Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁ ХАЛҚЛАРИ ТАРИХИГА ЯНГИЧА ЁНДАШУВЛАР'

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ХАЛҚЛАРИ ТАРИХИГА ЯНГИЧА ЁНДАШУВЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
244
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАРИХ / "МИЛЛАТЧИ" / "БОСМАЧИ" / МИЛЛАТ / ЭЛАТ / АВЕСТО / САМАРқАНД / БУХОРО / ШОШ / ҚОШғАР / САЙРАМ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ахмедов Ж.Т.

Мазкур мақолада Марказий Осиё халқларининг тарихига сўнгги вақтларда юзага келган янгича ўрганишлар ва ёндошувлар хусусида уларининг тарихий муштараклиги ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NEW APPROACHES TO THE HISTORY OF THE PEOPLE OF CENTRAL ASIA

This article will talk about the historical commonality of the peoples of Central Asia in terms of new studies and approaches to the history of the peoples of Central Asia in recent times.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁ ХАЛҚЛАРИ ТАРИХИГА ЯНГИЧА ЁНДАШУВЛАР»

УДК 321

Ахмедов Ж. Т.

"Ижтимоий фанлар" кафедраси уцитувчиси Жиззах политехника нститути

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ХАЛЦЛАРИ ТАРИХИГА ЯНГИЧА

ЁНДАШУВЛАР

Аннотация: Мазкур мацолада Марказий Осиё халцларининг тарихига сунгги вацтларда юзага келган янгича урганишлар ва ёндошувлар хусусида уларининг тарихий муштараклиги уацида суз боради.

Калит сузлар: Тарих, "миллатчи", "босмачи", миллат, элат, Авесто, Самарцанд, Бухоро, Шош, Цошгар, Сайрам.

Akhmedov J. T. teacher

"SocialSciences" department Jizzakh Polytechnic Institute

NEW APPROACHES TO THE HISTORY OF THE PEOPLE OF

CENTRAL ASIA

Annotation: this article will talk about the historical commonality of the peoples of Central Asia in terms of new studies and approaches to the history of the peoples of Central Asia in recent times.

Keywords: history, "nationalist", "bosmachi", nation, elat, Avesto, Samarkand, Bukhara, Shosh, Qashgar, Sayram.

1991 йилда собик Иттифокнинг таназзулга юз тутиши, хдмда Марказий Осиё давлатларининг уз давлат мустакиллигига эришиши натижасида минтакадаги ижтимоий-сиёсий, иктисодий ва маданий хдётида туб бурилишлар юз берди. Бу хрлат хдр бир мустакил республика тараккётининг янги боскичини очиб берди.

Марказий Осиё халкларининг бой тарихий меъросида минтаканинг узаро якин х,амкорлиги янги билим ва фалсафий карашлар, тиббиёт ва астрономия, география ва математика, геодезия ва меъморчилик, дипломатия санъати ва давлат бошкаруви сохдсидаги ютуклар, юксак маданий ва маънавий-маърифий кадриятлар кенг ёйилишига имкониятлар яратди.

Тарихан олиб карайдиган булсак, Урта асрлардан то ХХ асрнинг биринчи чорагигача асосан мусулмон тарихчилик анъаналари асосида урганилиб келинган Марказий Осиё халклари утмиши шу асрнинг иккинчи чораги, яъни 1920- йилларнинг иккинчи ярмидан бошлаб коммунистик

гоялардан келиб чикиб синфийлик нуктаи назаридан урганила бошлади ва бу холат 1990- йилларгача давом этди. ^арийб етмиш йил мобайнида Иттифокдош республикалар тарихини, шу жумладан, Марказий Осиё халклари утмишини синфийлик асосида тушунтириш Марказ тарихчи олимлари томонидан белгилаб берилди. Иттифокдош республикалар уз мустакиллигига эришгач, бу анъанага чек куйилди ва энди хар бир мустакил давлат тарихчилари олдига уз утмишини цивилизацион ёндашув асосида ёритиш вазифаси куйилди. Шу уринда айтиб утиш керак, бу вазифанинг кандай ва кай йусинда амалга оширилгани хакида муайян тасаввурга эга булиш учун минтака республикаларида тарихга ёндашувда кандай йул тутилганлиги масаласи билан танишиб чикиш керак булади.

