Научная статья на тему 'МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ МУАММОЛАРНИ ИЛМИЙ ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ МУАММОЛАРНИ ИЛМИЙ ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

180
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахлоқ / маънавият / маданият / мафкура / қарамлик / глобаллашув / тадқиқотлар. / ethics / spirituality / culture / ideology / dependence / globalization / research.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нортожи Жумаевич Эшнаев

Ушбу мақолада маънавий-ахлоқий муаммоларнинг бугунги кундаги ҳолати, уларни ўрганилганлик даражаси, олиб боридаётган тадқиқотлар ҳақида сўз юритилади. Шунингдек, ижтимоий-иқтисодий, сиёсий, маданий-маърифий, ҳамда мафкуравий тараққиётнинг зиддиятли кечиши натижасида вужудга келадиган маънавий-ахлоқий инқироз ва унинг оқибатлари муҳокама қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF CAREERGUIDANCE OF PUPILS

This article discusses the current state of spiritual and moral problems, the level of their study, the research being conducted. They also discussed the spiritual and moral crisis that arises as a result of the contradictory course of socio-economic, political, cultural and educational, as well as ideological development, and its consequences.

Текст научной работы на тему «МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ МУАММОЛАРНИ ИЛМИЙ ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

МАЪНАВИЙ-АХЛОЦИЙ МУАММОЛАРНИ ИЛМИЙ ТАДЦЩ ЭТИШНИНГ УЗИГА ХОС ЖИХДТЛАРИ

Нортожи Жумаевич Эшнаев

ТВЧДПИ Психолгия кафедраси доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада маънавий-ахлокий муаммоларнинг бугунги кундаги холати, уларни урганилганлик даражаси, олиб боридаётган тадкикотлар хакида суз юритилади. Шунингдек, ижтимоий-иктисодий, сиёсий, маданий-маърифий, хамда мафкуравий тараккиётнинг зиддиятли кечиши натижасида вужудга келадиган маънавий-ахлокий инкироз ва унинг окибатлари мухокама килинган.

Калит сузлар: ахлок, маънавият, маданият, мафкура, карамлик, глобаллашув, тадкикотлар.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF CAREERGUIDANCE OF PUPILS

Nortoji Jumaevich Eshnaev

Associate Professor of Department of Psychology CSPI in Tashkent region

ABSTRACT

This article discusses the current state of spiritual and moral problems, the level of their study, the research being conducted. They also discussed the spiritual and moral crisis that arises as a result of the contradictory course of socio-economic, political, cultural and educational, as well as ideological development, and its consequences.

Keywords: ethics, spirituality, culture, ideology, dependence, globalization, research.

КИРИШ

Миллатлар ва халклар тарихий ривожида маънавият алохида ахамият касб этиб, уларнинг мавжудлиги, инсоний фазилатлари, ижтимоий макондаги урни ва масъулиятини асоси булиб хизмат килади. Шундай экан, бугунги кунда ижтимоий-сиёсий муносабатлар тизимида маънавий интеграция жараёни, миллий, минтакавий ва умумбашарий муаммолари ечимида мухим омил булиб колмокда. Мазкур масала мохиятига кура, ижтимоий-иктисодий, сиёсий, маданий-маърифий, хамда мафкуравий тараккиётнинг зиддиятли кечиши натижасида вужудга келадиган маънавий-ахлокий инкироз ва унинг

