Научная статья на тему 'КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИ УЧУН ҚЎЛЛАНИЛАЁТГАН СОЛИҚ ИМТИЁЗЛАРИНИНГ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИКНИ ОШИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ'

КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИ УЧУН ҚЎЛЛАНИЛАЁТГАН СОЛИҚ ИМТИЁЗЛАРИНИНГ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИКНИ ОШИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
232
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
имтиёзлар / кичик саноат зоналари / эркин иқтисодий зона / тўғридан-тўғри инвестициялар / солиқ ставкаси / кулай бизнес мухити / солиқ тўловчилар / солиқ базаси / хорижий сармояларни ва самарадорликни ошириш учун солиқ имтиёзлари / tax benefits / small industrial zones / free economic zone / direct investment / tax rate / favorable business environment / taxpayers / tax base / foreign investment and tax incentives to increase efficiency

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — J. Karimqulov, B. Abduqaxorov

Маколада кичик саноат зоналарига тадбиқ этилаётган солиқ имтиёзларининг мазмун-мохияти, уларни кўллашнинг амалдаги ҳолати тахлили, имтиёзларни қўллаш амалиётида кузатилаётган баъзи мунозарали ҳолатлар кўриб чикилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF TAX BENEFITS USED FOR SMALL INDUSTRIAL ZONES IN INCREASING INVESTMENT ACTIVITY

The article analyzes the content of tax benefits applied to small industrial zones, the analysis of the current state of their application, some controversial cases observed in the practice of applying benefits.

Текст научной работы на тему «КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИ УЧУН ҚЎЛЛАНИЛАЁТГАН СОЛИҚ ИМТИЁЗЛАРИНИНГ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИКНИ ОШИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИ УЧУН ЦУЛЛАНИЛАЁТГАН СОЛИ;

ИМТИЁЗЛАРИНИНГ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИКНИ ОШИРИШДАГИ

АХДМИЯТИ Каримкулов Жасур Имомбоевич

Тошкент молия институти, и.ф.д, профессор Абдукахоров Бекзод Уткир ^ли

Тошкент молия институти https://doi.org/10.5281/zenodo.7297816

Аннотация. Маколада кичик саноат зоналарига тадбщ этилаётган солиц имтиёзларининг мазмун-мохияти, уларни куллашнинг амалдаги уолати тахлили, имтиёзларни цуллаш амалиётида кузатилаётган баъзи мунозарали уолатлар куриб чикилган.

Калит сузлар: имтиёзлар, кичик саноат зоналари, эркин ицтисодий зона, тугридан-тугри инвестициялар, солиц ставкаси, кулай бизнес мухити, солиц туловчилар, солиц базаси, хорижий сармояларни ва самарадорликни ошириш учун солиц имтиёзлари ЗНАЧЕНИЕ НАЛОГОВЫХ ЛЬГОТОВ ДЛЯ МАЛЫХ ПРОМЫШЛЕННЫХ ЗОН В ПОВЫШЕНИИ ИНВЕСТИЦИОННОЙ АКТИВНОСТИ

Аннотация. В статье анализируется содержание налоговых льгот, применяемых к малым промышленным зонам, анализ современного состояния их применения, некоторые спорные случаи, наблюдаемые в практике применения льгот.

Ключевые слова: льготы, малые промышленные зоны, свободная экономическая зона, прямые инвестиции, налоговая ставка, благоприятная деловая среда, налогоплательщики, налоговая база, иностранные инвестиции и налоговые льготы для повышения эффективности. THE IMPORTANCE OF TAX BENEFITS USED FOR SMALL INDUSTRIAL ZONES IN INCREASING INVESTMENT ACTIVITY

Abstract. The article analyzes the content of tax benefits applied to small industrial zones, the analysis of the current state of their application, some controversial cases observed in the practice of applying benefits.

