Научная статья на тему 'Маҳсулот импортида солиқ назоратининг аҳамияти'

Маҳсулот импортида солиқ назоратининг аҳамияти Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
48
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
экспорт / импорт / савдо операцияси / молиявий имтиёзлар / солиқ тўловчи / қўшилган қиймат солиғи / акциз солиғи / давлат бюджети / божхона божи / солиқ имтиёзлари / божхона маъмуриятчилиги / реимпорт / божхона тушумлар / солиққа тортиш / божхона / солиқ / валюта / солиқ назорати

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Х.М.Кулимова

Ушбу мақолада маҳсулот импорти амалиётида солиқ назоратининг аҳамияти келтирилган, шу билан биргаликда қўшилган қиймат солиғи ва унинг қопланиши, давлат бюджети даромадларида билвосита солиқлар суммаси, божхона божининг давлат бюджети даромадларидаги суммаси, божхона божининг кўпайиши билан боғлиқ фаолиятлар таркиби, мамлакатга товарларни олиб киришда солиққа тортиш тартиби, импорт қилинган товарлар ҳаракатини назорат қилиш ҳамда солиқлар ва божхона тўловлари бўйича ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш босқичлари, Ўзбекистон Республикасининг йирик ҳамкор давлатлар билан импорт динамикаси ўрганилган. Шунингдек, маҳсулот импорти амалиётида солиқ назоратини ўрганишга доир илмий мунозаралар юритилган ва таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Маҳсулот импортида солиқ назоратининг аҳамияти»

Махсулот импортида солик назоратининг ахамияти

Х.М.Кулимова Тошкент молия институти

Аннотация: Ушбу маколада махсулот импорти амалиётида солик назоратининг ахамияти келтирилган, шу билан биргаликда кушилган киймат сол^и ва унинг копланиши, давлат бюджети даромадларида билвосита соликлар суммаси, божхона божининг давлат бюджети даромадларидаги суммаси, божхона божининг купайиши билан боFлик фаолиятлар таркиби, мамлакатга товарларни олиб киришда соликка тортиш тартиби, импорт килинган товарлар харакатини назорат килиш хамда соликлар ва божхона туловлари буйича хукукбузарликларнинг олдини олиш боскичлари, Узбекистон Республикасининг йирик хамкор давлатлар билан импорт динамикаси урганилган. Шунингдек, махсулот импорти амалиётида солик назоратини урганишга доир илмий мунозаралар юритилган ва таклифлар берилган.

Калит сузлар: экспорт, импорт, савдо операцияси, молиявий имтиёзлар, солик туловчи, кушилган киймат солиFи, акциз солоти, давлат бюджети, божхона божи, солик имтиёзлари, божхона маъмуриятчилиги, реимпорт, божхона тушумлар, соликка тортиш, божхона, солик, валюта, солик назорати

The importance of tax control in the import of products

Kh.M.Kulimova Tashkent Institute of Finance

Abstract: This article presents the importance of tax control in the practice of product import, along with value added tax and its compensation, the amount of indirect taxes in state budget revenues, the amount of customs duty in state budget revenues, the composition of activities related to the increase in customs duty, the procedure for taxation when importing goods into the country, stages of control of movement of imported goods and prevention of violations of taxes and customs fees, import dynamics of the Republic of Uzbekistan with major partner countries have been studied. Also, scientific discussions and suggestions were made on the study of tax control in the practice of product import.

Keywords: export, import, trade transaction, financial benefits, taxpayer, value added tax, excise tax, state budget, customs duty, tax benefits, customs administration, reimport, customs receipts, taxation, customs, tax, currency, tax control

КИРИШ

Маълумки, экспортёр корхоналарни давлат томонидан молиявий куллаб-кувватлашнинг максадлилигини оширишда, импорт операцияларида хужжат билан тасдикланган махсулотларнинг тулик истеъмолчиларга етказилишига эришишда солик назоратидан фойдаланишга алохида эътибор каратилмокда.

Ташки савдо операцияларини соликлар воситасида тартибга солиш механизмини такомиллаштириш, импортёрларнинг солик ва божлардан имтиёзлари максадли фойдаланилмаганда умумбелгиланган тартибда соликка тортиш, экспорт-импорт ореацияларида солик назорати сохасидаги умумэътироф этилган халкаро норма ва стандартларни куллашнинг самарали тизимидан фойдаланиш каби масалаларга оид илмий тадкикотлар олиб борилмокда.

