyнин дap ли6оси тозa дapовapдaни мaънихои бaлaнд Ba Faйpa мaхдyд rn6y4a, бaлки 6о тaхлили cоxтоpшиноcии шеър, aз чyмлa чойгохи миcpaвy 6a&r, хусни тaxaллyc Ba f. aндaк фapоxтap гapдидaacт. Аз чyмлa, ифодaхои «миcpaи суст», «миcpaи интиxоб» ë «мyнтaxaб», «caктaи миcpaъ», «миcpaи дapоз» Ba Faйpa 6a тaвaччyхи шоир 6a мaвкеи миcpaъ дap шеър ишоpaт мекyнaд. Бa aндешaи Озод, aгap миcpaи интиxобй нигохи хyнapй суст бошaд, он офaт бyдa, шaбохaте 6a cyхбaти зишт доpaд:

Суубати зишт хубро сахт вубол мешавад, Мисраи суст офат аст, мисраи интихобро (1, 151).

Дap aшъоpи Озоди Бaлгиpомй чое, ки вожaи «миcpaъ» иcтифодa шyдaacт, дap кaноpи он хaтмaн кaлимaхои «зулф» Ba «кaд» хузур доpaнд. Бa тaъбиpи дигap, aгap дap бaйтхои зерин шоир 6a тaвcифи зулфу кaди ëp пapдоxтa бошaд, дap нaвбaти xyд ин мaтлaбхо тaвaччyхи cyxaнвappо 6a миcpaъ хaнгоми мaвзyнй ë доштaни caктa дap бaйт нишон

Meguxag. ^ano 60 Kac6u Ma3MyHH 6anaHg ^ohh ak 6aHTpo rupu^TaHH Mucpat, kh hh xaM H^ogarapu gap ca6KH xuHgH ^onroxu Maxcyc gomTaHH Mucpat Me6omag, oroxoHa Kop6acT mygaacT, kh hh ak xycycuaTH amtopu cyxaHBapoHH hh xaB3apo 6aeH MeKyHag: Eupaconad xa6ape a3 drnu гумгаwтаи Man, Mucpau MyHmaxadu 3yn$u my xym Mae3yn acm (1,219).

rupay 3u myppau Mymmnu ep 603 Kyned, Hnoyu caKmau uh Mucpau dapo3 KyHed (1,302) MatnyM acT, kh 6at3e cyxaHBapoHH ca6KH xuHgH gap cypygaHH ra3anxoe, kh gap ohx,o acocaH xap^xou 6eHy^raH anH$6ou apa6uacoc ucTH^oga mygaaHg, ^ygpara xyHapuu xygpo caH^ugaaHg, 03ogu EanrupoMM hh3 6a oh TaBa^yx gomTa, a3 Hcra^ogau oh gap 6aHTe hh ycynpo 6aeH Kapga, 6o nop xap$ ak Mucpat o^apugaacT, kh HyHHH Me6omag: 03od Mucpae dap Ma^nydu deHy^am гyfym, OpoM dod Mopo, opoM dod Mopo (1, 175). flap 6apo6apu Mucpat moup xapnaHg a3 6a TaHr oMagaHampo 3HKp MeKyHag:

«Maco3 6ap gunu 03og TaHr KO^Hapo», aMMo a3 ca6a6u nac a3 «kp^ha» oMagaHH «pagu$» oHpo nacTpyT6a yHBoH MeHaMoag:

MyKappap on hu maead nacmpymda мeгapдaд, Padutyu oxupu x,ap 6aum dap za3an ond (1, 349). Hh Maraa6 gap «fleBoH»-H 03og MatHHH rype3 a3 «pagu$»-po u^oga HaMeKyHag, 3epo 6emTapu myMopau ra3anxou amtopu y ra3anxoe xacTaHg, kh gopou «pagu^» Me6omaHg, xaMHyHHH a3 6exTapuH ra3anxou y xaM ra3anxoe 6a xuco6 MepaBaHg, kh «pagu^» gopaHg, aMMo gap 6apo6apu hh ryHa oxaHr nango KapgaHH «pagu$» a3 ca6a6u MyKappap 6ygaHH ^oh oh