Keywords: tax benefits, small industrial zones, free economic zone, direct investment, tax rate, favorable business environment, taxpayers, tax base, foreign investment and tax incentives to increase efficiency

КИРИШ

Иктисодиётни модернизациялаш шароитида мамлакатимизда соли; имтиёзларини белгилаш асосида ишлаб чикаришни рагбатлантириш, чет эл инвестициялари кириб келишини таъминлаш, ижтимоий химоялашни ташкил этиш каби устувор вазифалар амалга оширилмокда.

Бугунги кунда Узбекистон иктисодиётининг баркарор усишига эришишнинг мух,им йуналишларидан бири хорижий инвестицияларни фаол жалб этишдир. Зеро, хорижий инвестицияларни иктисодиётга кенг жалб этилиши ишлаб чикаришни модернизациялашга, ракобатдошликка эришиш ва дунё бозорларига чикишга, импорт урнини босувчи ва экспортбоб мах,сулотларни ишлаб чикаришга, ах,олини иш билан таъминлашга имконият яратади. Мамлакатимизда инвесторлар, айникса хорижий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

инвесторлар учун яратилган кулай инвестиция мухити натижасида йилдан-йилга иктисодиётимизга жалб этилаётган инвестициялар хажми ортиб бормокда.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Хорижий иктисодий адабиётларда эркин иктисодий зоналар, кичик саноат зоналари фаолияти борасида Т^аш1е, J.Zhan, И.Шаблинский, Р.И. Зименков, K.Yeongjin томонидан олиб борилган тадкикотлар, илмий асарлар, рисолалар ва маколаларида инвестицияларни жалб килиш масалалари урганилган. Шунингдек, бу борадаги мавжуд муаммоларнинг айрим жихатлари ва ечимлари республикамиз иктисодчи олимлари А.В.Вахабов, С.С.Мирзалиева, Ш.Х.Хажибакиев, Н.Г.Муминов, Ж.Каримкулов, М.А.Раимжонова, С.С.Бозаровларнинг илмий ишларида тадкик этилган ва урганилган.

Юкоридаги олимлар томонидан яратилган иктисодий адабиётларда эса эркин иктисодий худудларга турлича таъриф берилган. Хусусан рус иктисодчиси Р.И. Зименков узининг "Махсус иктисодий зоналар" номли китобида "... Кичик саноат зонасини ташкил этиш жараёни яширин субсидиялаш усули эмас, балки иктисодиётни модернизация килиш ва мамлакатга хорижий инвестиция капиталини жалб килиш воситасига айланиши кераклигига эътибор каратади, индивидуал лобби гурухлари ва тупланган капитални чет элга олиб чикиш имкониятини яратади" [4] сифатида бахолайдилар.

Кичик саноат зоналари мохиятининг энг кенг камровли таърифи иктисодчи олим профессор А.М.Басенко томонидан такдим этилган булиб, у мазкур худудий-хужалик субъйектларига куйидагича таъриф беради: "...сифатли хусусиятларнинг уйгунлиги туфайли имтиёзли валюта-божхона режимига ва солик имтиёзларига эга булиш".[9]

Иктисодчи олимлар томонидан эркин иктисодий худудлардаги имтиёзли тартиб ва маъмурий бошкарув сохасига купрок эътибор каратилган холда турлича ёндошилади.

Солик имтиёзлари буйича Александровнинг фикрича, солик имтиёзи - солик туловчига (субъектига) бошка солик туловчига нисбатан солик микдорини камайтириш ёки афзаллик такдим этиш деб тушинилади[5].

А.Вахабов, Ш.Х.Хажибакиев, Н.Муминовларнинг фикрича, кичик саноат зоналари - бу махаллий хамда хорижий тадбиркорлар фаолият юритиши учун махсус имтиёзли иктисодиёт амал киладиган чегараланган худуд[3].

