Научная статья на тему 'МАХАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРДАН ПЕКТИН ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

МАХАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРДАН ПЕКТИН ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
68
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Кондитер / пектин моддаси / ярим тайёр маҳсулот / витаминл ва минерал моддаларга / энергетик қиймат / иккиламчи хомашё / микро ва макро эламентлар технологик схемаси тайёр маҳсулот. / Сonfectionery / ready-made pectin / semi-finished product / vitamin and mineral nutrition / energy drink / secondary raw materials / micro and macro products / technological scheme of the finished product.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — B. Norinboev, J. Saloxiddinov

Мамлакатимизда қайта ишлаш ва ишлаб чиқаришни модернизация қилиш, техник янгилаш ва хом-ашёдан тайёр маҳсулотлар шунингдек пектин ишлаб чиқариш, хамда чиқиндисиз технологияни ва инновацион технологияларни кенг жорий этиш орқали ички бозорни тўлдириш бугунги куннинг долзарб масаласи хисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE TECHNOLOGY OF PECTIN EXTRACTION FROM LOCAL RAW MATERIALS

Modernization of processing and production in our country, technical re-equipment and production of finished products from raw materials, as well as the production of pectin, as well as filling the domestic market through the widespread introduction of waste-free equipment and innovative technologies, are considered important to be urgent issues of today.

Текст научной работы на тему «МАХАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРДАН ПЕКТИН ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

МАХАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРДАН ПЕКТИН ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Норинбоев Бахромжон Ганижонович

т.ф.н., Наманган мухандислик-технология институти доценти Салохиддинов Жахонгир Саиджон ^ли https://doi.org/10.5281/zenodo.7446745

Аннотатция. Мамлакатимизда цайта ишлаш ва ишлаб чицаришни модернизация цилиш, техник янгилаш ва хом-ашёдан тайёр маусулотлар шунингдек пектин ишлаб чицариш, хамда чициндисиз технологияни ва инновацион технологияларни кенг жорий этиш орцали ички бозорни тулдириш бугунги куннинг долзарб масаласи хисобланади.

Калит сузлар: Кондитер, пектин моддаси, ярим тайёр ма^сулот, витаминл ва минерал моддаларга, энергетик циймат, иккиламчи хомашё, микро ва макро эламентлар технологик схемаси тайёр ма^сулот.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ТЕХНОЛОГИИ ПОЛУЧЕНИЯ ПЕКТИНОВ ИЗ

МЕСТНОГО СЫРЬЯ

Аннотация. Модернизация переработки и производства в нашей стране, техническое переоснащение и выпуск готовых продуктов из сырья, а также производство пектина, а также наполнение внутреннего рынка за счет широкого внедрения безотходной техники и инновационных технологий считаются важными быть неотложными вопросами сегодняшнего дня.

Ключевые слова: Кондитерские изделия, готовый пектин, полуфабрикат, витаминно-минеральное питание, энергетический напиток, вторичное сырье, микро и макропродукт, технологическая схема готового продукта.

IMPROVING THE TECHNOLOGY OF PECTIN EXTRACTION FROM LOCAL RAW

MATERIALS

Abstract. Modernization of processing and production in our country, technical re-equipment and production of finished products from raw materials, as well as the production of pectin, as well as filling the domestic market through the widespread introduction of waste-free equipment and innovative technologies, are considered important to be urgent issues of today.

Keywords: Confectionery, ready-made pectin, semi-finished product, vitamin and mineral nutrition, energy drink, secondary raw materials, micro and macro products, technological scheme of the finished product.

Мева сабзавот махсулотларини нобуд килмай кайта ишлаш, мавсумийлигини узайтириш ^ам фойдаланилмаган имкониятлардан биридир. Янгилигича сакланган хул меваларни ассортименти куплиги бозорларда шу турдаги махсулотларни таннархининг хар йили кишки-бахорги мавсумда сунъий равишда кутарилиб кетишини олдини олади хамда ахоли ижтимоий химоясига ижобий таъсир этиб, кишлок хужалиги махсулотларини кишки мавсумдаги импортига хожат колмайди.