gap ra3an acT Ba moup Huc6aT 6a «^o$ua», kh 6at3aH a3 TaHr oMagaHH oh mHKoaT xaM MeKyHag, «pagu$»-po 6a yHBoHH «nacTpyT6a» eg HaMygaacT. XaMHyHHH moup goup 6a MaTnau metp hh3 MynoxH3axou ^onu6 gopag. Y, kh xaMema a3 6aHTxou HHTHxo6myga xap$ Me3aHag, TatKHg 6ap oh gopag, kh ^ohtoxh HyHHH 6aHTxo 6onocT Ba gap MaTnat oBapga MemaBaHg Ba xap metp a3 HyHHH 6aHTxo 6apxypgop Me6omag, a3 ^yMna ^acuga. Ammo 6amx,oH oxup e 6a ucTHnox Ma^rat hh3 6at3aH xacTaHg, kh a3 nuxo3H xyHapH a3 MaTnat KaM HecraHg: rap aeц efym Mamrnu nacm эbmu6op necm, Eonocm dap ^acuda yaMon 6aumu uHmuxod. Eucep oxup acm, ku dapmap 3u aeean acm, 0ae^ acm dap KanoMu KflduM oxupuH Kumod (1, 214). XaMHyHHH 6at3aH a3 ca6a6u HaryH^ugaHH xycHH Taxannyc gap Ba3HH metp y 6a ^ohh Taxannycu xem, atHe 03og Mypogu^H oh Pacrapo 6a cu^ara Taxannyc ucra^oga 6ypgaacr: HaKymad maxamycu Pacmapo 6a mumny!a mamuu un za3an, Ty 6apou гaeyapu maynumun nafyace 6a 6aypu cyxan dapo (1, 191). MaB^yguaTH xaMHH ryHa MaTna6xou ^onu6 gap «fleBoH»-H 03ogu EanrupoMM 6o3ryKyHaHgau MannoHH ^apaeHH Ha^gy cyxaHcaH^K gap mu6xu ^opau XuHg 6a myMop MepaBag, a3 ^yMna cyxaHBap, kh xyg 6eBocuTa 6apou phbo^h HyHHH ak nemau nypu^THxopu aga6H 6ouc xaM rapguga 6yg, 6eBocuTa Ta^accyMH hh naguga gap Ha3MH y Ta6uHcT Ba mo HyHHH 6axcxopo gap ocopu MaHcypu hh gaBpa, kh morupgoHam a3 3a6oHH y Ha^n KapgaaHg, 6a Mymoxuga rupu^Ta MeTaBoHeM. MacanaH, 6a MoHaHgu Taxannyc, kh gap 6ono oBapga myg, gap MaBpugu Kop6ypgu homh Cupo^ugguH AnuxoHH Op3y gap 6aHTH «CaHr 6ygeM, Bane natnu EagaxmoHe coxT, napTaBH Mexpu Cupo^ugguH AnuxoH Mopo», kh 6a ^anaMH CyxaHBap Taanny^ gopag, HyHHH HaBHmTaacT: «6axpu paMan acT Ba a3 Ta^Tet 3oxup MemaBag, kh Mucpau

сонй вазн надорад ва як харф зоид меояд, магар номро каср кунанд ва чунин хонанд: Партави мехри Сирочид Алихон моро. Ва илочи овардани номи дуруст ин ки вазне ихтиёр бояд кард, ки гунчоиши ном тавонад дошт... Сирочиддин Алихон тамом дар бахри хазач мегунчад» (5, 52). Дар умум, харчанд ашъори Озоди Балгиромй дар тачассуми масоили чунин равандхои накди адабй мавкеи хоса дорад, аммо баръало эхсос мегардад, ки муковиматхои интикодии муосиронаш боис бар он шуда, ки у дар назм низ хамчун мунтакиди барчастаи замон дар мукобили чунин чараёнхо карор бигирад ва калам ба мазаммати гурухи хамасрони хеш бардорад. Нахуст, аз мутолиаи ашъори Озоди Балгиромй баъзе охангхои хурдагирона аз лахни чадали мунтакидонаш эхсос мегардад ва хатто аз кори анчомдода мунфаил шудани онхо ба мушохида мерасад, ки бисёр хубу хотирмон ба шумор меравад:

Кушуд муштарии мо гиреу зи дашноме, Магар щмин зари нороиц аст цимати мо (1, 139).

Шуд сарнагун ба чоуи гиребони инфиъол, Бедонише, ки баст камар бар иноди мо (1, 139).

Дар баробари дашному ситезахои мунтакидонаш Озоди Балгиромй ифодахои сахту танкидиро дар ашъораш корбаст мекунад. Агарчи дар ин байтхо вожаи «бедониш» истифода шудааст, аммо дар вусъати ашъораш ба калимахои «курсавод», «калог», «ноахл», «ноккисиёр», «айбгу», «нотавонбин», «чашмбемор», «содалавх», «сустмизоч», «качфахм», «бедахан», «нокис», «сияхкори зиштху», «мор», «беадаб», «хумако», «бадсулук», «чохил», «магас», «айбчу», «харомзода», «муддай», «бадхулк», «тирадил», «тангзарф», «ахмак», «ночинс», «гаразгу» ва монанди инхо дучор омадан мумкин аст. Кабл аз он ки аз «Девон»-и у намунахои чунин афкори суханвар оварда тахлил шаванд, хаминро бояд кайд кард, ки аз рисолахои ба калами шогирдони у тааллукдошта таркибу вожахое чун «хамадон», «ахмак», «жожхо», «бесавод», «бетамиз», «чохили нобакор», «тангчашм», «бемаззагу», «кофир», «камоли нофахмй» ва гайра ба назар мерасанд, ки дар хамин холу хаво эчод шудани онхоро нишон медиханд ва тавре дар мисолхои зерин дида мешавад, интикоди суханвар нишонрастару сузандатар аз харфхои чадалии рисолахои накди адабй ба шумор мераванд. Яъне, суханвар тавассути корбасти санъатхои бадей ва истифодаи тамсилхои дурушт ба интикоди касоне, ки ба танкиди беасоси вай даст мезананд, мепардозад:

Дам мезананд курсаводон зи рутбаам, Бо булбуле шаванд тараф ин калог^о (1, 162).