Солик имтиёзлари борасида А.Жураев ва Ш.Тошматовларнинг таърифига кура солик имтиёзлари - солик туловчиларга соликлар буйича турли хил енгилликлар булиб, улар вактинчалик ва доимий, тулик ёки кисман ва бошка куринишларда берилиши мумкин[6].

Ушбу маколада статистик кузатув, вербал шархлаш, тизимлаштириш ва таснифлаш, илмий абстракциялаш каби тадкикот усуллари кулланилган. Илмий маколада келтирилган статистик маълумотларни туплаш, уларни тизимлаштириш ва шархлашда Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси маълумотларидан фойдаланилган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Мамлакатимизда тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб этиш учун энг кулай инвестиция мухитини шакллантириш, хорижий инвесторлар учун солик ва божхона сиёсатини юритиш яъни улар учун солик юкини камайтириш ва соликка тортиш механизимларини соддалаштириш буйича юртбошимиз томонидан таркибий ислохотлари жадал суръатлар билан амалга ошириб келинмокда. Хусусан, макроиктисодий баркарорликни характерловчи курсаткичлардан бири мамлакатда узлаштирилаётган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

инвестициялар микдоридир. Узбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга мурожаатномасида инвестицияларнинг иктисодиётни баркарор усишини таъминлашдаги урни ва ахамияти куйидагича эътироф этилди: "Ислохотларнинг амалий натижадорлигини оширишда, жойларда янги ташаббусларни илгари суришда ахолимизнинг янада фаол, янада ташаббускор булишига эришмогимиз лозим. Энг асосийси, бу ислохотлар натижасида халкимиз учун фаровон ва муносиб турмуш шароитини яратиб беришимиз керак. Мамлакат резидент ва норезидентлари етарли даромад топиши учун энг кулай бизнес ва инвестиция мухитини шакллантириб, янги-янги корхоналар ва иш жойларини купайтиришимиз зарур[1]".

Иктисодий ислохотлар даврида солик тизимини такомиллаштириб боришда, хорижий мамлакатларда солик ставкаларининг кулланиш механизмидан фойдаланиш, соликларни тулик ва уз вактида келиб тушишини назорат килиш тажрибаларини урганиш максадга мувофик булади.

Солик имтиёзларини жорий килиш ва улардан фойдаланишнинг асосий максадлари куйидагилар хисобланади:

- жамиятдаги баъзи мухим сохаларни ёки солик туловчиларнинг фаолиятини рагбатлантириш максадида солик имтиёзлари белгиланади. Яъни, давлат солик имтиёзлари оркали иктисодиётни самарали ва кулай бошкариш ёки тартиблаш имкониятига эга булади, бундан куринадики, солик имтиёзлари давлатни уз функция ва вазифаларини амалга оширишдаги мухим дастак сифатида фойдаланади;

- имтиёз бериш оркали бюджетга жалб этилиши лозим булган молиявий ресурслар бюджетга жалб этилмасдан солик туловчиларнинг узларига максадли равишда колдирилади. Бунинг афзаллик томони шундаки, солик туловларини бюджетга олиш ва уни яна кайта таксимлаш ишларини осонлаштиради.

1-расм.

Солик имтиёзларининг турлари [7]

Юкоридаги расмда куриб турганимиздек солик имтиёзлари 3 турга булинади ва улар куйидагича таърифланади:

- соликдан бутунлай озод этиш (бунда алохида юридик ва жисмоний шахслар, уларнинг даромадлари, мол-мулклари, ер майдонлари ва бошка соликка тортиладиган объектлари солик тулашдан бутунлай озод килинади);

-соликдан вактинча ёки кисман озод этиш; (бунда алохида фаолият турларини амалга ошириб, даромад оладиган шахслар, уларнинг даромадлари ёки бошка соликка тортиладиган объектлари вактинча ёки кисман солик тулашдан озод этилади);

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

- солик базасини камайтириш тарзида берилган; (бунда айрим юридик ва жисмоний шахсларнинг соликка тортиладиган даромади маълум бир максадларга, масалан, янги ишлаб чикариш ускунани харид килишга ёки таълим олиш учун контракт туловини коплашга йуналтирилган маблаглар кисмида камайтирилади)

Бугунги кунда Тошкент шахрида 8 та кичик саноат зоналари фаолият курсатмокда. Жумладан, Бектемир, Мирзо Улугбек, Олмазор, Сергели, Учтепа, Чилонзор, Юнусобод ва Яккасарой КСЗлари.