Ракобатбардош махсулот ишлаб чикаришни ривожлантириш ва унинг ассортиментини купайтиришнинг энг юкори омилларидан бири бу табиий хом ашё захираларини кайта ишлаш асосида чикиндисиз технологияларни жорий этиш ва кичик технологик жихогларни жорий этиш билан биргаликда амалга оширишдир. Мисол учун, ширин яхна ичимликлар озукавий кушимчаларнинг асосий кисми четдан валюта хисобига

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

келтирилаётган сунъий хом ашёлар (настойка, экстратлар) ёрдамида тайёрланмокда. Вахоланки, республикамизда мавжуд хом ашё потенсиалини, хул меваларни кайта ишлаш асосида олиниши мумкин булган ракобатбардош, табиий соф озукавий кушимчалар хом ашё базаси яхна ичимликлар ассортимент туркумининг унлаб янги кирраларини очиб бериши мумкин. Шу билан бирга, кайта ишланган мева сабзавотларни сикмасидан пектин олиш оркали кушимча линияларни шакиллантириш имконини беради.

Тахлиллар натижасининг курсаткичига кура, мева сабзавот махсулотлари хажмларининг йилдан-йилга ошиб бориши саклаш ва кайта ишлаш тармогидаги бир катор муаммо ва камчиликларни бартараф этиш, сохани ислох килишда замонавий инноватсион, тенологиялардан кенг фойдаланиш хамда ресурс тежайдиган ракамли технологиялардан кенг фойдаланган холда туб бурилишни амалга оширишни талаб этмокда.

Хусусан: - республикамизда умумий ишлаб чикариш хажмларига нисбатан меванинг 18,9 %, сабзавот ва полиз махсулотларининг 5,6 %, узумнинг 9,5 % саноат корхоналарида кайта ишланмокда;

- етиштирилган мева сабзавот махсулотларини худудларда саклаш учун совутгичлар билан таъминланганлик даражаси 3,7 % ни (совутиш омборхоналари йил давомида 20-22% га махсулот билан таъминланган) ташкил этмокда;

- соха учун малакали кадрлар тайёрлаш масаласига инноватсион ёндашувни такозо этмокда. Илгор тажрибали замонавий ускуналар билан ишлаш кобилиятига эга, кайта ишлаш, саклаш йуналиши буйича мутахассислар тайёрланмокда;

- саклаш ва кайта ишлаш корхоналарининг замонавий-технологик талаблари ва хажмларидаги махсулотлар билан етарли даражада таъминлаш масалаларига тизимли ёндошилмокда;

- сунгги йилларда мева сабзавот махсулотларини кайта ишлаш юритиш интенсив технология асосида олиб борилмокда.

Шу боис, тахлиллар ва БМТнинг Озик-овкат ва кишлок хужалиги сохасидаги ташкилотининг (ФАО) маълумотларига кура, мева-сабзавотчилик махсулотларини йигиштириш, ташиш ва саклашдаги йукотишлар хажми 22-45 фоизгача, исрофгарчиликлар эса 12-18 фоизни ташкил этмокда.

Мева сабзавот махсулотларининг асосий экспорт бозорлари ^иргизистон, Россия ва Туркия давлатлари хиссасига тугри келган. Маълумотларга кура, 2019 йил якунида республика буйича ишлаб чикарилган 19,2 миллион тоннадан ортик мева сабзавот махсулотларининг 132 тури соф ёки кайта ишланган холда 69 та чет мамлакатларига (1,4 млн. тоннадан зиёд 1,2 млрд. доллар кийматига якин) экспорт килинишини хисобга олинса, масаланинг накадар мухимлиги намоён булади.

