Научная статья на тему 'МАМЛАКАТИМИЗДА ЗАМОНАВИЙ ҲАРБИЙ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ШАРҚ МАЪРИФАТИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ'

МАМЛАКАТИМИЗДА ЗАМОНАВИЙ ҲАРБИЙ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ШАРҚ МАЪРИФАТИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

28
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шарқ Ренессанс / дунѐқараш / қадрият / миллий менталитет / жамият / ривожлантириш / шакллантириш / такомиллаштириш / Eastern Renaissance / worldview / values / national mentality / society / development / formation / improvement

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Исломжон Юлдашевич Муллажонов

Мазкур мақолада Шарқ Ренессанси даври олимларининг асарларида илгари сурилган ғоялар ҳозирги даврда ѐш офицерларда инновацион онгни шакллантиришнинг назарий асосларини ташкил қилиш каби масалалар келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the ideas put forward in the works of scientists of the Eastern Renaissance, such as the organization of the theoretical basis for the formation of innovative consciousness in young officers today.

Текст научной работы на тему «МАМЛАКАТИМИЗДА ЗАМОНАВИЙ ҲАРБИЙ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ШАРҚ МАЪРИФАТИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ»

МАМЛАКАТИМИЗДА ЗАМОНАВИЙ ХДРБИЙ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ШАРК МАЪРИФАТИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ

АХДМИЯТИ

Исломжон Юлдашевич Муллажонов

Узбекистон Республикаси Куролли Кучлар Академияси мустакил изланувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Шарк Ренессанси даври олимларининг асарларида илгари сурилган FOялар хозирги даврда ёш офицерларда инновацион онгни шакллантиришнинг назарий асосларини ташкил килиш каби масалалар келтирилган.

Калит сузлар: Шарк Ренессанс, дунёкараш, кадрият, миллий менталитет, жамият, ривожлантириш, шакллантириш, такомиллаштириш.

ABSTRACT

This article presents the ideas put forward in the works of scientists of the Eastern Renaissance, such as the organization of the theoretical basis for the formation of innovative consciousness in young officers today.

Keywords: Eastern Renaissance, worldview, values, national mentality, society, development, formation, improvement.

КИРИШ

Бугунги кунда мамлакатимизда олиб борилаётган ижтимоий-иктисодий ислохотларнинг янги боскичида жамиятнинг маънавий янгиланиши буюк аждодларимизнинг илмий меросига таянади. Шу нуктаи назардан Шарк Ренессанси даври олимларининг асарларида илгари сурилган FOялар хозирги даврда ёш офицерларда инновацион онгни шакллантиришнинг назарий асосларини ташкил килади.

Зеро, Президентимиз Ш.М.Мирзиёев таъкидлаб утганидек: "Ёшларимизга муносиб таълим бериш, уларнинг илм-фанга булган интилишларини руёбга чикаришимиз керак"[1 ].

Шу боис, асрлар давомида жахон фалсафаси, хусусан Шарк фалсафаси кадриятлари асосида ёш офицерларда фалсафий мушохада, тафаккур этиш куникмаларини шакллантиришни узлуксиз таълим тизимига киритиш, назаримизда, миллий

March, 2022

213

MeHTanHTeTHMH3HHHr mha^hh TapaKKueT foach acocuga aHaga roKcanrapumra xu3MaT Kunagu.

A^AEHET^AP TA^^H^H BA METO^O^OrHfl

YPTA acpnap mapK annoManapu opacuga Aöy Hacp OopoöufiHHHr gaBnaT Ba ^aMuaT TapaKKHeTH x,aKugaru Kapamnapu unMufi ^aMoaTHunuKHHHr эtтнöоpнga öynuö Kenagu.

EyroK annoMa Aöy Hacp OopoöufiHHHr "Hxco an YnyM" acapuga myHgafi e3unraH: "... ^aMoa x,aKugaru öunuM OHrnu he, xapaKaraap, TypMym fiyn-fiypuKnapu xaMga ogaT-ManaKanap, axnoK, xapaKTep Ba MofiunnuK xucnaTnapuHH ypraHagu. ^yHKH OHrnu um x,apaKaT Ba TypMym fiyn-fiypuKnapu aHa mynapgaH TamKun Tonagu. ^aMoa x,aKugaru öunuM aHa my um-x,apaKaTnapHHHr KaHgafi MaKcagra fiyHanrapunraHHHH, öy (axnoK, ManaKanapHHHr) HHCOHga Kaficu TapTuöga ro3ara Kenumu, KaHgafi MaB^yg öynumu, ynapHH öomKapum x,aMga caKnaö Konum BOCHTanapuHH ypraHagu"[2].