глобаллашувини намоён килган холда, ёшлар билан боFлик муаммоларни келтириб чикармокдаки, бу муаммоли масалалар тезкорлик билан хал килинмаса, жамият цивилизацияси ва маданияти халокатга юз тутиш эхтимоллиги барча мутахассис олимларни ташвишга солиб, бу борада чукур илмий тадкикотлар олиб боришни такозо этмокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Барчамизга маълумки, жахон жамоатчилиги ёшлар билан боFлик барча глобал муаммолар (кашшоклик, саводсизлик, техник карамилик, ёт FOялар таъсирига берилиш, ватанпарварлик туЙFуларидан узоклашиб бориши, бандлик ва ишсизлик, миграция ва бошкалар)нинг сабабларини урганиш ва олдини олишнинг энг макбул йули сифатида ёшлар маънавиятини юксалтириш, умуминсоний ва миллий маънавий кадриятларга мос равишда тарбиялаш долзарб ахамият касб этишини эътироф этмокда. Зеро, инсоният хозирги вактга келиб мазкур муаммоларни, факат маънавиятни ривожлантириш оркали хал этиш мумкинлигини англаб етмокда.

Купчилик тадкикотчилар глобаллашув жараёнининг дастлабки пайтларида асл мохиятини яхши тасаввур эта олмаганлари учун, глобаллашувга эркин савдо йулидаги тусикларни олиб ташлайдиган ва барча миллий иктисодиётни жамул жам киладиган (интеграллайдиган) ижобий ходиса деб караган эдилар. Бу хакида Энтони Гидденс шундай дейди - "Х,озирги узгаришларнинг натижаси янги глобал савдо тармокларнинг - мамлакатлар ва компанияларни бир-бири билан боFлаб турадиган иктисодий алмашув шаклларининг вужудга келиши булди. Одатда бундай иттифоклар ер юзидаги жуда катта минтакаларни бирлаштириб туради ва хар бир шундай блок билан иктисодий мусобакага киришади. 1992 йилда Европа жамияти доирасида савдо сотикни либераллаштириш жахонда энг йирик савдо зонасининг пайдо булишига олиб келди. Х,озир у 324 миллинога якин кишини узига жалб этган. Кейинги йилларда у яна кенгайиб кетса керак". Бирок бугунги кунда бу глобаллашув факат ривожланган мамлакатларга фойда келтириб, ривожланётган мамлакатларга, айникса, жуда камбаFал мамлакатларга инкироз олиб келувчи ходиса экани маълум булди. Бунга нисбатан рус файласуфи И.И.Беляев уз муносабатини билдириб, - ...глобаллашув бошка мамлакатлар ижтимиой - маънавий хаётига салбий таъсир килиши мумкин" -деб эътироф этади.

НАТИЖАЛАР

XXI асрнинг реал вокелиги, "цивилизацион интеграциялашув", "оммавий маданият" кишилар, миллатлар, халклар, давлатлар, умуман инсониятнинг

маънавий хаёт хакидаги карашлари, концепциялари, фикрлари уртасидаги муносабатлар FOят мураккаб, хатто, айрим холларда, зиддиятлилигини намоён килмокда.

Дархакикат бугунги кунда кечаётган цивилизацион тараккиётнинг ёшлар тарбиясига таъсирини урганишда мутахассис олимлар ва кенг жамотчиликни ташвишлантираётган масалалардан бири бу "оммавий маданият" булиб колаётганлиги хеч кимга сир эмас.

Уз вактида мазкур муаммоларни хал этиш буйича ран-баранг илмий-назарий концепциялар ишлаб чикилган булиб, уларнинг аксарияти хозир хам ахамиятини йукотмасдан, аксинча долзарблиги ортиб бормокда.

Шундай килиб, биринчидан, ХХ асрнинг сунгги йиллар ва XXI асрнинг бошларида вужудга келган куп кутблилик ва мафкуравий плюрализм, "глобал савдо тармоклар", "цивилизацион интеграциялашув", "оммавий маданият" дунёнинг узаро диалектик алока ва зиддиятлар бирлиги асосида харакат киладиган улкан, узаро бир-бирига таъсир этиш кучига эга булган система сифатида фаолият курсатишини такозо килмокда.

