Научная статья на тему 'МАМЛАКАТ ИЧКИ ВА ТАШКИ СИЕСАТИДА БАРҚАРОРЛИК МАСАЛАЛАРИ'

МАМЛАКАТ ИЧКИ ВА ТАШКИ СИЕСАТИДА БАРҚАРОРЛИК МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Социальные науки»

CC BY
20
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иқтисодий сиёсат / ижтимоий ҳимоя / давлат тузуми / жамият. / экономическая политика / социальная защита / государсвенная система / общества.

Аннотация научной статьи по социальным наукам, автор научной работы — Халикова Лола Назаровна

Амир Темур давлати иқтисодий сиёсатида аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш муҳим ўрин эгаллаган. Амир Темур давлат тузуми тарихини ўрганиш шуни кўрсатдики, унинг замонида соҳибқироннинг бевосита раҳнамолигида ижобий ҳимоялашнинг кенг қамровли тизими амал қилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Из исторических источников известно, что Амир Тимур для строительства могущественного государства и справедливого общества, эффективно использовал морально-материальную систему стимулирования населения. Процветание огромного государства при Амире Тимуре, возможно, было в результате продуманной экономической политики, многие положения которой актуальны и в настоящее время.

Текст научной работы на тему «МАМЛАКАТ ИЧКИ ВА ТАШКИ СИЕСАТИДА БАРҚАРОРЛИК МАСАЛАЛАРИ»

МАМЛАКАТ ИЧКИ ВА ТАШКИ СИЕСАТИДА БАРЦАРОРЛИК

МАСАЛАЛАРИ

Халикова Л.Н.

СамИСИ профессори в.б., и.ф.д.

khalikovauzb@gmail

Аннотация. Амир Темур давлати иктисодий сиёсатида ахолини ижтимоий химоя килиш мухим урин эгаллаган.

Амир Темур давлат тузуми тарихини урганиш шуни курсатдики, унинг замонида сохибкироннинг бевосита рахнамолигида ижобий химоялашнинг кенг камровли тизими амал килган.

Калит суз ва иборалар: иктисодий сиёсат, ижтимоий химоя, давлат тузуми, жамият.

Резюме. Из исторических источников известно, что Амир Тимур для строительства могущественного государства и справедливого общества, эффективно использовал морально-материальную систему стимулирования населения. Процветание огромного государства при Амире Тимуре, возможно, было в результате продуманной экономической политики, многие положения которой актуальны и в настоящее время.

Ключевые слова и словосочетания: экономическая политика, социальная защита, государсвенная система, общества.

Annotation. From historical sources we know that Amir Timur for the construction of the powerful state and a just society effectively used moral and material stimulation system to population. Prosperity of the huge state at Amir Timur period may have been as a result of the sound economic policy, many provisions of which are relevant in the present time.

Key words and phrases: economical polisy, sociol defence, system of state, socialy.

Амир Темур мамлакатнинг иктисодий тараккиёти, фукаронинг осойишталиги ва фаровонлиги, давлатнинг буюклиги турли тоифаларнинг ва турли погонадаги амиру умароларнинг билими ва иктидорига, адолат ва инсоф билан иш юритишига богликлигини чукур англаган. Шу боис мазкур тоифалардан, уларнинг имкониятларидан уринли ва унумли фойдаланган. Шу билан бирга уларни ижтимоий-иктисодий жихатдан куллаб-кувватлаган.

Олий хукмдор турли тоифалар ва турли погонадаги амиру уламоларни ижтимоий химоялашда иктисодий рагбатлантиришнинг улуфа шаклидан кенг фойдаланган. Чунки улуфа халкнинг барча табакаларига, айникса, амиру сипохиларга таяниб, уларни ижтимоий-иктисодий жихатдан кизиктириб, манфаатдорлик ва адлу инсоф билан иш юритишда нихоятда кул келган. Масалан, кайси бир сипохи хизматда юриб карилик ёшига етса, у улуфадан махрум этилмаган ва мартабасидан туширилмаган.

amhp TeMyp MapKa3namraH gaBnar By^ygra Kenrapum ^apaëHuga pauaTHHHr Mon-MynKHHH TanoH-Tapo^ KunumgaH xhmoa Kungu, hhkh Ba TamKu ôocKHHHHnap, TanoHHH Ba KapoKHunapHHHr Hynu Tycungu.