Узбекистонда иктисодиётни соликлар воситасида тартибга солиш, тадбиркорлик субъектларини фаолиятини соликлар воситасида кушимча раFбатлантириш буйича тизимли амалий ишлар амалга оширилмокда. «Солик назоратининг шакл ва механизмларини, шу жумладан солик солиш объектлари хамда солик туловчиларни янада тулик камраб олиш ва хисобини таъминлайдиган замонавий ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш хисобига такомиллаштириш, трансфер нархларни шакллантириш билан боFлик операцияларга солик солиш тартибини жорий этиш»[1] вазифаси белгиланган. Мазкур вазифа ижросини таъминлашда экспорт фаолиятини янада ривожлантириш, тадбиркорлар уртасида ракобатбардош махсулотларни ишлаб чикаришни кенгайтиришда молиявий имтиёзларни куллаш тартибини такомиллаштириш, ташки савдода солик назоратига таъсир килувчи омилларни урганиш буйича таклиф ва илмий тавсияларни асослаш, халкаро бозорда импорт операцияларида солик назоратининг ахамияти долзарбдир.

Адабиётлар шаруи

З.Курбановнинг фикрига кура, "мамлакатимиз валюта захирасини мустахкамлашда товар ва ишлар, хизматларни хорижга экспорт килиш иктисодий ахамиятидан келиб чикиб, экспорт операциялари солик аудити методологиясини такомиллаштириш зарур". [2]

Тошмуродованинг илмий ишларида соликлардан самарали фойдаланиш йуллари тадкик этилган. [3]

Исламкулов уз изланишларида бюджет даромадларида соликлар тушуми баркарорлигини таъминлашга доир масалалар тадкик этилган. [4]

Ш.Д.Эргашходжаева томонидан олиб борилган тадкикот натижалари экспорт фаолиятини раFбатлантириш жахон бозорининг таркиби ва ривожланиш хусусиятларига боFликлигини курсатади.[5]

..roHHapeHKOHHHr Kafig этнmннa, "cohhk MyHOcaöaTH KaTHamHH^apHHHHr y3apo öoF^HK^HrHHHHr 3aMOHaBHfi gapa^acu cohhk MatMypflTHH.nHrHHH TamKHH KH^aguraH Ha3opaTHHHr hkkh э.пeмeнтнgaн uöopar, my ^yM^agaH, cohhk Ty^OBHH^apHHHr cohhk KOHyHHHHHrHra puoa KH.mmHHHHr Ha3opaTH; cohhk opraHHapHHHHr KOHyH^ap h^pochhh TatMHH^amHHHHr Ha3opara'\[6]

A.AgBOKaTOBa co^hk Ha3oparara KyfiugarHHa Tatpu^ öepraH: "Co^hk Ha3opaTH, cohhk MatMypHATHH^HrH TH3HMHHHHr a^panMac khcmh CH^aTHga, ^aMH^THHHr öapna ^aöx,anapuga gaB^aT o^guga TypraH MyaMMO^apHH x,an этнmнн TatMHH^afiguraH, gaB^aTHHHr mohhabhö pecypc-rapuHH энг caMapanu maKn^aHTupum, TaKCHM^am Ba yrapgaH ^ofiganaHHmHHHr xyKyKHH MexaHH3MHHH TaKOMH^^amTupum ynyH HyHanum^ap Ba fiymapHH TatMHH^afiguraH gaB^aTHHHr mo^h^bhh cuecaTHHH aManra omupum".[7]

Taö^u^om Memoöono8uxcu

Ymöy MaKO^aga TamKH caBgo опеpaцнa^apнga co^hk HasopaTHHHHr ax,aMHOTH Kypcaraö öepu^raH h^mhh aHanH3 Ba rypyxgam Kaöu MeTog^apugaH ^ofiganaHH^raH.

Ta^nun ea namu^anap

Mat^yMKH, gaB^aT örog^eTH gapoMag^apu Karra khcmh co^HK^apgaH TamKH^ Tonagu. YHHHr KaTTa ynymu öu^BOCHTa co^HK^ap xucoöura TyFpu Ke^agu. Eu^BOCHTa co^HK^apHHHr x,aM KaTTa khcmh Kymu^raH KHHMaT cohhfh, aкцнз cohhfhhh TamKHH KH^agu.