Тахлилий маълумотга асосан, кичик саноат зоналарида:

- жами ер майдонлари 146,1 (га);

- ишлаб чикариш майдонлари 753 158,7 (кв.м.);

- буш ер майдонлари 1,1 (га);

- буш ишлаб чикариш майдонлари 3 569,07 (кв.м)

Бугунги кунда, танлов якунлари буйича 647 та лойихалар голиб деб топилган булиб, ушбу лойихаларни амалга оширилиши натижасида 1,13 трлн. сумлик

инвестициялар (жумладан 704,1 мрлд. сум уз маблаглари, 341,8 млрд.сум банк кредити, 9,95 млн. А^Ш доллари хорижий инвестициялар) узлаштирилиб, 12 734 та янги иш уринлари яратилиши кузда тутилган. Шундан, бугунги кунга кадар, кичик саноат зоналар худудида 619 та лойиха амалга оширилган ва ушбу лойихдлар доирасида 836,8 млрд. сумлик (жумладан 560,8 млрд.сум уз маблаги, 216,1 млрд.сум банк кредити, 6,87 млн. А^Ш доллар хорижий инвестициялар) узлаштирилган хамда 11 908 та янги иш

уринлари яратилган. Тошкент шахрининг 8 та кичик саноат зоналарида 622 та лойиха амалга оширилган булиб, ушбу лойихалар доирасида 2020 йил январ-май ойларида 320,5 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган. Жумладан импорт урнини босувчи 23,5 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган. Экспорт хажми 7,36 млн. доллардан иборат. Х,озирда Тошкент шахар кичик саноат зоналарида 28 та лойиха амалга оширилмокда. Ушбу лойихалар умумий киймати 301,0 млрд.сум (жумладан 145,5 млрд. сум уз маблаги, 125,8 млрд. сум банк кредити, 3,1 млн. А^Ш доллари хорижий инвестициялар). Лойихалар кура 826 та янги иш уринлари яратилиши режалаштирилган. Бектемир кичик саноат зонасида, хозирда 12 та лойиха амалга оширилган ва ушбу лойихалар доирасида 26,0 млрд. сумлик (жумладан 16,5 млрд.сум уз маблаги, 2,6 млрд.сум банк кредити, 0,8 млн. А^Ш доллари хорижий инвестициялар) инвестициялар узлаштирилган хамда 452 та янги иш уринлари яратилган. 2020 йил январ-май ойларида 27,6 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган. Х,озирда худудда буш 300 кв.м. ер майдон ва 82 кв.м. бино-иншоот мавжуд. Мирзо Улугбек кичик саноат зонасида, хозирда 42 та лойиха амалга оширилган ва ушбу лойихалар доирасида 240,7 млрд. сумлик (жумладан 103,6 млрд.сум уз маблаги, 90,2 млрд.сум банк кредити, 5,4 млн. А^Ш доллар хорижий инвестициялар) инвестициялар узлаштирилган хамда 1398 та янги иш уринлари яратилган. 2020 йил январ-май ойларида 35,3 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган. Жорий даврда худудда буш 1 га ер майдони мавжуд. Сергели кичик саноат зонасида, хозирда 80 та лойиха амалга оширилган, ва ушбу лойихалар доирасида 41,3 млрд. сумлик (жумладан 40,6 млрд.сум уз маблаги, 0,7 млрд.сум банк кредити) инвестициялар узлаштирилган, хамда 1026 та янги иш уринлари яратилган. 2020 йил январ-май ойларида 11,6 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган. Учтепа кичик саноат зонасида, хозирда 10 та лойиха амалга оширилган ва ушбу лойихалар доирасида 60,9 млрд. сумлик (жумладан