1990- йилларда Марказий Осиё халклари тарихини ёритишдаги яна бир муаммо шуки, хар бир республика тарихчилари ва ижтимоий фан соха вакиллари (жамиятшунос, адабиётчи, тилшунос ва х.к.)нинг сезиларли бир кисми узи яшаётган мамлакат тарихини ёзар экан кайси бирининг аждодлари янада кадимий ва янада машхур эканлигига, узларидан канчалик даражада куп тарихий мерос колдирганлигига, кай бири минтакага келгинди ёки аксинча эканлигига, кайси бирининг канчалик куп худудларни эгаллаганлиги ва хоказоларга ургу берила бошлади. Бу каби ёндашувларда бир катор далиллар келтириб утилган булиб, айрим карашларда муайян даражада жон бор. Бирок тадкикотчиларнинг купчилиги уз изланишларида бирёкламаликка йул куйиб, айрим далилларни бурттириб юборишлари, айрим холларда эса очикчасига "ким кадимий, ким келгинди" бахслашувига киришганлиги кузга ташланади. Хуш, шу уринда савол тугилади - бу борада уз даври ёзма манбаларида кандай маълумотлар учрайди, минтакадан етишиб чиккан алломалар бу хакда нима дейишган?

Буюк мутафаккир олим Абу Райхон Беруний асарларида урин олган тарихий маълумотлар узининг нисбатан туликлиги ва изчиллиги билан ажралиб туради. Берунийнинг асарлари купрок Газнавийлар сиёсий уртамида ёзилган булиб, уша кезларда Урта Осиёнинг туб ерли ахолиси орасида туркий ва шаркий эроний тилли элатлар купчиликни ташкил этишган. Шунингдек, Шимолий Х,индистон, яъни Покистон, Кашмир ва Кобулистонда хинд, эроний ва туркийлар яшаб, улар орасида туркийлар харбий жихатдан устувор элат сифатида билинган. Аслида, айрим истисноларни хисобга олмаганда, бутун дунёда булгани каби Марказий Осиё минтакасидаги шахарлар ахолисининг этник ва тил жихатдан турлича булганлиги табиий жараён. Айникса, минтакадаги куплаб шахарларнинг Буюк Ипак йули манзилларида жойлашганлиги бу ерларга куплаб улкалардан савдогар, хунарманд ва турли касб эгаларининг кучиб келиб, уз махаллаларига асос солишига замин яратган. Нафакат минтаканинг Самарканд, Бухоро, балки Чоч, Сайрам, Тароз, Балосогун, Кошгар, Турфон, Хутан каби кадимий шахарлари куп элатли шахарлар

булганлиги турли тиллардаги ёзма манбалардан маълум. Масалан, Турк хоконлиги давридаёк Еттисув - Тяншань тогларининг шимолий этакларининг урта кисмида, маркази Суяб шахри ва унинг атрофидаги ярим утрок, ярим кучманчи худудларда унлаб шахарларда турфа хил ахоли яшаган. Иссиккулнинг гарбий хавзаларидан бошланиб то Таласгача чузилган худудда Балосогун, Тун, Суяб, Навокат, Шуйкат, Шилжи, Кулон, Ашпара каби унлаб шахарлар урин олиб, улар ахолисининг асосий кисмини тужжор сугдий ва туркийлар ташкил килар, бир кисми эса Марказий Осиё, шу жумладан, Шаркий Туркистоннинг турли вохаларидан келган тужжорлардан, хатто форс ва сурёний савдогарлар ташкил этган.