«2021 HH^ga cohhk Ba öo^xoHa opraH^apu TOMOHHgaH MatMyp^amTHpu^aguraH K,K,C öyfiHHa TymyM^ap 52,8 Tp^H cyMHH TamKH^ этgн»[8].

EyHgaH KypuHagHKH, öyHga Konram cyMManapHHH x,uco6ra o^HHMaraH. ^aB^aT örog^eTH gapoMag^apuHHHr ycumuHH cohhk HMTHe3^apHHHHr öeKop KH^HHumu, co^hk Ty^OBHH^ap coHHHHHr Kynafiumu, co^HKKa oug HC^oxoT^apuHHHr aManra omupu^umu öu^aH H3Oxgam MyMKHH. Co^HKKa Ba öo^xoHara oug MatMypuaTHH^HrHHH TaKOMH^^amTHpum öyfiHHa aManra omupu^aeTraH MyHOcaöaraap opKanu HKTHCogufi ycumra эpнmн^мокga.

Mat^yMKH, MaM^aKaTga Kymu^raH KHÖMaT co^HFHHHHr örog^eT gapoMaggapura Ke^uö Tymumu öu^aH öupranHKga, xucoöra o^HHaguraH Kymu^raH KHHMaT co^HFHHHHr xucoö^aHraH cohhk cyMMacugaH KynpoK HHKaeTraH^Hru caöaö^H co^hk ypHHHH Kon^am TapTHÖH aManra omupu^uö Ke^HHMOKga.

«2020 hh^ 1 uro^rana $aKaT экспоpтнн KOMnaHH^napra Kymu^raH KHHMar co^HFHHHHr ypHH Kon^aHraH. 2020 hh^ 1 uro^gaH öom^aö öapna KOMnaHHa^apra Kymu^raH KHHMaT co^hfh ypHHHH Kon^am hmkohhhh öepyBHH th3hm ^opufi этн^гaн Ba MyggaT^ap öe^ru^aHraH»[8].

1-расм.Кушилган киймат сол^и ва унинг копланиши (трлн сумда) [9]

Юкорида курсатилган 1-расмни тахлил киладиган булсак, 2019-йилда кушилган киймат солиFининг копланиши 3,2 трлн сумни ташкил килган булса, 2021-йилда эса мазкур сумма 14,4 трлн сумни ташкил килди ва 2019-йилга нисбатан 11,2 трлн сумга ошган. 2019 йилда кушилган киймат сол^и тушумлари 37,1 трлн сумни, 2021-йилда эса 52,8 трлн сумни ташкил килган. Кушилган киймат сол^и буйича тушум 2019-йилга нисбатан 2021-йил 15,7 трлн сумга ошган. 2021-йил кушилган киймат солети умумий хисобда 38,4 трлн сум килиб курсатилган, бунга сабаб коплаш суммасининг 14,4 трлн сумни ташкил килганлиги. Яъни коплаш суммаси хисобига мазкур солик буйича тушум 38,4 трлн сумни ташкил килган.

Бизнинг фикримизча, кушилган киймат сол^ининг давлат бюджети даромадларидаги микдорининг ошиши солик ва божхона имтиёзларининг бекор килиниши асосида иктисодиётда бир хил ракобат мухитини яратиш, шу билан биргаликда, ушбу соликнинг йотиш маъмуриятчилигини янада такомиллаштирилиши билан ифодаланади.

Халкаро молия институтлари кушилган киймат сол^идан даромадларни тахлил килишда кушилган киймат солотининг самарадорлик коэффициентидан фойдаланадилар. Уз навбатида, ушбу холат хар кайси мамлакатларда хар хил солик ставкалари ва соликни коплаш тартибини амалга ошириши билан ифодаланади.

Масалан Иктисодий хамкорлик ва тараккиёт ташкилоти мамлакатлари буйича уртача курсаткич 60 % атрофида булиб, бу кушилган киймат сол^и солинмайдиган айланмалар билан шунингдек, солик ставкаларининг баланд эмаслигини курсатади.