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

48,1 Mnpg.cyM y3 MaönaFH, 12,8 Mnpg.cyM öaHK KpeguTu) ннвecтнцнa.пap y3namTHpHnraH xaMga 166 Ta aHru um ypuHnapu apaTunraH. 2020 hh. aHBap-MaM oMnapuga 1,6 Mnpg. cyM.HK MaxcynoT.ap umnaö HHKapunraH. Hunoroop khhhk caHoaT 3oHacuga, xo3upga 27 Ta noMuxa aManra omupunraH Ba ymöy noMuxanap goupacuga 123,1 Mnpg. cyM.HK («yMnagaH 84,6 Mnpg.cyM y3 MaönaFH, 38,5 Mnpg.cyM öaHK KpeguTu) ннвecтнцнa.пap y3namTHpHnraH xaMga 645 Ta aHru um ypuHnapu apaTHnraH. 2020 Mun aHBap-MaM oMnapuga 11,6 Mnpg. cyM.HK MaxcynoT.ap umnaö HHKapunraH. MHycoöog khhhk caHoaT 3oHacuga, xo3upga 96 Ta noMuxa aManra omupunraH, Ba ymöy noMuxanap goupacuga 42,1 Mnpg. cyM.HK («yMnagaH 33,8 Mnpg.cyM y3 MaönaFH, 8,3 Mnpg.cyM öaHK KpeguTu) ннвecтнцнa.пap y3namTHpHnraH, xaMga 695 Ta aHru um ypuHnapu apaTunraH. 2020 Mun aHBap-MaM oMnapuga 10,2 Mnpg. cyM^HK MaxcynoT.ap umnaö HHKapunraH. EyryHru KyHga ymöy xygygga öym 0,1 ra ep MaMgoH MaB^yg. ^KKacapoM khhhk caHoaT 30Hacuga, xo3upga 303 Ta noMuxa aManra omupunraH, Ba ymöy noMuxanap goupacuga 163,3 Mnpg. cyM.HK («yMnagaH 145,2 Mnpg.cyM y3 MaönaFH,

16,1 Mnpg.cyM öaHK KpegHTH, 125 MHHr Ä^ffl gonnap xopu^uM ннвecтнцнa.пap) ннвecтнцнa.пap y3.namTHpH.nraH, xaMga 6 676 Ta aHru um ypuHnapu apaTHnraH. 2020 Mun aHBap-MaM oMnapuga 183,5 Mnpg. cyM.HK MaxcynoT.ap umnaö HHKapunraH. EyryHru KyHga xygygga öym 3487,07 kb.m. öuHo-HHmooT MaB^yg. O.Ma3op khhhk caHoaT 3oHacuga эca xo3upga 49 Ta noMuxa aManra omupunraH Ba ymöy noMuxanap goupacuga 143,1 Mnpg. cyM.HK («yMnagaH 105 Mnpg.cyM y3 MaönaFH, 46,8 Mnpg.cyM öaHK KpeguTH, 0,5 m.h. Ä^ffl gonnap xopu^uM ннвecтнцнanap) HHBeci^Hanap y3namTHpHnraH xaMga 850 Ta aHru um ypuHnapu apaTHnraH. 2020 Mun aHBap-MaM oMnapuga 39,2 Mnpg. cyMnHK MaxcynoT.ap umnaö HH^apHnraH.[11] MatMypuM KeHramHHHr 2020 Mun 29 aHBapgaru 31 -coh.h öaeHHra