Мева сабзавот махсулотлари экспорт хажмининг ошишига барра ва кайта ишланган сабзавотларнинг 2018 йилга нисбатан мос равишда 1,8 ва 1,6 баробарга ошгани хамда жами мева сабзавот таркибида 46,5 % ни ташкил этиши билан сезиларли таъсир утказган. Мамлакатимизда апрел май ойларида кукат, помидор, бодринг, гилос ва урик махсулотлари экспортининг 60 фоизидан ортиги ушбу махсулотларга тугри келади.

Бугунги кундаги иктисодиётни глобаллашуви шароитида тадбиркорликни ривожлантириш мамлакатимиз рахбариятининг диккат-марказида булиб турибди. Махаллий шароитда етиштирилаётган кишлок хужалик махсулотларини кайта ишлаб чикиндисиз технологияларни яратиш ва иннаватцион технологиялар оркали

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

тадбиркорликни рижоратлаштириш хозирги куннинг долзарб мавзуси хисобланади. Мамлакатимизда етиштирилаётган кунгабокар савати ва узум сикмасида мавжуд булган пектинни гидролиз-экстракциялаш усулида ажратиб олиш жараёнида органик ва минерал кислоталар аралашмасидан фойдаланиш, технологик жараёнлар боскичида тайёр махсулот - пектиннинг асосий физик-кимёвий хоссаларини тахлил килиш, унинг кислоталилигини ростлаш, механик хоссаларини талаб даражасига етказиш, шунинг билан мавжуд технологияларни такомиллаштириш буйича илмий-тадкикотлар олиб борилмокда.

Республикамизда кишлок хужалиги махсулотларини чукур кайта ишлаш, улардан яримтайёр ва тайёр озик-овкат махсулотлари олиш, иккиламчи хом ашёдан пектин, крахмал, фенол бирикмалар ажратиб олиш, улардан озик овкат, фармацевтика, текстил, полиграфия, тиббиёт, геология саноатлари учун зарур ашёлар олиш такомиллаштирилган технологиялари яратилмокда.

Мамлакатимизда барча сохаларда булгани каби, мева-сабзавотларни кайта ишлаш сохасида хам туб ислохотлар амалга оширилмокда.

Тизимли тахлиллар натижасида ишлаб чикаришни такомиллаштириш, хамда ушбу жараёнларни мавжуд курилма ва жихозлардан фойдаланган холда мева сабзавот иккиламчи хом-ашёлари кайта ишланади. ^андолат махсулотларини ишлаб чикариш технологияларни яратиш, махаллий хом-ашё турларини кушиб, комбинациялаб, сифатли кандолат махсулотлари ва кандолат махсулотлари учун яримфабрикат олиш туфайли махсулот ишлаб чикариш самарадорлигини янада кенгайтирилмокда.

Етиштирилаётган кишлок хужалик хамда мева сабзавотларни кайта ишлаб чикиндисиз технологиялардан самарали фойдаланиб, замонавий тез кайта созланадиган ихчам ускуналар ва технологиялар билан жихозлаб, махаллий хом ашёларни жадал кайта ишлаб сифатли пектин ярим фабрикатлар ишлаб чикариш хамда чикитсиз технологиялар яратиш хозирги кун талабидир.

Мева сабзавот ва уларни кайта ишлашдан хосил буладиган иккиламчи хом ашёдан пектин ва кандолат махсулотлари олишда куйидаги микдорда кушилган (60-70%) шакар ва бошка хом ашёлардан кушиб тайёрланади. Бу усулда тайёрланган пектин ва кандолат махсулотлари бошка кандолат махсулотларидан биологик курсатгичи юкорилиги, витаминлилиги ва минерал моддаларга бойлиги ва бошка хусусиятлари билан ажралиб туради.