Кушилган киймат солиFи самарадорлиги яъни айнан йотилувчанлиги буйича 2020 йилдаги 44,5 %дан 2021 йилда 48 %гача ошди. Яъни бу ерда кушилган киймат солоти йотиш самарадорлиги кушилган киймат солиFидан даромад шунингдек, Ялпи ички махсулотдан фоизларини кушилган киймат сол^и ставкасига нисбатига тенгдир.

2-расм. Давлат бюджети даромадларидаги билвосита соликлар суммаси (млрд

сумда) [9]

2021-йилда кушилган киймат солиFи, акциз солоти, божхона божи мос равишда 38439, 13088, 4765 млрд сумни ташкил килган ва ушбу курсаткичлар

2019-йилга нисбатан мутаносиб равишда 4629,2; 2773,3; 2462,3 млрд сумга ошганлигини куришимиз мумкин. Бизнинг фикримизча, мазкур даромад суммаларининг ошиши 2021-йилда февраль-октябрда солик ставкаларининг уртача ун беш фоизга индексацияси килинганлиги сабаб булган.

Уз навбатида, 2022-йил прогнози буйича импорт операцияларини амалга оширишда акциз сол^ининг олинги икки йилларга нисбатан камайтирилиши

2020-йилнинг 1-августидан бошлаб, транаспорт воситалари учун акциз солиFи ва кейинги йил 1 январдан 73 та товарларга асосан озик-овкат, техника товарлари ва бошкалар учун акциз сол^ининг бекор килиниши билан ифодаланади. Мазкур амалиётга кура, импорт операцияларини амалга оширишда айнан акциз сол^и кулланиладиган товарлар хажми 978,60 млн АКШ долларидан, 557,60 млн. АКШ долларига кискарган. Уз навбатида, алохида турдаги товарларга акциз солиFини бекор килиниши ушбу товарларнинг расмий импорт операцияларини конунийлаштиришга хизмат килади.

12018 ■ 2019 «2020 2021 ■ 2022 (прогноз) 3-расм. Божхона божининг давлат бюджети даромадларидаги суммаси

(млрд сумда) [9]

2018-2022 (прогноз) йиллар орал^ида божхона божининг давлат бюджети даромадларидаги суммасини тахлил киладиган булсак, мос равишда 1826,4;

2302,7; 3553,7; 4764,8; 4826,6 M^pg cyMra TeHr öy^raH. Eo^xoHa öo^HHHHr gaB^ar örog^eTH gapoMag^apugaru cyMMacu fiu^^ap KeTMa-Kerauga Mat^yM gapa^aga omraH^urHHH Ky3aramHMH3 MyMKHH. .eKHH öo^xoHa öo^HHHHr Mat^yM MHKgopga

omraH^Hrura KapaMacgaH y gaB^aT örog^eTH gapoMag^apHHHHr 2-3 $oh3h aTpo^uga caK^aHuö KO^raH.

fflyHHHrgeK, 2021-hh^ geKaöp ofiuHHHr oxupura Kagap MaM^aKaTra HMnopT KH^HHaeTraH fiurupMa Typgaru TOBap^apra HucöaTaH öo^xoHa öo^HHHHr hohb CTaBKaga öe^ru^aHraH.

YMyMaH o^raHga, 2021-fiu^ga yMyMHfi HMTHe3^ap cyMMacu 480 M^p. cyMra eTraH. fflyHH anoxuga TatKHg^am ^o3hmkh, 2021-fiu^ga öo^xoHa Ty^OB^apura TopTH^aguraH HMnopT KH^HHraH TOBap^apHHHr y^ymu 68,9 $OH3HH TamKHH KH^raH.

^aB^aT örog^eTH gapoMag^apuHHHr opTHmura Ha^aKaT MaM^aKaTHHHr HKTHCogHfi ycumu öa^KH, ^ax,oH öo3op^apuga KHMMaTöax,o MeTan^ Hapx^apuHHHr roKopu^ru Ba my öu^aH öupranuKga, TamKH caBgoga co^hk Ha3opaTHHHHr aManra omupu^umu TapTHöuHH TaKOMH^^amyBH x,aM Tatcup KH^agu.