Oopoöufi ^HKpuna, umuMOufi TaKOMunra Ba yMyMufi öaxT-caogaTra эpнmнm unM Ba Matpu^aT epgaMuga x,ocun KunuHaguraH Ba эpнmнnagнгaн roKcaK HHTenneKTyan Ba axnoKufi $a3unaTnapHHHr KynnaHunumu Ty^afinu aManra omupunagu. EyHgaH TamKapu ogaM ^aMuaTgaH, onuö öopunaeTraH cuecaTgaH, MatHaBufi, Ma^KypaBufi ucnoxoTnapgaH afipo amafi onMafigu. Eh3 öyryHru KyHga KynpoK "emnapHH aHru Ma^KypaBufi TaxgugnapgaH x,HMoa KunumuMro KepaK", "ynapHHHr OHru Ba Kanöuga Munnufi FoaHH maKnnaHTupumHMro no3HM", "Ma^KypaBufi uMMyHUTeTUHH KynafiTupumuMro mapT", "gyHeKapamHH y3rapTupum KepaK" Ba myHra yxmaraH uöopanap öunaH öoHr ypMOKgaMH3. ^eMaK, öyHgafi Ba3uaTga y3 KagpuaTnapuMrora coguK KonMOFHMH3 Ba yHH y3HMH3ga puBO^naHTupuö, maKnnaHTupuö x,aMga TaKOMunnamTupuö öopumuHMH3 MaKcagra MyBO^HK öynagu.

Oafinacy^HHHr gaBnaT öomKapyBura aHrunuKnapHH ^opufi этнm Ba my opKanu ^apoBOHnuKHH TatMHHnam TyFpucugarH ^HKpnapu gon3apö ax,aMuaTra эгagнp. "Eat3aH pax,öapnap öup max,apHHHr coxuÖKopu, max,ap xanKH x,aeTura Terumnu umnapga TagöupKop öynagunap. Ynap öy fiyn-fiypuKnapHH yTMumga KenraH öomnuKnapgaH ypraHagunap, neKHH my öunaH öupra, pax,öap Kena^aK ynyH yTMumgaru pacM-pycyM, fiyn-fiypuKnapHH ucnox, Kunumu no3HM Ba ^ofiga Tonca TypMym mapouTH TaKO3OCura Kapaö ynapHH y3rapTupagu. fflyHHHrgeK, eMOH ogaTnapHH y3uga H^oganoBHH yTMumHH x,aM y3rapTupMOFH KepaK. Akc x,onga yTMumHHHr Tanaönapura puoa

March, 2022

214

этиб, унинг кайфияти сакланса, турмушда хеч кандай енгиллик, узгариш ва усиш булмайди"[3].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Давлат ва жамият бошкарувига жорий этилаётган инновациялар мавжуд тизимларнинг самарадорлигини таъминлашга хизмат килиши зарур ва халк фаровонлигига йуналтирилган булиши максадга мувофикдир. Файласуфнинг фикрларидан маълум буладики, жамият тараккиётига хизмат килмайдиган конун-коидалардан воз кечиш ва янги бошкарув шаклларини жорий этиш ижтимоий тараккиётнинг мухим омилидир.

Тиббиёт сохасидаги илмий кашфиётлари уз давридан бир неча юз йиллар олдинга утиб кетган Абу Али ибн Сино фалсафа фанлари доирасида хам йирик илмий асарлар муаллифидир. Олимнинг инсон хаётида билимнинг урни ва роли, олинган билимларни ижтимоий турмушда куллаш борасидаги бетакрор фикрлари алохида ахамиятга эга. Файласуфнинг фикрича, инсоннинг маънавий-рухий олами билиш, билим олиш ва амалий хаёт давомида шаклланади. Шу билан бирга хаёт билимсиз булиши мумкин эмас, билим эса амалиётсиз бефойдадир. Узининг билими туфайлигина инсон зоти такомиллашиб боради ва бошка жонзотлардан устун туради. Инсон билимсиз комилликка етиши мумкин эмас ва доимо билимга интилганларгина бахтли саналади [4].