TatKugnaraHHMrogeK, MapKa3namraH Kynnu gaBnar HKTucoguH cuëcaraga axonuHu h^thmohh xhmoa KHnnm MyxuM ypuHHH эгaмagн. TapuxuMH3HH 6nnMacnHrHMH3 Ty^añnu flKUH-flKUHrana axonuHHHr эxтнë:®мaнg khcmhhh h^thmohh xhmoa KHnnm coцнaпнзм geô aranraH ^aMuarauHr Kam^uëTH, KanHTanH3M geô aranraH Ty3yM ôy HaMyHagaH xaôapgop MexHaircamnap Hopo3HnHrngaH Hynuô h^thmohh xhmoa th3hmhhh ^opuñ KunraH geô KenapguK. «Ty3yKnap»HH ypraHum ®:apaëHHga amhp TeMypHHHr ôeBocuTa paxHaMonuruga h^thmohh xHMoanamHHHr KeHr KaMpoBnu th3hmh aMan KunraHnurura aMHH ôynguK. Arap unrapunapu h^thmohh xuMoanam hchom guHHHUHr axnoKuñ KoHyH-Kouganapura MyBo^HK; HXTHëpuH xañpy эxcoн maruga aManra omupunraH ôynca, amhp TeMyp gaBpuga axonuHH h^thmohh xuMoanamHHHr gaBnar th3hmh xaM By^ygra Kenuô, y HKTucoguH cuëcaTHHHr ycTyBop MyHanumura añnaHgu. X,aMMa 3aMOHnapga xaM, my ^yMnagaH, amhp TeMyp 3aMOHHga xaM pauarnu agonary HHeo^gaH HeKHHraH, HMOHy hhco^hh Ha$c ôanocura anMamrapraH anoxuga aMangop xoKHMnap, ôeKnap, Kp3unap, acoByny nonoBynnap, 3aKoTHunap Ba myHra yxmamnapgaH xhmoa Kunum Tanaô KunuHraH.

fflyHHHrgeK, cunoxunap ToMoHugaH xaM KoHyH-KougaHH ôy3um Ba Ke3H KenraHga axonu MynKHHu TanoH-Tapo^; Kunum, 3ypaBoHnuK xonaraapu cogup ôynraH. Agonamema ôoôoMH3 yrpu, KapoKHH, 3ypaBoHnapHH ®a3onaraH; ^acognu, ôy3yKp, Ha^cu ëMoH KumunapHH MaMnaKargaH xaHgaô HHKapraH: «XpKHMnap, cunoK Ba pauargaH Kañcu ôupuHHHr xa^KKa ®:aôp-3ynM eTKa3raHHHu эmнтcaм, ynapra HucôaraH gapxon agonary hhco$ W3acugaH Hopa KypguM»1.

Pauarra 3onuMnap ToMoHugaH eTKa3unraH amëBHH Ba ^hcmohhh 3apapnap, mapuar KoHyHnapura MyBo^HK ogaMnap ypTacuga MyxoKaMa KunuHap, ucôoTnaHraHgaH KeñuH 3apap TynaHap xaMga mapuar KpHyH-KpHganapura MyBo^HK ^a3o ôenrunaHapgu. HynnapHH KypuKnam, yTKHHHunap, caBgorapnap, Myco^upnapHHHr Mon-MynKH Ba ôomKa HapcanapuHH MaH3ungaH-MaH3unra eTKa3uô ôepum ynyH Ky3aTyBHunap, 3oôuTnap TañHHnaHraH эgн. Arap ñyn ycTuga ôupopTaHHHr Hapcacu ñyKonca, y3H yngupunca ëKH ôomKa Kop-xon W3 ôepca, ôynap ynyH ®;aBoô ôepum ynapHHHr 3HMMacura WKnaHapgu.

AxonuHHHr KaM TatMHHnaHraH TaôaKanapuHH h^thmohh xuMoanam, Ky^^aô-KyBBaTnam ôopacuga xaM h3hhh HKTHcoguH cuëcaT onuô ôopunraH. Hmcu3nuK yma 3aMoHHHHr xaM KaTTa h^thmohh unnara xucoônaHraH. HaTypan xy®;anHK xyKMpoHHHK KHnraH 3aMoHga MexHaT ôo3opu ^yga cycT puBo^naHraH ôynuô, umcH3nap Ba ragonap coHHHUHr KynaHumura caôaô ôynapgu. amhp TeMyp ragonapHH MaMnaKaTHH xyHyK KypcaryBHH omhh geô Kapagu Ba ôy h^thmohh unnaTHHHr HKTHcoguH 3aMUHUHH HyKoTMacgaH, yHHHr onguHH onum MyMKHH

1 TeMyp Ty3yK^apu. / E.AxMegoB Taxpnpn ocTuga. - T..: Fa$yp Fy^oM HoMugaru AgaôuëT Ba caHtaT HampuëTH, 1996, 56-6eT.

эмаслигини аник тахлил килган холда ижтимоий химоя килишнинг турли усулларидан фойдаланди.