4-pacM. Eo^xoHa öo^HHHHr Kynafiumu öu^aH öofhhk ^ao^H^raap TapKuöu [9] YMyMaH o^raHga, HMnopT TOBap^ap KHHMaTuga co^HK^ap y^ymu Kyn^uru, BanroTa KypcHHHHr ycumu, öo^xoHa TapTHöuHHHr ocoH^amTupu^Hmu, Ma^cy^OT umnaö HHKapumHHHr KeHrafiumu, öo^xoHa MatMypuaTHH^HrH aHru yc^yö^apHHH aManueTra TagöuK этнпнmн öo^xoHa öo^HHHHr omumu öu^aH öofhhk ^ao^H^raapra y3 TatcupuHH Kypcaragu.

MaM^aKaTga HMnopT опepaцнa^apн aManra omupu^raHga co^hk coram öo^xoHa pe^HMHra Kapaö Kyfiugaru TapTuöga aManra omupu^agu:

- HMnopT опepaцнaпapннн aManra omupum ynyH öo^xoHa pe^HMHra MyBO^HK ^OH^amTupu^raH ToBap^apra co^hk co^HHagu;

- реимпортни амалга оширишда божхона режимига жойланган товарларга агар хужалик юритувчи субъектлар экспорт фаолияти билан шуFулланса унга экспорт килган товарлари учун туловлари кайтарилади;

- реэкспорт, божхонада декларация килинган товарлар транзити, бож олинмайдиган савдо ва эркин божхона майдони, божхона омбори давлат фойдасига воз кечиш божхона режимига солик солинмайди;

- кайта ишлаш божхона режимида амалга оширилганда ва кайта ишланган махсулотларини маълум вактда мамлакат божхонасидан олиб чикилса солик солинмайди;

- божхона тартибига кура божхона режимига мувофик товарларни вактинча импорт килиш солик солишдан тулик ёки кисман солик туламайдилар;

- божхона режимига жойланган товарларни божхона майдонидан ташкарида кайта ишлашда импорт килинган товарларга нормативларга мувофик солик солинади;

- божхона режимига жойланган товарларни ички истеъмол килиш максадида кайта ишлаш амалга оширилганда солик солинади.

Бугунги кунда мамлакатда импорт операциялари амалга оширилганда солик солиш божхона режимига караб амалга оширилиши мамлакат иктисодий усига ва ахоли фаровонлигини таъминлашга хизмат килмокда. Маълумки, акциз сол^и импорт операциялари амалга оширилганда белгиланган товарлар буйича адвалор, катъий белгиланаган ставкада хисобланади ва хисобланган солик суммаси катъий белгиланган ставкадан кам булмаслиги лозим.

Импорт операцияларини амалга оширишда товарларга кулланилган акциз сол^и тулаш тартиби божхона нормативларига асосан курсатилган муддатларда амалга оширилади.

Импорт операциялари буйича товарларни республикага олиб кириш ва «эркин муомала учун чикариш» режими билан расмийлаштириш учун, иш бажаришга ва хизмат курсатишга ёки импорт операцияларини амалга оширишдаги контрактларига кура, уларга туланган пул маблаFларини кайтарилиш муддатлари куйидагилардан иборат:

- Хукумат карорларига мувофик амалга ошириладиган лойихалар доирасида ёки Махсулот таксимоти туFрисидаги битимларни амалга ошириш доирасида Бошкарувчи кумита томонидан тасдикланган такдирда - импорт контрактларида белгиланган муддатлардан;

- электротехника саноати тармоFи ташкилотларининг узининг эхтиёжларига учун технологик асбоб-ускуналарга нистабан тузилган импорт операцияларини амалга оширишда тузилган контракатларга тулов килинган пайтдан 270 календарь кун;

- бошка импорт операциялари амалга оширилганда тузилган контрактларига кура тулов килинган кундан эътиборан 180 календар кундан иборат булиши

лозим [10].

6000 5000 4000 3000 2000 1000 0

5108,6

4137.1 4173/^'2

2664,8

1942 Щ 2.097.3 2099,4

II Ii I îilr

2019 2020 2021

i Россия ■ XiiToîi ■ К^озогпстон Туркпя ■ Корея ■ Германия

5-расм. Узбекистан Республикасининг йирик хамкор давлатлар билан импорт

динамикаси [11]

Шунингдек, 2021 йил давомида Узбекистоннинг импортдаги асосий шериги сифатида Россия ва Хитой кайд этилди. Узбекистон Россия ва Хитой уртасидаги узаро импорт хажми мос равишда 5458,1 ва 4922,1 млн АКШ долларини ташкил килган.