acocaH ^KKacapoM khhhk caHoaT 3oHacu TomKeHT maxpuHHHr öom pe^acu noMuxacura MyBo^HK peкoнcтpyкцнa KunuHumu pe^anamTupHnaeTraHnurH caöaönu maxap khhhk caHoaT 3oHanapu xygygnapugaru, öym TypraH umnaö HHKapum MaMgoHnapu ^KKacapoM khhhk caHoaT 3oHacu H^apaHH-umnaö HHKapyBHHnapuHH «oMnamTupum yHyH 3axupara o.HHumu xaMga ^KKacapoM khhhk caHoaT 3oHacuga öym TypraH umnaö HHKapum MaMgoHnapuHH H^apara öepum BaKTHHHanHK TyxTaTHnumu öenrunaHraH. Ma3Kyp xy««aT Ha^aKaT KC3 HMTHe3napugaH ^oMganaHuö KenaeTraH TagöupKopnap, öanKH KynaM Ba ap3oH umnaö HHKapum MaMgoHHra эгa öy.MaraH KopxoHanap yHyH xaM KeHr HMKoHuaT.ap эmнгннн oHgu. EupruHa KC3ga ^aonuaT ropmaeTraH TagöupKopnap yHyH Ka^onaT «aMFapMacHHHHr Tatcuc aTunumu KpeguT pecypcnapugaH ^oMganaHum hmkohmthhu öup HeHa öapaBapra omupagu [13].

2-расм.

2021 hh^ HHBap-uroHb oii.iapiiga KC3 TapKHÖnra khpvbmh KopxoHa^ap

TOMOHHgaH im.aö MHKapi.raH Ma^cy.OT Typ.api [12]

■ Тукимачилик махсулотлари ишлаб

чикариш

■ Озик-овакат махсулотлари ишлаб

чикариш

■ Резина ва пластмасса махсулотлари

ишлаб чикариш ■ ^огоз ва когоз махсулотлари ишлаб

чикариш ■ Бошка тоифаларга киритилган

машина ва ускуналар ишлаб чикариш ■ Мебел ишлаб чикариш

■ Кимё махсулотлари ишлаб чикариш

■ Электр ускуналари ишлаб чикариш

Аммо хар бир нарсанинг фойдали ва зарарли томонлари булгани каби имтиёз беришнинг хам узига яраша салбий тарафлари мавжуд. Имтиёзларга таяниб колган корхона уз ракобатбардошлигини ёкотади ва хатто ички бозорда хам уз урнини топа олмай колади. Бу худди ота-она карамогида яшаб мустакил хаётга кадам куйганда кийналиб колиши мумкин булган фарзандга ухшайди. Шу боис, корхоналарга берилаётган солик имтиёзларидан окилона фойдаланмаслик, маблаглардан тугри фойдаланишни билмаслик ва корхоналар томонидан олинаётган солик имтиёзлари салбий окибатларга сабабчи булишини таъкидлаб утиш лозим, яъни:

- солик имтиёзлари натижасида амалда хеч качон улар берилаётган чогида кузда тутилган максадларга тулик эришмаслиги;

- солик имтиёзларига эга булган корхоналар ривожланишга булган интилишини йукотадилар ва узларининг имтиёзли мавкеини саклаб колишга харакат киладилар, имтиёзлар бекор килинганда эса улар фаолият юритишдан тухтайдилар;

- солик имтиёзлари техник тараккиёт жараёнини секинлаштириб коррупцияга имкон яратиши мумкин;

Шундай экан солик имтиёзларидан самарали фойдаланиш йулларини излаб топиш, уларни керакли уринларда, зарур холатларда куллаш хозирги давр солик маъмурчилигининг олдида турган вазифалардан бири хисобланади. Бундан ташкари соликлар ва соликка тортиш тугрисидаги назарий таълимотлардан бизга маълумки: "Солик юкининг ошиб кетиши бюджет даромадларининг купайишига олиб келмайди. Чунки, соликлардан шаклланаётган даромадлар хажмининг купайиши соликка тортиладиган базанинг усиши билан пропорционал булгани каби, солик ставкасининг усишига пропорционал булмайди" [8].