Расонад ширкати ноахл дар кори ту офатуо,

Ба дасту по набошад чун ба по цатъи масофатуо 1, 151).

Нотавонони чашмбеморат,

Офият бод гуфтаанд туро. Чи намащо ба догуо задай, Шури эцод гуфтаанд туро (1, 151).

«Зи рутбаи шоир дам задани курсаводон», «ба булбул мукобилият кардани калог» «офат расонидани сухбати ноахл» мукобилиятхои эчодии суханварро бозгу менамоянд. Баъзан ба хунари шоирии у бахои сазовор додани онхо низ дар шеъри охири болой баръало эхсос мегардад. Озоди Балгиромй хар чо, ки аз чунин бахсхо нафрат пайдо мекунад, хатман тарафи мукобилро ба истилохи «калог» ёд мекунад ва шояд дар саросари ашъори у симои душманони

y, kh 6ag$axM xacTaHg 6o xaMHH ryHa o6pa3xou 6ageH H^oga myga 6omaHg, 3epo gap KaHopu «Kanor» 6o3 gap amtopu y «Mop» Ba ak xamapoTH 6ag6yHe By^yg gopag, kh HoMam «coc» acT: Eo cuuXfKopu 3ummxy Manumun, Ku KaM a3 coc dap гaзuдan necm (1, 265).

X,a3op con aгap Moppo Kynu mabnuM,

Tapuv,u pocmpaeuxo paead xaMoH кaц-кaц (1, 281).

nemu un MapdyMu 6ad$axM Ma3an daM O3od,

Eeymapun 3aM3aMa oeo3u Kanoz acm un ^o (1. 172).

****

Эu ku Medopu capu o3opu MaH MenypcaMam, Myxnuco3op acm 6eymap noM e Myxnucnaeo3 (1, 432). flap Ma^Myt, MeTaBoH TatKHg Kapg, kh 6aHTxou Ma3Kyp 6a Ha^ape HurapoHHga mygaaHg, kh xygu moup 6o H^ogae HyH kh MegopH capu 030pu MaH» gap 6apo6apu Kop6ypgu TapKu6xou TyHgy Te3 6a oh Mypo^uaT KapgaacT. HHHyHHH 03ogu EanrupoMH 6aptaKcu Bo^axou ucTH^ogamygau garan gap Ma3aMMaTH MyHTaKHgoHH xygKoMaam TapKu6y KanHMaxoe 6apou cuToumu axnu $axM 6a MoHaHgu «xymguMor», «coxu6u ^HTpar», «oTamHa^ac», «paBmaHgun», «pymaroaMup», «3HHHaTH maxp» Ba MoHaHgu HHxppo Kop6acT Kapga, Kymume gap cyTygaHH cyxaHBapoHH h6thkoph KapgaacT:

XymduMozoH a3 caeodu kumku mo xam Me6apand, Eyu 3ynfyu ep dopad cyn6ynu maypupu mo (1, 170).

raeyapu xydpo Ma6ap O3od nemu ^xunoH,

Ap3 Kyn 6ap cox,u6u tyumpam KanoMu xempo (1, 175).

Juneau paemaHdunoH naudocm dap кynцu nayad, Kac xypmedpo a3 Mymmu гyn andydaacm? (1, 230)

PyrnamaMuppo 6a daMu cy6y nuc6amecm,

flap №apvy Fap6 cudvy cafyopo duyad pueoц (1, 280).

By^du ax;nu KaMon acm 3uHHamu xap maxp,

3u fyau3u nabn 6yead Heypau Eadaxmon cypx (1, 282). 03ogu EanrupoMH a3 HaKgy cyxaHcaH^ue, kh roxe 6a HH3oBy KamMaKamxou 6eMatHH Ta6gun Mee6ag, 6a TaHr oMaga, HyHHH MeHaBucag:

MaH 03od a3 Hu3o^u нyкmacaнцoнu 3aMoH mapcaM, Ha a3 maMmepu oyan, 6an 3u maMmepu 3a6on mapcaM (1, 612). XaMHyHHH 03ogu EanrupoMH gap ByctaTH amtopu xem a3 Mo^apou o3opaHgau cyxaHBapoHy cyxaHcaH^oHH nemHH HH3 MatnyMoTH My^ug 3HKp KapgaacT, kh aKe a3 ohx,o MyHocu6aTH Y6aHgy XycpaB Me6omag:

flymManu 6o nyкmacanцon Kyyna pacMe 6ydaacm, Mup Xycpae dud a3 dacmu Y6aud o3opyo (1, 202). XaMHH TapuK, 6a HHo6aT rupu^TaHH paBaHgu MyHocu6aTxou cyxaHBapoHH ry3amTaBy Myocup, ByctaT na3upy$TaHH HaKgy TaHKHgu xaga^MaHgoHaBy raHpuxup^aH, kh gap nacu oh «MaH»-H moup e MymaKHg Kapop gopag, HH3oBy ^aganxou gymMaHoHaBy 6agaxnoKoHa Ba

гайра Озоди Балгиромиро бетараф гузошта натавонистааст ва баръате уро дар моварои чунин зиддиятхои эчодй карор додaacт ва гохе шyдaacт, ки аз шоирй низ дилмонда шyдa, онро як пешаи бенихоят паст ба калам овардааст:

Бо илму фaзл дaр хунари шоирй фитод Озод по 6aрутбаи бисёр дун гузошт (l, 2l9).

Дар мачмуъ, харчанд дар ашъори Озоди Балгиромй зикри номи cyxaнвapони мyоcиpy гузашта биcëp ба назар меpacaнд, аммо бо вучуди чунин зиддиятхо наметавон номи ягон cyxaнвapеpо ба кайд гирифт, ки дар моварои накду чадалхои шоиронаи y ëд шуда бошанд. Дар мавриде, ки шоир рочеъ ба ин ë он cyxaнвap харф мезанад, хатман ягон чихати эчодии уро дар ашъори xya, вacф намуда, xидмaтaшpо дар шеъру шоирй ба таври алохида таъкид меcозaц. Ёдкарди шоирони гузашта агар бештар дар жанри газал ба назар paca4, cyxarnap бо cypyдaни муаммо хампешагону хaмacpонaшpо ëдовapй мекунад. Мураттибони «Кулл^^-и ашъори y дар бaxши алохидаи мукаддима, ки «Истикбол ва тазминот» унвон дорад, доир ба ин макала ба таври мyфaccaл маълумот овардаанд ва бояд кайд кард, ки ин раванд хамчун як чузви накду cyxaнcaнчй мавриди бappacй карор дода нашудааст. Мураттибони «Кул^што-и ашъори y аз бардоштхои Озоди Балгиромй аз шоироне чун Салмони Совачй, Камоли Хучандй, Киcоии Марвизй cyxaн кардаанд, аммо дар ашъори y танхо номи Аттори Нишопурй, Амир Хycpaви Дехлавй, Х^ан Сигзии Дехлавй, Хрфизи Шерозй, Анварй, Убайди Зоконй оварда шудаасту бac. Дар байни ин шоирон Хрфиз дар «Девон»-и Озод чойгохи мaxcyc дорад. Яъне иcтикболе, ки Озоди Балгиромй аз Хрфизи Шерозй кapдaacт, дар ягон шоири дигар дида намешавад. Аз шоирони клагсикй танхо шеъри Хрфиз дар ашъори Озод нуфуз пайдо кapдaacт ва шояд тaxaллycи ишжобкардаи Озоди Балгиромй, дар зери та^ири байтхои зерини Хрфиз бошад, ки дар вуеьати ашъори Озод чандин маврид ба кайд омадаанд: Бa щвли Х,офизи Шeроз мaрдu щрфбuшнaв «Зи щр чи рaнгu maaллуц пaзuрaд, Озод acm» (l, 276).

Бa уукми муршиди Шeроз тоб мaзцуъa,

«Зи щр чи рaнгu maaллуц пaзuрaд, Озодaм» (l, 477).

Ифодахои «ба кавли ...», «ба хукми ...» ва калимаи «Озод»-ро ндабат ба xya, кардани шоир ва инчунин як миcpaъpо бо ду навъ «Зи хар чй ранги тааллук пазирад, Озод аст» ва «Зи хар чй ранги тааллук пазирад Озодам» як андоза хамин мacъaлa таквият меëбaц ва бо назардошти ин ки бештари истикболияхои Озоди Балгиромй аз Хрфизи Шерозй дар интихо бо овардани тaxaллycи xyди шоир дар канори номи Хрфиз ба анчом мепазирад, метавон таъкид кард, ки ин мжраъхои тазминшуда аз Хрфиз, ки калимаи «Озод» -ро доро мебошанд, Озоди Балгиромй хамчун унвони тaxaллycи xyд ба кор бypдaacт ва вожаи «Озод»-ро ба хукми тaxaллyc интиxоб кардани y ба отфати хукму кавли Хрфиз аз чониби шоир кабул шyдaacт ва Хофиз дар ин чода барои Озоди Балгиромй ба етфати муршид эътироф гapдидaacт: Бa уукми муршиди Шeроз бaндau Озод, K,aбул трд зи цон щр cухaн, ки цонон гуфт (l,267).