5-расм маълумотларидан куриниб турибдики, Узбекистон Республикасининг импорт салохияти асосан йирик хамкор давлатлар Россия Хитой билан узаро импорт улуши олдинги йилга нисбатан савдо муносабатларида ошиб бормокда. Шу билан бирга, расмдаги статистик маълумотлар тахлилига кура, Узбекистон Республикасининг импорт таркибида товарлар диверсификацияси, яъни импорт килинаётган товарлар турлари купайиб бораётганлигини кузатиш мумкин. Жумладан, 2019-2021 йиллар давомида Узбекистон Республикасига Россия, Хитой, K,озоFистон, Туркия, Корея давлатларига импорт килинган товарлар турлари тахлил килинганда, асосан мамлакат ичидаги тадбиркорлик фаолияти билан шуFулланувчилар транспорт жихозлари шунингдек, машиналар, саноатга оид товар, кимёвий ва шунга ухшаган товарлар, озик-овкат махсулотлари,минерал ёкилFи ва хизматлар ёFлаш мойлашлари ва шунга ухшаш материаллар, турли хил тайёр буюмлар каби товарлар импорти ошган.

Хулоса ва таклифлар

Мамлакатимизда ташки иктисодий фаолиятни эркинлаштириш, экспорт салохиятини кучайтириш, инвестицияларни жалб килиш ва унинг жозибадорлигини янада ошириш ва божхона фаолиятини янада такомиллаштириш юзасидан чора-тадбирлар кулланилиб келинмокда.

Фикримизча, мазкур чора-тадбирларнинг амалиётга жорий этилиши куйидаги натижаларга олиб келади:

1. Солик ва божхона имтиёзлари оркали куллаб кувватлаш, шу жумладан якка тартибдаги холатлар, ушбу такдим этилаётган имтиёзларнинг самарадорлигини мониторинг ва назорат килишнинг самарали тизимини яратиш соFлом ракобатни таъминлашга хизмат килади.

2. Экспорт-импорт операцияларида божхона солик тизимини ислох килиш ва уни такомиллаштиришда уни амалга оширишнинг ташкилий-методологик жихатларини янада такомиллаштиришни таъминлайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 29 июндаги ПФ-5468-сон «Узбекистон Республикасининг солик сиёсатини такомиллаштириш концепцияси туFрисида»ги фармони. К,онун хужжатлари маълумотлари базаси, 30.06.2018 й., 06/18/5468/1420-сон; 19.03.2020 й., 06/20/5968/0331-сон.

2. Курбанов З.Н. (2011) Солик хисоби ва аудитининг назарий ва методологик асослари. И.ф.д. илм. дар. ол. уч. такд. эт. дисс. автореф. - Тошкент, Б. 26

3. Тошмуродова Б.Э. Иктисодий тараккиётга эришишда соликлардан самарали фойдаланиш. Икт. фан. док. дисс. автореф. - Тошкент , 44 б.2007.

4. Исламкулов А.Х. (2012) Бюджет даромадларида бевосита соликлар тушуми баркарорлигини таъминлаш йуллари: и.ф.н. илмий даражасини олиш учун диссертация автореферати. - Т.: БМА, 2012. - 21 б.

5. Ш.Д.Эргашходжаева. Халкаро ракобат. Укув кулланма.- Т.: ТДИУ, 2013.328 б.

6. Гончаренко Л.И. (2012) Методология налогообложения и налогового администрирования коммерческих банков: монография / Л.И. Гончаренко. - 2-е изд. М: Финансовый университет, 332 с. (190-191 с.).

7. Адвокатова А.С. (2013) Налоговый контроль в условиях модификации отношений налоговых органов и налогоплательщиков. Автореферат диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук Москва. 26 с.

8. Jumaniyazov, I. T. (2021). The Progressive Foreign Experiments in the Activity of Sovereign Wealth Funds. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 109116.

9. Jumaniyozov, I. (2018). Impact of Development Finance Institutions on Economic Growth: Implications for Reconstruction and Development Fund of Uzbekistan. International Journal of Management Science and Business Administration, 4(2), 84-88.