Демак, солик ставкаларининг усиши факат маълум бир чегарага етгунга кадар давлат бюджети даромадларининг купайишига олиб келиши мумкин. Бу чегара миллий ишлаб чикаришнинг соликка тортиладиган кисмини кискариши билан бошланади. Агар ана шу чегарадан утилса, солик ставкасининг усиши бюджет даромадларининг усишига эмас, балки кискаришига олиб келади. Солик юки кутарилгани сари хужалик юритувчи субъектлар уз даромадларини химоя килиш йулига утишади ва натижада яширин иктисодиётнинг ривожланишига, солик конунчилигини бузилишига мойиллик ортиб боради. Хужалик юритувчи субъектларга берилган имтиёзлар, шубхасиз бюджет

МУ^ОКАМА

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

даромадлари учун тугридан-тугри йукотишдир. Айрим корхоналар иккиламчи бухгалтерия хисобини юритиб, соликдан кочишга уринишлари хам мана шундан деб тахмин килишимиз мумкин. Бизнингча, бундай холатларнинг олдини олиш максадида солик муносабатларида унинг иштирок этувчи субъектларининг манфаатлари хисобга олиниши шарт, яъни соликларнинг рагбатлантирувчи омилларидан устувор фойдаланиш ва уз вазифасига транспорент тарзда ёндашиши зарур деб хисоблаймиз.

Солик имтиёзлари ва преференцияларни такомиллаштириш масалалари юзасидан мавжуд солик имтиёзларининг самарасизларини бекор килиш урнига, янги ва самаралирок солик имтиёзларини жорий этиш, жорий этилган имтиёзлар эвазига хужалик юритувчи субъектлар ихтиёрида колаётган маблагларни кайта ишлаб чикариш жараёнларига сафарбар этиш, моддий-техника базасини мустахкамлаш максадида юкори инноватцион техника-технологияларни жорий килишни рагбатлантириш, хужалик юритувчи субъектлар ихтиёрида имтиёз хисобидан колдирилган пул маблагларидан самарали фойдаланиш жараёнини назорат килишни янада кучайтириш, солик имтиёзларига доир кабул килинган норматив-хукукий хужжатларнинг мувофиклигини таъминлаш кабилар бугунги кунда эътибор каратилиши лозим булган масалалардан хисобланади.[14] ХУЛОСА

Илмий изланиш жараёнида соликлар ва соликка тортиш масалалари ва корхона-ташкилотлар фаолиятинин янада ривожлантириш борасида чора тадбирлар куриб чикилди ва Узбекистондаги жорий сиёсат юзасидан куйидаги таклифларнинг кулланилиши соликлар ва соликка тортиш сохасида уз самарасини бериши кузда тутилмокда:

- солик имтиёзларидан самарали фойдаланиш тартибини масофадан назорат килиш максадида солик туловчилар хар бир фойдаланган солик имтиёзидан кандай максадда фойдаланаётганликлари тугрисида алохида хисобот шакллантириб, хар чоракда ва йиллик молиявий хисобот такдим этиладиган муддатда такдим этилишини жорий килиш;

- янги ташкил этилган корхоналарга нисбатан улар давлат руйхатидан утган кундан эътиборан муайян муддатга Солик имтиёзларини куллаш. Шунингдек жорий этилган Солик имтиёзлари дастлабки 2 йилликни уз ичига камраб олиши ва кейинги йилларда узайтирилмасилиги лозим, лекин маълум бир муддат фаолият юритиш шарти билан масалан 5 йилдан кам булмаган муддатда фаолият юритишини талаб килган холда кулланилиши, акс холда фойдаланилган имтиёз суммаси туликлигича бюджетга ундириб олиниши назарда тутилмоги лозим. Ушбу тартибни асосан кичик бизнес субъектларига нисбатан куллаш корхоналарнинг баркарор фаолият юритган холда бозор иктисодиёти конунларига мослашиши, сунг бошка турдаги корхоналар билан бемалол ракобатлаша олиши учун кулай замин яратади;