Ва тавре аллакай таъкид гардид, чун Озод вучуди ахли камолро зинати хар шахр медонад, хамеша нacими xyше, ки аз чониби Шероз мевазад, онро аз даргохи Хрфиз медонад ва меcapояд:

Омaд Озод зи Шeроз нacuмu aцaбe,

Ки зи aнфоcu хушaш буи Kace мeояд (l, 285).

Озод шрчи дур зи дaрго%u X,офuзaм,

Аммо зи цону дил зи муцимони щзрamaм (l, 496).

Ba HHHyHHH 6aHTxou 3epuH HH3 anoKaMaHguu ypo 6o Xo$H3 HumoH MeguxaHg: Ea poyu um^u my nonand X,ofyrny O3od, Ku mo dy omuyu 3opeMy Kopu mo 3opucm (1, 246).

Ep aгap nanmacm 6o O3ody X,ofyu3 dyp necm, nodmoyu KoMpon 6yd a3 ¿adoen op domm (1, 255). XaMHH TapuK, a3 cyxaHBapoHH ry3amTa Tap3H nyT^H cyxaH, o^apugaHH Ma3MyHH To3a, ucTHK6onu MaB3yt Ba gap Ma^Myt agou KanoMy cyxaH, kh mouppo 6a cyHu metpy cyxaHrycTapH paxHaMyH Meco3aHg, 6a Mepoc rupu^TaacT, kh hh ^o gap Muconu Xo$H3 Ba ^oHroxu metpu oh gap amtopu 03ogu EanrupoMH 6o3ry rapgug. flap «fleBoH»-H y ak MaBpug a3 Attoph HumonypH eg mygaacT:

Caeodu myppau muckuhu y Mynoyu3a Kyn, Ea dunnumunuu Mucpobu №aux Ammop acm (1, 239). XaMHyHHH gap 6aHTH 3ep Mypog a3 XacaH -Amhp XacaH Cur3HH flexnaBH moupu maxupu ^opcuryu XuHg, kh 6o aMup XycpaBH flexnaBH Myocup Me6omag, acT: 3u Xund oMada 6o fyavpy moupu 6a flaKan, Aцa6 mamo6eyu O3od 6ap Xacan 6omad (1, 287). flap 6aHrx,oH 3ep gap 6apo6apu rupu^TaHH homh AMupxycpaBH flexnaBH HHHyHHH a3 cuncunau MacHaBHxou «Hyx cunexp» HH3 egoBap mygaacT:

Mup Xycpae naMaKun mebpu mypo xond O3od, A3 naMaKdonu my myd mo3a HaMaKxopu dump (1, 455).

Ky^o dap dudau uncofy yaM camu cyxan гapдaд, Eapou «Hyy cuneyp»-u Mup Xycpae fyun canцuдan (1, 515). flap 6aHrx,oH noeHH homh AHBapH 6a yHBoHH HoKugu cyxaH 3HKp myga, 3epu Tat6upu «Ky66au 3appuHH opaMHgau Tyc» OupgaBcH gap Ha3ap gomTa mygaacT:

AHeapu no^udu cyxan ypo,

Ea yaMun map3 Madyxon 6omad (1,348).

Xy6o6u o6 dypaxmud 3u napmaeu 3apu ¿yn, Ea conu hy66au 3appunu opaMudau Tyc (1, 590). —k MaBpug a3 moupu gaBpau ^oxunuaTH apa6 3yxaHp HH3 eg KapgaacT: Cyxan yaemu a6ad Kapd MapyaMam ypo, Maгy, ku a3 daMu mesu aцan 3yyaup naMond (1, 323). A3 moupoHH xaMacpam Eegunu flexnaBH, Coh6h Ta6pe3H, Tonu6u OMynH, Yp^HH fflepo3H, CaH^xoHH EagaxmH, Hocupanuu CapxHHgH, 3yn$HKopxoH h6hh AcagxoH, Ampa^H Xymry, Pa6eH Ba raHpa gap ra3an HoM6ap mygaaHg. MacanaH, Eegunpo moupu MatHHrycrap yHBoH HuxogaacT, kh nemau ra3ancapoupo 6a ocmohh HyxyM pacoHHgaacr: Pacond nonu Mabnu 6a ocMonu nyyyM, Eanandma6b munocad KanoMu Eedunpo (1, 157). flap 6aHHH MyocupoHam 6emTap 6a Hocupanuu CapxHHgH anoKaMaHgH gopag. XapHaHg 3uegTap a3 Cou6 egoBapH MeKyHag, aMMo gap 6opau HocupanH ra3anxou anoxuga gopag, kh 6at3e KucMaTxou ohx,o 3HKp MemaBaHg:

Xacm yac6u yonu mo O3od un 6aumu 6anand, A3 na6u Hocup Anu ycmodu Xundycmonu mo.