Иккинчидан, бу жараённинг ривожланиш конуният ва тамойиллари, баъзи мутахассисларнинг фикрига кура, "бутун жахонда иктисодий ва маданий маконнинг пайдо булишига хамда дунё микёсидаги ягона инсоний муштаракликнинг вужудга келиши..., умумжахон ягона ахборот алмашув маконининг барпо этилиши кишилик цивилизациясининг янги шакли юзага келишига олиб боради" -деган тахминларни илгари суришга асос булмокда.

Аслида бунинг замирида космополитик ёндошув ва максадларнинг мавжудлиги, тарихий утмиши узок, миллий кадриятлари бой ва эртанги келажаги буюк булган мустакил давлатларнинг эртанги куни ва ёшлари истикболига тахдид солиши мумкинлигини эътибордан четда колдирмаган холда, доимий огохликни унитмасдан яшаш лозимлигини барчамиз англаб турибмиз.

МУХОКАМА

Ушбу зиддиятли нуктаи назардан келиб чикиб бугунги кунда жамиятимиз ёшлар маънавияти ва маданияти, онги ва тафаккури билан боFлик буган масалаларни хар томонлама чукур урганиш, илмий тадкикотлар утказиб бугунги ташки таъсилардан химоя кила оладига изаляцион механизмни яратишимиз давр талабига айланиб бориш билан бир вактда, давлат ва жамият маънавий хаёти ва тараккиётини белгилаб берувчи асосий омил булиб колмокда.

Шундан келиб чикиб, бугунги кунда ушбу сохада амалга оширлаётган илмий тадкикот ишларида куйидагиларга эътибор каратиш максадга мувофик деб уйлаймиз:

- биринчидан, техноген маданият тобора кучайб бораётган хозирги даврда, ёшларни "техника кули"га айланиб колмаслиги учун (хусусан, мобиль телефони, компьютер ва бошкалар) таълим - тарбия масалаларига алохида эътибор каратиш, шунингдек ахборот-информацион хуружларга карши курашувчи иммунитетни шакллантиришда (бола) (1+4) ота-она + таълим муассаса + махалла + нодавлат ва нотижорат ташкилотларининг максадли ва самарали хамкорлигига эришиш максадга мувофикдир;

- иккинчидан, мактабгача таълим муассасаларидан торитиб олий таълимгача булган сферани камраб оладиган ва умумий ривожланиш конуниятни узида акс эттирган рационал механиз ишлаб чикилиши, айни дамда бу тизим хар канака холатда хам хисобат ёки статистика юритиш максадидан мутлока холи булиши, барча холатни шаффоф холда ёритиши, мавжуд муаммоларни келтириб чикарувчи омилларини цензурасиз очик тахлил ва талкин этиб масъулларга масалани келтириб чикараётган мотивацион омилларни, ушбу масалани бартараф этувчи механизм ва самарадорлигини курсата олиши зарур;

- учинчидан, бу максадга эришиш учун соха мутахассислари томонидан амалга оширилаётга илмий тадкикот ишлари, субъектив олмиллардан холи булган холда, яъни объектив давлат ва жамият тараккиётига каратилган булиши, ундаги мавжуд муаммо ва масалаларни ечишга хизмат килиши, махсулдорлиги, энг асосийси, илмий башоратга эга булган холда аник самарадолик (киска ва узок муддат) прогнозини курсатиши ва бера олиши лозим;

- туртинчидан, ушбу сохада амалга оширлаётган илмий тадкикотлар давлат ва жамият учун ахамиятли ва фойдалилиги, кенг ва хар томонлама етарли даражада замонавий ва классик назарияларни узида умумлаштирган булиши, киёсий тахлини узида акс эттириши, хар бир назария миллатнинг тарихийлиги ва этнопсихологик хусусиятларини инобатга олиб мукаммал тарзда кайта ишланган холда кенг куламда барча ёш катламга (киска ва узок муддатда) сингдираолиш механизмига эга булган ижтимоий трансформацион фазани илмий -амалий омилларни узида акс эттириш зарур;