Биринчи навбатда, ахолининг ижтимоий жихатдан ночор табакалари: ногиронлар, шол, кур, карилик сабаби билан ишлай олмайдиганлар нафака билан таъминланди. Баъзи маълумотларга караганда, хазинанинг ун фоизи шу максадга сарфланган.

Иккинчи навбатда, мехнатга кобилиятли, билагида кучи бор факиру мискинлар ва гадоларни иш билан таъминлаш чора-тадбирлари амалга оширилди: «Яна буюрдикки, хар мамлакатнинг гадоларига вазифа юклаб иш берсинлар, токи шу йул билан гадолик расми йукотилсин»2.

Бирок, шунга карамай, гадоликни касб килиб олганлар, нафака олиб хам гадолик килувчилар мамлакат худудидан хайдаб юборилган. Мамлакатда дангасалар ва текинхурларга нисбатан нафрат ва муросасизлик кайфияти уйготилган.

Амир Темур давлати ижтимоий химоя тизимининг энг мухим хусусияти шундан иборатки, салтанатда ахолининг турли катламларига катьий табакалаштирилган тарзда ёндашилган, яъни ижтимоий химоя давлатнинг моддий ёрдамига мухтож булган жамият аъзоларигагина йуналтирилган. Ижтимоий кимояга табакалаштирилган холда ёндашилган деганимизнинг иккинчи бир исботи шуки, кайси бир сипохи хизматда юриб карилик ёшига етса, у улуфадан махрум этилмаган ва мартабасидан туширилмаган. Ижтимоий химоялаш, албатта, мамлакат ва элатларнинг миллий анъаналари ва урф-одатларига таянилган холда амалга оширилган. Ахолининг ижтимоий химоялаш тизимида махалла-гузарлар мухим урин тутган. Шунингдек, Амир Темур салтанати согликни саклаш, мусофирларга ёрдам курсатиш, сув чикариш, куприклар куриш каби ишларда раиятдан ёрдамини аямаган. Масалан, давлат маблаглари хисобига хар бир шахарда масжидлар, мадрасалар, хонакохлар (дарвишлар, каландарлар, гариб-мискинлар тухтайдиган, истикомат киладиган жой) курилган.

Амир Темур моддий ва маънавий рагбатлантиришга жамиятни, жамоани, шахсни харакатга келтирувчи улкан куч деб каради ва ундан давлатни, иктисодиётни бошкаришда дастуриламал сифатида фойдаланди. Хазинадан бериладиган маош фукаронинг эгаллаган вазифаси, бажарган хизматига караб даражама-даража ошириб борилди. Бу тарзда маош белгилаш, яъни эгаллаган вазифаси ва бажарган хизматига караб маошницг даражама-даража ошириб борилиши хозирги замонда амал килаётган тариф сеткасини эслатади. Амир Темур бундай тизимни XIV асрнинг иккинчи ярмида жорий этган булса, биз эса мазмун жихатидан шунга монанд моддий рагбатлантириш тизимини республикамизда 1992 йилда жорий килдик.

Амир Темур, айникса, кушинларнинг жанговарлик рухини кутариш, мухолиф кучлар устидан галаба килиш ва куйилган максадга тезрок эришиш

2 Темур тузуклари. / Б.Ахмедов тахрири остида. - Т..: Fафур Fулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1996, 95-бет.

учун моддий манфаатдорлик тамойилидан усталик билан фойдаланган. Сипохларнинг ойлик хакларини сураттирмай берган. Рум юришида эса сипохларнинг рухини кутариш максадида етти йиллик озукаларини бирданига берган.

Мамлакат ички ва ташки сиёсатида баркарорликни таъминлашда, раиятнинг турли катламлари орасида бирликни вужудга келтиришда, турли элат ва миллатларни марказлашган давлат атрофида бирлаштиришда дастуриламал булиб хизмат килган моддий рагбатлантириш тамойилининг турли кирраларини Сохибкироннинг куйидаги суз ва амалий ишларида куриш мумкин:

❖ Хайру эхсон ишларим билан одамлар кунглиданжой олдим.