Буюк саркарда Амир Темур фаолиятини илм-фаннинг давлат бошкарувига, иктисодий-сиёсий хаётга татбик этилишининг натижаси сифатида урганиш мумкин. Узок йиллар муFуллар зулмига бардош бериб келган халкни озодликка олиб чикиш ва шу асосда буюк салтанат тузиш учун мутлако янгича ёндашув талаб килинар эди. Бу хакда файласуф олим Иброхим Муминов тарихий манбаларга таяниб шундай ёзади: "Темур хислатларидан бири шу эдики, у бирор масалани хал этишдан олдин шу соханинг билимдон одамлари, олимлар билан маслахатлашар, сунг конкрет карор кабул килар эди"[5]. Давлат бошкаруви, харбий санъат, иктисодий-ижтимоий хаётда мавжуд анъаналар билан бирга янгича ёндашувларнинг хам изчиллик билан татбик этилиши, киска муддатда йирик салтанатнинг вужудга келишига сабаб булган омиллардан биридир.

Улуг бобокалонимиз фалакиётшунос олим ва темурийзода Мирзо УлуFбекнинг уз даврида илм-фан ривожига улкан хисса кушгани, унинг илмий кашфиётлари киммати канчалик юксак эканини тарихнинг узи исботлади. Мирзо Улугбек

¡чти 'о11

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Jo

илм-фан ютукларидан давлат бошкарувида фойдалангани ва узи хам бу жараёнга инновацион янгиликларни киритиб боргани катор асарларида кайд этилган. Хукмдор сифатида сиёсий жараёнларни бахолашда янгича ёндашувларга алохида эътибор каратган. "Турт улус тарихи» асарида Туминахон ибн Бойсуетурхон подшохлиги хакида шундай ёзган эди: "Туминахон отаси салтанати тахтига ултириб, коонлик тожини кийгандан кейин жахонбонлик расму русуми ва тартибларини янгилади. Салтанати ва комронлиги овозаси, сарварлик ва хонлиги бонги оламнинг барча мамлакатларига кетди"[6].

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтишим мумкинки, Шарк Ренессанси даври алломаларининг мероси инсоният ижтимоий тараккиётида мухим ахамиятга эга. К,омусий алломалар томонидан яратилган илмий асарлар хозирги даврда хам илмий жамоатчиликнинг эътибор марказида эканлиги, буюк алломаларимизнинг илмий меросига мурожаат этаётгани, аждодларимизнинг номи билан боFлик илмий марказлар, мажмуалар, олий укув юртлари, урта махсус касб-хунар таълими муассасалари ва мактаблар ташкил этилаётгани Узбекистон ривожланишининг янги боскичида инновацион тараккиётнинг тарихий асосларини мустахкамлашга хизмат килади.

REFERENCES

1. Ш.М.Мирзиёев. 2019 йилда мамлакатимизни ривожлантиришнинг энг мухим устувор вазифалари туFрисидаги Узбекистон Республикаси Президентининг Парламентга Мурожаатномаси.

2. Форобий, Абу Наср. Рисолалар. Т.: «Фан», 1997. -144б. 131 -б.

3. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. - Тошкент: Абдулла К,одирий номидаги халк меъроси нашриёти, 1994. - Б.189-190.

4. Болтабоев М.Н. Абу Али ибн Сина - великий мыслитель, ученый-энциклопедист средневекого востока. - Москва: Сампо, 2002. - С. 355-356.

5. Муминов И. Амир Темурнинг Урта Осиё тарихида тутган урни. -Тошкент: Фан, 1993. - Б.22.

6. Мирзо УлуFбек. Турт Улус тарихи. Узбекистон ФА Мухбир аъзоси Бурибой Ахмедовнинг кириш сузи, изохлари ва тахрири остида. -

Тошкент: Чулпон, 1994. - Б. 46-47.

March, 2022

216

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.