«Мо муcaввuрзодau ишцвм шоир нecmeм,

Як цaлaм macвuрu мaъшуц aст дaр «Дeвон»-u мо» (1, 168).

Бaъдu Сaйф, охир Aлuро Зулфицор омaд бa кор, «Лофamо илло Amü ло Сaйф илло Зулфицор» Мamлae гуфmaм, ки мeхощд зи мaн maфcuрро, Мeкунaм бaр нукmacaнцон мaънuu у ошкор. Aз Amü бошaд муроди мaн щмон мaвзунu Хинд, Kaрд олaмро муammaр aз тломи мушкбор. Сaйфхон бошaд aмuрu нукmacaнцu цйдрдон, Умдau дaрго%u олaмгuрu шоуи комгор. Aввaло Hоcuрaлü лaбро бa мaд%u у кушуд, Буд бо у щмчу ^вщр бо уусоми обдор. Сaйф aз дacmu aцaл чун дaр ниёми хок рaфm, Домaн aфшонд aз губори щстии нопойдор. Ka^рд ру Hоcuрaлü суйи aмuрu бeнaзuр, Зулфицор ибни Acaдхонu вaзuрu шa%рuëр. Ёфт aз мaмду%u сонй бaр cухaн музди бaлaнд, Монд номи щр ce боцй дaр нигини рузгор (1, 428). Яъне Мурод аз Сайф- Сaйфxони Бaцaxшй, Алй-Ноcиpaлии Сархиндй, Зулфикор-Зyлфикоpxон ибни Аcaцxон хастанд, ки бо омадани онхо ба майдони адабдат cyxarnap изхори xyшй ва шодмонй менамояд. Тавре дар боло таъкид гардид, Озоди Балгиромй аз мyоcиpонaш ба Соиб истикболи гарм намудааст ва аз ржолахои накди адабии ин давра, ки бар зидди Озоди Балгиромй таълиф гардидаанд, ба назар меpacaц, ки дар поcyxи онхо шогирдони cyxaraap caнaцхои раднопазирро аз Соиби Табрезй овардаанд, ки, албатта, ин чойи бахот дигар аст. Дар зер нaxycт байтхое оварда мешаванд, ки дар канори дигар cyxaнвapон шоир номи Соибро зикр нaмyдaacт. Аз чумла, Толиби Омулй ва Урфии Шерозй:

Хaмeшa хонau мо байти тархкардаи мост, Суроги мо maлaбaд дaр тлом Толиби мо.... Зи шуруо, ки дaр ин aнцумaн бувaд Озод, Пucaндu шури цунун трд ройи Соиби мо (1, 177).

Faмuн мaшaв, ки гузaшmaнд Урфиву Озод, Xaзор шaмъ бuкушmaнду анцуман боцист (1, 216).

Байтхои зерин чойгохи Соибро дар ашъори Озод бозгу менамояд: Цони мaн, Соибу Озод чй maдбuр кунaнд? Ha бa зорй, нa бa зурй, нa бa зaр мeоü (1, 554).

Xaрифи щзрamu Соиб чй мeшaвaд Озод, Бa пушти дacmu нaдомam мacоз дaндон сурх (1, 283). Хамчунин Озод аз шоире башорат медихад, ки тaxaллycи y маънан Рабей буда, аз шоироне ба шумор меравад, ки забони табий дорад:

Он шоири хушфикр, ки дaр бaзмu ту цо ёфт, Шaк жст, ки мaънaн муmaхaллuc 6ü Рaбeucm. Озод туро мeдщaд aз 8üü6 бaшорam, Умри ту maбuuву зaбонu ту maбuü (1, 219).

flap 6apo6apu HyHHH egoBapuxo gap «fleBoH»-H moup KHTtaxoH anoxugae xacTaHg, kh gap Ma3aMMaTH maxcuaTxpu anoxuga cypyga mygaaHg. flap nopHau 3ep hh maxcuaTxo xygygaH Hop Ha^ap Me6omaHg:

Hop Kac dudaM, ku dap Maudonu mebp, nouu yap hk Mynyapufy a3 ^oda acm. Hyn anocup a3 nauu map^eyu xyd, Xap HKe 3uddu d^ap afymodaacm (1, 638). ffloag hh Ha^apxo MyxaMMag CugguKH CyxaHBap, FynoMxycaHH Chmhhh EanrupoMH, A6yTonu6xoH Ta6pe3HH Hc^axoHH, MaBnaBH MyxaMag6oKup Oroxu MagpocH 6omaHg, kh xap aKe puconaxou anoxuga 6a MyKo6unu 03og Tatnu^ HaMygaaHg. XaMHyHHH 6ap acapu khto6h «—gu 6aH3o»- h 03ogu EanrupoMupo a3 ohh xyg KapgaHH maxce a3 EaHrona 03ogu EanrupoMH hh Kacugapo cypygaacT, kh HyHHH Me6omag:

Eemybype a3 Eanopac Kapd fyuKpu nopace, Xocm mo dap dacm ¿upad mybnau цaeeonae. Eypd macnufyu Many myypam 6a homu xem dod, A3 6ayopaM Kapd sopam un cumaмгap nonae (1, 638). Homh aKcapu cyxaHBapoH gap ^aHpu MyaMMo xaHroMH 6a KanaM oMagaHH Tatpuxu Ba^oTamoH 3HKp rapgugaacr Ba 6a Ha3ap Mepacag, kh 6at3eu ohxo 6a Myno^ora y pacuga, 6a3eu ohxo gycrH 6apKapop coxTaaHg Ba xacTaHg moupoHe, kh moup conu Ba^oTamoHpo gape^aacr. A3 ^yMna Cupo^uggHH AnuxoHH Op3y: «Op3y maMtu 6a3MH MatHH», «fflaMtu paBHa^6axmu 6a3MH ry^Tyry», «Hogupu acp», YMegu XaMagoHH: «Xohh cyxaHrycrapu cexpo^apHH», Eexa6apu EanrupoMH: «fflaMtu 6a3MH axnu 6aHTy KaBKa6u aB^u ca^o, Marnau cy6x Ba xaM moupu Ho3yKKanaM, Hchh Myt^a36aeHy a^caxu mupuH3a6oH, 3y6gau MymKHnKymoeHH ^acexoHH A^aM, KunKH oh gapeu ^aBxap a6pu HaHcoHH 6axop, MaB^au cenu Ha3oKaT 3yn$u gun^yHu paKaM. 3ogau KHnKam 6yBag xap$H TunucMH po3H xaK, Hycxau «fleBoH»-H y gopag naeMH ^omh H,aM», Eegunu A3HMo6ogH: «CapBH capKapgau ap6o6u cyxaH», Co6hth ABpaHro6ogH- Mup MyxaMMag A$3an: «YcTogu 3aMoH, kh Kapg TatnHM, Эt^oзн cyxaH 6a khhkh comht», Hyptara ABpaHro6ogH-MycaBHxoH: «MycaBHxoH 3H khhkh raBxap6o3, 06py gog metpy HHmopo», Xa3HHH Hoxu^H: «AnnoMau acpy moupu xy6», Pacou XaMagoHH-Mup3oxoH: «fflepo3au Ha3M Mup3oxoH, XaM Hacp 6a ^HKpu y Ma6oxH», Pyxuu PaH6upnypH-Caug H,at$ap «Caugu HyKTacaH^H xaKorox», Mup fflaMcuggHH OaKHpu flexnaBH: «cyxaHBape mupuH moupe paHrHH», fflyxpau fflepo3H - fflaHx XycaHH: «EeHa3upu 3aMoHa fflafix XycaHH, ryHu MatHH 3H HyrcracaH^oH 6ypg», fflaxugu ABpaHro6ogH-MyxaMMag EoKHp: «gap $aHHH moupH Moxup», Coh6h Ta6pe3H- Mup3o MyxaMMag AnH: AHgane6u HaFManapgo3H ^acoxar Cou6, Eyn6ynu ryn3opu ^aHHar Coh6h onHKanoM», Ty^aHnu EanrupoMH: «A^cyc, kh o$to6h MatHH, A3 xanKau ocmoh 6ypyH pa^T», Fapu6u EanrupoMH: «ffloupu xymryro coxu6Mampa6», Myxu6u EanrupoMH: «flap $aHHH cyxaH 6anaHgTaKpup Myxu6, flap MatpaKa o6pyu maMmep Myxu6», Bonau florucTOHH: «cyxaHcaH^H MatHH», —ktoh HoxypH: «flap ^yHyHH $a3n aktoh 3aMoH, 3ogau a^Kopu y gyppu athm».

flap Ma^Myt, MeraBoH TatKug Kapg, kh meBaxou Kop6acrHaMygaH 03ogu EanrupoMH gap ocopu MaH3yMH y ak anoKaMaHguu xoc 6a puconaxou anoxugau HaKgu aga6uu hh gaBpa gomra, gap6aprupaHgaH ak $a3ou yMyMHH HaKgu cyxaHcaH^H 6a myMop MepaBaHg. OuKpy Mynoxu3axou cyxaHBap goup 6a metpy moupH, cyxaH Ba cyxaHcaH^H, moupoHH ry3amraBy Myocup, MyaMMocapoH, ucTH^ogau HcrunoxoTH xoc 6apou HaKyxumu My^o6unoH Ba raHpa Hexpau 03ogu EanrupoMupo xaMHyH ak cyxaHcaH^H nyp^ypyru mu6xu Kopau XuHg 6a ^unBa Meopag. Ea rat6upH gurap, «fleBoH» -h amtopu 03ogu EanrupoMH xaMHyH ak capHamMau MyxuMH HaKgy cyxaHcaH^H gap oMy3umu a^Kopu aga6uH cyxaHBapoHH xaB3au Ma3Kyp Ba 3aMHHaxou HHKHmo^H paBaHgxou HaKgu aga6H, a3 ^yMna