❖ Амирларим ва сипохиларимни мартаба ва унвонлар, зару зеварлар билан хушнуд этдим. Дирхам ва динорларни улардан дариг тутмадим.

❖ Саййидлар, уламо, шайхлар ва бошка диний арбобларга суюргол белгилаб, хар бирининг вазифасини тайин килдим.

❖ Х,ар эл ва хар мамлакатнинг улугларини, бошлик-оксоколларини кадрладим, уларга совга-саломлар бериб хизматларидан фойдаландим.

❖ Ахли мажлис булмиш саййидлар, олимлар, фозил кишилар, хакимлар, табиблар, мунажжимлар, киссахонлар, хабарчилар, тарихчиларга уз холларига караб суюргол, вазифа ва маош белгилансин деб буюрдим.

❖ Раият, хар бир диёр ахолисининг ахолидан огох булиб турдим.

Амир Темур мамлакатнинг сиёсий бирлигини мустахкамлашда, жахонгирликда, ягона марказлашган давлатни вужудга келтиришда, фан ва маданиятни хамда иктисодиётни ривожлантиришда маънавий рагбатлантиришга хам буюк харакатлантирувчи куч деб каради. Шубхасиз, моддий ва маънавий рагбатлантиришнинг Амир Темур услуби биз учун тарихий сабокдир. Унинг энг яхши томонларидан фойдаланиш, мазмунан ва шаклан кенгайтириш, уни янада чукурлаштириш жамиятимиз ривожида харакатлантирувчи куч сифатида хизмат килишини инобатга олиб, тадбиркор бобомизнинг маънавий рагбатлантириш хакидаги угитларини китобхонларга хавола килишни лозим топдик:

• лашкарни, раиятни атрофимга бирлаштириш учун мурувват курсатдим, уларга мехрибонлик килдим;

• ширин суз ва очик юз билан уларни узимга ром этдим;

• килган бир хизматини ун баробар килиб такдирлаб, дилларини хушнуд килдим;

• амирларим ва сипохларимни мартаба ва унвонлар билан хушнуд этдим;

• фукаро ва кул остимдагиларга рахмдиллик килдим, золимлардан мазлумлар хаккини олдим;

• раият ахволидан огох булдим, улугларини ога каторида, кичикларини фарзанд урнида курдим;

• ким менга дустлик килган булса, давлату неъмат мартабасига эришганимда унутмадим, хакларини адо этдим;

• MeHga ôupoH KHMcaHUHr xaKKH ôynca, xaKHHu x£h BaKT yHymaguM;

• ôupoH KHMca ôunaH TaHumraH ôyncaM, yHH x£H BaKT Ha3apuMgaH neTga KongupMaguM;

• caMugnap, OKuny goHonap, xaôapnunap, TapuxnunapHH эtтн6opпн

ogaMnap xucoônaô, H33ary xypMaraapuHH ^onura KyfiguM;

• Kaficu 6upu Ky3ra KypuHapnu ôupop xu3Mar Kypcarap экaн, HHtOMnap 6epu6, ôomKanapgaH aupuna xypMaraaguM, cyHrpa KypcarraH xu3Mamra apama MapTaôacHHH aHaga KyTapguM.

Oonga^aHH^raH agaÔHëTiap pyfixaTH

1. TeMyp Ty3yKnapu. / E.AxMegoB Taxpupu ocrnga. - T..: Fa^yp FynoM HOMugaru AgaôuëT Ba caHtar HampuëTH, 1996, 156-6eT.

2. Khalikova L. N. KNOWLEDGE THAT GIVES HAPPINESS //Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities. - 2022. - T. 2. - №. 1.1 Economical sciences.

3. Nazarovna K. L. The development of agriculture in the works of Amir Temur for economic reasons //ApxuBapuyc. - 2020. - №. 2 (47). - C. 103-105.

4. Khalikova L. N., Yuldashev B. Challenges to Improve the Digital Economy in Uzbekistan //JournalNX. - C. 427-429.

5. Khalikova L. N. SOCIAL PROTECTION AS A SOCIAL-ECONOMIC RELATIONSHIP //American Journal of Sociology, Economics and Tourism. - 2022. - T. 2. - C. 1-4.

6. Nazarovna K. L. AMIR TEMUR ABOUT ECONOMIC ISSUES //British View. - 2022. - T. 7. - №. 2.

7. Lola K. ECONOMIC THOUGHTS OF GREAT ANCESTORS //Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities. - 2021. - T. 1. - №. 1.1 Economical sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.