10. Jumaniyozov, I. (2020). ISSUES OF ENSURING THE TRANSPARENCY OF SOVEREIGN WEALTH FUNDS. International Finance and Accounting, 2020(5), 1.

11. Jumaniyazov, I. (2020). FOREIGN EXPERIENCE IN THE ACTIVITIES OF SOVEREIGN FUNDS. International Finance and Accounting, 2020(2), 1.

12. Jumaniyazov, I. T. (2021). Transparency Is A Key Indicator Of The Activity Of Sovereign Wealth Funds. The American Journal of Management and Economics Innovations, 3(05), 30-37.

13. Жуманиязов, И. Т. (2016). Основные задачи Фонда реконструкции и развития Республики Узбекистан. Наука, образование и культура, (7 (10)), 27-28.

14. Жуманиязов, И. Т. (2016). Направления использования средств Фонда реконструкции и развития Республики Узбекистан. Economics, (7 (16)), 28-29.

15. Jumaniyazov, I. T. (2022). O'zbekistonda davlat moliya tizimidagi islohotlar va rivojlantirish istiqbollari. Science and Education, 3(5), 1637-1645.

16. Inomjon Turaevich Jumaniyazov, & Bexruz Hazratov (2022). Foreign experience in the development of special economic zones in Uzbekistan. Science and Education, 3 (5), 1628-1636.

17. Jumaniyazov Inomjon Turaevich, & Juraev Maqsud Annaqulovich (2022). Korxonalarda moliyaviy qarorlar qabul qilish va risklarni baholash usullari. Science and Education, 3 (5), 1646-1654.

18. Jumaniyazov, I. T. (2019). The impact of Uzbekistan Reconstruction and development fund's expenditure on GDP growth. Science, research, development № 16. Monografiya pokonferencyjna.

19. Jumaniyazov, I., & Xaydarov, A. (2023). The importance of social insurance in social protection. Science and Education, 4(1), 1033-1043. Retrieved from https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/4941

20. Inomjon, J. (2023). GENDER BYUDJETLASHTIRISHDA DAVLAT MOLIYAVIY NAZORATINING O'RNI. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(6), 1187-1191.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Бахронов, Ж., & Жуманиязов, И. (2023). Партисипатор бюджетлаштириш ва уни Узбекистонда куллаш долзарблиги. Science and Education, 4(2), 1486-1493. Retrieved from https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/5234

22. Davlatboyeva, M. S. qizi, & Jumaniyazov, I. T. (2023). Yashil byudjetlashtirish va uni O'zbekistonda joriy etish istiqbollari. Science and Education, 4(2), 1509-1516. Retrieved from https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/5237

23. Jumaniyazov, I. T. (2019). Evaluation criteria for the efficiency of sovereign funds. Global science and innovations 2019: Central Asia. In International scientific conference.-Nur-Sultan (Kazakhstan) (Vol. 340, pp. 226-229).

24. Jumaniyazov, I. T. The significance of Uzbekistan reconstruction and development fund's financial capital on economic growth of Uzbekistan. International

WWW.OPENSCIENCE.UZ / ISSN 2181-0842 1493 LMIü^ei

Journal of Economics, Commerce and Management United Kingdom ISSN, 2348, 0386.

25. Jumaniyazov, I., & Mahmudov, M. (2022). Experience of foreign countries in attracting foreign investment. Asian Journal of Research in Banking and Finance, 12(5), 32-37.

26. Jumaniyozov, I. T., & Abdumannobov, A. M. (2020). MANAGING PUBLIC DEBT. In Ключевые проблемы современной науки (pp. 3-7).

27. Jumaniyozov, I. T., & Bakhodirkhujayev A.F. (2020). ISSUES AND CHALLENGES FOR THE IMPLEMENTATION OF MACROPRUDENTIAL POLICY IN UZBEKISTAN. In Ключевые проблемы современной науки (pp. 811).

28. www.mf.uz- расмий сайти маълумотлари

29. Тадкикот натижасида муаллиф томонидан тайёрланди

30. www.soliq.uz- расмий сайти маълумотлари

31. www.stat.uz-расмий сайти маълумотлари асосида тайёрланди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.