фаъолияти сухансанчии ин суханвари маъруф дар шибхи кораи Хинд хидмат менамояд. Озоди Балгиромй ба таври рушан аз накду сухансанчй ва омузиши он ба сифати як фанни алохида ёдовар шуда, онро «фанни маънигустарй» унвон ниходааст, ки барои дар оянда муваффакият ёфтани суханвар ин фан хеле зарурй дониста шудааст. Илова бар ин, дар канори баррасии чунин масоил дар назди устодони барчастаи ин давра, аз чумла Мир Саид Туфайл, Мир Абдучамил- устодони илми шеъру лугат, Сайид Мухаммад- устоди арузи кофия, Шайх Хаёт ва Абдуваххоб Шайх Тантовй-устодони хадис тахсил карданашро ба таври сарех кайд кардааст ва ба назар мерасад, ки накду сухансанчй дар Шибхи Крраи Хинд хамчун як пешаи алохидаи фаннй таълим дода мешудааст. Озоди Балгиромй доир ба асархои манзуме тахти унвони «Номи хак», ки хангоми тифлй ё ба истилохи имруз тахсилоти томактабй дар дабистон таълим дода мешудааст, ишорахое дорад, ки ин хам барои шеършиносии у ва баёни назарияхои чолиби адабиётшиносии вай заминаи мусоид фарохам овардааст, ки хеле чолиб ба назар мерасад.

Пайнавишт:

1. Балгироми, Озод.Куллиёти Озоди Балгироми. Бо тасуеу, муцаддима ва уавошии Саид Х,асани Аббос /Озод Балгироми. -Деулии нав, 2015. -678 с.

2. Балгироми, Озод. Fизолони %инд (Мутолиаи татбиции балогати уунари ва форси). Тасуеуи Сируси Шамисо/ Озод Балгиромй. -Теурон: Садои муосир, 1382. -176 с.

3. Балгироми, Озод. Тазкираи мацмаъ-ун-нафоис. Цилди аввал. Бо кушиши дуктур Зебунисои Алихон. -Исломобод: Маркази тадцицоти форсии Эрону Покистон,1385. -846 с.

4. Балгироми, Озод. Мацмаъ-ун-нафоис. Цилди дуюм/Озод Балгироми. Бо кушиши дуктур Меурнури Маумудхон ва уамкории Зебуннисои Алихон. -Исломобод: Маркази тадцицоти форсии Эрону Покистон,1373. -498 с.

5. Ду рисола дар нацди адаби.Матни ду китоби нацди адаби таути унвонуои «Тауциц-ус-садод фи манзалат-ил-Озод»-и Мууаммад Сиддици Суханвар ва «Таъдиб-уз-зиндиц фи такзиб-ил-Сиддиц»-и Абдулцодир Меурубони Аврангободи.Бо тасуеу ва уавошии Саид Х,асани Аббос.-Деули,1998.-186 с.

6. Кадкани, Шафеи. Шоире дар ууцуми мунтацидон: Нацди адаби дар сабки уинди перомуни шеъри разини Лоуици/Шафеи Кадкани.-Теурон: Огау, 1375. - 512с.

Reference Literature:

1. Balghiromi, Ozod. Compositions. Editorship, preface and commentaries by Said Hasani Abbos. - New Dehli, 2015. - 678 pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Balghiromi, Ozod. Indian Gazels. Under the editorship of Sirius Shamiso. - Tehran: The Voice of Contemporary. 1382 hijra. - 176 pp.

3. Balghiromi, Ozod. Tezkira "Madjma-un-Nafois" V.1. Preparation for publication: Dr. Zebuniso Alikhon. - Islamabad: The Centre of Persian Researches of Iran and Pakistan. 1385 hijra. - 846pp.

4. Balghiromi, Ozod. Majma-un-Nafois. V.2. Under the editorship of Dr. Mehrnur Mahmudkhon with the assistance of Zebuniso Alikhon. - Islamabad: The Centre of Persian Researches of Iran and Pakistan. 1373 hijra. - 498 pp.

5. Two Treatises on Literary Criticism. The Text of two Books on Literary Criticism: "Tahkik-us-sadod f manzalat-il-Ozod" by Muhammad Siddik Sukhanvar and "Ta'dib-uz-zindik f takzib-il-Siddik" by Abdukodir Mehrubon Avrangobodi. Recension and commentaries by Said Hasan Abbos. - Dekhli, 1998. - 186pp.

6. Kadkani, Shafei. Poet as an Object of Critics. Literary Criticism in Indian Style in Reference to the Poetry of Hazin Lokhiji. - Tehran: Tidings, 1375 hijra. - 512pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.