Юкоридаги мухим вазифалар озик-овкат ва кишлок хужалик махсулотларини кайта ишлаш саноати олдига хам бир канча вазифаларни куймокда. Булардан асосийлари ишлаб чикариш хажмини орттириш, махсулотлар сифатини ошириб, юкори озикавий кийматга эга экспортбоп махсулотлар тайёрлашда пекти олиш каби вазифалардир.

Махсулотлардан ошковок ва кунгабокар каби махсулотларида 2 % дан 3-3.5% гача учрайди. Олма, бехи, нокнинг айрим навларида, гайнолиларда 1,5% гача, микдорда урик, маймунжон, олвалиларда пектин моддалари булади.

Дунё микёсида пектин озик-овкат, фармацевтика, текстил, полиграфия, тиббиёт, геология ва бошка сохаларда кенг микёсда кулланилади. Пектиндан озик-овкат саноатида катор махсулотлар ишлаб чикаришда дирилдок структура хосил килиш максадида фойдаланилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Пектин ишлаб чикариш технологиясини такомиллаштириш, янги хомашё турини яратиш, олинган пектинларнинг асосий ишлатилиши сохасини кенгайтириш, экологик тоза холатда олиш, чикиндисиз самарали технологияларини яратишга алохида эътибор каратилмокда.

1-жадвал

Хомашё майдаланиш даражасига кура олинган пектин микдори ва унинг физик-кимёвий курсаткичлари

№ Курсаткичлар Хомашёнинг майдаланиш даражаси, мм

0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,5 2,0

1 Пектин микдори, % 9,8 8,3 8,2 8,0 7,8 7,6 7,4

2 Намлиги, % 8,1 8,2 8,0 7,9 8,1 8,0 7,8

3 Дирилдоклик хосил килиш хусусияти, мм.сим.уст. 510 530 530 525 525 530 53 0

4 Эфирланганлик даражаси, % 50,0 51,0 51,0 50.0 49,0 49,0 48, 0

5 Молекуляр массаси, минг м.а.б. 35,0 38,0 38,0 37,0 36,0 35,0 35, 0

6 1%-ли эритма рН-и 4,6 4,8 4,8 4,5 4,3 4,2 3,9

7 Кулдорлиги, % 1,40 1,25 1,22 1,0 0,8 1,2 1,7

8 Тоза пектин микдори, % 78,7 81,8 82,0 79,2 79,2 79,1 79, 0

Пектин олишнинг куйидаги технологияси кабул килинди: протопектинни гидролизлаш, эрувчан пектинларни экстракциялаш, тозаланган экстрактдан пектинни кислота билан чуктириш. Кунгабокар усимлиги етилиши баробарида пектиннинг молекуляр массаси ошиб боради, бошка физик-кимёвий хоссалари усимликнинг дони пишиши давригача максимал даражага етади, пектиннинг дирилдок хусусияти ошади.

REFERENCES

1. «Сборник технологических инструкции по производству консервов» -М:Пищ.про-сть 1977 Том-1, 480 с. Том-2, 430 с.

2. «Справочник технолога плодовощного консервного призводства» -М: Лег.и пищ.пром-сть, 1971 Том-1 525с, Том 2,24,

3. Ястребов С.М. «Технологические расчёты по консервированию пищевых продуктов». -М: Лег и пищ. Пром-сть 1981-201 с.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

4. Зыкина. А. Р и др. «Технология консервирования плодов и овощей и контроль качества продукции». -М: Агропромиздат, 1992-315 с.

5. Наместников А.Ф. «Консервирования плодов и овощей в колхозах и совхозах» -М: Агропромиздат, 1990 г.

6. "Кондитер махсулотлари ишлаб-чикариш технологияси " Д.Т.Ходжиев

7. Мева сабзавотларни консервалаш технологияси. Жиззах, Редакстион нашриёт булими. Ахмедов А.У. 2007 й. -98 б.

8. Патент №7583 28.12.2006 Способ производства порошка-полуфабриката из растительного сырья. Ш.Атаханов, А.Артиков, Б.Норинбоев.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.