Хуллас, Марказий Осиё халклари тарихи буйича 1990- йиллардан бошлаб бугунги кунгача минтакадаги турли республикалар тадкикотчилари томонидан билдириб келинаётган айрим карашларнинг бир кисми у ёки бу даражада уз тасдигига эга. Улар негизида кадимги давр ва урта асрлар марказий осиёлик муаллифлардан айримлари келтирган маълумотлар билан кискача танишиб чикиш шуни курсатдики, минтакада кадимдан туркий ва эроний элатлар узаро кушни ва аралаш яшаб келган булиб, улар орасида ижтимоий-иктисодий ва этномаданий жихатдан якин алокалар мавжуд булган. Марказий Осиёнинг шимолий ва шимоли-шаркий худудларида туркийлар нисбатан купчиликни ташкил этган булса, минтаканинг жанубий ва жануби-гарбий худудларида эроний элатлар, хусусан, шаркий эроний тилли этнослар салмоги юкори булган. Минг йиллар давомида кушни ва аралаш яшаш ушбу халклар орасида ижтимоий-маданий жихатдан узаро уйгунлик шаклланиб, минтака халклари шу жихати билан атроф мамлакатларга, хусусан, Хитой, Х,инд ва гарбий улкалар (Рум - Византия, Якин Шарк ва Шаркий Европа) халклари томонидан эътироф этилган.

Юкоридагилардан келиб чикиб айтиш мумкинки, минтака халклари тарихини замонавий ёндошувлар асосида урганилар экан бу каби тарихий омилларга эътибор каратиш, уларни узаро бир-бирига карама-карши куйиш каби ёндашувлардан холи булиши бугунки кун шу йуналишда тадкикот олиб бораётган олимларининг асосий вазифаларидан бири булиши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Mirziyoyev Sh.M.Milliy taraqqiyot yo'limizni qat'iyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga ko'taramiz.T. 1. - Toshkent: O'zbekiston. 2017-yil.

2. Аскаров А. Узбек халкининг этногенези ва этник тарихи (Укув кулланма). - Т.: Университет, 2007; Аскаров А. Узбек халкининг келиб чикиш тарихи. - Т.: O'zbekiston, 2015.

3. Кошгарий, Махмуд. Туркий сузлар девони (Девону-лугот ит-турк) / Таржимон ва нашрга тайёрловчи С.М. Муталлибов. 3 томлик. Т., 19601963. T. III. - Б. 64.

4. A6y PaöxoH EepyHHH "KagHMra xanKnapgaH KonraH egropnHKnap", Tap^HMOH Ba Hampra TaöepnoBHH C.M. MyTannnöoB. TomKern; 1983 hhh

5. Kholbekova, M. A. T. U. (2022). Applications and developments of synergetics. Scientific progress, 3(3), 942-945.

6. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). Content of the concept of synergetics. Scientific progress, 3(3), 938-941.

7. Tajibayev, M. A., & Axmedov, J. T. (2022). Sinergetik yondashuv-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantirishning asosiy jihatlaridan biri sifatida. Scientific progress, 3(3), 527-532.

8. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). The concepts of sustainability and instability in synergetics are an important principle. Scientific progress, 3(3), 930-933.

9. Abdurashidovich, T. M. (2022). Yoshlarda sinergetik dunyoqarashni shakllantirish omillari. integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 3(3), 203-207.

10. Abdurashidovich, T. M. (2022). Sinergetika-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantiruvchi bilim sifatida. fan, ta'lim, madaniyat va innovatsiya, 1(2), 69-73.

11. Azimova, S. Y., & Tojiboev, M. A. (2021). Improvement of spiritual and educational work it is our important task. Scientific progress, 2(5), 544-548.

12. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). State and community management-as a priority task in the appeal. International journal of discourse on innovation, integration and education, 2(2), 133-136.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.