- бешинчидан, жамиятимиз учун уткир масала булиб турган ва булиб колаётган ёшлар таълим ва тарбияси, маънавияти ва маданияти, онги ва тафаккури, дунёкараши билан боFлик булган илмий тадкикот ишларини номига яъни, илмий унвон ва даража учун килинаётган ишлардан воз кечиш вакти етиб келганлигидир. Бу борада респбуликамиздаги олий таълим муассасалари

кошидаги илмий кенгашлар ва илмий тадкикот институтларида тадкикот олиб бораётган ёш тадкикотчиларга керакли курсатмаларни бериши, илмий кобилиятга эга булган муносиб ёшларни хар жихатдан куллаб кувватлаш, уларнинг илмий -ижодий фаолиятига салбий таъсир утказувчи хар канаканги сунъий тусикларни олиб ташлаш ушбу масалада килинган хатти -харакат мавжуд муаммоларни бартараф этишдаги биринчи ва асосий кадамдир.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, бугунги кунда ёшларда маънавий-ахлокий инкирозни келтириб чикарувчи омилларни замон рухидан келиб чикиб илмий тадкик этишда юкоридаги таклифларга эътибор каратиш, ушбу сохадаги мавжуд камчиликларни бартараф этиб колмасдан, мавжуд илмий тадкикотлар двалат ва жамият, колаверса умуминсоний манфаатларга йуналтирилган максадли илмий иш деб эътроф этилган буларди.

REFERENCES

1.Гидденс, Э. (2002). Социология. Олий укув юртлари учун укув кулланма Шарк.

2.Беляев, М. (2007). Концепция национального государства. Милогия. 3.Suyarov, A. (2017). The present condition of tourism in Samarkand, the results of research survey from tourists in region. SCOPE Acad. HOUSE BM Publ. 103, 41-46. 4.Samarova Shoxista Rabidjanovna, Rakhmonova Muqaddas Qahramanovna, Mirzarahimova Gulnora, Ikromovna, Maratov Temur Gayrat ugli, Kamilov Bobir Sultanovich. (2020). Psychological aspects of developing creative personality and the concept of reduction of creativity to intellect. JCR. 7(17): 498-505. doi: 10.31838/jcr.07.17.69

5.Jabbor Usarov. (2019, June). Using Teaching Methods for Development Pupil Competencies. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 15(1), 272-274.

6.Jabbor Eshbekovich Usarov. (2017). Formation Competence at Pupils as the Factor of Increase of Education's Efficiency. Theoretical & Applied Science, 53(9), 79-82.

7.Mukhamedov Gafurdjan Isroilovich, & Usarov Djabbar Eshbekovich. (2020). Technologies for the Development of Competencies in Physics in General Secondary Education using Multimedia Resources. International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering, 9(3), 2677-2684.

8. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

9. Maratov Temur Gayrat ugli (2019) Scientific theoretical problems of perfect human category in the psychology. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 7(8). 16-22.

10.NJ 3shnaev, TG' Maratov, G Mirzaraximova. (2020). O'zbek milliy kino san'ati va madaniyatida psixoprofilaktik xizmat tizimini joriy эtish masalalari. Oriental Art and Culture 03. 156-165.

11.Turakulov Buri Norboevich. (2020). Analysis of psychological theory of emotional intelligence. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 8(3). 99-104.

12.Usarov Jabbor Eshbekovich, Eshnayev Nortoji Jumayevich, and Kodirov Ikrom Davronovich. (2020) "Problems of formation of learning motives in pupils", IEJRD -International Multidisciplinary Journal, vol. 5, no. 8, p. 6,

13.Usarov Jabbor Eshbekovich, Eshnayev Nortoji Jumayevich, and Haydarova Surayyo Abdusalomovna. (2020) "Defects in scientific research of the problems of spiritual and moral crisis and its solution", IEJRD - International Multidisciplinary Journal, vol. 5, no. 8, p. 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.