- электрон тижорат тизимини янада ривожлантириш максадида, интернет бозорлари оркали товарларни сотганда сотув хажмидан амалдаги ставкага нисбатан 3 фоиз пасайтирилган ставка буйича фойда солиги ёки ягона солик туловини тулаш тизимини жорий этиш.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга мурожаатномаси. 24. 01.2020 йил.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2. Узбекистан Республикаси солик кодекси: расмий нашр - Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги. - Т. : «Адолат», 2015 й 428 бет

3. Вахабов А., Хажибакиев Ш., Муминов Н. (2010) Хорижий инвестициялар. Укув кулланма. -Т.: Молия, 180-бет

4. Зименков, Р. И. (2005) Особые экономические зоны / Р. И. Зименков. - М.: ЮНИТИ-ДАНА. 224 с.

5. Александров И.М. (2007) Налоги и налогообложение: Учебник.-7-е. изд., перераб. И доп.. - Издательско-торговая корпорация «Дашков и Ко». 314 с.

6. Жураев А., Тошматов Ш., Абдурахмонов О. (2009) Соликлар ва соликка тортиш. Укув кулланма. Т.: NORMA. 184- бет..

7. Вахобов А. А. Жураев. (2009) "Соликлар ва соликка тортиш" дарслик Т.:- й. 68 б.

8. Абдурахмонов О. ва бошк. (2005) Солик ислохотлари: изчиллик ва тадрижийлик, «Академия» ва «Узбекистон файласуфлари миллий жамияти». Т.:. - 9-б.

9. Басенко А.М. (2002) Функции свободных экономических зон в механизме интеграции национальной экономики в систему мирохозяйственных связей : диссертация ... доктора экономических наук : 08.00.14. - Ростов-на-Дону. - 341 с.

10. Каримкулов Ж.И. (2019) Эркин иктисодий худудларга хорижий инвестицияларни жалб килишни ривожлантириш йуналишлари, 08.00.07 - «Молия, пул муомаласи ва кредит»,Иктисодиёт фанлари доктори (DSc) илмий даражасини олиш учун такдим этилган диссертация, Тошкент, 244 б.

11. Узбекистон Республикаси Давлат Солик кумитаси хар йилги ахборотнома маълумотлари.

12. Узбекистон Республикаси Солик кодекси- Тошкент: Гафур Гулом нашриёт уйи.- 640 б

13. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси расмий сайти - https://stat.uz

14. Abdukakhorov B.U. (2022) "The Impact of Tax Benefits on the Improvement of Special Economic Zones", CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(6), pp. 371-376. Available at: https://cajotas.centralasianstudies.org/index.php/CAJOTAS/article/view/666

15. Abdukakhorov B.U. (2022) "SPECIAL ECONOMIC ZONES AS A FACTOR OF REGIONAL DEVELOPMENT", Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(4), pp. 613-616. Available at: https://giirj.com/index.php/giirj/article/view/2331

16. Abdukakhorov B.U. and Karimkulov J. I. (2022) "Development of Special Economic Zones in the Context of the Digital Economy", European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 7, pp. 353-359. Available at: http s://emjms.academicj ournal .io/index. php/emj ms/article/vi ew/611

17. Абдукахоров Б.У. (2022) Повышение инвестиционной привлекательности экономических регионов узбекистана и улучшение условий для привлечения иностранных инвестиций, Студенческий вестник: электрон. научн. Журн, № 14(206). URL: https://studvestnik.ru/journal/stud/herald/206

18. Абдукахоров Б.У., (2022) РОЛЬ ИНВЕСТИЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЗВИТИИ СТРАН G7, Экономика и социум, №4(95) URL: https://www.iupr.ru/_files/ugd/b06fdc_891644f403cd434e895978f77fb3190e.pdf?index=tru e

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.